20. oktobar

·" Почела је етапа социјалистичбе _

Бумет Београда за 1048 годину

На последњем редовном заседањ одбора града Београда, (десетом по НЕ Да јен је акламацијом предлог буџета за 1948 годину, _ Суме — инвестиција, предвиђених планом који је Народни одбор Београда донео на основу буџета за 1948 годину износе 1,084.000.000 динара. Од ове. суме на основни пла ј _иде 909,013.000, на обнову 70,000.000, а. ва паса одржавања 105,834.000 динара. Поред овога, ИОНО се појављује као инвеститор н у подизњу велике манифестационе дворане у вредности од 30,000.000 динара и у изградњи хотела у Београду за чије ће се почетне радове утрошити 14,000.000 динара. Распоред инвестиција по гранама је следећи: на станбену изградњу отпада 36,7%, на комуналну изградњу 28,7%, на трговину и снабдевање 90 на просвету 5,8%, на културу 3,6%, на здравље 1,8%, на фискултуру 1,5%, на индустрију и занатство 7,4%, на грађевинарство 4,5%.

Инвестиције за капиталну и друштвено корисну изградњу чине 60,5% од свих буџетских расхода, док све врсте _ инвестиција, то јест у материјалну изградњу и културно и здравствено уздизање, износе 1,004.294.600 динара, што у односу на цео буџет износи 79,3%, док на администрацију и државну управу долази свега 18,7%.

„Буџет Народног одбора Београда за 1948 годину је за четири пута већи од предратног буџета београдске општице. То показује да су наше производне и финансиске снаге порасле још више. Прелазом средстава за производњу у општенародну својину, прешли су у руке народа н „они финансиски извори из којих се народни доходак одливао у џепове капиталиста. Тиме је повећан животни стандард наших грађана, тиме су и ослобођене производне снаге наших народа невиђено порасле и непрекидно даље расту, стварајући још погодније услове за бољи живот. Даљим порастом производних снага и даље ће расти народни доходак, расти животни стандард наших грађана, па ће даље расти и цифра наших буџета. Према томе, пораст нашег буџета пратиће пораст благостања наших грађана, уместо исцрпљивања којему је водио развој привреде и повећање буџета у бившој општини и држави... (Нинко Петровић).

~

Изводи из рефорита Рита Дугоњићи

„Ја бих још једном подвукао главну особину овогодишњег буџета, наиме да је престао да буде само буџет администрације и да у потпуности одражава наш привредни план...

... Укупно обим грађевинских радова у Београду по инвестицијама Савезне владе, Владе НР Срби:е и Народног одбора Београда износи 4,760.000.000 динара. То значи да ће се ове године не само задовољити многе потребе у станбеном питању и разним културним институцијама, него да ће Београд, већ почети плански да мења свој лик. Поред 6368 станова, од којих ће многи бити довршени у овој години, Савезна влада, Влада НР Србије и наш Народни одбор, изградиће многе јавне зграде, културне установе, индустриска предузећа, социјалне и здравствене установе итд. Плански програм грађевинских радова У Београду изгледа овако:

За станбене зграде одређене су инвестиције од За административне зграде За школе и културне установе За здравствене и социјалне установе Комунални радови (од тога Нови Београд

482,000.000) Остало 364,000.000

Дакле, инвестиције друштвеног стандарда износе 4,219.000.000, док инвестиције за капиталну изградњу износе 541,000.000. Од највећих зграда које ће се градити у Београду треба споменути следеће: Претседништво владе у Новом Београду, репрезентативни хотел у Новом Београду, зграда Танјуга, хотел у Немањиној улици, штампарија „Рад“, синдикална школа, зграда Централног одбора Јединствених синдиката у Дечанској улици, зграда Југословенске књиге на Теразијама, зграда Комитета за кинематографију у продужетку Албаније, дозиђивање зграде Државног осигуравајућег завода, прекопута „Ал“ баније“, Универзитетски град, Студентски дом, велики стадион на Бањици, проширење стадиона ЦДЈА, неколико мањих игралишта, велика хала за јавне скупове од 4000 места, итд. итд.

Јасно је да тако огромна ч широка грађевинска делатност у Београду означава да је завршен период обнове и да је почела етапа његове социјалистичке изградње.

... Наши урбанисти су се нашли пред тешким проблемом да наш град, који је у својој изградњи имао сва обележја капиталистичког поретка, не ометајући његов редовни и нормални живот, социјалистичким исправкама и додацима преуреде, оспособе за темпо нашег живота и за потребе " наших радних људи. Идејно решење тога плана већ је прихваћено и оно се сада о РоРивала Ме Бе» нералном плану о коме ће Извршни одбор убрз

ти.

газу 5 Пред нашом грађевинском оперативом сто"ји огроман задатак у 080] ГОДИНИ. Потребно је извршити радове на 2.596 објеката у вредности 9.934.000.000 динара (ту нису узете У обзир раме комуналне инвестиције за изградњу улица, дер. кова и слично). Потребно је да се побољша ква литет рада, јер су мпоги објекти које Ву трааата наша предузећа врло слабо изграђени. от бНо је до краја развити непомирљив одпос пре | ада“ бом квалитету рада који је владао код Ба а чевши од нашег Грађевинског одељења а лира, што је пружало широке могућности пе немарним и саботерским елементима за њ штеточински рад. Пред грађевинским ЛР ма стоји задатак да, поред уштеде која Је ДЕ зана у буџету а која само за инвестиције

Па 5 и трошкове грађе“ шног одбора рану НАЈИра ЗУ 1 44.000.000 Ди“

ња, опреме и студија ) нара, Г. току даљег грађења снизи цену још

за 12%: „.. До траженог снижења цене грађевинских

радова може се доћи једино бољом организацијом рада, рационалним коришћењем радне снаге и материјала, максималним повећањем капацитета грађевинских машина, широком применом механи“ зације, употребом монтажних грађевинских елемената, добром организацијом транспорта нарочито локалног и вертикалног или хоризонталног. Јасно је да се остварење овога задатка не може замислити без свесне борбе читавог нашег грађевинског радног колектива,

1,648.000.000 дин. 839,000.000_,, 521,000.000,,

185,000.000_„, 662,000.000

,

/

изградње Београда

•.. Нарочиту пажњу заслужује извођење радова на изградњи, реконструкцији и оправци улица. За веће радове на оправци улица, не урачунавајући и инвестиционе суме које имају рејони, одређено је 72,305.000 динара.

·..Нашим производним предузећима постављени су задаци да у 1948 години произведу робе и услуга у новчаној вредности од 2,089.035.000 динара. Огроман пораст производње наше локалне индустрије је, с једне стране, резултирао из тога што је Народни одбор добио један број предузећа од НР Србије, с друге стране, што су много пуније него прошле године искоришћени капацитети наших предузећа.

· · · Основни задаци који стоје пред нашом 'локалном индустријом данас су да се, без резерве Које још има код извесних руководилаца, свом снагом оријентише на производњу предмета масовне потрошње. којих нема довољно на тржишту или их уопште нема, да у потпуности искористи све своје пронзводне капацитете који су још у многим предузећима неискоришћени за 20 и 309, а негде чак и више, да у току ове године снизи пуну цену коштања својих производа за 45% н да се још шире баци на искоришћавање лоКалних извора сировина које се крију и леже неискоришћене.

· · · Основна слабост наше трговине састоји се у томе што још у довољној мери није постала регулатор, борбе против шпекулантских тенденција и рада на нашем слободном тржишту и што се поред ње, без њеног осетног утицаја, формирају шпекулантске цене од којих трпе у првом

реду наши грађани. У задње време чињени су не- |

што већи напори у том правцу који су показали извесне успехе, додуше повремене и само у неКим артиклима, али су значајни по томе да је могуће интервенисати.

·.. У задње време одузете су дозволе приватним трговцима-шпекулантима као и онима који не одговарају плану наше трговачке мреже. Велики задатак пред нашом трговином је да организује свој рад тако да уклањање приватног сектора из трговине значи у исто време и побољшање наше трговачке мреже и снижење цена које су шпзкуланти дизали.

Морко Никезећ: 0 просвети

Када се говори о просвети у вези са доношењем буџета и плана, ми обично више говоримо о инвестицијама на зграде и друге потребе, а мање о начину рада, о резултатима и недостацима. Овом приликом треба нешто о томе рећи. Ми данас само постепено проширујемо материјалне услове за културне и просветне потребе, за културни рад, пошто ће, по речима друга Ђиласа, тек друга Петолетка донетн изобиље средстава за културно подизање маса. Па ипак, развитак

просвете није ограничен на то да прати овај ра- .

звитак материјалних средстава — школа, културних установа и друго, већ да му предњачи. У постојећим зградама, са постојећим инвентаром и техничким средствима ми данас појачавамо рад школа и читавог просветног кадра, а све шире масе учествују у културном животу.

·.. Данашњи број школских зграда у Београду не само да је недовољан, већ је, захваљујући политици старе Југославије, и рђаво раслоређен, тако да су, на пример, гимназиске зграде скоро све у једној половини Београда, док су у другој половини свега две. Наша политика у том погледу већ је обележена подизањем основне школе у Петом рејону и на Чукарици и гимназије на Лекином Брду, која је започета 1947 године. Ове године подижу се основне школе у Земуну и Професорској колонији и на Чубури.

... Стање инвентара у нашим школама није задовољавајуће, нако је од рата на његову обнову и проширење утрошено доста. Направљено је преко 5.000 нових клупа а поправљено више од 3.700.

... Ми у 1948 години морамо ликвидирати неписменост у Београду, рачунајући оне који су стални становници Београда и који су сада у Београду.

... Овде треба рећи нешто ин о настави исто рије и српског језика. Док се настава опште историје побољшава, захваљујући томе што наши на-

ЗИМЕ АЗИЛ АВАРИМА

Јуче је у Академији наука све

продукција чувених слика Третја ковске галерије. Изложбу је отворио Сретен Стојановић, претседник Удружења ликовних уметника. сликара,

Ову изложбу је организовало Сурикова, Друштво за културну сарадњу Југтославије са СССР са жељом да упозна Београђане са традицијом руског сликарства, које се оснива на реалистичким принципима. У Београду су се приређивале изложбе и чешких и пољских, а раније француских и италијанских

И О О И ОИ О ОШТРА ми АИ

5

"

МУ И ии<7

; И. И. Шишкин; РАЖ

Положба репродукција слика Третјаковске галерије |

мајстора, док је руско сликарство чано отворена изложба ре- нама било мало познато. ; Све изложене репродукције су тако добро израђене, не заостају за оригиналима. Изложено је 150 слика чувених руских међу којима шШишкина и других. Да би наша публика могла да се упозна и са другим делима изложеним у чувеној Третјаковској галерији у Москви, једној од највећих у Совјетском Савезу, 15 0. м. ће се у Дому совјетске куљ и туре приказати филм, у коме су на изванредно жив и

Зилиллилиромоввимммллвммимммпвавиммивмаммммвовмпввммевилвемввемвленн мм миммеммовмеаммввммовимоепвавпилешимиливаниаимиавамавалимваммо ава лшавћ,

износи 1266,5537000–— хжинара .

ставници уче и што се користе литературом и уџбеницима из Совјетског Савеза, у националној историји и историји НОБ наша настава не задовољава. ... Међутим, много је старих ствари остало у начину рада којима није место у просвети. Основно против чега се морамо борити је равнодушност и непокретност код једног броја просветних рап> ника. Ови наставници нити сами уче, нити показују вбљу да ствари темељито покажу ученицима.

«.. Ми морамо бржим темпом побољшавати рад у нашим школама ако хоћемо да из њих излазе генерације заиста родољубиве, напредне, уздигну“ те омладине, која ће моћи да одговори својим задацима као интелигенција социјалистичке државе пред коју народ поставља велике и озбиљне задатке.

Зота Јовоновећ: 0 нивестиционом плону

... Оваква обимна станбена изградња, која је Планом предвиђена за 1948 годину, са гледишта наших потреба још је недовољна, али гледана кроз могућности извођења, захтева огромне напоре да би се остварила. .

За уређење и одржавање београдских улица планом Извршног одбора предвиђен је износ од 115,000.000 динара.

У 1948 години треба да се паркира нових 26 хектара, да се пошуми 171 хектар, да се започне, уз помоћ Народног фронта, уређење Звездаре као националног парка.

Ове године треба да буде поднгнуто 16 јавних клозета и 30 телефонских говорница.

Поред ситних радова на постојећим хладним купатилима, ове године има да отпочне и изградња великог купатила на Ади Циганлији, које ће се градити етапно. .

Од других важнијих комуналних објеката треба истаћи почетак градње трамвајског депоа на крају пруге број 6.

Шестом рејону почеће ове године градња Дома културе, у Четвртом рејону градња гимназије, у Другом рејону и у Земуну, градња основне школе и Пионирског дома у Другом рејону. Исто“ риски значајна места у граду обележиће се ове године спомен-плочама, скулпгурама итд.

На уређењу градских пијаца имаћемо тек почетне радове.

Ове године ће бити завршен дом за одојчад у Другом рејону и почеће изградња великог дома у Петом рејону.

Од индустриских објеката који се подижу ове године најзначајнији су: фабрика за исраду бетонских елемената, машинска циглана и кречана.

За смештај ученика у привреди подижу се два дома са 576 места, за сезонске раднике у грађевинарству, индустрији и комуналним службама.

Довршење зграде Градске млекаре и набавка модерних машина за њен погон, ситнија адаптација градских пекара. и Градске кланице допринеће обезбеђењу бољег снабдевања становништва Београда.

Извршни одбор ове године има да отвори 14 нових радничко-службеничких ресторана и 11 комерцијалних ресторана.

Низ објеката Извршног одбора, који су започети да се граде у 1947 години, а нису завршени, у 1948 имају приоритет код грађења.

Ове годице планом је предвиђено да низ објеката не буде завршен до краја године, већ да њихово завршење уследи у 1949 години.

Према планираном темпу у Петогодишњем плану Београда, у прве две године би требало извршити 23% од петогодишњих задатака. Из свога излази да ми у прве две године имамо извршење плана мање за 4897, него што је то Петогодишњим планом предвиђено. Шта се из овога намеће као закључак» :

1) Петогодишњи план развитка Београда, који према потребама трудбеника Београда претставља не максимум него минимум задатака, мора бити извршен, „Реалност нашег програма — то су живи људи, то смо ми сви заједно, наша воља, наш рад, наша спремност да радимо на нов начин, наша решеност да испунимо план“ (Стаљин), жива и практична делатност десетине хиљада и хиљада Београђана решених да створе нов живот.

2) Да би био извршен Петогодишњи план ра-

ин

ме ит

ИВА ПЕРУ

пива

=

савршен начин, приказана сва нај чувенија дела изложена у тој галерији. Гледајући на платну слиже, као и детаље са њих, које је филмска камера необично вешто ухватила, има се утисак да су то живи људи, да ће лишће -на др- 2 већу затреперити, да ће одјекнути гласан смех Запорожаца.

да нимало

Рјепина,

== Пре приказивања филма Бран- = ко Шотра, управник Војног му- 2 зеја, одржаће уводно предавање = упознати присутне са истори- = јом и значајем руског сликар- =

технички ства, у

- СТРАНА 3

мама адатемо ли лаичве чисирее Ае

звитка Београда потребно је да се боримо за извршење годишњих, тромесечних, дневних планова,

Нинко Петровић: 0 буџету зи 1958 год.

Наш предлог буџета прихода за 1948 годину, по својој структури изгледа овако: :

ова и добити предузећа који су Приходи установ. реду. Ма о а

шли у буџет износе — — дин. гара на доходак и наслеђе ~ 359,770.000 порез на промет производа » 614,003.878

СВЕГА ДИНАРА: 1,266.537.000

=... Ако материјални стандард живота у Београду посматрамо кроз укупан волумен робног

промета у Београду код гарантованог снабдевања,

добијамо следећу слику: Робни промет у 1946 милијарди динара. Робни промет у милијарди динара. [ Х Робни промет у 1948 години планиран је на око 6,2 милијарде динара. Просечно пак плате радника и службеника износиле су: ] у 1946 години 2.770 динара у 1947 години 3.661 динар 4 Проценат трошкова живота према просечној плати у 1946 години износио је 75%, ДОК је У 1947 пао на 59%. . Из ова два прегледа види се с једне стране, да се количина намирница гарантованог снабдевања за живот грађана из године у годину стабилно повећава, а с друге стране, да се зараде наших радних људи такође из године у годину повећавају, док се трошкови живота смањују.

Свети Поповић: 0 локолној привреди

Основна карактеристика буџета за 1948 годину, за разлику од прошлогодишњег буџета, је У томе што је ово буџет привреде. Оваквом преоријентацијом буџета на привреду створени су услови за мобилизацију великих средстава аку“ мулације из производње. За разлику од прошле године када смо у Београду, можемо рећи, главне приходе добијали из фискалних извора (као на пример из трошарине на робу која је сада укинута), у овој години ми морамо узети чврст курс на повећање акумулације из привреде, морамо до максимума ангажовати све снаге и производне могућности „наше локалне приреде. - у

:..На првом месту и даље је проблем и. најважнији задатак сређивање постојећих предузећа: боља организација рада, подизање „нивоа руковођења предузећима, максимално искоришћавање производних капацитета и локалних извора сировина, смањивање трошкова производње, развијање производње управљене на широку потрошњу итд.

Треба напоменути да први пут ове годике наша производна предузећа раде по чврстом плану. Планом производње у 1948 години постављен је задатак да се вредност производње у нашим пргдузећима повећа за 2,3 пута у поређењу са 1947 годином.

години износио је 48

1947 години износио је 5,3

ДИСКУСИЈА

У живој дискусији која је отпочела после прочитаних реферата учествовао је већи број одборника. Одборник Мирко Ванић рекао је да буџет за 1948 годину претставља резултат успеха наших грађана, наших досадашњих _ напора, резултат успех нашега рада у 1947 години и да је то уједно гарантија да ће овај буџет заиста бити остварен. „Из овога се јасно види — рекао је Мирко Ванић — да наша политика иде у том правцу да се побољша стандард живота наших грађана наших народа.“

Одборник Даринка Милосављевић; „Овај буџет одраз је високе свести наших људи, људи нове Југославије“. |

„Ја мислим да ћемо бити у стању — рекао је одборник Мираш Јовановић — ослањајући се на широку иницијативу наших радних маса које у свакодневном животу и раду показују да су спремне да раде, да не жале труда и напор: У извршењу задатака Петогодишњег плана, да ћемо на тај начин да остваримо овај буџет Наролног одбора града Београда и да тако олговоримо улози и задатку који има Народни одбор града Београда, главног града наше Републике,“

Одборник Милан Стаменић говорио је о бу: џетском предлогу по питању социјалног и здравственог старања. „У бившој Југославији — социјално старање — рекао је Милан Стаменић имало је облик милостиње, сводило се на онај

динар пљачкаша који су пружали опл“чканоме.

У народној држави сектор социјалног старања дошао је до свог пуног и правог значаја. Из бу-

- шета који је пред нама ја видим да ми и у том

погледу гигантским кораком идемо напред.“ Пошто је истакла велику важност буџета Народног одбора града Београда за 1948 годину, одборник Жива Бајић осврнула се на недостатке У просветном сектору које треба што пре откло. НИТИ. | Одборник Сретен Стојановић је, између осталог, рекао: „Ја бих се осврнуо само укратко на буџетску позицију за културу и уметност. Ко. лико сам ја видео, цифра од 39,000.000 динара која је у буџету предвиђена за културу и уметност претставља за мене огроман догађај који допуњава моју визију оног Београда, социјалистичког Београда како га ми замишљамо и како га ми заправо изграђујемо.“ · · „Ако погледамо _ величину суме „буџета рекао је одборник Грга Јанкес — који данас

претресамо, видимо да је наш буџет у овој години.

знатно већи од буџета буџета у мало за један моменат шта би то значило у друтим приликама, у приликама старе Југославије, онда би могли да кажемо да би сваки грађанин Београда осећао бојазан и нелагодност пред оваквом цифром, пред сваким динаром повећања буџета. Повећање буџета у старој · Југославији значило је, на једној страни, много веће оптере. ћење пореско, трошаринско итд. а на другој страни, значило је повећање броја с! писара, значило је повећање бирократизма и општинског апарата, значило је повећање онога што је било бич и камџија за грађане Београда.

Буџет у нашем граду, у новој има сасвим други карактер, Он са собом носи повећање материјалног благостања, носи лепши и бољи, удобнији живот грађана нашег града и наше земље,“ > '

у прошлој и још већи од

претпрошлој години, Ако погледамо.

ПОЛИЦИСКИХ·

Југославији, .

а Вади а ти"

;