20. oktobar
ћ 58
| ма народних демократија, Истичући зпачај блока мира, у коме се
ки земља, који се супротставља ратно-хушкачкој пропаганди 3заимперијалиста, Грга Јанкес је указао на значај свенародне, масовне је Народног фронта и значај учешћа синдикалног чланства у ње
(Наставак са прве стране)
пзе раду. „Под мудрим руководством друга Тита и наше Комунистичке партије на. вије дала застрашити и поколебати у својој правилној политици. ; ада је склопила низ пријатељских уговора са свим демократским љама света, на челу са Совјетским Савезом, а то је највећа гарантија за слободу им независност“, рекао је Грга Јанкес,
Наглашавајући значај и улогу радничке класе у борби за мир и бољи вот, претседник Месног синдикалног већа Грга Јанкез говорио је о радним спесима синдикалних организација Београда. У првом тромесечју 1948 годнне 0 упних предузећа остварило је план производње за 105,8 од сто. број рника, рационадизатора и новатора из дана у дан расте, а напори радвнда Београда свакодневно су обележени новим победсма.
1 · Скупштта је подвукла значај учешћа синдикално оргапизованог чланства. 5 аде основних организација Народног фронта, које до сада није било заавајуће и које треба проширити, јер члапови синдиката морају исто-
ремено да буду и главна покретачка с јемен нага рада свенародне политичке оргавизације — Народног фронта, " = 4
_____Трећа годишња скупштина Месног синдикалног већа значила је, поред а КА их успеха, и детаљап осврт на пропусте м недостатке којн # у току рада синдикалних организација н синдикалних функ. ера. Правилно и благовремено преношење директива од виших синдикалрорума нижима није ни до данасдобро спроведено, Руководноци одељеи комисија Месног већа нису остварили пуну контролу извршења постап_ задатака пред месне одборе и нису“ довољно ефикасно указивали помесним одборима, нису успели да постану оперативни руководиоци који овладали проблематиком синдикалне организације и њеног рада. о ли У дискусији, у којој је учествовао н претседник Централног – одбора Јед. сиид. Југославије Ђуро Салај, наглашено је да синдикалне организације треба да се заложе и да,.мискоришћавајући преостало време до краја првдг полугодишта друге планске године, мобилишу радништво за потпуво испуњење в премашење производних планова. Значајна слабост при испуњавању пла. __Ва на коју је указао Ђуро Салај, јесте недовољна сналажљивост у погледу обогаћивања асортимана пронзвода, а у случају недостатка сировина недовољно залагање да се корисно употребе оне локалне сировине којима се располаже. У. нашим предузећима постоје скривене резерве које треба пронаћи и | ористити их. Да би се правилно спровела борба за смањење пуне цене Ји коштања, која се распламсала по нашим предузећима после доношења одлуке ла авезне владе да се снизин планска пуна цена коштања, неопходно је потребно та да се разграна рационализаторство, да се пронађу нове методе рада, приступи _ бољој организацији технолошког процеса и правилно искористи сва постојећа радна снага, Многа предузећа се жале на недостатак радне снаге, док у њи| | _ ховим сопственим колективима постоје огромне резерве те снаге, које само | треба правилно искористити. НЕ: “ Идејво-политичко подизање радпичке класе, пуна брига за њено стручно | уздизање, појачавања радне дисциплине м појачавање брите за радног човека, __ва услове његовог живота, за његову исхрану и снабдевање, све су то задаци __ чијим ће пспуњавањем синдикалне подружнице, н уопште синдикални форуми, и помоћи „брзо остварење Плана, повећање уштеде материјала и смањење пуне цене коштања,
О рационализаторима м товаторима у појединим синднкалним подруж|: |ницама до сада се није водило довољно рачуна, није им се указивала дужна ___ пажња м помоћ, због чега су многи корисни проналасци остали непримењени.
Скупштина је подвукла значај укључивања у привреду женске радне | спаге, осудила пеправилан однос према њој, и истакла потребу појачавања бриге о животним условима жена — радница, нарочнто мајки.
У дискусији о организацији такмичења говорило се о пропустима, потреби увођења појединачних (индивидуалних) норми уместо групних и уопште о свим проблемима од чијег правилног решавања зависи успех у такмичарским напорима. Значај оспособљавања синдикалних руководилаца нарочито се добро огледа у досадашњој организацији синдикалних конференција, скупштина и састанака. Способнији и политички уздигнутији синдикални функг:о| нери умели су да припреме те састанке, да их добро организују м да, имајући
(72
о
правилно вођену замденцију пословања, у свако доба буду у могућности да
| синдикалном члапству положе рачуна 0 своме раду. Међутим, у многим синди~ калним подружницама забележен је пеплански рад, што је такође последкца “ рада месинх одбора који нису имали дневне планове рада, нису указивали
догољну помоћ подружницама, немајући сами довољпо чврсту везу са Месним
синдикалним већем, и Д Дискусија је јасно истакла значај идејно-политичког рада у сиидикату,
јер су ома предузећа у којима је политички рад са синдикалиим чланством
биб' добар увек успевала да па време испуне и пронзводне планове. Џ На оштру критику је паншао рад појединих несавесних службеника сопи. дадног оситурања м недовољна брига за хигијенско - техничку заштиту рада, по предузећима, , Ц Ма па Мадо На скугштини је такође дат низ предлога за правилну "организагију “ ра. да по предузећима, за правилно коришћење материјала и радне снаге н за празилио поступање са кадровима.
Дужност синдикалних организација у борби за снижење пуне цене коштања је огромна, јер ће борба за снижење производних трошкова довести до дељег побољшања животног стандарда нашег радног човека. | У свом реферату, Недељко Карајчић, секретар Меспог синдикалног већа |
гобројао је најбоље месне одборе и пораст процента учешћа у такмичењима. : = Најбољи месни одбори су: трађевинара, тртовачки, месне индустрије
“| У мајском такмичењу 1947 године учествовало је 79,169/ радника, у новембарском 1947 82,35%,, а у првом тромесечју 1948 године 85,80, .
После исирпне дискусије, Трећа годишња скупштина Месног синдикал. пог већа Београда донела је низ закључака о будућем раду синдикалних организација. Скугштина је позвала Ффе чланство да се у будућем раду, кроз такмичење, заложи за још успешније извршење н премашење производних задатака, развија ударништво, новаторство и рационализаторство, упрошћује методе рада и снижава трошкове пуне мене коштања, а као на непосредни задатак, скупштина је позвала све синдикално чланство да се још јаче заложи у такмичењу пред Пети конгрес Комунистичке партије, како би са што већим резултатима | дочскало ) | родне масе радника и намештепика за упис народног зајма.
Голишња скупштина Месног синдикалног већа имала је огроман значај
и. | и закатстга, финапсиски, здравствени, кожараца, дрводељаца и комуналаца. а |
у
не само за 40.000 синдикалних фунционера, колико их сада у Београду има, | већ за све чланове синдиката. Новоизабрани Пленум, који је први пут изгла- |
__ сан тајно, на потпупо демократски начин, добио је јасне инструкције за свој будући рад. .
1 Сам избор делегата и потпуна демократичност у њему, доказ су даљег јачање синдикалног покрета, његове све веће способности 3а решавање крупших задатака који се пред синдикате постављају у извршењу задатака Петогодишшњег плана, Та демократичност претставља јемство да ће се у даљем раду синдиката м у даљим напорима на побољшању животног стандарда радничке класе забележити још већи и још значајнији успеси,
је
прослава Дечје недеље и у току седам дана, кроз деље| ње награда најбоље однего_ ваној деци и похвале њиховим мајкама, кроз предавања и изложбе износе се и приказују успеси досадашњег нает рада и многих настојања да ство__римо што бољи живот нашој деци. У. машшој земљи, у једној од ретко опустошених земаља Европе, учињено | је с обзиром! на тешке материјалне услсве, весма много за нашу децу и _можема са сигурношћу рећи да је ма» а · земаља које се могу поредити на "пољу дечје заштите са новом Југославијом. ( У самоме Београду има два пута више дечјих домова нето пре рата, Ђачких кухиња три пута више, обданиа пет пута више, домова за ученике у привреди девет пута више и много зових и нових установа какве пре рата, у старој Југославији, Београд није · познавао, почев од разних саветовалишта намењених мајкама и деци — до јлетпших дечјих олмаралишта, „пионирског града“ и „Писнирске железнице“ | 6 ___ Нога Југославија обраћа специјалну јазању на физичко и културно узди_зање младбг нараштаја и сваким даном ствара. све боље и боље услове
смањење зараде и друго — а лази у плаћено осмочасовн ме,
и здрављу наше деце.
теријалне помоћи за решавањ. проблема. Само у току 1947 го
си не остају само мртва слова тији, већ се приводе у дело.
0
бригом државне здравствене зере,
це обухвата том заштитом.
Пре свега. у основном закону наше смље, у члану 24 Устава поставља се емељ државној здравственој заштити мајке и детета, кад се каже да „држава нарочито штити интересе мајки и детета оснивањем породилишта, де_чјих домова и обданишта и правом ма_ тере ма плаћено отсуство пре и! после порођаја“. Лако са заштитом мајке почиње и заштита деце. Она се огледа многобројним законским прописима који штите интересе деце, забрањују | искоришћавање дечје радне снагс (ипод 14 година не може бити ученик ' привреди ни у ·најлакшој струци), "вабрањује сваки прековремсти и свеки | рад деце, физичке казне,
деце у свету желело да живи
,ј91 депи,
Конгрес, истовремено мобилишући широке на- |
“же ~ = ДЕТ
Двориште је као опустело.
|
Е ирена је давно замрла. Њен звук одбио се
од супротне обале Саве и Братио се као нејасан, отегнут шум — ехо, који се стопио и ишчезао у тихом вечерњем ожамору града пред спавање. [
Само поветарац ко-
витла по њему парчад хартије и звижди, пролазећи кроз котлове, по којима је пре пола часа снажно лупао чекић и шиштао пламен заваривача.
Предузеће
„Веља Стојаковић“ као да почива
после плодног и напорног дана, спремајући се да поздрави рађање новог радног дана још снажнијим
Бо, тај мир почињу да ремете чудни гласови који допиру из дна дворишта. Група људи седи У
углу на машина
одбор синдикалне подружнице предузећа Стојакови
преврнутим поклопцима котлова, и делова У оправци им жучно коментарише. МЕ „Веља
заседава. То није званична седница,
“
већ су се, по обичају који је скоро постао навика, људи састали да измењају мисли о свом раду.
— Ех, људи, да нам је оксигена! — И како да баш сада, усред такмичења не стижу испоруке!
— Поквариће нам план...
чврстим
ве,
планови машују.
страни
Људи
мичење. .
једничке,
· поздравом сирене. |
Драган Савић; РАДОВИ НА ДУШАНОВАЧКОМ ПОТОКУ
— Ма, · тен ће стићи, а дотле — ммамо електро-завариваче. „Данас смо попустили,.. Сутра да сазовемо састанке (| синдикалних група:.. Да поразговарамо са'људима, „ако треба да одржимо и састанке одељења, и ствар ће бити у реду... Искуства имамо...
пПретседник си Маринковић, има сксро неприместап ожиљак, чета гвожђа које га је закачило умирује узбуђене другове. М група се лаганим али
он каже“ ону мисао која се родила тако и тако спонтано...
Али искра је планула и разбуктала се... Так-
Окси-
другови, не будимо малодушни...
уикалне подружнице Миодраг век који на капку левог ока вероватно од пар-
при раду, лако
млад
кораксм рсзилази.
Захваљујући тим незваничним састанцима упраа затим група — бригада и одељења, радни колектив „Веље Стојаковића“
спонтаним састанцима синдикалних
почео је да бележи радне победе. И Још више стално пре-
се остварују.
ИМ онда када је задихани ученик, задоцнивши на посао и желећи да нађе оправдање за то, протрчао крсз радионицу и пронео „Бербу“ на чијој су првој крупна слова говорила о Петом Комунистичке партије, сваки појединац се добронаклонко праштајући, преко обичаја, | дано задоцњење,
конгресу осмехнуо неоправ-
су се згледали сувише скромни да „баш изненада
— Своје празнике обележавамо такмичењем... Најпре састанци група, па одељења им најзад за-
групе синдикалне конференције. Личне
обавезе претвориле су се у одељенске, а ове у опште, заједничке...
И одјекнуо је позив:
„У част Петог конгреса Комунистичке партије Југославије позивамо на такмичење сва метална | предузећа у земљи...“
. .
шта је норма у такмичењу%
Велики зид који се ипак прескаче. Корачаш та-
Сјлага " звкена
У васпитању деце
брину се
о обавезном седмогодишњем зшколовању, 0 стручном оспособљавању које урадно врео плаћеном годишњем /одмору, сплатном летовању, укратко о животу
бе-
Сем тога, држава даје и велике ма-
е дечјих дине др-
жава је утрошила преко 4 милијарде динара за нашу децу. Законски пропи-
на харЗадатак, да свако дете буде под надзором и
заштите,
остварује се на тај начин што држава оснива разна саветовалишта, диспанполиклинике,. амбуланте, дојилишта, опоравилишта, болнице, санаторијуме — и на стотине хиљада де-
јасле,
Петогодишњим планом предвиђено је ћ у отварање још већег броја таквих де чјих установа које ће побољшати жи-. вот деце, а женама створити услове да остваре своју економску самосталност и да се укључе у привредни живот. Али у организовању и подизању тих установа треба активно да суделујемо и ми, жене. Ми треба да будемо потпора и ослонац народних власти како | би заједничким напорима допринели "што бржем остварењу социјализма и лешшем и бољем животу наше деце. Није празна реч кад кажу да је најдивнија ствар бити дете у земљи социјализма — помислимо само колико би
У усло-
вима које нова Југославија ствара сво-
Велики и одговорни задатак пред
_"зне активе — актив који се стара о
чије су мајке запослене, или води ра-
жене читаве Југославије па и пред нас, жене Београда, поставио је наш вољени учитељ маршал Тито кад је рекао: „Дозволите ми, да вам ставим на срце, као врло важан задатак, бриту о деци, 0 младом нараштају. Није доста да деца буду одевена, нахрањена итд. Важно је за нас и то да та деца буду и правилно васпитана, У духу нове Југославије“. Васпитање достојно грађанина, грађанина нове земље социјализма, поверио је нама, мајкама, маршал Тито — највећу бригу и пажњу, дакле, морамо посветити васпитању наше деце.
Зато је Антифашистички фронт жена Београда, свестан значаја и улоге мајке и њенот утицаја на правилно васпитање деце, основао специјалну секцију „Мајка и дете“, која треба у решавању овог тешког и одговорног задатка да помогне нашој жени.
У томе циљу, организација жена успоставља чврсту сарадњу са школом, ПЏионирском и Омладинском организацијом, који су најбољи помагачи за правилно васпитање деце. ф
Преко педатошких предавања м саветовања, а нарочито стварањем мнотих и разноврсних актива пружа се по конкретним случајевима најефикаснија помоћ нашим женама. Извесне организације жена по горућим проблемима У ању деце стварале су ра-
деци док мајка болује, брине о деци
чуна да деца редовно похађају школу.“ Свим овим начинима трудимо се ми, жене Београда, га уз изградњу земље, УЗ убрзано остварење социјализма истовремено изграђујемо и васпитавамо новог грађанина, новог човека. Милица Б. ПРОДАНОВИЋ
А
| ОСТВАРУЈУСЕ || ње ДООНОЋ КОПОКРАЋ Веља Стојако
ић“
ко, груди ти препуне, руке снажне, ослонац чврсто тло испод ногу и скок је могућ. у
Зато је Петар Ружичић четири пута добио ударничхо звање, зато је могас да за свој посао утроши уместо. 220, свега 110—120 радних сати.
— Уске су порме за њега — рећи ће Миодраг, гарави претседник подружнице.
А/ он, ударник Петар Ружичић, човек средњег раста, чврстих, развијсних вилица и погледа „благог у коме се чита љубав за људе, „оправдаће“ се:
— Успеси су заједнички. Као колектив, као целина смо јаки. А ту је и бригадни систем рада. . Такав систем нема премца.
— А ко је на свечаној конференцији говорио 0 значају Џетог. конгреса,
— Како „ког“ Сви! — Додуше нисмо говорници, али онд што осећамо, умемо и да кажемо. — Тако руководилац браваргског одељења, Света Миљковић, допуњама свог најбољег радника.
Г]
Пре недељу дана прелазна заставица за најбољет радника додељена је ударнику Ђорђу Елчићу. Зато што му је брзипа, чистоћа и јачина вара била најбоља: у |
Али већ данас Елчић има премца. Ранко Васић је одлучио да му одузме заставицу. .. :
— Није шала, такмичење пред Конгрес!
Није ни два дана прошло како је Ранко Васић изговорио те речи, а његов ученик Јездимир Драгић, који заједно са њим заварује казан, намрштившти се, озбиљно је изјавио. ·
— Слушај, мајсторе, како би било да ја теби закажем такмичење ;
И док о том догађају прича, Ранко задовољно таре широке дланове с кожну кецељу и весело намигује чупавом омладинцу у чијој руци шишти заваривач. Ученик је достојан свога мајстора и по раду и по спољашњем изгледу. У обојице висока чела, густа, таласаста коса. Као млађи и старији брат.
Пријавиће се за испит, — хвали Ранко свог ученика. Али руководилац машинског одељења ДУшан Цветковић не може да дозволи да се само „Језда“ хвали:
— Бога ми, пријавило се за испит њих девет, а претконгресна такмичарска обавеза гласи на осам ученика... МИ они премашују норму.
у Р :
Ако се постави члановима „радног колектива „Веља Стојаковић“ појединачно, питање одакле толики успеси у такмичењу, добиће се различити одговори:
— Производна саветовања. ..
— Добра организација...
— Бригадни систем рада. .:
— Добра евиденција... итд... итд.
А све то значи: сложан, високо свестан, борбен колектив, који се бори и побеђује.
— Ми после „добро је“ увек додамо по једно вали“!... Не смемо да се успевамо. Увек над добрим постоји још боље, а за Конгрес наше Партије треба остварити (оно што је најбоље, — објасниће претседник такмичарске комисије Ђорђе Божанић.
— Жеља нам је да будемо најбољи и да, најзад, однесемо и заставицу Главне дирекције...
— Е, Ђоко, не буди нескроман, — кори га Славко Секулић, партивођа машинског одељења, који је већ три машине извадио, такорећи, из старог гвожђа и вратио их у погон: компресор, велика мо-
чврст,
торна тестера и хоризонтална бушилица његово су дело.
— Немој!... Буди скромнији!... %
— А зашто крити, — брани се Божанић — же-
лимо ааставицу м,.вала, имаћемо је.
Како су се радовали ученици када је велики компресор прорадио! Мајстор Славко, човек средњих тодина, са нескривеним задовољством миловао је клипове. А учекици који су помагали мајстору
Секулићу, скакутали су око компресора, истрчавали да испробају напон ваздуха, смејали се.
— Као баш сасвим мала деца, — рекао је Славко.
— А ти као да се не радујеш! — добацио је неко.
— Па радујем се, али знам м зашто... Посао мсжемо да наставимо... Пун погон да дамо... Зато се радујем... А оци, ето тако, као што би се одојче радовало звечки...
— Е мајсторе, — прекинуо га у речи прекоран глас. — Па и ми смо радили.
и мајстор је само одмахнуо руком осетивши да је претерао... .
У предузећу „Веља Стојаковић“ пред Пети конгрес радни елан и такмичење достижу врхунац. Појединци се такмиче између себе. Појединци чине бригаде. Бригаде се међусобно такмиче. Свако одељење има више бригада. И одељења се међусобно такмиче: Због тога је цео колектив могао да позове сва једнородна предузећа у земљи у борбу за премашење . производних планова, а пре кратког времена и на упис народног зајма.
А' двадесетог дана такмичења у част Конгреса КПЈ, предузеће је забележило испуњење финансиских планова са 158 од сто. Норме су пребациване просечно за 22 од сто (обавеза је била 18 од сто), пуна цена коштања снижена, радна дисциплина побољшана.
Радни колектив предузећа „Веља Стојаковић“ жели да Конгрес своје Партије обележи пуном радном победом. Радништво „Веље Стојаковића“ зна зашто се такмичи, зна зашто жели прелазну заставицу. МИ имаће је... = Б.
„>
еагурљеја
25 ПИЛИИИДНШЊИА
'У антиимперијалистичком тебо-: пру, на чијем
] е
ако је прошло већ седам %
година, ми се још увек ||
сећамо дана када су гер манске хорде мучки насрнуде на земљу совјетских трудбени ка. Од тог дана срца свих Југословена куцала су још јаче, јер је опасност која је претила совјетској земљи значила опасност 3а читаво . човечанство- На улицама наших градова ницале су пропагандне — табле са географским зартама и великим стрелицама које су озна · чавале вековни сан пруских јункера „Дранг нах Остен“, Хитлерова машина већ је продирала у Совјетску Укрећину. Фашистичка штампа бележила је победе; ликовали, су неприфатељи велике земље социјални зма. Али родољуби Југославије нису веровали у победу Трећег Рајха. Из дана У дан ослушкивала се емисија вадио-
оскве- Глас великог Стаљина
· јачао је код свих народа ве Ру да совјетски људи не могу бити никад побеђени.
Ми се сећамо да је двадесет и други јуни значио прекретницу у прошлом рату. Тога да на поробљени народи осетили су да се мења правац њихове судбине. Очи милиона људи биле су упрте у правцу Мо скве.
Мако је Хитлерова војна ма шина у првим данима раслолагала низом _ преимућстава, Црвена армија, под врховном командом друга Стаљина, при
хватила је борбу. Совјетска тактикљ која се састојала у самопожртвованој одбрани да
исцрпи што више снага непријатеља, донела је драгоцене резултате. Велика улога Цр вене армије и друга Стаљина састојала се не само у генијалном вођењу великог Отаџ бинског рата совјетских народа, већ и у ослобођењу од ожупатора свих поробљених народа од фашизма
За читаво време трајања народноослободилачке борбе наша се млада Армија учила, а и данас учи на великим искуствима херојске Совјетске армије, војске — победнице, учила се како треба волети и борити се за с– „у отаџбину.
И данас, после седам година, ми се сви тога још увек добро сећамо и лодајемо — нећемо то никсд ни заборавити. ,С колена на колено преносиће наши на-
роди као аманет да је човечан ство спасено од фашистичког ропства захвељујући _ једино совјетској држави и њеној Ар мији,
Слободољубиви народи чита вог света били су сведоци да је победоносни завршетак рата доказао надмоћност совјетског привредног система. У џи новским биткама Црвена арми ја показала се непобедивом. Црвена армија разбила је мит о непобедивости немачког ору-“ жја. То су чињенице које се не заборављају.
Међутим. иако је већ протекло више од три године од капитулације фашистичке Немгчке, народи још нису дочекали истински мир. Још увек непри јатељи демократског мира, са својим незајажљивим апетитима насрћу на најосновнија пра ва народа. Амерички трустови, обогативши се на рачун људске крви у форми фамозног Маршаловог плана, поробљава ју земље Западне Европе и стварају жаришта за нове рат не авантуре. Догађаји у Грчкој, Шпанији, Кини, Индонезији речито говоре о намерама волстритских авантуриста.
На седму годишњицу напада па Совјетски Савез, у данима када се спроводи пепање Немачке чија се западна окупадиона зона поново претвара У арсенал за напад на земље истинске демократије, ми се добро сећамо и свих догађаја ко ји су претходили двадесет другом јуну. ИМ зато морамо подвући да су баш У овом, послератном. периоду, захваљујући поново – Совјетском Савезу, потпаљивачи новог рата раскринкани пред це лим светом. 7
Наше мисли упућене су и да нас великом јетском Савезу и његовом генијалном вођи, ге нералисимусу Стаљину. његовој непобедивој Армији. Данас се сви слободољубиви народи сећају са захвалношћу великих дана Отаџбинског рата. Данас се снаге демократије и напрет“ ка и даље све чвршће збијају
се челу _ налази Савез Совјетских Социјалистич ких Република, ма)