20. oktobar

МИ | | у

БРОЈ 190 ГОДИНА У

| ћ

МЗ ТИ а Јао оПИ еИ ЕН

БЕОГРАД, 16 ЈУЛ Ж.

МА

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

а ' ' , у. ф | А И а [

= "Радн“ колектив-београдских предузећа дочекаће Пети конгрес Партије

"68 НСлуњеним_полугодишњим _ Планови!

УУ А А АДИО пати ПАЛИЦА АРЕНА пират аи папа оов амин пвевово неооокав

; а. старог материјал

суткако је почело _ такмичење у част Петог конгреса Комунистичке нарти је Југославије, радници и намештемици београдских предузећа стално појачавају темпо рада и белсже нове "радне победе, Такмичење је у мери допринело да пропусти који су досад били учи"њени буду надокнађени и да се-полугодишњи планови производње испуне на време, или још боља речено, пре одређеног времена, јер није мали број предузећа Београда која су своје полугодишње планове испунила пет, десет па и месец дана пре рока, Такмичење у част Петог конгреса Комувистичке о партије "обухватило је, поред планова, и

"знатној.

шање квалитета производа, оспособљавање нових стручних ка- +

дрова и другарско такмичење у упиствању народног зајма, које је обухватило углавном скоро стопроцентно _ све — радништво

Београда. |. Многа

предузећа која су досад тешко н врло ретко испуњавала у потпуности своје плашпове, успеља су да у претконгресном, такмичењу поведу кај енергичнију борбу за увођење нових организационих метода“ рада, чијом помоћу су планови ка

које је раније увек заостајало са испуњавањем производних и такмичарских планова, успело да на време оствари свој шестомесечни план. Своју обавезу да пуну цену коштања снизн за 241, радни колектив је у пог пуности испукно, чиме је у пре.

· дузећу „Пролетер“ остварена уштеда од 1.350.000 динара. овом предузећу било је пет рац ионализаторских усавршавања

зводње, а план кадрова је мромашен за читавих 50 од сто, јобар део ових успеха дошао је жао последица бртгадног система 'рада и добро организованих саветовања.

| У предузећу „Веља Стоја ковић“, чији је радни колектив био 'иницијатор претконгресног такмичења металских предузећа у земљи, шестомесезни _ план • ја чспуњен са 1566%. за шта углавном треба да се захвали увођењу норми „ва сва радна места, аритадном систему рада ни сталним производним саветовањима.

У индустрпји мотора, пред Конгрес Комунистич ке партије Југославије пу на цена коштања снижена је за читавих 36,8 од сто,

а' уштеда на нормама и у материјалу износи преко 3.500.000 _ динара. У овом „предузећу рали 17 рацло-

“вализатора: Плана КаТрееН

| 1055 од

СРОЛОСТРОТНОА

је. остварен са сто а у 55 бритада ради 417 људи.

Скозо сва остала метал гредузгћа Београда ·та су у претконпреслом шењу успела да исту пи премаше своје шесто-

збечуе пропзводне _планове. – Предузеће „Сутјеска“ је свој шестомесечпи план _ пспупиле са 105 од

сто пре рока. Ортопедски' завод завршио је шест дава пре, рока свој шестомесечни план са 125 од сто; Градско _ електричарско предузеће испунило је тестомесечни план са 10426 од сто, комбињати ливница „Искре“. Ер кура“, „Мораве“ и „Мскре ) Поа Ек: 102 од сто; предузећа „Давид Пајић“ рока са 103 од „сто; „Освит. седам дана пре рока са сто п главпа ауторадиопица завршила је СВОЈ плав 14 дапа пре-рока. У електричној централи „Снага и светлост“ полугодишњи планови остварени су читавих месец дана

пре рока. | Предузећа осталих струка такође су успела да своје производне. шестомесечне планове испуно пре одређеног „рока. Од кожарских предузећа радни колектив предузећа (Филип Кљајић испунио је са 1143 од сто свој план читава 34 дана пре одређеног рока. У овом предузећа је истовремено _ смањена пуна пена коштања за 2,48 од сто. У кожарском предузећу „29 новембар“! план је такође испуњен 99 даца пре рока ми то са 122 од ; Пра по 5 сто. У овом предузећу ради један рационализатор, а пума пен коштања, која је по плану треб'ало да се смањи за 6 од сто, сма

РАДНИЦИ СВИХ ПРЕДУ

ТЕ са 102 од сто; предузеће Јудва дана пре 103 од

њена“ је за читавих 14 од сто. У фабрици обуће . „Пролетер“ испуњена је дата! обавеза у част Петог конгреса Комунистичке квалитет | производа побољшан са 15' од сто уз

_ партије и истовремено смањење пуне пене колектив. ,Пролетера успео је рада у свим одељењима. |

У београдској ложпонипи'пронзводни _ трошкови сниже-

ни су досад за 15 од сто, што је дошло као резултат коришће

коштања за. 5 од сто. Радни да спроведе бритадни систем

(еких “делова. Ковачко одељење је у овим пословима показало | | највећи успех подмирујући своје потребе, старим | материјалом _ ва 80. одсто. У току такмичења у ложионици је. почела произдмета од старог материјала, док је за израду

| Водња низа пре; у ових . предмета раније употребљаван само нови материјал. У ло-

жионици се најјаче истичу у 5 сво , Душана Божиновића и Бошка Цриомарковића. Златне успехе У такмичењу показали су својим рационализаторским предлози - | ма бравари Марко Николићи Фрањо Крњо - / Од текстилних предузећа „Октобарска слобода. је успела да 14: дана пре рока испуни са 119,28. од сто свој | пена. „ сечни поонззодни план и снизи пуну цену коштања. за. 258 од

| сто. „Октобарска "слобода“ имала је у ово време три рацио-

! х извода! побољпализаторска и новаторска' предлога, Квалитет | про 1 ј тан је за 5 од сто. У Предузећу за израду. војне одеће. про изводни план ' мено снижење пуне пене МОНА квалитета производа за 21 од сто. пионализатора а радом по норми је у "ништва, Ју | у у

за 3,21 од сто и побољшање У предузећу раде четири ра обухваћено 78' одсто" рад-

18 ~ :

4 = Радни колектив предузећа „„Стаљимпград“ је у част Петог конгреса Комунистичке партије Југославије увео бригадни систем рада. М док је х свега са 69. од стој после. | теј проценат се-

шестомесечши план до 20 маја био испуњен 49“ дчвн! брарадног отето, · Предузеће

Ћ "

попео · на 926 -

, ша

Ма ту, !

(а И

испуња вања и премашења производних за снижење планске цене коштања, побољ- :

в остварењи. Тако је н металско предузеће „Пролетер“, |

ЗЕЋА ПОЈАЧАЛИ СУ НАПОРЕ ДА У ЧАСТ ПЕТОГ КОНГРЕСА ПРЕМАШЕ ШЕСТОМЕСЕЧНИ ПЛАН ПРОИЗВОДЊЕ >

шестомесечни |

а при оправци кола и изради разних машин- .

ре ткопгресном такмичењу бритаде.

| је испуњен и премашен за 6,52 од сто уз истовре-,

система рада, | _ „Стаљинград“

· забележило је у току такмичења четири рациомализаторска' пред лога смањило пуну цену. кошта ња. за 3,99 од сто у памучарском, аза 16.52 од сто у вунарском. о дељењу. Истовремено је квалитет побољшан за. 30,08 од сто. У двадесет. и једној: бритади овог предузећа ради 171.радфик. МА У Столарско продузећа „20 октобар“ свој шестомесечни, план је завршио) девет дана пре рока са 107,10 од сто: Пуна цена кош

5 тања смањена је, уместо. за 8,7 од сто, колико је изпосила прет

= конгресна · такмичарска обавеза, за читавих 14 од сто | |

"Од предузећа хемиске' инд устрије радни колектив „Милоша Мамића“ испунио је на време свој полугодишњи производни план са 104,3 од сто уз ИСТО времено | снижење пуне дене коштања за 5 од сто, Радни ко дектив ,„Југоаабеста“ испунио је

12 дана'пре рока шестомесечне планове и то количински за

141.2 од сто а финансиски за 108 9 од сто. Бољом. организацијом рада у овом предузећу, је повећ зна продуктивност за читавих

5 200 од сто. Алатничар Чеда Стојковић уз помоћ Андрије Не-

5= шића, · направио је »напрт.за израду спедијалних (клингер вентила који су се раније увозили.и3 иностранства: Његови вентили

· трају 15 дана дуже од иностраних, У, предузећу, „_Југоазбест“

" обавеза „да, се пуна цена коштања снизи за 7 од сто, пребачена је тиме што је снижење остварено за 10 од сто 200,

У столарском предузећу , Нама“ шестомесечни план је /пспуњен са 113,2 од сто, а. пуна цена коштања смањена за 5 од сто уз истовремено побољшање квалитета за:4 од сто.

План“ производње квасца У комбинату шећера и врења ислу њен је 106,7 од сто а шитетритуса са 131 од сто. У комбинату врења и теста полугодишњи про изводни план је непуњен за читавих 196 од сто, пуна) цена коштања. смањена за 36,9 од сто а квалитет побољшан за 10 од сто. Радпи колектив. пиваре 57 јули“ исрунио је пред Конгрес Комунистичке партије свој полугодишњи план са 137,72 од сто. ша и!

План бродоградилишта „4 укарипа“ радни колектив је и-

спунио са:10182 од ста, а

само у току претконгре-

Са

сва

~ У

спог такмичења смањио пуну цену коштања за 29,30 реоргализујући рад, повеПавајућа _ уштеду 'матери-

јала но коптролу продукци-

је. 23 ол сто ралапка овог прелузећа ради по брига-

ма у 1 група. У предуло! „Јуспад“ ди иганлијто | произ.

09.385 од сто, а такође су постигнути „крупни. резул" тати у снижењу пуне цене

коштања и побољшању продукције _ благодарећи раду новатора и рационализатора. ,Борђеваћ Милутин је израдом прстенова за експлозивне – моторе, њиховим усавршавањем успео да побољша производ ни“ процес за 175 од сто и оствари знатну уштеду материјала... Пајевић Сла- ' вољуб, директор овог предузећа, такође је допринео. смањењу пуне цене ко штања и побољшао производњу својим справама за механичко рашкетирање Ррђе и справом за шлајфовање пцилиндера, Е у : Градско саобраћајно предузеће је испунило своје плапове дест дана пре рока. са 105 од сто; Пуна цена коштања у предузећу је смањена ва 8,56! од сто а квалитет побољшан за 12 од сто. Предузеће је у току такмичења имало. шест рациомпализатора. ; У београдском водоводу план је испуњен за 1256 ол сто, а нарочити успеси постигнути су у смањењу изостанака, сведени на 0,26 од сто и закашњењу на 0,0008 од сто. Претконгресно такмичење наставља се у свим београдским предузећима несмањеним темпом, а радни колективи ,свакодневло бележе нове радне победе. Огромна већина београдских предузећа успела је да своје полугодишње производне пла нове испуни и премаши, док је. један мали део предузећа У извесном заостатку са испуњавањем тих планова, Ова предувећа такође, желећи да што светаније обележе |почетак заседања Петог конгреса Комунистичке партије Југославије, „чине највеће напоре да све заостале задатке у потпуности испуне, придружујући се напорима и следећи пример оних радних колектива који су са успехом остварили ствоје такмичарске обавезе. Огромни радни полет и постигнути радни успеси београд-

ских трудбеника јасан су доказ оне огромне|ји искрене љубави | Партији, желећи

а гаји према | својој

коју радни народ | и кајпунијим радним побе-

да њен Конгрес дочека са најве дама. ; ! пи 5 | пази Ју она,

ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН.

лан је иепуњеноса. |

који су

Свакодневна. слика Београда

РА |

ВЕЖБА

рошло је седам година од

првих устаничких пушака

у нашој земљи, против

немачко ~ фашистичких _ окупатора и. њихових слугу, а три године од победоносног завршетка ослободилачког рата...

Кроз то време, наши народи, наша Армија/и држава, ру ковођени славном Комунистич-, ком дартијом Југославије, са успехом су водили Народноослободилачку борбу, низ рата изашли као: победници, са успе хом воде 'борбу за извршење Петотодишњег плана, за индустријализацију ни електрификацију земље, борбу за социјализам, 16 јула ове године, први пут у историји наших нарола и на ше Апмије, славимо „Дан тенкиста“ као успомену на формирање прзе тенковске бригаде водпоослободилачке војске Југославије.

Друг В делт Југословенске армије, во: орваниза ој победа -наћиих народа, одлучио је да се

овај дан слави у част југосло-

венских Тенкиста, који су. кроз рат, својим“ јуначким | делима, | исписали многе светле странице

у историји борбе наших наро-

да.

Говорити о постанку и развоју тенковских јединица у нашој Армији, о напорима наших тенкиста, одвојено од развитка Народноослободилачке вој еке, односно Армије, која се кроз партизански рат развијала -и. јачала, било би' немотуће. , |

Тенковске _ јединице ' рађале су се и изграђивале кроз парод ну револуцију током Народноослободилачке борбе, паралелно са развојем нове Југословенске армије, њене артилерије, " ваздухопловства, рије и осталих родова војске и служби. Кроз борбу су усавршаване, кроз · борбу _ стицале драгоцено искуство и школовале своје Кадрове: како са борбеним машинама треба уништавати непријатеља.

Познато је да св наша Народноослободилачка војска, У гтоку прошлог . ослободилачког _ рата, па и њене тенковске је-

„ динице, снабдевала ратном тех ; ником углавном заплењивањем "од непријатеља. # Иако се „углавном · онабдева„ла и попуњавала техником за% плењеном од непријатеља, науша је Армија, у току рата у крајевима наше земље,

Тито, коман-

ИЕ

У свим #у (борбама против непријатеља + употребила 400 бррбених маши.~

+ на. А # . Народноослободилачка _ војска и партизански: одреди Ју| гославије, кроз читаво ·време = Народноослободилачког рата, од

4 устанка 'до ослобођења. ни јед

фног дана нису били пити су остали без' тенкова. " Ватром из својих тенкова

= наши тенкисти су уништавали

магали' својим друговима пе" шацима да. са)мање жртава „и |у„ краћем року са успехом изврше своје борбене задатке, Они су стекли велике заслуге "у борби ва''ослобођење наше 0. таџбине. Историја“ наших ' теноковских. јединица и, Титових тенкиста везана је за прве даме оружаног устанка наших. ва да. у „ „+ у 4 а У Србији, "средином 'октобра „ватром, својих 'оруђа »уништа„вали Немце у борбама код Гор „њег Милановпа, Љубовије, Кос „јерића, „Бајиве Баште и у на. „паду на Краљево. У јеку прве немачке офанзиве, тенкисти 'су ' "своје борбене машине 'искори. · стили до крајњих“ граница · њи» |

тил М 7

па АИ а

МА а ај 3 7" Ја ЗА

~“ (44 54 #2: моћ

С к

„ПРЕЛАЗ РЕКЕ“

216 јУл | , Дан тенкиста |. · Југословенске армије

' ватске, дале су свој удео у стварању светле традиције; тен ковском · роду — Југословенске армије.

нижење-

_ Рат, рат за еслобођење од о- |

„непријатељску живу силу и по-'

1941“ године, "наши" тенкисти су '

„лајтавту Петру Драпшин

би!

ме

хове тактичке п техничке МОгућности, решавајући са успехом нове борбене задатке. Славан је борбени пут ваших тенковских јединица са пролетерским бригадама у дивизијама у току 1942 и 1948 го дине, У Јајцу и на Купресу, 1942 године, забележени су ју"начки подвизи тенкиста-пролетера. Прва партизанска | чета борних кола, у ЈУ непријатељској офанзиви, смело је извршила низ борбених задатака. Херојска дела тенкиста, у тим великим данима историје наше борбе, живеће вечно у српима наших народа, у срцима 60 раца Југословенске. армије.

Знатне су заслуге првог тенковског _ батаљона Врховној штаба – Народпоослободилачке војске и партизапских одреда Југославије, које је он стекао у борбама 1943 године.

Тепковске:. јединице Главног штаба Хрватске, својим. учешћем на разбијању непријатеља, од првих дана 1942 године па. до ослобођења. ваше, земље, у многим борбама по Лици, Ба -нији, Кордуну, Славонији; Гор ском , Котару, Хрватском При"морју и другим крајевима Хр-

Нису «мање ·заслуге југосло-

венских, тенкиста који су се борили у Крајишком тенковском батаљопу „Лазо Марин“

и Словеначком. тенковском реду.

Борбена дејства наше 1 и | тенковске бригаде нераздвојно су; везана за велике опера-

од~

„ције МТ ударног корпуса НОВЈ а посебно за операције славне | нв ТУ Југословенске.

армије. У| тим операцијама бор ци и руководиоци наших тен. ковеких бригада показали су масовно јунаштво, _самбиницијативу и зрелост да руководе | са здруженим тенковским једи пницама. У тим операцијама они су прошли високу школу савре | мених форми рата. И

Извор. снаге тенковских. је“ | диница, као и читаве Југословенске армије био је у томе | што смо ми водили праведан

купатора, рат против _крвожедног фашизма - непријатеља ка- | ко наших народа тако и чита-: вог напредног човечанства...

Успеси тенкиста на фронту. њихова борбена вештина нхеромзам ·употпуњени су само. пожртвованим“ радом :8., сналажљовишћу наших техничких Кадрова, израслих у току бор- | бе из редова. радничке класе. | (који су са успехом и, благовре | мено · решавали све проблеме техничке службе а бев чега није: могао замислити правилав. ти непрекидан борбени рад на.“ ших тенковских јединица. ' · Знајући да св вера наших Њ, „Рода у успех. мирне изградње. | наше опустошене отаџбине, васнива на оружаној снази наше а способне да брани др-

авне границе и суверенитет Федеративне Народне Републи ке Југославије, друг Тито је одмах по победоносно! шетку „рата, поверио генерал

л.

у а и

од | постојећих тенковских.

" ! " Кућу · (Наставак, па || шестој странп)

'' ми