20. oktobar

~ ВЕСОКОЛ-

ИН

У ПРАГУ

"(| вих дама у Прсту је почео _ 7 хр Свесскеслски слет, на коКи" ма учествују вежбаечи Че0 хословачке, Совјетског Са, Пољске, Бугарске и .Југослави"Слет је отворен наступом нараштачије је вежбе посматрало 250.002 гедалаца. На стадисну у Страхову, "62! одржава слет. може једновреено да наступа 17.000 гежбача. Оргазецију слегта спроводи чехословачка колека спштима. 4 (Соколски покрет Чехословачке има огату традицију. Зечетах покрета био ЈУ Прату 1862 годинс. Те године омовано је мало удружење од 72 одувољене присталице под воћством сгив ссколства др Мирослгва Тир-

а, прсфесора естстике па стародрсв-

оном Карловсм универзитету у Прагу. _ Служећи се тслесним васпитањем као

зредством за постизање веће способости у раду и га Физичхи, душевни и морални одгој чланова, Тир: је већ · почетку свога рада наишао на доар пријем и први израдио научни сигем телесног гаспитања које има добар утицај на тело и дух. тиршсвп саадник Јиндрих (ФРигнер унео је у прје сопелске сргснизације дух једна__кости и бргтства. Јали у оно време у | гчехословсчкој ст сополско телесно ва_ питање псчсло да сматра нераздвојоним састагним делом великог задатка и народног одгоја.

_ данас је скоро немогуће говорити о Чехословачкој, а не поменути име Соола, који је после учитеља постао јвећи васпитач чехословачког нароа. Соко је увек гајио и уздизао слободарски дух народа и тежњу за 0оослобођењем у доба робовања. Из реова соколске организације изишли су _и најбољи претставници 'чехословач_ ког народа. 55

| За време немачке окупације чињени сви покушаји да се уништи Соко

· његове идеје. Истакнути функциоери организације су убијани, затваМЕ) е' су вежбаонице, а имовина и инетар конфисковани. Међутим, Нем· нису успели да униште соколску „организацију. То је показало скоро невероватно снажење Сокола после о_ слобођења. Данас Соко броји окб ми_ лион чланова, нараштајаца и ђака из __најширих народних слојева, који су Метајина У 3.404 соколске једини-

_ це, којима руководи чехословачка соколска општина у Прагу.

криза, соколска организација Чехо-

_ словачке кренула је још већим кораима напред, тако да је у стању већ

1 "сада да организује овако џиновске на“ступе као што је ХГ Свесоколски слет,

_ чији је врхунац наступ чланова и чланица свих словенских земаља, од 1 до 8 јула.

· „Свесоколски слетови одржавају се већЋином сваке шесте године. До сада је __укупно одржано 10 таквих слетова. Првим слетом 1822 године лично је руководио оснивсч соколства др Мирослав Тирш. На овом слету вежбало је 720 члачова. Последњи, Десети слет, _ одржан је 1933 године; пред окупациЈУ Чехословачке, у присуству прет- и ставника свих европских теловаспит- оци них организација. На овом слету у-

ДЕ | Де успешно решених политичких | +

ном и узвишицама, позната

штима и слију у потске,

Онуда

нНастуг

увежбавали вежбе и припремали се за слет. , 4

Једанаести Свесоколски слет у Пра-

гу је велика манифестација братства

словенских народа, у чијим је земља-

3 ава

ма физички развој најширих народних слојева постао једна 'од основних брига народне власти. За даљег проду-

, бљење фискултурних и спортских од"носа Свесоколски слет има такође ве-

ђача-сокола Чехословачке првог слетског дана лики значај.

чења у разним гранама. спорта,

У словенским земљама одржавају се разна међусобна такми-

која

имају за циљ још веће зближење наших фискултурника и читавих народа.

ПРИВЛАЧНА МЕСТА ЗА ОПОРАВАК И ОДМОР

Средиште планинских масива, горостасан својом величидиже се Копаоник као запажена планина, по. дивним мзлети-,

по својим пашњацима пропланцима. који су избраздали

и шумама,

Свеж

куда су за време зиме крстарили

не могу да се

ланински крајеви наше земље одувек су били привлачна. излетишта богата. разноврсним „интересантностима. шумама,-текућим водама и пространим пашњацима, са вели-' ким висинама својих врхова, планине Србије су изразити терени за планинарство и зимске спортове, бање. | | ј

као и природне ваздушне

Већ кад се последње засбљена Срда, почиње на овом планинском пространству да буја живот свом силином и специфичношћу високог краја. чине посебна уживања посетиоцима Колаопика.за време лета. смучари, беле површине копаоничких врхова, и сатима јурили преко све лепших и лепших скијашких терена, лети пролазе стада оваца поскакују планинске птице овчарице ско њих. надишу свежег ваздуха, очи, које све више воде у даље, у више крајеве.

ваздух и

да. задовоље. своје

Богате чарске утакмице;

пролетње кише

дивни пејзажи

браздајући комфором. Тада посети-

'чествовало је укупно ско 260.000 чла- Познат као истакнуто планинско летовалиште, Кспаоник, 3 џсва и чланица, нараштајаца и ђака. „прадед“ српских планина — како га нарсд тога краја назива у нашој земљи, За време Десстог слета изведено је и — постао је стециште планинара из свих крајева наше државе. међународно такмичење у вежбању, Пре рата је тамо скоро под самим врхом постојала мала планинска кућа, где се могао сместити врло мали број излетника. на

де су прво место сднели Чехословаци,

Ове тодине на слету је наступило око | 120.600 дечака и девојчица од 6—14 година, који су свој наступ завршили поворком крсз град. На слету сокол— ског нараштаја учествовало је 80.000 ечака и девојчица од 14—18 година. рхунац Свесокслског слета у Прагу настаје слетсм чланова и чланица, који: је почео јуче, а завршава се 8 јула. Осам главних слетских дана испуниће углавном иностране екипе, које "приказати снагу својих фискултурних организација. Сем тога, наступиће и. 45.000 чланова и чланица Чехословачке. За време слета биће одржана _ такмичења на справама, затим вели_ жанствена поворка иностраних вежбачаји Сокола, на дан 6 јула. Поред тим_ уазстичких вежби, сдржаће се и бици_ клистичка, пливачка, лакоатлетска; коптаркашка и друга такмичења. Слет ће (бити завршен наступом јединица чехословачке армије. ___У слетским свечаностима учествова__ ће 1.500 совјетских фискултурника, 1.109 пољских, 300 бугарских и 3.400 југословенских вежбача. __ Југословенски. вежбачи манифесто__ваће на Свесоколском слету снагу фис|- културног покрета наше земље. За _слет су вршене брижљиве припреме | већ неколико месеци, од дана када су "У целој нашој земљи одабрани вежба_ чи. Из масе тих вежбача изабрани су мајбољи и они су у Љубљани 20 дана

|Фф

Дом

ио нам је потребан електрични часовник. Има, знате, послова врло строго везаних за време.

У · реду,

рече нам

–

другоди- ви,

ПА „ректор предузећа кад му образложи-- -

рају | смо предлог. — Вама је, значи, потре_ | бан електрични зидни часовник са ве- _ ликом .секундаром која потсећа да вре- -

Е ме' брзо одмиче. Дабоме, дабоме, време лети, а ми радимо по плану. Опе“у ративно, експедитивно.

. . Написасмо предлог за куповину ча7' совника, као што се договорисмо, и

'предадосмо га другу директору. : : — Браво, другови, браво! — на то ће он. — Тако, брате, е то волим кад се

предлог и лепо образложи... Убрзање _рада, повећање продукције... Дабоме, дабоме. Шабавићемо часовник, да, са

великом секундаром..., Тако је, друго= „ви, такб је: време лети. И то још су-

тра, наравно још сутра. Чим сване ' дан, то ће нам бити први задатак... "Оперативно, експедитивно.

Ми, разуме“ се, изван себе од радоХ ЕЈЕ. Тај нам је часовник потребан као 4: арче хлеба још откако пређосмо на

+: дневну планску производњу. И какво

' "разумевање друга. директора! | ;

Сутрадан нисмо ни счекивали нови часовник, јер није баш једноставно ни да се набави, нити да се монтира. Ни-.

___ је то једини проблем, нашег предузећа. “ Прекосутра, е — то може. Али часов-. _истник ни прекосутра није стигао, а ни . _ после три дана; ни' после пет. Нема

· га, па нема. у Бук '— да потсетимо друга директора, на || наш часовник! — наваљује мој по__“ моћник Стева. У 5 Ка „.—- Није потребно, — одвраћам му ја. убедљиво — води он рачуна о томе.

"у тако прођоше још три дана. Мој |." друг опет навалио да опоменемо друга ' директора, а ја се узјогунио. Та, за__бога, директор је у свој дневни (или како он каже — оперативни) бележникх "записао набавку часовника за. наше 0__ дељење као свој први задатак! Кад, · |“ "прођоше још два дана, видим да ни-' “сам у праву. Решисмо:се да' га пот- :. сетимо,, .. , У а рит ·__ Које добро, друговит — шири ру-. ке' друг директор и сав се као претвара у знак питања. — Ах, часовник.. "онај са великом секундаром!. Дабоме, _ другови, наравно. другови. Време лети, Продукција, брзина, 'екепедитивност... "Врло, врло важно. Не треба ништа да;

Током Народно-ослобесдилачког рата. Копаоник је постао значајно- упориште Народно-ослободилачке војске, која је у подножјима ове планине нападала непријатеља и неносила му зна». чајне губитке у људству и материјалу. Одмах после ослобође-.

Комитета за фискултуру ФИРЈ па Копаопику

час О

'ми.:товорите, потпуно. се! слажем са вама. , + |.

Притисну на дугме и у његову канцеларију уђе снабдевач Љуба, знојав и, задихан. а

— Друговима је, објасни му директор; хитно, али врло хитно. потребан зидни „часовник са, великом секунда"ром. Нека кошта шта кошта, сместа има да се набави! Оперативно, експедитивнО,.. , | :

— 'Разумем, друже „директоре!

Нема ту шта, оперативно. Снабдевач Љуба сместа окрену леђа и пође вратима, а друг. директор,) види се, задо"вољан па му, као,у шали, још добаци:

— и та секундара да буде што већа, као нојева нога... А ви, другови, — окрену се затим, нама, — будите без „бриге. Само ви прионите на посао свој-

"ски. Оперативно, експедитивно,

Пођосмо а лепо чујемо како нас сустижу директорове речи:

„ —. Здраво, другови, здраво! И немајте бриге,... дар | Х

А“ ми радосни, боже радосни, и чим се вратисмо у одељење, запели и оперативно и експедитивно, али — на реч ашг осећамо да нам недостаје ча-'

. севник са великом шеталицом која по-

казује секунде и која опомиње да време брзо пролази. ) У "прдђошје,' међутим, ) још шест дана, | шест, дана — 144 часа, шест дана — по- ' ла' милиона секунди, а. од часовника

који рачуна на секунде ни трага, |

|-—' Друже ·директоре,) обратисмод. се.

. нашем ,„руководиоцу седмог дана преско телефона, — ми онај часовник још |

нисмо добили. ' '' "|| : ~

— Та,шта. кажете!, — зграну усе глас из жице. — Још га нисте добили МоГлим' вас, другови, 'стрпите се до. сутра, а ја ћу ту ствар да извидим. Да, "да, без бриге будите;. оперативно, екс"педитивно. а :

"Сутрадан ето у нашем одељењу Љубе снабдевача. "ои ;

— Стрпите се, другови! — вели нам и брише зној са чела, а нама ти ње-

гови покрети изгледају скоро! некако .

ХУМОРЕСКА |

= _— Стигао-је,

сн неће да, се

а на сав глас виче и даје реферат дуги: „Као што сте чули, ; Е

ствар је тако јасна и проста извештај износи многе проблеме,

и да би било јасније '

сно што су форуми већ дали, па одмет нијб,..“ ·

и тако даље формулације

ИМ 'заошијао брат — ·

говори, говори...

пролази за сатом сат, ' а његов друг од жеље гори'

| "у

ВИА К.

покајнички. — Стрпите се, вели, јопг

само: два дана, ушао. сам у траг једном силном часовнику.

Пристадосмз да се стрпимо. Још два, још само два дана.

Прођоше и та два дана, и још три- |

десет и два. Љубу снабдевача слабо

виђамо. Друг директор „у великом по- ·

слу. Ја послао друга Стеву у Загреб по неке хемикалије и не знам где ми је глава, Ко ће да мисли још на часовник! у КМ

Баш се ја забринуо што се већ не враћа друг Стева кад ето ти упаде у одељење наш мали курир Тафил. Потцупкује ногама раздрагано, а глас му. пискав од радости: % 27

— Стигао! Стигаод:..

— па добро, де, нека. уђе! — кажем му. ма — Ама не, не, — шишти Тафил само сам 'видео да је стигао...

— Дођавола, дете, ко је то стигао и кога си видеот А

— Часовник, наш НИ часовник! Ма- |

лочас га Љуба пронесе. А ја скоро и заборавио.на часовник. У томе ето и друга Љубе на вратима: само промолио главу. у

|— Стигао је, — речне и нестаде а.

"ја још нисам стигао ни да се расве-

стим ни да се узбудим а звони телефон... МУ паа цев |

шалицу. | Ц — Ко је стигао, молим вас,

1 и ко је -тамог — питам ја збуњено.- | "7

· — директор, брате, директор! —, ви-. че телефон. — Стигао.је, другови. Јав-.

љам вам да.је етигао, Само оператив-

но, експедитивно. Здраво. Б

_ Сутрадан уђе директор у наше одељење. Лепд: можеш да му прочиташ на лицу да је озарен и чак некако · свечан. Ко ,

шта мислите, другови, где ћемо да: монтирамо часовникт Велите на овом зидут Да, ла. ту ће бити најбоље.

Тако... Само оперативно, експедитивно. | у | ) у . , 4 И оде. - у

виче неко кроз слу--

овој планини неминсвно је за сваког- посетиоца, за наше фискултурнике;, то је предсо за добро планинарство, који омогућује очвршћење и здравље, јачање снаге и полета. За трудбенике' који: бораве на Копаонику, као ретко где, пружа се прилика за добар одмор и сигуран опоравак.

дотиче снога. што су рекли други,

а и дискусија је захватила доста... И ако се будемо опет осврнулди —

а то је питање довољно дотакнуто, но ипак нужно је, због форме и схеме... али ја не желим... дуго и растегнуто...

„а по стрејама врапци од муке попадали.

Сувог Рудишта.

| уња'Копаоник добија свој прави лик ваздушне бање и важног зимско-спортског. центра. На. њему су одржаване значајне сму-

„._.Увиђајући потребу коришћења овог пријатног планинског излетишта, народне власти су одмах после ослобођења приступиле остварењу удобног летовалишта на Копаонику. Предратна мала планинска кућа је у току рата изгодела, те је потреба за једним удобним хотелским објектом била још већа. Ових дана је'довршен и већ почетксм јула месеца гочиње.-са радом велики и удодан планинарско-смучарски дом на Копаонику. Подигнут на висини-од 1700 метара, на свега 14 километара од железничке станице Рудница, овај дом се налази у близини највећег врха Копаоника, дом удаљен свега један сат хода. На -широком превоју, у густој боровој шуми, овај дом има три спрата и располаже. потпуним Електрично осветљење, "сторан за 120 ссоба и низ добро уређених паркетираних соба са 220 кревета чине у овом планинском дому пријатно одмарање и провод. У дому постоји читаоница и сав други потребан урећај који га стављају у ред прворазредних хотелских објеката

Од Сувог Рудишта је

водовод, затим велики ре-

Богатство природпих лепота и планинска свежина на Копаонику омогућују добар одмор и сигуран опоравак. Окрепљење

А посебно

да и он то оно што је овдје речзно јуче,

а неко каза:

„То треба претрссти подробније“. А је ли јасно

или није,

што по сале дријема, пола хрче гласно, тлавно је да буде што више фраза.

А зашто би збиља кратко и конкретно,

кад се може и апстрактно рећи. А успјех У раду неће побјећи, само ти говори мутно,

Друже Мајаковски, ђ клањам ти се великој сјени

и молим за извињење,

што није дато мени

да по твојски

али спретно.

каже — само га подвуче

широко размахнем стихова пламсње

по фразама и по наказама. Јуна 1948 год.

Нашој радости нема краја.

Идућег дана дође нам и Љуба снабдевач: — А тде ћемо, вели, са часовником, другови

Објаснисмо и њему.

· прође онда и трећи и четврти сутрадан, Петог дана од: задњег рачунања упаде, најзад, Станко, електричар.

— А јел то у вашем одељењу треба да се намести часовник7 пита отегнутим,, тромим гласом, који пот-. сећа на промуклу сирепу. у

—. да, — кажемо у „исти мах нас неколицина и сваки, нема ту више нижакве сумње, осећа неко топло струјање у жилама. Нешто као да смо сада ми озарени.

—- Добро, другови, — каже нам на то Станко електричар. У реду, другови. |

и он оде.

Сутрадап опет дође:

— Другови, — отеже још више сваку реч и раставља је на слогове, — а

тле ћемо да моптирамо онај часовник7

Консултовасмо се и најзад сложисмо се другарски. И онда се шест дана није појављивао, а ни нама није пошло, за руком да га пронађемо у предузећу. Ми га тражимо у електричарској радионици, он у машинском одељењу, ми за њим у композициону салу, он на тавану. Електричари ти, брате, свуда имају посла. Шест дана тако, а седми била је недеља.

У понедељак изјутра ми улазимо у одељење, а нешто куца на зиду: ~ — Тик-так, тик-так...

Ура, па то је наш часовник!

Електричар Станко тек завршио посао монтирања, скида се са лествица, а са лица му капљу грашке зноја.

— А, друговиг Шта велите7 ИМ сад... извините што сте мало причекали... А и за ове сказаљке. Искривила се, знате, секундара, па хтедох да је исправим, кад'оно, етс ти — на! — закачих минутарку. Доћавола. рекох, пукоше обе. Али, не мари, зар не, друговит Главно је да је читава ова што показује "сате. Послужиће...

Није завршио, а већ звони телефон: директор. Ба

— Јесте ли задовољни, другови7т

— Јесмо, јесмо, — кажем му — наравно да смо задовољни, само...

— .осамо оперативно, другови. Да, ла. другови. М водите рачуна да време лети. Оперативно, екслелитивно.

"Љубиша Стојковић

Ј. МЕЂЕДОВИЋ

ЛАОСА ПЦ (НА ПОН Лави

ах, који је у Југосџавији од Ослобоџења до данас у:го налшири замам и налази се на путу да стварно постане игром пајширих нгродних слојева, није сстао ограпичем само на мушкарце. аимнтсресовао се такође и женски свет, како млађи тако,и ста» рији. Наше жене су својим радсм и преталаштвом на културној и материчјалној изградњи земље пружиле доказе ванредне способности и воље, па то није изостсло ни у шаху.

У предретној Југославији појава шахисткиње претст ала је гелику реткост. Било је додуше појединачних покушаја да са ша: популарише међу жемама, па су била организована у том циљу и два женска турнира, али то су биле усглљепе акције које би убрзо пале у засорав. 7,0 би која ша-

у и почела да со истиче, повеснег вргмена Сила би принупепусти шах, јер није 'имаико ни мегтућности даље да гетадашња Југославија није имала шахистигњу која би је могла саступати на ипсетраним женским турнириша, а јеш мење да би могла да учсствује па женском светском првенству, где је суверсло владала славна Мепчикова. . ј да шах и међу женама може да узм велике размере и да се квалитативно уздиже, доказ је огроман број шахисткиња у Совјетском Савезу. У радиомечу СССР — ВБ. Британија 1946 тод. совјетске шахисткиње Бјелова и Руденко однеле су победу над својим британским партнеркама. У такмичењу за женски шампионат СССР сваки пут учествује огроман број шахисткиња. Држе се предтакмичења (по градовима, затим полуфиналки турнири, а најзад најбоље шахисткиње улазе ,у финале. Колико је висок квалитет совјетских шахисткиња показује“ случај литванске првакиње Милде Лауберт, која је некада на међународним, утакмицама шахисткиња играла велику улогу и била међу првима, док у совјетском женском шампионату не може да уђе ни у финале.

КЖонзервативно је мишљење да шах није за жене, те да оне на овом. пољу духовне делатности не могу имати успеха. Постављани су и разни дриговори на покушаје да се шах прошири и међу жене, као на пример; „Жена је само репродуктивна, а шах тражи стваралаштво које је специфично само мушкарцу“, или „Основа успеха у шаху је тежња и воља за победом, а најснажнији израз женског бића је баш у томе да се да надвладати“. Међутим све су то тобоже ду“ ховити или спекулативни афоризми, које стварност данас демантује. Пред триумфалним налетом напредне.,жене на позиције, које су раније биле искључив домен мушкараца, падају све предрасуде. Жена је у демократским земљама равноправан члан и заузима видне положаје, она је лекар, инжењер, наставник итд. Покушавало се да се још математика и шах сачувају суверенитету мушкараца. Раније се још можда могао пример генијалне математичарке Соње Ковалевске сматрати као изузетак, али у шаху је таквих примера толико, да се они не могу сматрати као изузеци.

Светска првакиња Вера Менчикова, Чехиња рођена у Москви, учествовала је с успехом на многим међународним турнирима. Она је у два маха победила Евеа, пред њом су капитулирали мајстори као Јец, Семиш, Мичел и други. Ремизирала је са Мароцијем, Рубинштајном, Гринфелдом, Шпилманом итд. Даљи њен шаховски развој прекинула је смрт. Погинула је 1954 год. приликом немачког бомбардовања.

Стопама Менчикове иду данас чувене совјетске шахисткиње. Колика је њихова снага у шаху доказује чињеница, да се у часописима читгвог света објављују положаји из партија које оне између себе играју, и тумаче се потези. Жена која је уз мушкарпма била способна да се бори за слободу, У стању је да изведе подвиге и у борби на 64 поља. прошле године, у сквиру општег пла-

ла при

жба. Услед тога

на такмичења, оргапизоган је Први женски шампионат ФИПРЈ у шаху. У предтакмичегњима као и у финалу тог првенства суделсвале су срепњошктлке, студенткиње, радпице, чиновнице, домаћице итд. Било их је разних година старости: девојчица, девојака, младих мајки па и по која старија

жена. Борба међу њима била је увек

коректна и на спортској висини, па шта више неки пут им преко тога. Када би која учеснипа пасле извршеног потезл заборавила да заустави свој часовник, прстивтитца не би. хте-

ла да користи туђе прсме, већ би партнерки скренула пажњу. Десило се' да је на прот"лестолишњем УЖенском шампионату Беогргда најмлађа такмичарка, стара свега тедина. бозсплето ттуру, чије би погрешку. · Ме-

наднела руку над ду

мицање значило стсулпу

Бутим њена партнерка није хтела .лда добије бод на такав начин, већ је девојчиџу опоменула: „Пази! Резмисли!“

Женско првенство дине, али са мнсто већим бројем так> мичарки. Оргапизогапа су првенства градова и република. Ових лапа је па шамписнату Хпопатс: подмеокно. псбе-, дила инж. Рсчић-Делек, која је по

држи се и:ове го

Инж, НР_ Хр

Рочић-Легак правзкиња

ватске у шаху. казала да је у изврсној форми, Беб-: градске шахисткиње ускоро почињу своје првенство. Најбоље шахисткиње са ових „предтакмичења учествоваће касније на Другом женеком ттампио-, нату ФНРЈ. _ Озрен НЕДЕЉКОВИЋ « ом а =.

Уредништво 8 администрација Ректора _ Драг. Јовановића Уа тел. 20-443, Штампарија Штамагр“ , ско-издавачког предузећа Нароло ног фронта Србије. Одговорни' У редник Славко Јавковић Чек рач. . 1.90601142 Пошт. фах 752 -

и алт = а Ене

у.