20. oktobar
,
Пољопривредно добро , — најачи снаодевач Београда
ољопривредно добро Панчеваки Рит основано је на земљишту колонизационог фонда старе Југославије, које је годинама
издавано у закуп. Одмах после ослобођења приступило се обради извесне површине земље која није била издата у закуп. Де-
цембра 1945. године основано је на том земљишту пољопривредно
добро са персиективом да постепено обухвати сву површину. Најтежи проблем је био недостатак грађевина, јер је на огромном простору од преко: 170 квадратних километара било само десетак грађевина које. по свом капацитету нису могле да задовоље ни добро од- коју стотину хектара. У пролеће 1947 године донета 'је одлука да' пољопривредно добро Панчевачки Рит“треба да буде добро које ће снабдевати Београд поврћем и другим потребама и да га у том правцу треба изграђивати и оријентисати, У јесен 1947 године требало је престати са нзлавањем земљишта у закуп и прећи на масовну провзводњу поврћа и сточних пронзвода. Израђен је обиман план инвестиционих радова који се имају извршити у 1948 години, да би се добро оспособило за производњу, и извршењу тога плана „је приступљено. ~, Мако је ово прва година рада добра на таквој површини (прошле године је обрађивано мање од 1/5 садање површине), иако још. нису: створени сви услови за производњу, јер је огроман недостатак свих врста грађевина, боље речено нема скоро никаквих гра> ђевина, ипак су изванредним залагањем радног колектива, који живи под врло. тешким условима, свестан да ће се услови брзо побољшати, постигнути завидни резултати, нарочито у производњи по врђа. План сетве поврћа пребачен је и засејано је преко 30 квадратних километара поврћем. Са те површине ће се добити око 30.000 тона поврћа за снабдевање Београда. Према досадашњим резудтатима план производње се остварује и већ се сада осећају на: београдским пијацама резултати ових успеха. ' Но; могућности пољопривредног добра Панчевачки Рит за снабдевање Београда нису до сада дошле до пуног изражаја.
У првом реду берба поврћа се, због недостатка радне снаге не одвија оном брзином како оно пристиже. Тако је, на пример, Београд могао да буде дуже времена снабдеван довољном количином грашка „да је било девољно радне снаге за бербу. Уместо да се на београдске пијаце износило дневно по 50 и више тона, износило се највише 16 тона. Због тога, грашка није било довољно и цене су му високе. Сада је пристигла боранија, млади кромпир, купус, шаргарепа итд. Овога поврћа би се могло дневно лиферовати много више и знатно снизити цена да има довољно радне снаге, за бербу. Народни фронт Београда помаже у берби знатно. Дневно у берби поврћа учествује до 1000 фронтоваца, но то је Једва довољно да се набере око 30 тона, а могло би се брати, према доспелости поврћа, много више. . : 4» Друга тешкоћа је у транспорту. У Панчевачком Риту постоји само један камени пут. Он не може да задовољи сав транспорт. Из. Панчевачког Рита већ данас треба извозити дневно по неколико стотина тона пољопривредних производа. Количина производа коју треба извести пење се из. дана у дан, тако да ће 'у августу и септембру достићи и до 1000 тона дневно. С друге стране, ради остварења плана капиталне изградње, треба увести дневно око 2.000
= тона грађевинског материјала само за зграде, а за грађење путева исто тако треба увозити свакодневно огромне количине камена.
За решење овог проблема донета је одлука да се приступи изградњи нормалног колосека у дужини од 30 километара и преко 100 · километара индустриске пруге узаног колосека. .
Пројектовање ове пруге преузео је на себе колектив Пројектантског завода Министарства саобраћаја ФНРЈ, који се обавезао да добровољним радом, у част Петог конгреса Комунистичке партије Југославије, пројектовање изврши у рекордно кратком времену. Народна омладина Србије „преузела је обавезу да исто тако у рекордно кратком времену изгради пругу, да он се омогућио јевтин транспорт производа из Панчевачког Рита на београдско тржиште, нарочито поврћа за спремање зимнице, које ће бити произведено у великим количинама, и да се олакша транспорт за изградњу зграда
“џи путева на добру. . Да би се још више повећала производња У следећој години,
трошириће се знатно план изградње,
Како се купује роба помоћу допунских бонова
потрошачима са гарантованим
визу мера које се пре“
дузимају за што боље и снабдевањем. С обзиром · да
лакше снабдевање потрошача потрошачи који поседују текстилом, обућом и другим Карте располажу већим п бр | индустриским производима јем тачкица од оних а МЕ а "предвиђено је и снабдевање _ картама, то је ОИ а ЗА допунским боновима, Допун- број допунских купона додељен баш овим потрошачима,
ским боновима биће омогућено потрошачима да КуПУЈУ робу која је у слободној продаји, по најнижим јединственим ценама, уз доплату разли " ке између те две цене, боновима. " Нотрошачима ИР:Л и ИР-2 категорије издаје се допунски који садржи одређени
Допунски бо се издаје на име потрошача и важи само уз потрошачку Карту за тек-
· стил и обућу. Престанком важности ове Карте, престаће п важност · допунског – бона. Овај бон је састављен из купона на којима је означена вредност свакога од њих,
бол О | 15 вим допунским боном поброј купона у износу од ; пир дарована НД пр о Лаци Заснада је издаће у ћ динствгни: ме ХИЦ.О и- МР. кутегори! све _ индустриске _ производе
"се допунски бонови са купо-
нима У износу од 900 динара. који су у слободној продаји,
изузев производа црне металу
Куповина робе на основу до- 3 ме тбкбг ба врши се на сле- ргије, ручног пољопривреддећи 8: н: сваки _ потрошач нвог _ алата, пољопривредних АН | справа и машива, радничких
жоји жели да купи робу која не подлеже гарантованом снабдевању тражиће од продавца да му назначи вижу _јединствезу цену робе, коју ће пла | тити у динарима, а разлику ~ између ове цене и више је линствене пене платиће купо»ибра. На пример: ако је виша Фалинствена сена купљеме Рро- бе 300 динара а вижа, 100 ди· кара, потрошач ће _ платити 100 « динара у готовом новцу, л 200 динара У купонима. Ако је виша јединствена цена ку“ пљене робе већа од укупног износа ниже јединствене цене и. износа- продатог КУ поша, потрошач ће разлику теплатити у готовом новцу. На пример; ако је виша је динствена цена купљене робе 1200. динара, нижа јединствена цена 300. динара, а потрошач располаже купонима У износу од 400 динара, 04 ће платити У купонима 400 динара и у готовом новцу 800 динара. У случају да потрошач располаже купонима у износу од 700 динара, платиће у готовом нови“ 500 динара, а у купонима 700 динара.
Међу потрошачима се чују разне _ приче и нагађања 0 „снабдевању допунским, боновима, иако је У нашој штампи-о томе већ било речи. Мно ги-те знају да (се допунски бонови неће плаћати, и да су ови -уведенњ - као олакшица
ципела, гојзерица, кожних чизама, радио-пријемника и ка. устичне соде, ,
ка
да би добро било оспособљено |
таје „ ЈЕ да засеје још веће површине поврћем, да даје Београду дневно тридесет и више хиљада „литара млека, да задовољи садашње потребе Београда свињском "машћу, итд.
Пољопривредно добро Панчевачки Рит већ. ове године про-
4
извело; је поврћа да може задовољити потребе Београда од 30—
100%, према, врстама поврћа:
Извршењем капиталне. изградње ји решењем транспорта производња ће се још повећати. Сада се проучава и питање наводњавања целог добра, а кад се то спроведе у дело, онда се производња по-
врћа може и. утростручити.
Рови. Беокра л
| испити У ШКОЛИ ЗА ОПШТЕ ОБРАЗОВАЊЕ РАДНИКА
_ Жеђ за науком не зна ____за препреке
едавно су завршени испи-
ти по ' свим београдским
гимназијама, Напустили су ћаци своје учионице, Не оддекују“ више. младалаки .гласови ученика. Јасно звоне'кора“' ди ретких посетилаца кроз пусте ходнике; Онемела су. и о" пустела, доскоро пуна вреве и смеха, гимназиска дворишта. Ђаци су отишли на одмор да се Чим почну први септембарски дани, опет. врате-“у своје клупе, својим ·ђачким бригама и радостима. =
+ '
Али, у згради Прве женске гимназије још се увек ради. У касне. поподневне часове до» лазе људи 'и жене са ђачким торбама у жуљевитим рукама, које су се тек однојиле'од чекића, машине струга, Сваки од њих има за“гобом безбројне часове залагања. безбројне дане проведене на раду.у производњи, у: раду на изградњи своје: земље;, Мо
Пре две године, децембра 1946, на иницијативу Месног синдикалног већа. основана 42 Школа за опште образовање радника. ову школу се упућују ударници, новатори и рационадизатори. као и сви они радници који. су показали изван редно залагање на свом послу. Настава траје две године на нижем и две године на, вишем течају. Нижи теча! обухвата три разреда :гимназије и за-
„ДЕМОКРАТИЈЕ!
се! Ји
. | --_-:
Зуко Џумхур: НА ДРОБИЛИЦИ КАМЕНА
вршни испит. а виши — више гимназиске разреде и велику матуру, У Школу за опште о бразовање радника махом ге шаљу људи са занатском школом и понеким разредом гимназије, Виши течај лохађају радници и раднице са 3—4 и више разреда гимназије, Уред-
"ба о Школи за опште образо“
вање радника не предвиђа даље отварање вишег течаја, већ ће се остати само при нижем течају, Кроз нижи течај рад“ ници ће тећи опште образовање и на тај начин ће им се створити могућнсст да се, према својим спогобностима, даље изграђују, да одлазе У стручне школе где ће им рад
"бити умногоме олакшан,
Радећи на свом производном задатку. Улажући — максимум напора, баци Школе за опште образовање радника су гвакога дана похађали часове и будно пратили предавања, Од 18,15 до 21,15 часова пуниле су се учионице радницима жељ-
ним знања, Директор школе са,
одушевљењем говори о раду људи који гу показали да су способни, поред својих задатака у производњи. да савладају све тешкоће око учења, Радећи 8 чассва дневно У гв0дим предузећима, њима је остајало врло мало времена за учење, тако да су били прину“ ђени да савлађују градиво ис. кључиво на часовима. Ол 80 ђака, колико их је било упи-
по и и ПРУТ у пун рећи ин не 4 уђе дама ; У ђ ) ђ 5
ТИ
Поред тога што Панчевачки
регулисања цена на београдском тржишту и снадевач Београђана, он још може постати јесени пошумиће се око 4 квадратна
Г У 2 1 | У ! пи МИА
СТРАНА 7
Ка Рит преузима на себе обавезу што ће бити главни
километра и
домаку Београда велико вештачко језеро — рибњак који ће већ сле-
деће године лиферовати. Беотриду У савлађивању свих тешкоћа
жања помоћи у берби поврћа и изградњи риступити
фронтовци Београда. треба да пруже обимну помоћ. от |
зничке пруге, чему ће омладина п
. |
пио ФА
ве
сано на нижи теча! 75 је положило испите, а 5 остављено да полаже о јесењем року,
На вишем течају било је 38 ђака. од којих је 24 положило испите, 13 упућено на полагање поправних испита :а 1. одбијен на годину дана.
Да би показали, што. бољи успех, радници су свој годишњи одмор ·употребили · на| спремање за испите, Ваља, на-| поменути да предузећа, у Ко
јима су запослени ученици Школе за опште образовање радника, нису показала, ни
најмање разумевање за огромне напоре које су ови људи чинили радећи свакодневно по 8 часова у производњи и 3 часа учећи. Само њихова снажна енергија и огромна жеља за знањем могла је да им помогне _у савлађивању. тешкоћа. Људи који су се давно одвојили од књиге којима је она постала страна, сада су је поново прихватили и учинили „надчовечанске напоре у савлађивању свих тешкоћа око учења, Било их је који су по_ сле неколико часова одустали од даљег школовања и повукли ге пред тешкоћама. Карактеристично је да су они нај упорнији у производњи, у савлађивању тешкоћа на свом! свакодневном послу —" ударници, новатори и рационализатори — били ти који су. ишли напред и није их зауставио „напоран рад око савлађивања школског материјала;
Обрађујући на вишем течајном испиту тему »Улога радничке класе У социјалистичкој изградњи наше земље« ђациударници, _ђаци-новатори и Ђаци-рационализатори — умели су да нађу: праве речи; да кроз те речи проговзри њихово сопствено искуство, њихово За лагање на физичком раду и њихова велика жеља за. културним уздизањем, Јер, узимајући видног учешћа у изградњи социјализма, они ће: још
више допринети тој изградњи ако и себе изграде ако им књига буде једна од алатки којом ће се служити 'кроз цео живот. | 5 ;
" Свршени ђаци Школе за оп ште образовање радника моћи ће да. наставе школовање; Они са завршеним нижим течајем наставиће школовање на такозваном техникуму, где ће изу: чавати предмете потребне, њиховој струци, а они са; вишим течајем могу да се упишу на Технички факултет. Многе и| многе генерације проћи ће кроз ову школу, и сваким даном радничка класа Југославија биће све културнија-и све снажнија, 7
на десетине вагона рибе.
у овој години као и ради пруобјеката, нарочито желе. већ следеће
ЖИВОТ И РАД | 2 "СеСР
Оданчно
к
+ пук Е у
се
шђ
С] луб радника московског еле::- |
К тричног транспорта заузим= најлепшу зграду у ЈРесној улици. Ова петоспратна
ке хслове и широке ходнике. Оног вечера кад смо посетили клус У њему је владала врло велика живост: радници су се'. окупили да виде премијеру клупског драм ског кружока — премијеру кома. да. „Професор Полежајев“, у. ко-
ме је дат племенити лик славној ||
руског научника Тимирјазева.
Упознали смо се иза позорнице с глумцима — учесницима претставе. Сви су они већ били.ми„при- скирани. Нарочиту пажњу влачио је седи старац паметног, живог и ведрог лица, одевен · У
дугачак црни капут. Прави научник.. То је првак драмског кружока Андреј Васиљев, тумач улоте Полежајева. Васиљев је стари радник трамвајског парка. Он при знаје да је морао уложити врло много труда у спремање своје Улоге, Али он је-срећан кад сто тине другова прате његову „глуму и одушевљено пљескају.. Улсту професоровог асистента игра ме
„тер Игнат Чубаков, а професдро“
ву жену Прасковја Пестникака, службеница радничке мензе. ,
После премијере комад „Ппрофесор Полежајев“ заузео је видис место на репертоару _ клупскот драмског кружока. Колектив „у метника аматера, који је ·на позорници клуба остварио "ову добру претставу, добио је другу награду на општемосковском #Ксп курсу уметности радничких . клу. бова. “а
Клуб у Љесној улици одличне је организовао одмор трудбениг
У својим прссторијама, Увече 1 клуб отворен од шест часова ло поноби. Он, располаже специјал
ним просторијама за одмор, сторијама <' великим теписима “ меканим кожним фотељама.
Међу посстиоцима клуба. врл велику _пспуларност ужива) шах У клубу-се чешће одржавају. ту вири радника шахиста. Поре позоришно - драмског кружосокг који има преко сто чланова, клу има два хора... У једном од: њи: певају одрасли певачи, а друт: хор је дечји. Корегографески кру
| Жоци обухватају преко 200 чланс-
ва! и спремају,
под руководствем искусне наставнице, балетске тамке које се с успехом изводе па клупској позорници. Совјетска 0: младина удружује радно -одуше. вљење с љубављу према“ уметио; сти, према игри. Не мањи је бррј љубитеље музике. Треба истаћи да се омладина бави музиком У многобројним музичким школама, техникумима и вишим музичким школама главног совјетског. трада. У клубу су окупљени љуби. тељи једноставнијих и ! обгика музике — гитара, хармонике, мандолине. Клупски орбсстар љубитеља ових инетрумената врло вредно ради, као икру“. жок певача који способности под поузданим струн ним руководством, А пе Нарочито је живо интересовање за кружок ликовних уметности, Број оних који су изјавили жељу да се баве цртањем, сликарством био је толико велики да су У клубу створене три групе за ликовне уметности. Током лета: чланови ових кружока праве атељее на пљоснатом крову клупске зграде. Њиховим радом руководи познати професор сликарства Г. К Кравченко. ме
При клубу раде, исто тако, си кружоци за вез, кројење и шивс-
ње. Ове кружоке врло радо по.)
сећују раднице и домаћице.
Упоредо с организацијом ама-
терског уметничког рада, клуб спроводи велику делатност управљену уздизању '
жавају предавања с снијим темама. У трку последњег Рама одржана су следећа предавања: „Комунистички маниФест. Маркса и Енгелса. — Какс су Лењин и Стаљин развили његове идеје“, „Историја руске му зике“, „Рак и; борба против ње га" итд, Честбд се одржавају. предавања. о међународној 3 цији.
У клупским приредбама 'уче-
музичари, научници, ци, јавни радници, Мсто тако, у једној од клупских дворана при
указују. се нови. филмови. Жлуп-
ска библиотека располаже са
ко 22.000 књига из области књижевности и науке. Једна петина овог броја обрађује питања. из подручја традског _ саобраћаја.
што доприноси стручном усавр:
шавању чланова клуба. Библиотека прима обилну техничку ли: тературу и стручне часописе. Она
има око 2.100 сталних читалаца, „ај "поред тога спеско од петнаест моу сковских предузећа електричног транопорта, као и депои,. располажу мањим библизтекама, а иМају исто тако сгоје клубове. г
"кружоке.
Ад
зграда има | 29 просторија, две дворане, вели:
прос |
развијају. своје
ситуа-
недеље. |
лакших ||
знања и опште | културе радника. Стално се одрнајразновр-. = изграђује се пруга нормалног и мндустриског колосека
' јел ки и излетиште; већ ове подићи на самом
–
Сствују познати драмски уметници || књижевни |
пара 5 =
А пуни У и ијио "-
а
не
пена
пи