20. oktobar

· возећи спенијалном пругом дневно по 14 до 15 хиљада

Нови Загреб, на широким пленумима, у препуним,

_ диште далеко, Многи грађани одлазе на радилиште већ

"око 50.000 радних часова.

алеки Алпи пружају своје огранке дубоко на југ. Они се продужују у винородне падине Загребачке Горе и постепено губе у једро-зеленој долини, којом протиче Сава. Река је у овом свом горњем току прекривена, под супцем јуна, ситним искрама брзака и вртлога, као крљуштима.

На тим падинама, у долини, ту, око реке, држећи нити путева средње и југоисточне Евроле, лежи град Загреб. „Бели Загреб“, „Лепи Загреб“, „Цветни Загреб“ како га све зову, из милоште, његови грађани. Све те одлике, и још много других, он доиста садржи у себи.

Било привреде у сталном развоју, центар све моћније инду-

» стрије која доприноси осамостаљењу земље, расадник високе, истил-

ски цватуће културе, — политичко средиште Народне Републике Хрватске, Загрсб данас, на осповама постојећих знатних могућности, развија своје нове снаге и подиже свој злачај.

М~, ж О оној најдаљој, најтамнијој прошлости, кад будући град „престаје да буде две-три кровињаре и постаје насеље, — не зна се.

много. Постоје само несигурна нагађања.

Први век... Узима се као вероватно да је у тим далеким историским временима, на простору од Потсусједа до Ругвице, живело панолско племе Андаугонци.

Сеоба народа збрисала је њихово насеље. Очували су се само остаци племена, које су досељени Словени назвали Власима. Насеље је названо Влашка Вес.

Поплавама потока. Медведшћака, који је туда протицао, као и навалама непријатеља свих врста, била би Влашка Вес немчлосрдло извргнута. Но, на обали Медведшћака стајас је „греб“, што на старохрватском значи: насип, Тако је „... мјесто иза греба потока Медредшћака...“ добило име Загреб.

Све су то претпоставке. ;

Знатно каснија, међутим, но за нас временски још доста далеко, историја је одређена, поткрепљена чињеницама и обиљем осталих докумената. Тај каснији ток. ми данас можемо да. сагледамо у његовој правој светлости.

У, шеснаестом, седамнаестом но осамнаестом веку, на вишој литици загребачког терена, Горњем Граду. настанило се, утердило и зидовима опасало, племство. На нешто нижем простору, Каптолу, иза вратница и реза, учаурили су се црквени великодостојници. Ова два повлашћена реда живела су у међусобним крвавим трвењимз око околних поседа и водила жучне латинске и немачке препирке око својине ин превласти. '

Тек у другој половини деветнаестог века развија се" ниже,

иза Влашке улице, према лолини и у њој. грађански сталеж. То су ситне запатлије, потом мали фабриканти, сопственици пивара... Да најзад, ту и тамо, никну акционарска друштва. |: ; ' Банкарски систем почиње да буја, да се грана и шири своје мреже. Једновремено ниче и грађанска култура. Легализује се, између осталог, хрватски језик. Јављају се први историчари и књижевници, 1 3

Почетком двадесетог века, у времепу кад су грађанске странке, као легалне, развијале свој рад, а радничка класа још увек била недовољно снажна, илак почињу изоловани протести и појединачни атентати. Јавља се, као природна историска последица, местимичан отворен „револт.

То су биле ситне револуционарне искре. чије је светлуцање било усамљепо у мраку потлачености. Па ипак, сне су наговештавале каснији огањ, који, у свом дивзом виду, данас гори међу нама, осветљавајући и нашу еру и још срећнију будућност.

Утицајем Великог октобра, 1918 године, настаје снажно буђење маса. Оно буја у свом подземном раду, да се, касније, развије у крупну организацију,

У условима окупације израшћују револуциони кадрови. Радничка класа Загреба, са њеном политичком активношћу, имала је „улогу авангарде. Њена је борба била корен читаве даље ослободилачке борбе људи овога краја.

Дубрава, Максимир. Врапче — то су загребачки Јајинци. Та живописна и питома околина Загреба видела је многа стрељања и родољубе обешене по дрворедима и латернама. Ту су изгубили животе Прица, Кершовани, Хаџија и многи други.

Остали, — наставили су велико заједничко дело. су слободу и народну власт. .

Загреб, данас, као и остали главни градови братских народних република, корача одређеним путем.

Два светла покретача у ове дане инспиришу и бодре на порштрену акцију и самопрегор, на напор и залагање, грађане Загреба. Та „се два момента, као две црвене нити провлаче_ кроз целокупан живот града. Као две јарке светлости они прожимају Загреб, једновремено са јунским сунцем. " 5

Приближагање Петог конгреса Комунистичке партије Југославије и појачано такмичење поводом њега као и претстојеће уписивање Народног зајма нашли су одјека у свим радним колективима установа и предузећа и зашли у сва „улична тајништва, а тим путем и у све градске домове. Загреб дсиста данас живи посебним претконгресним животом. И говори о уписивању Народног зајма.

Уметничко, перо Крлежино забележило је, рељефно и доу летаље. једно раздобље живота овога града. Зато, и нехотице, сећање се отима прочитаним и тако доживљеним редовима, будећи очекивање да се још тога нађе. да се назре, макар.

Међутим, то је прошлост.

Загреб је данас град средње Европе само у погледу урбанистичком и архитектонском. Све друго је толико ново, пуно светлих тежњи и народнофронтовског духа, да трепери у темпу социјалистичког такмичења. |

__ Нестале су авети израбљивачке прошлости. Проветрена су

Изборили

сањива гнезда некад аустро-угарски обојене „елите“. Раскошне виле

међу густишом башта и масивне зграде, огромних закључаних вратница, не „штите“ више „узвишени презир“ оних што су данима и ноћима, играјући виста и тарока, утапали се у сплин и мигрену, од нерада и седећи на народним леђима, опијали се, доживљавајући прљаве породичне драме, зазирући, потајно и у затвореном кругу, од „дрзника“ и „варвара“ са револуционарним погледом на свет. Све је то било. ' ' Нови: Загреб пева из пуних груди у вагонима што се клате, грађана на изградњу Аутостраде. Нови Загреб исписује дуж ивичњака: „Живели градитељи Новог Београда“ и испраћа омладину под заставама. прегрејаним дворанама. притешњен, али сјајних очију, уз ведро клицање, пљеска мајбољима на раду и награђује их. За шест загребачких рејона: „Центар“,

„Медведшћак“, Мак-

· симпр“, „Трње“, „Трешњевку“ и „Черномерец“ не претставља те-

Фронта на добровољне радове, већ расло-, изашлог преко очекивања. Иако се на четири сата по подне, возом, јер је ради“ у четири часа изјутра, — пешице. Има их који су у Аутостраду до сада уложили по 800 радних часова! Само жене Другог рејона дале су У Месецу мају 17.834 радна. сата. А читав Загреб данас даје дневно

Данас... Сутра ће бити више. И прекосутра: Јер ово су претконгресни дани. „Цифра не сме да ста-

шкоћу извођење чланова ређивање силног мноштва, рад одлази радним даном у

не“, кажу.

да разговара са мном о обрађивању земље. Али ка-

ПО Дор пћ

Зе ид ИУ ПАЈЕ

пред. Пети Конгрес Партије

Тако загребачки грађанин показује и доказује љубав и пловерење Партији, која руководи нашим напретком. - у

Претконгресне обавезе, даване на широким конференцијама, у свим масовним организацијама, по њиховим основним јединицама имаће свој крупан материјални и друштвено-политички значај кад пређу у дело. . |

Шта кажу те обавезер

Народши фронт Загреба обавезао се да у свим радним колективима развије још јаче социјалистичко такмичење, преузимањем личних и колективних обавеза, да би се испунило и премашило снижење пуне планске цене коштања. Поред. тога, како је првобитно дата обавсза да се доврше земљани радови на Аутостради до 31 августа, Фронт се обавезао Централном комитету Комунистичке партије Југославије „...и нашој јуначкој Партији да ћемо земљане радове, за које је потребно уградити 250.000 кубних метара земље, завршити до 20 јула ове године, тј. 40 дана пре рока“. Исто тако, Фронт се обавезао да од Гупчеве звезде, према Грачанима, потпуно заврши 1.045 метара друма и насипа, а на изградњи трамвајске пруге, према Сљемену, да изврши земљане радове у висини од 15.000 кубних метара. до 20 јула. '

Народни зајам уписаће за „три дана, од објаве уписа, 80% грађана. То је обавеза. Но ока се може само = премашити. ·

Жене Загреба. желећи да посведоче љубав према Партији, такмиче се блок са блоком и рејон са рејоном; што више жена на

јавне радове за правовремено испуњење фронтовских обавеза; што ·

више актива за заштиту деце и мајки, што више здравствено-васпитних предавања и течајева; даље омасовљење организације и кроз рад на другим секторима.

И омладина је дала своје обавезе. М студентска омладина... Она ће се заложити, у складу са Титовим учењем, за бољи успех у школи, а поред тога. за масовније учествовање у радним акцијама.

Радни колектива фабрика и установа одабрали су крупне обавезе чије ће испуњење темељно побољшати услове свеколиког живота и охренути неколико страница даље.

Снизиће се производни трошкови, премашити производни планови, повећати радна дисииплина, развити још више дух социјалистичког такмичења, обууватиће се читави колективи културно-просветним и идеолошким радом, све сџободно време даће се радним акцијама.

Има и: посебних, карактеристичних обавеза за поједине гране делатности. | 5

Тако ће загргбачки болнички колективи, између осталога, побољшати и појачати негу болесника. Радни колектив Водовода и

Радници Водовода раде на Ксаверу

канализације ће, уз помоћ омладинских радних бригада, положити 3.000 метара водоводне пруге за снабдевање водом Пионирског града, јер 'је до сада вода довожена цистернама. Водоводни стручњаци ће завршити довођење воде подморским путем од града Ровиња на суседно острво, ма коме је пионирско летовалиште и где се, на сунцу. слажи и одмара 500 малишана.

И други колективи одабирали су друге, одговарајуће обавезе. које ће подићи, олакшати, расцветати живот.

Било је случајева, на конференцијама по предузећима, после закључења датих обавеза, да су чланови колектива питали:

· — Није ли то премало»

У поређењу са жељама да се докаже љубав и оданост Партији, недовољне су им изгледале крупне обавезе, за које ваља уложити много озбиљнога труда.

Једновремено, и радни људи предузећа и установа, и добровољни радници из 170 загребачких радних бригада, као и сви чланови Фронта, расправљају и дају обавезе за упис Народног зајма. На састанцима, који се одржавају на пуно места, и теку "нешто тише но београдски, али не мање искрено н срдачно, осећа се да људи новог Загреба гаје топао патриотизам и веру у државу и оне који

њоме руководе. •.

Данашњи Загреб савлађује многе тешкоће. Са многима се још

увек бори. Он тражи још увек решења за станбено питање, које се поставља у оштрини сличној београдској. Приступило (се 'зидању

илити тата пива ФИНЕ ВАВА ВАРИРА ЊВ БЕАРА АНИНА

приземних и привремених управних зграда да би се о слободиле станбене. Али, то је само делимично решење. Мора се ићи даље у тражењу.

Питање снабдевања пијаца нема још увеж устаљен ток. Редови се отклањају јед- у новременом продајом тражене | . робе на великом броју места, (та

Загреб се бори, преко органа власти и надзорника пијаца, с/ остацима шпекуланата на трговима. Он чисти, замењује. Поднаи кадрове Путем стручних течајева, оспособљавајући и усавршавајући. Изграђују се, гранају и развијају свој посао, стално користећи иску. ства, бројна градска трговачка предузећа, од којих су многа до скора била у шпекулантским, експлоататорским рукама. ђ

/ 4

Оно што је одмах уочљиво, на првим корацима кроз Загреб, то је стална, рекло би се урођена брига грађана за град. ;

Унутар великог простора загребачког центра нема ни потребе ни услова за измене и крупније радове. Па ипак пролазник на сваком кораку наилази на раднике на послу.

Онт негују град. ! . Врши се низ ситних, наизглед безначајних оправки, које не

'· дозвољавају да град ороне, да добије обележје неуредности. Оправ»

љају се табле са именима улица и тргова; исправљају се ограде, поправљају орнаменти и рељефи на фасадама, крече димњаци, дозиђују обијени испусти, попуњавају пветњаци, замењују ивичњаци, косе травњаци, окопавају дрвореди. М тај посао тече стално. Без нереда. Тихо, без остатка материјала. То тражи многољудни град, И то је један од разлога што Загреб оставља утисак уредног града,

Са друге стране, немогуће је видети да Зггрепчанин баци хартију на тротоар. Он ће је подићи, чудећи се непажњи онога који је бацио.

Чињеници да је Загреб на завидном културном нивоу, доприноси навика Загрепчана да користе, посећују и разгледају све кудтурне установе које им стоје на расположењу.

Загреб има бројну дневну, седмичну и месечну штампу, велики број стручних листова. Школе: основне, седмогодишње, гимназије, стручне и високе, у солидним, махом првокласно опремљеним и хигијенским зградама, снабдевене стручним библиотекама и училима подлога су подизања спремног подмлатка и нових кадрова.

Сви загребачки рејони имају своје домове културе, где се плодно развија културно-просветни рад.

Седиште Југословенске академије знаности и уметности, Загреб има и велики број галерија, музеја и сталних изложби. Пет позорница, петнаест биоскопа. Музеј гипсане пластике располаже одливима са оригинала од античког доба до савремених скулптора,

Културно-уметнички живот је пун и у сталном развоју.

Ових је дана, у просторијама Накладног завода Хрватске, отворена изложба совјетске књиге. Кроз њу стално пролазе Загрелчани. Они застају пред изложеним делима класика Марксизма на свим светским језицима као и на језицима свих парода СССР, понмајући велики зчачај совјетске књиге, како за велику совјетску, земљу, тако и за наше народе. пета и даб прев Г

Дуж чистих. равних, уредно поплочаних и асфалтираних улица нижу се прастаре, очуване, и новије, неговане загребачке зграде. Простиру се густи и гранати стари дрвореди загребачких шеталншта. Зеленило. многих паркова, то су оазе свежине. Ту “деца, уз песак, базене, справе за увесељавање и игру, проводе сунчани део дана. Омладина. у ово време испита, у сенци, на клупама, прелеће грозничаво странице уџбеника.

. Прострапа периферија је у изградњи и развоју. Улаже се озбиљан труд ла се изгладе и отклоне досадање супротности, настале у времену капитализма.

Ако се томе прикључе и индустриски крајеви. онда простор града покрива 74 површинска километра. Но он ће ићи даље, у ширану, гралећи злраве станбене блокове, нове зграде установа и предузсће. фискултурлих објеката, нових прометних веза.

Већ у току прве Петолетке његов ће се простор повећати. ж

Плави загребачки трамваји. јажо разгранате саобраћајне мре-

же. струје и зво"е улицама, Необична се живост развија у тренутку

завршетка рада. Па ипак, оно што је најрељефније у новом Загребу,

то је његова омладина, -

Уз складан корак, пролази опа градом, при одласку и повратку са радних акција.

— Пожурн. друже,

брже и брже...

... звони младалачки топло а бритко и убедљиво. Песма продире у загребачке домове, у све кутове.

Она позива и бодри, и обећава. То сопијалистичко-такмичарско „...брже и брже“, које је овде већ ухватило корена, прожима читав град.

Гину родољуби у Грчкој, Кини, Индонезији, Палестини... У Француској се штрајковима бране од израбљивачког притиска. У Аустрији 'се трују и побољевају људи ол Маршалове „помоћи“...

У слободном граду Загребу, у другој години Петолетке већ су се одиграле такве промене, да сасвим оправдано радник пита нису ли премале велике обавезе које је на себе узео у такмичег“ пред Пети конгрес Партије. Јер, она је надахнула и повела овим

новим путем. · Јулија ЛУЧЕВ

ПРИЧА

За ову причу писац је рекао: „Не велим да читам ову причу, јер ме њен жадржај боли“.

„дадучући целим путем, Кристи Такер је касно после подне дојахао на мазти У трад на плантажи. Цео је дан тесао ново коље за ограду око куће и сада се пријатно осећао зато што је посвршавао тако много посла. Није имао прилике да често одлази У град на плантажи и, кад је могао да оде, није губио ни часка. р

Он привеза мазгу за један од дирека иза низа магазина и прво што примети би начин на који су остали Црнци, који су.се мучили ту напољу, показивали да им није много стало да разговарају с њим. Кристи је био У пријатељским односима са свим Црнцима на плантажи откако су се, он и његова жена, пре три месеца, преселили овамо и није мотао ла схвати зашто се они праве као да га не виде.

полако отшета путем до уреда плантаже, размишљајући зашто с њим нико није разговарао.

пошто је мало поодмакао, срете Фроги Милера. Он га ухвати за руку, пре него је Фроги могао да му умакне.

„Шта је с овим светом данаст“ — рече. Фроги Милер је живео миљу далеко од његове куће у правеј линији, преко памучнот поља и он је познавао Фрога боље него ма ког другог на плантажи.

крроги, шест стопа висск Цонац с кратко подрезаном косом, крену даље. р

Он шчепа Фрога за руку и продрма га. „Чуј!“ — рече Кристи узнемиривши се. „Зашто бе ти и сви остали понашате тако необичнот“

„Г. Ли Кросман ти је поручио да дођеш, зар нет“ — рече Фроги. му:

· „Дабоме“ — рече Кристи. „ја рачунам да жели 3

кве то везе има са...“

Пре него што је могао г да заврши, Фороги се одмаче од њега — оде жугло путем.

Не губећи више ни часка, Кристи потрча ка УР ду плантаже да би открио у чему је невоља.

Књиговођа плантаже, Хендрикс, и млађи брат ли Кросмана, Морган, седели су у, предњој