20. oktobar
до
1
коро све зграде нашег ! данашњег Београда сазидане су после ослобођења од Турака. Не.
то већ двадесетих година прошло"та века, гли је зидање већих размера стпсчело тек после 1830 године, кад је султанским хатишерифсм Срсији и званично била призната извесна самоуправа. Београдске грађевине које памте дахије п српске устапкз на прсте сз могу избројати. То су поред. тога још и архитектонски безначајни објекти. Међу њима прво место заузима џамија, која је, свакако, најстарија београдска грађевина ван тврђаве, затим зграда у којој је за време Првог устанка била смештена Велика школа, па. онда текија изнад ње у истој улици и зграда у којој је некад била масонска ложа, иза детње пезорнице у граду. Акдф се томе још дода пспека страћара У __наџстесријим деловима вароши, којој је тешко сдрсгити доба постанка, спда смо побројали све што пам је у Београду, осим трада, остело из времена прз ослобећења Срсије. Ово, међутим, не значи да у Бе-
ограду у прошлости и: било ликих и аохитгктонсе зпамепитих грађевина. Њих јг било и о
некима сд њих истср а изм је са-
чувала прецизна обавештења. Константин Порфирогтснит, византиски цар и писац Хо века, п)-
миње у својим делима, у Беотраду, кулу Константина Великог, оснивача Цариграда, који је рођен У Нишу пи који је владао римскем империјом ед 206 до 337 годипе нове ере.
Знаменити српски писац ХЛУ века, епископ Данило, забелгжио је да је У Београду за владе краља
-РЕДрагутина, који је умро 1316 го«= „диме,._ постојала. велика · сасорна „умитрополитска . црква посвелена
, Богорсдици. Ову исту цркву опи-,
"сује и Константин Филоз:ф, писац ХМ века, који вели дају је деспот Стеван Лазаревић обпсзио м подигао још две цркве са свз=штеничким становима и болчицом. Ако се има на уму цркведа прхитектура У Србији тста вр:мена, снда се с правом може претпоставити да су ове београдске цркве биле знаменита архитектонска дела и да је у њима било
фресака од пелике умстничке вредности као и У осталим сопским црквама ХЈУ и ХУ века. По-
ред цркава Константин "ћ списује и деспотов деор 5 је био у Горњем граду, отприлике на сноме месту где је сад Војни музеј. Највиша кула двора, ка"же писац, видела се са врло велике даљине.
После пада Београда руке, 1521 године, цркве су порушене или претворене у мамије. Хаџи Калфа, турски путописац прве половине ХУП века, тврди да је у Београду за његова времена било сто џамија окружених „вртовима, ти турски писац, неколико деценија млађи од њега, бележи да је гу Београду избројао 217 михраба (места где се муслимани моле боту) па онда међу њима набраја неколико десетина џамија међу којима царску џамију. У Торњем граду, чије је мунаре, како он вели, по наредби султана Сулејмана израдио чувени турски архитекта Синан и Имарет-џамију У „Доњој чаршији“, која је имала пет кубета, што дозвољава прет-
у турске
.20 ОКТОБРА"
и ноте на прозору; устаде. кад виде Док
ларији држећ гра. Мендрикс врста у собу позади. соби, Морган Кросман ј
“
„'Оди, овамо, ти,
крсз грзта.
Кристи се окрену и ника и газду плантаже, „даљ господине“ — рече Кри би
ли Кросман је имао на се чакшире и смеђу кошуљу и н
виде ли
ок Кристи не уђе у стражњу' Праја У лоља, Кристи дође до стаде очекујући ли Кросмана.
Кристи се пресели четком године, пре, 5 први пут дошао У Џорџију У Алабаму где је стално живео. су одлучили да. дођу земља боља за рио да не може д
“само за голи живот У. животу.
ли Кросман још да седне на столицу. отворише. Он скочи на ноге.
„Како
отприлике,
он је
сте, т. Ли“
се прилика да разгледам Зе ш двапут оволико памука
добијем још једну мазгу да бих могао да на оваквој земљи с Боља земља него што сам њој ни камена, као ни на видео. Ако ме снабдете ком, даћу вам два наполичар ли Кросман га је онда залупи вратима преко собе. а сам те . мек с је ли такот“ = „Тако је, г. Ли" натрашке преко собе, вида. Ли Кросман та.
још е ]
док се
' жике, ат“ — рече Ли, » из Луорџије, 217
+
Како
колико их је подигну-
а Евлија Челебија, дру- '
Кристија и оде кроз је књиговођа е мрзовољно пиљио у Црница.
— рече Хендрикс, долазећи како стоји У
осио је црне чизме = о колека. Он стаде устрану које су'се подвезивале д И а
о на Кросманову плантажу по-
л заволео је више нето
У Џорџију, наполичаре»памука. а се задовољ
није дслазио и Кристи реши Али тек што седе,
— рече смешећи де. „дала ми |
је икад видео. нити икаква
мом длану. Нисам на њој ви
више памука него. би а на вашој плантажи“.
слушао док и крупним бе позвао, Црнче“, рече Ли „а не ти
— рече Кристи седе на столицу и посматраше понови Кристи. |
у них шрнаца што пуца „Ти си један од о их аднеси тит ти ниси црнац
Кућа Наума Ичка, једна од првих лепих зграда сазиданих после ослобођења
Србије
поставку да је некад била црква У византисксм стилу.
Отендорф, који је у Београду био 1663, сксро у исто време кад и Еплија каже да је гидсо 56 великих и 20 малих џамига.
Неколико западних тсписаца забслсежили су да је пслики везир Мехмед паша Сокслеовић дао порушити У Београду „три хришћанске црквс.и синагоге јеврејске" и да је од тако дсбизенот материјала _сазидао каравансерај, -безистан и друге велике зграде. Зидање ових грађевина »у римском стилу“ отпочело је нешто пре 1572 гсдине. Мехмед пашинп каравансерај, безистан и хамам у Београду били су мопументалне грађевине и зато их помињу скоро сви путописци који су крсз Београд пролазили крајем ХУ! и у току ХУП века.
За време своје скупације, почетком ХУШ Бека, Аустријанци су У Београду сазидали попслико раскошних и грло полнких зграда У стилу бочксгта барспа сисга времена. Најзнгчајније су међу љима биле касарна принца Александра Виртембештиког, моја је Сила У данашњеј Кнез М:хапловој улици, близу угла улица Релзаслава
Бјерута и зграда намењених за двор Евгепија Савојског, па Дорколу. Рушегине сва последње зграде сачувале су се. Силе дз пред
Први светски рат м била су познате под називом гл турексг времена „пирипчапа“ (место принчана — принчева зграда). Ове зграде чиниле су гелики утисак на старе Бесграђане опога гргмемна, павикмнуте на турску грхитектуру, па су зато биле и у гссмама опгБане: „Кслико је у 1одипи дапа, толико је па њиема скана".
У време аустриске купације, и поред свих смотњм које су им чињене,: Срби) су: подигли ми „две цркне, једну на мсету.садашшње Сабесрпне црцве, а другу У СвОМ новом насељу на савској падини, Мсградкли су и раскошан митрсполитски двор, онде где је сад патријаршиска зграда. Католици су такође сазидали више цркава и самсстана.
Како је дошло до тога да пмам се од ових архитсктеиских спомекика прсилссти пишта није сачугало као у другим старим градсвима2 За то су, пре свега, криви многобројни ратови које је Београд претурио преко_ главе, а затим и верски фенатизсм. Код су турци 1521 године севојили Београд они су псрушили и претвори ли у џемије све знамените београдске цркве, а кад су Аустријанци 17177 узели били Београд од Турака поступили су на исти начин са монументалним џамијама из времена када је турска сила била на врхунцу. Још много веће штете, можда Београд је претрпео услед неизвесности и нереда у којима је живео скоро читав век и по. Од турских пораза „под Бечом 1683 па све до признања српске независности 1830 са малим прекидима наш град је живео или у ратном стању или у неизвесности услед унутрашњих нереда. Нарочито је тежак био период од почетка аустриско-турског рата 1788 па до 1830. Пуних четрдесет година Београд је био или под ватром аустриских топова, или у Рукама побуњених јаничара, или под опсадом српских устаника. У том раздобљу Срби су га држали нешто више од пет година, али за то кратко време, проведено гото-
кад он утрча уну- „Не, сер,
био у другој
%.
Кросмана, сопстведовратку. стиг
тешке сиве јахаће зашто су се
средине собе и ту
три месеца. Тад је
Он и његова жена јер су чули да је Кристи је говои с тим да заради желео да напредује
а врата се „Црнци
и желео бих да Ја све рачунам
ово
жбуна биш јарка никад
ном мазгом и плу58 било која друга
није завршио, 8 корацима пређе
. урадишт“
помичући се не нађе леђима до труло ксље „
ју на ве-
што се Ли Кросман љути н
тећи да говоре с њим. а то значи да је урадио н Ли Кросману. А они нису желели да их неко види ким ко није у милости соп-
како разговарају с не у . ственика — газде плантаже. „Имаш ли радио!“ — упита ли. „да, господине“. „Одакле тиг" „Купио сам га својевремено „Откуд ти новац да „Нешто сам имао, неколико пиљића“. „зашто га ниси купио
што им треб
„Нисам желео да Кристи. „Желео сам се сведу рачуни на крају“.
ли Кросман се завали у столици, прекрсти ноге
· и извади ножић. ' Тишина у соби потра се наслони на зид. «
„Усправи се,
„да, сер“, — рече
„Ти си уз
„Рачунао сам да је
журио сам се „Ти се понашаш сувише сло ли. „Понашаш се ка земљу, а7 Понашаш се као да мислиш да исто
лико вредиш жолико
во у непрекидном војевању, није се могло мислити на изградњу.
За све то време не само што се У Београду није ништа подизало, већ су и остаци прошлости немилосрдно упропашћагани. Што је од старих грађевина било остало разносило се ради подизања нових привремених страћара. Може се слободно рећи да су читав век и по Београђани живели у Ррушевинама и од рушевина. Зграда
зелике школе пружа нам леп пример грађевинских прилика у Београду после аустриске окупације почетком ХУШ века. Пошто је са ње сад скинут леп. ради обнове, лепо се види како је подигнута сд материјала покупљеног са ру-
шевина. с . Прота Матеја Ненадовић, причајући у саојим мемсарима како су мре усташка у граду живеле српске чете, које је Кара-Мустафа пезмша Сио' позвао да га бране од јаничара, каже поред осталог: „Маша војска сасвим је у граду владала и сав град био је готово као спљачканм: ни на топу ни на пзаинџерима нигде ни најмање гвоздена чивије нема, све су то браћа поскидала и почупала, па по комсрџијама кући послала“. Турске трупе, нарсчито «рџалије“ и сстали башибозлук, похупљен с ко ца и копопца, владале су се још много горе, тако да су и варош и град деценијама пропадали.
Најзад ни српска управа није, нарсчито у псчетхку,. водила никаквог речуна о старипема, гећ је све што је било старр као турско помилосрдно уништавала. У Горнем граду, у највећу београдску мамију Спла је смештена муницијга, која је 1876, за време рата, експлодирала тако да је ова знамепита грађевина сравњена са земљеом. .
То су главни узроци што нам од старе беосгтралске архитектуре до денас сксро ништа пије. сачувапо. После Другог устанка 1815, услед тога што су политичке прилике дуго остале несређене, скоро петнасст година ништа знатније није зидано, јер су се и Срби и Турци у Београду сеећали несигурнима, а још више мсжда због тога што су имгвинске прилике биле несређепе. Чак и тридесетих годипа, кеда је кнез Милош почео зилати позва државне грађевине, мнсти су се Београђани бунили говсрени: „Јаш емо турске кирећџије. а' тилају се куле“.
Јетна есд првих лспих кућа коју су Срби посла сслобођсња сазилалт била је. кућа беотрадсксгт Сазрнђансаше (еспафеког стар=шипе) и Милстепог агента у ограду ЏШдаума ичпа. ичио ју саградио прекопута старе
је цркве (саланиња Саборна црква јогт није
је она лој куће
постојсла) 1823 године. То кућа, нелавио порушенг, у ксјеј је била кафана „Кед 2' У јуну 1229 отпочели су, педалеко одатле. радсви на Мовом ко-
гаку кли Кеноку Књетиње Љубице, који је пова зграла салагињег Геаграга сазилана сд т“рдог материјала. Грађењем је ру-
псзодио. Хад -Никода ги кста су онда сви'урвеото ли Хапи-ненмавем. по пг ну требало је “да, Белиз сиета кошта 4000 грсша, сгли је у туцу граћетпа .убивксвић питао Милошу како услед рсвитог земљишта темеље треба. много дубље копати и пско та сума гије довољпа „вел ће преко потслоз још 900 гроша дунџерских наднипа отићи“.
У августу исте 1829 године стпочтло је и грађење велике зграде за кнехеев двср у коју је касније смештено Министарство фикансија м која је у току последњег рата порупшепа.
Нери конзк завошен је 1881, 'а зграда за кнежзв гвор 1836. На ову пселедњу зграду потрогено је 152.729 гроша од које је сумг 10.245 гроша издато за уређење њеног врта, првог модерног парка у Београду,
Почетксм 18231 отпочело је уређивање Топчидера и 29 марта те године ударени су темељи за тамошњи 'конак у коме је сад смештен Музеј шумарства. Топчидерски конак „са преправкама и доправкама , свију _ принадлежних зграда“ сфајао је 76.283 грошта.
Ђумрукана на Сави; од које су нам после бомбардовања Другог светског рата остале само рушевине, завршена је 1835 године и стајала је 294.742 гроша. Циглу за ову зграду пекао је неки Стојко Паунковић на супротној аустриској обали Саве, где се сад зида Нови Београд.
Тодине 1834 зидана је и Велика касарна, У улици кнеза Милоша, тде је за време старе Југославије неко време заседао парламенат.
Ри АИ И И А ИО О О
т. Ли“ — рече Кристи тресући главом. „Рођен сам и одрастао у Алабами“, „зар те ничем бољем нису научили у Алабамит“
„Јесу, сер, г. Ли“.
„Зашто си онда дошао у Џорџију и почео да се
понашаш тако“ ; ; „Не знам, г. Ли“. -7 ,
Кристи је обрисао лице дланом и размишљао за-
а њега. Почео је да схвата остали Црици мицали с пута, не хоЗнали су да га је Ли позвао, ешто што није по вољи
4
та купишт“
У мом, магазину“ — рече Ли,
поче да чисти нокте.
цЦрнче“, — повика Ли на љ.
да то и урадим“.
и белац, а!“
%
а и моја жена је запатила
у магазину плантаже“
' „Направио сам бољи посао на другом месту добио сам га.мало јевтиније“. ји живе на мојој плантажи,, купују
упаднем У дуг, Г. Ли" — рече да ми нешто остане чисто, кад
ја неколико минута. Кристи
Кристи усправивши се нагло. ео моје дрво да би отесао ново коље за ограду око куће у којој ти станујеш“
»Да т. ли". м „Зашто ниси питао да ли ја желим да ти то
на огради потребно заменити новим и како ја живим у тој кући мо-
бодно, а!“ — реч. о да поседујеш моју куву и
И та је зграда за време прошлог , рата нећим делом порушена. О почетку зидања те зграде Милан Ђ./ Милићевић забележио је једну ангедоту која врло сликовито показује у каквој је фамилијарној атмосфери отпочело зидање садашњег Београда, зато је вреди навести у целини; ,
„У понедељак по Спасову дне 1834 дође кнез Милош»из Топчидера у Београд. С њим су били, осим обичне свите, Вучић, Цветко Рајовић, Алекса Симић и Никола Хаџи-Дунђерин. Дошавши на место тде је сад Велика касарна киез се устави и, пошто је раније било спремљено што треба, разгледа место, узе колац и пободе у земљу, па окренувши се Цветку Рајовићу, који је тада био директор београдске полиције рече;
— Ћетко! Чиниш 'волико, узми колац, иди право, и стани ђе ти речем!
Рајовић оде и пободе колац У торњи крај. .
— А ти, базрђан-баша, рече кнез Алекси Симићу, узми овај други колац и иди право од ћетка па стаци ђе речем.
Алекса уради тако. Сад се четврти колац пободе према оном кнехевом.
— Е, газда, рече сад кнез Вучићу, ти ћеш настати да Хаџија овде начини оволику касарну на два зоја. И
"То је бид сав план и премер. Касарна је та довршена 1836 тодине“,,
По другој једној ангедоти из 0овог времена кнез Милош је пре зидања првих зграда био побио једап дирек крај градилишта и на вему наместио ченгеле да о њих обеси мајстсра ако зграда не буде ваљала.
У току прве Милошеве владе, тридесетих година прошлога века, отпочела је у Србији, а поглавито у Београду, акумулација приватнихекапитала. Она је углавном потицала из трговине стоком, шишаркама, лојем, дргима и друтим производима ондашње примитивне српске привреде, а исто тако и од увоза соли и индустриске робе. овим пословима сам кпез и његови најближи дДоглавници приграбили су били за себе нарсчите привилегије пл зато су били
сви капиталисти у Србији високи државни чиновници са
кнезем на челу. По угледу на Милеша убрзо после њега и високи државни чиновници почели су себи зидати велике куће од тврдог материјала. Први су тим путем пошли: Тома Вучић Песишић, Браћа Симићи, Цветко Рајсвић, гарглланим, Капетан Миша и други. Тско је стпочело зидање садашшњег Београда који се, у току јелпог века од папуштене турске паланке претворио у велику варош од триста хиљада становника. Већина сепственика нових зг:
да, пошевтши за Милошевим примерсм, избегла је зидање кућа У варсши, где су споро сва имања још припа Турш зато су мисти почоли зидати ван „шанца“,
чинио поред друмсва који су из
уграла родили на 3 стра-
Е Већ тридесстих мо тих тодина почеће бубе
У дворе ти нове улице: „Господска“ (данас
= Брааковају поп Пантина (ланас Космајска); Абамијска чаршија (данас усшица Народног фронта);
Фишектијска чаршија (папас Булевар Брвене армије); Савски сокак (дамге Керађорђева улипа) и друге. Меорало је, међутим проћи више деценија пре нето што је данашњи „строги центар“ постао саставни део вароши. Педесетих тодина још Беогргђени су се пстсмерали ' Ђоки Влајићу зато што је сазидао кућу на турском тробљу код Батал-џамије, онде тле је сад Централни комитет КИЈ (бивша зграда Агрармне банке). Сматрали су да је то место далеко „преко света“.
пре 170 година, Хаџи-неимар Никола Живковић, први архитекта модернот Београда, гледајући са градилишта Новота конака пространо прекосавско поље свакако није ни помишљао да почиње зидање сасвим нове вароши, вароши која ће се протегнути далеко тамо до Земуна и до Бежаниске косе. Сава је тада још раздвајала два велика царства, два царства од којих нам је остала еамо ружна успомена.
У поређењу са овим првим напорима око обнове Београда велико дело које сад почињемо изгледа нам још веће. Успех који је некада остварен и поред незнатних средстава и многобројних тешкоћа сваке врсте гарантија нам је да је још много већи и лепши успех обезбеђен градиоцима Новог Београда.
Мих: С. ПЕТРОВИЋ
волим да радим нешто“. „Знаш ли ти што ми у
„Не, господине“. „Ми их научимо да где им је место“.
„да, сер“.
' тажи". „Да, сер“ — рече Кристи.
тажи“ — рече Ли.
— упита Ли,
„Нисам желео да упаднем у дуг“ — рече Кри-
сти — „желим да имам нешто у готовом, кад се мене претходно. Кад је дошао овдг поче да ми пе |
направе рачуни на крају године“. « ти. Био је то рђав Црнац“, За „То је моја ствар да ли ћеш ти. дуговати или ће Чиновници се вратише у Магазин плантаже, 3900
се теби дуговати на крају године“ — рече ли. Хендрикс отвори књиге и поче да ради на рач зе Он показа на једну рупу у патосу. / 1 „Отвори стражња врата“ — рече Ли свом бра
„Скини кошуљу и
човек.
„Г. Ди, не могу то- јете. Не, сер, не, г. сто, ме могу", ;
“.
„Не, сер, г. Ли“ — противио се Кристи. „Не пада ми ни на памет да се тако понашам. Ја, онако, по природи волим да се пожурим и да свршим посао — то је све. Ја просто не могу бити задовољан, ако не прикуцавам ограду или не сечем дрва или не берем“ памук, или тако нешто. Ја, ето, по придоди
„Џорџији радимо с таквим Црнцима, који пуцају на велико као што си тиг“
Ли Кросман устаде, пређе преко собе, дође до собичка. Отшкрину врата и уђе унутра. Кад се вратио, држао је кожни кајиш с тешким месинганим ексерчићићима утиснутим у њ, Он пређе преко собе ударајући кајишем по врху чизама.
„Ко је рекао твојој жени да може да запати пилиће на мојој пдантажиг“ — рече он Кристију.
„Није јој нико рекао, т. Ли“ — одговори Кристи. „Нисмо мислили да ћете имати нешто против. У дворишту око куће има много места за њих, а ја сам направио и мали кокошарник“.
„Престани да се расправљаш са мном, Црнче“.
„Ја не желим да пилићи чепркају по овој план-
„Откуд ти новац за радио7“
„Ухватио сам неколико зечића, одерао их, продао кожице и зарадио мало новаца“.
„Ја не желим да се дира у зечеве на мојој план-
Он фијукну кајишем и пуцну њим о чизме. „Зашто ниси ништа узео у магазину плантаже7“
панталоне, колена да рупа остане у средини“
„Шта ћете да радите са мном. т. Лит> „показаћу ти ја, шта ћу да радим“ одтовођи. „Скидај кошуљу и панталоне као што сам ти река“, вам дозволити да ме тако Ли. Не могу то допустити. Про !
тог
2 “
ДОИВООДНО делатно |
датних војних павалада |
нвалидска организација Југославије развила је. врло широку
| делатност, Та делатност је нарочито јака и значајна на при-
вредном сектору, где је знатан део локалне привреде прешао под руководство ратних војних инвалида. .
Размах привредне делатности Инвалидске организације Југосла-
вије је верно приказан на изложби привредне делатности ратних вој-
них инвалида Југославије која је почетком) овога месеца отворена у
Београду. . . Ова изложба не личи на изложбе, на које су навикли посетиоци изложаба. Она је друкчијег карактера, друкчије компонована и даје друкчији утисак од свих других изложаба. Она приказује добрим делом оно што су ратни војни инвалиди, откад су укључени У привредну производњу пове Југославије, својим средствима, својим искуством и организационим способностима успели да створе, успели да као свој послератни допринос дају нашим народима и нашој земљи. А то је огромно много. Посетиоци ове изложбе виде како су ратни војни инвалиди нове Југославије својим радним прегалаштвом постали производни фактори, како су, иако са умањеним физичким способностима, постали друштвено корисни, па не само корисни него како својим радним еланом предњаче у изградњи срећније будућно-
сти свота народа. . Џ Сама изложба привредне делатности ратних војних инвалида али само
Југославије дели се на два дела: у једном делу су приказани, И делимично, „успеси Инвалидске организације у производњи, а у друтом делу графиконима и прегледима у потпуности је приказан раз- | вој Инвалидске организације на културно - просветном сектору.
Пут је несумњиво правилан, а резултати врло велики,
— Инвалиди треба да су поноћни и са овим што су досад урадили. То значи да сте правилно схватили да не претстављате терет за пржаву. Правилан сте пут одабрали и наставите тим путем. не“ а је маршал Тито, напуштајући изложбу ратних војних инвалида, коју је посетио на сам дан њеног отварања. ]
Поносни таквом оценом, ратни војни инвалиди су свесни да њихов задатак на привредном сектору није још извршен, да њихова сбавеза није у .. тпуности испуњена. А обавеза је да до почетка 1951
године Инвалидска организација буде у стању да потпуно преузме ' на себе исплату свих личних инвалиднина у земљи и да ослободи државу великог финансиског издатка. : ДЕ "Ру обавезу су ратни војни инвалиди примили пред маршалом Титом и нашим народима крајем 1946 године, и отада се привредна делатност Инвалидске организације нагло стала разграњавати, тако да данас Инвалидска организација руководи десетинама хиљада радних места.и хиљадама предузећа разне врсте. Ратни војни инвалиди Југославије изнели су на ову изложбу око 750 производа, а учествује свега 57 инвалидских производних пре-
дузећа.
Изложба · привредне делатности Инвалидске организације смештена је у згради Главног одбора ратних војних инвалида. У доњој дворани изложени су производи инвалидских производних предузећа и ту је приказано, без мало, целокупна производња Инвалидске организације.. Ту су производи предузећа под руководством ратних војних инвалида металско-произвођачке индустрије (разне справе и алатке): прехранбене индустрије (највећим делом дезертна пића скоро свих врста, затим кеке и друго), индустрија дрвета (разни предмети од дрвета које израђују инвалиди У својим предузећима); трафичке и хемиске индустрије; индустрије керамике и стакла и друго. у Инвалидска организација има под својим руководством једно предузеће за израду музичких инструмената, и то је једино предузеће све врсте у земљи — „Виолина“ у Загребу. Оно је изложило разне музичке инструменте одличног квалитета. У овоме делу изложбе налази са и први фстографски апарат израђен у нашој земљи; наиме Инвалидска оргапигација производи и фотографске апарате квалитета који не изостају иза одличних фотоапарата израђених у већ давно реномираким фабрикама неких страних земаља. Одмах поред њега излокоје Инвалидска ор-
жени су апарати за увеличавање фотографија, ганизација такође производи. Ту је приказана производња фотографских плеча, прерада хартије, израда кожне галантерије, израда ква-
литетне сбуће, итд.,
Посебно место на изложби обухвата производња дечјих итрачака, брига ратних војних инвалида за наше најмлађе поколење м за. њихсво што срећније детињство. Ту је прихазана производња резбарије, сита, метала, четака, дугмади, катанаца, плетених корпи, зембиља, еспадрила и другог. У посебном делу, одмах до улаза, изложепи су плугопи, сељачка кола и пећи врло високог квалитета.
На излсжби су ратни војни инвалиди приказали и јелан од ретких промизво, повачке пушке м ловачки прибор. Две паловачког оружја изложиле су свој првокласни производ. нНарочиту пахтљу посетилаца привлачи ретко прецизпо израђена ловачка троцевка. са догледом и читавим ло ским _прибором. Поред ње је изложено и неколико других - ловачких пушака разног калибра и врст (У Обиље изложених производа, које. наши ратни војни инвалиди израђују у. својим сфрабрикама и радионицама, што стварају својим руководством им својим властитим радом пружа слику онога што ратпи војни инвалиди дају 'као прилог извршењу задатака Петогтодитшњег плана. Ово обиље разноврсних производа углавном је на сектору локалне привреде. МИ баш на томе сектору се и развија привредна делатисст ратних војних ипвалида нове Југославије. 5
Распоред изложбе пружа посетиоцима упечатљиву слику како се досад ргзечјала привредна делатност Минвалидске организације и У коме правцу се сада креће; јасно се види да Инвалилска организација тежи да што јаче развије производњу артикала широке мотро» штње, који не спадају у главне задатке нашег Петотодишњег плана индустријализације пи слектрификације паше земље, пећ су лопунског карактера, а од великог су значаја за омогућавање извршења главних задатака Плена.
својих гиснице
Ичвалидска организација је поставила као свој гтажан палдатак развијање локалне индустрије, поред низа мнстих друтих послова. Идући тим путем, Мипвалидска организација је на приврелно секто=
ру створила читаву мрежу од пеколико десетина хиљада, радних места, мећу којима много предузећа разних врста.
Мнотебројни трафикони приказују развој Иавглидске организације на културно-просветном пољу. Из цртежа и графикона јссио се | војних имвалида за укључење у правање и преоспособљавање ратних војних инеалида 1
Изложба приказује најширим народним слојсвима, који је У све већем броју посећују, колико је Инвалидска организација ојачала на привредном сектору, каква је њена улога у Извршењу задатска | Петогедиттњег плана, у решавању ипвалидског питања, оспособљењу и осамостаљењу ратних војних инвалида и у читавој делатнссти ратних војних инвалида. Кроз њу се види како је ратни војни инвалид осамостаљен и како се осећа задовољан што његова организација и народна држава све чине да он не осети у животу последице рањавања, последице своје умањене физичке способности. тЕ6а
Она оставља дубок утисак на посетиоце, а у књизи утисака са изложбе многобројни посетиоци износе њене одлике. У тој књизи утисака министри Савезне владе Александар Ранковић и Милован Ђилас заједнички су написали ове редове: ;
„Изложба је врло добро организована м показује огромну љубав и самопретор другова инвалида, а код посјетиоца потврђује вјеру у несаломљиве снаге наших народа, чији су највјернији синови инвалиди. Снаге које је пробудила Партија, Тито и Наролни фронт“.
. .
А и ВА а и а
1 АНА РВА А АМАААВААРАРМАвВРБРВААвеаавааевиио
.. г „Ти црнокожи ђаволе, ти, што одговараш“ повика Ли, лице му прели :ррен од беса. у Он удари Кристија тешким кајишем пугим синтаних ексерчића. Кристи се измаче и кад га Ли удари по други пут, Црнац ухвати кајиш и др-
да му истргне кајиш.
„ТЕ. Ли, ја нисам ништа учинио изузев што се „ухватио неколико зечева, запатио неколико пили >» и сличне ствари“ — говорио је Кристи. „П''со |
тледају свој посао и да знају шта рђаво мислио. Сматрао сам да ће вам би: драго, ако ставим ново коље у вашу ограду'. „Језик за зубе и скидај кошуљу и панталоне
као што сам ти рекао“ — рече Ли, љући него икад.
„И пусти кајиш, пре него ли те ђаво однесе“. Кристи је стајао тамо где се налазио и држаз кга-
јиш свом снагом. Ли је би» тако љут да после тога
пиштољ, Онда се окрете и опали три пула'у Кристија. Кристију оласавише прсти, он испусти кајиш м паде на под. Е 5
Лиов брат, Морган. и књиговођа Хендрикс до: трчаше у стражњу собу.
Кристи Такера как. лежи на поду. ; „Тај Црнац ми је претио: — рече Ли дувајући. Он оде до 'собице' и баци пиштољ на полицу „Ти и Хендрикс сте чули какс ми је претио па ће м: убити. Морао сам да пуцам да бих одбранио свој сопствени живот“, ИЕ Они изиђоше уред: неколико чиновника из магазина. плептаже дотрча, желећи да сазна зашто се пуџало, | А
„Један уображен Црнац“ — рече Ли перући рук- | на чесми. „То је онај Црнац из Алабаме који је
доштао овамо пре два-три месеца. Позвао сам га јутрос да дође да га питом како се усудио да стаги.
ту — „и пусти Црнце унутра. Нека виде шта ће с с њима десити ако и они почну пуцати на великс_ као овај црни ђаво из Алабаме". уДР Његов брат отвори врата, Кад је погледао напоље, на пуч, није видео ни једнот црнца. Једини живи створ напољу била је мазга на којој је Кристи-Такер дојахао у град. | 14 (С енглеског С. БЈ
клеким, рашири — "рече бели
. | "
ШТА НАМ ПОКАЗУЈЕ' ИЗЛОЖБА |
рекао |
меч
жаше га. Ли га је најпре посматрао, а оида попуша чи
није могао ни говорити. Он потрча до собице и узе
"
„Шта се десило, Ли2“ — упита га брат видећи
из стражње собе и вратише се “~.
ново коље у ограду око своје куће ни не питај и
Брскин Колдвел 3
5
| У
'
у
|О
За