20. oktobar
'
—_ СТРАНА
УНИ
,
унгву.
КА
д 6. месеци. од дана ступања ва ирозних · уговора са Румунијом,
„4 | У
де уређено „питање уговора.
СССР, Велике Британије и
Екопомски значеј Дунава се
(
тин саобраћајни_пут. Будући да ' Централне
1 њЊ 3
јун
___ странство (817.000 км=) и то због распро-
страњене мреже његових притока.
а.
___ јеката о повезивању _ Думава са
+
пројекти.“ Засада једино постоји
"родни пут за трговину. _ Начело
' питалистичке економике.
ва "Дунаву, што омогућује
економских потреба у
| појединих европских земаља, а с
| +
+
4:
оивиавенаа
МЕ плови
36 ИЕ:
ИН
" об. овјетски Устав изрично обезбеТаи ђује свим трађанима СССР не
само, право на рад, већ и пра-
вд. на одмор, У члаву 119 УстаСССР речено је: „Грађани СССР “имају праве на одмор“. Совјетска држава гарантује ово право, _ Реч је наравно, не само о правним, већ, шта = је још важније, 0 материјалним га»
ит
пива
и:
Е урабтијама. 6 . и = | "Право. на: одмор, које "Совјетски | = Устав даје“ и 'обвбеђује _ грађанима
= (СССР, "руковођено је задатком _ да "очува здравље трудбеника, његову способност за, рад, да му обезбедн "могућност учешћа у друштвеном И . политичком животу земље. За овакав одмор радници по службеници морају | да имају, пре свега, времена и ма. тернјалних средстава. Време намењено" одмору „мора да буде довољно #е само „за, обиааљање физичких сна- га, већ н за проширење траница зна.
плин
је
плана
2: ња, за културну разоноду, спорт "ТД. Е А материјална средства морају. бити | довољна ода би трудбеник и чланови _ његове породице били обезбеђени ва врбме одмора. > (А = Совјетска држава пружа трудбете 2 цима све ове материјалне гарантаје: = Ока обезбеђује право на одмор тиме 18 (што је ва раднике И службенике узе, (ден осмочасовни радни ден. Уа 70, „за читав има. позива скопчаних с те У = шким условима рада, радњи дат је |: смањен ма седам и шест часова, а У ; _ оним бдењењима идустрискик шре= дузећатде је рад нарбчито папоран, (ЛЕ — на четири часа; Совјетска држава обезбеђује - право на одмор. путем годишњих отсустава, која радивци и | службеници користе примајући ва то _ време своје звраде, кво и путем стаз| љања ша расположење трудбеннинма питроке мреже санаторијума, _ домова
| детским радницима и службеницима. ве __ље, него: и да систематски читају _ књите,
#4 ција, да редовно посећују позоретита и биоскопе, да се баве стартом и да ДЕН
ха Ин пи која
|| а седници у Њујорку од 12 де| цембра 1946 године Савет миу нистара спољних послова“ до". нео је одлуку да се сазове конференција за израду конвенције о режиму дбе Према овој оллуци.
де | , Велике Британије, СССР и
ранцуске споразумеле су се да у року
ском. и, Мађарском — сазову у циљу иа конвенције о режиму пловидбе Дунаву, конференцију у саставу прет= ника подунавских држава: СССР, УНА (ССР, Румуније, Бугарске, Ју-лавије, Мађарске, ЧСР и претставинка едећих држава — чланица Савета министера спољних послова: САД, Велике ританије и Француске. Осим. тога, од· лучећо је да,и Аустрија учествује у наО реу конференцијама, када са њом бу-
“ Након кратког одлагања, на предлог
ке, влада ФНРЈ је сазвала ту конфе"Ррепцију за 30 овај месец у Београду.
о састоји у томе што служи као јев-
е Европе и Југоистока, ова је важност утолико већа, Дунава, сем тога, обухвата огромно прб-,
| „Још већа улога Дунава, као европског __ саобраћајног пута ће бити изградњом канала “који би повезивали Црно Море пре_ко Дунава, Мајне, Рајне са Северним и __ преко ' Одре, односно Мораве, Висле са Балтичким Морем. Постоји још низ про-
па рекама и морима. Међутим, то су само
"између Дунава и Мајне, али он је пого-
1 Мо | у , __„ дан само за мале бродове и шлепове |“ . испод 200 топа., ; = Бењнчои
Знатнију екопомскоу улогу Дунав је почео да игра тек након раскидања феу- дадних лапаца крајем ХУШ и првом половином Х1Х века. Већи развој производ__них онага тражио је шире унутрашње па и спољно тржиште. А Дунав је био при-
_ конгреса (1815 г,) о слободи пловидбе на СВИМ пловним „рекама које раздвајају или _ протичу „брод више држава уствари је правно формулисање насталих потреба катај У то доба (1829 г) пада-н појава првог пароброда практично провођење. и коришћење начела слободе
| Међутим, то исто начело створено ради соно: првој половини |__- ХЛХ века, бржим економским развитком
ЊИХОВИМ политичким јачањем, добија дру__гу садржину. Да би потисле свог такљ ЗАЛИВА НИЛИ
о Сарбур
_ фаматоријума и. домова одмора, а у
у Ријум,
да раде на даљем уздизању
| својих знања и стручних квалифика- | своје прво па одмор и нечење. _Уу
је, након пораза
одбациле и са:обале Дунава.
видбе и увек начела | греса на ушћу сије су Велика
снагу ,
Бугар- Британија,
Русија,
ког утицаја „Балкану и.у Подунављу.
као и делегати трију Фран-
стајала,
првев= везује
Слив
томанског царства.
"ступ бродова од другам прокопавањем ОСипеког
канал
Економски
Бечког ја: за економску. КЊ | +
ју каке У ЈЕ У оба случај
а Дунавски
да се дође до румунских извора.
тим и
Ћ
учествују у делатности _ друптвеннх организација, чиме се укључују у у прављање државом.
Трајање годишњег отсуства утврђује се у вависности од услова н карактера птронзподње. Ова отсуства трају од две недеље до једнот ме_ сеца.
Пред почетак ' Великог отаџбинског
рата У СССР је радизо 1750 Санаторијума и домова одмора. Сви се они валазе у оним местима Совјетске земље која су најподеснија за лечење и одмор — на живописним обалама мора, језера ми река, у лепим шумским. пределима. Совјетска летовали. шта на Криму и Северном | Кавказу, као и у обалском подручју Балтичког Мора, позната су широм целог света. У санаторијумима и домовима одмофра мече се и одмарају сваке тодине стотине хиљада совјетских · радника, , сељвка, службетика, ученика.
| (Совјетска држава троши | годишње ва издржавање санаторијума и домо. за одмора стотине милиона рубаља. „Само совјетски синдикати имају 736
„аоуре. ће се отворити још сто нових. Ове године ситдикати СССР утреши. | ће За зечење и организацију одмора редитка и службеника преко. једне малијарде и двеста милиона рубаља. Близу милнол Бедам стотина хиљада · трудбеттка посетвће ове сезоне снадикалне санаторкјуме и домове од:
МЕ
ће тадустрисхо предузеће и установа | у СССР кма свој дом одмора њли са..
„5
зове одмора и санаторијуме совјет. | сенх предузећа н установа _ пролазе, Бодишње стотине хиљада трудбениха који у њима потпуно искоришћују
_ клубовима и читаоницама, као по ка
_ маца, тадању Русију што даље од Дарданела, Велика Британија и Француска су усије у Кримском рату, Поред тога да би учврстиле своје позиције у том делу Европе, Париским“ уговором (1856 г.) створена је Европска дупавска комисија, која је имала да се стара о одржању плоечког конунава. Чланови те комиФранцуска, Сердинија, Турска, Аустрија, Пруска и Од привремене, (рок трајања јој “је био по уговору свега две године), она се претворила у сталну и постала је ору= ђе за спровођење економског и, политичимперијалистичких сила на [ Друга, пак, Прибрежна. стална комисија коју су сачињавали Аустрија, Баварска, Виртемберг кнежевина (Влашке, Молдавије и Србије) и која је, после две године, имала да прошири своју надлежност на целом пловном Дунаву, с тим, да од тада ужива и сву власт која је припадала Европској комисији, још У. почетку је била угушена и није се ни са-
У Европској комисији доминантни положај је имала Велика Британија, која је могућност економског и политичког утицаја на Балкану и у Подунављу могла да реализује, будући да је тада: била економски најразвијенија земља на свету, са нагвећом флотом и најзад политички најмоћнија. Тако је уствари ушће. Дунава (тојест пристаништа Галац односно Бра: ила) Велика Британија претворила у своју економску базу, у свој контоар какве су у средњем веку имале Венеција, Ђенова широм Византиске империје а доцније о-
Регулисањем Сулинског канала (1861 г.) оспособљено. је ушће Дупава за при5.000 тона. Исто тако канала (1898 г.) као и модернизацијом бродарства, саобраћај на Дунаву је напредовао, Али и поред тога он је злостајао према промету на другим рекама. Основни узрок релативио слабог промета на Дунађу и поред келиког напретка према ранијем, лежи у томе што су балканске земље биле слабо економски развијене н што комисије нису много учиниле за отклањање препрека на Ђердапу и у Сулинском каналу.
награзријенија од земаља · кроз које протиче Дунов је · Немачка, Њена моћна материјално-продукциота база, у руктма буржоазије ин јункера, би. ла је основица Немачке за два покуша.
асе а Ду . су били пут којим је Немачка. имала да оствари свој циљ. М то из ових разлога: 1) јер су подунавске земље биле мале, слабе и са пуно супротаих интереса, па их је лако било покорити, 2) што су те земље. могле да послуже као спабдевачи " Немачке у исхранбелим предметима п сиром винама за њену индустрију и 83) што је Дунав био најближи 8 најјевтинији пут петролејских
Први светски рат допео је великих про-
мживот и РАДУ СССР о.
УУ У
ТЕ 10 1
ће отпочети рад у Београду 30 јула.
мена у Подунављу. На место Аустро-, угарске монархије створене су, нове државе: Аустрија, Чехословачка, Мађарска и Југославија, Економска структура ових земаља, разуме се, да се није у битности изменила, Али, наплонално ослобођене, оне су почеле јаче развијати своју индустрију и више искоришћавати своја на= циднална' богатства, 1 М
Равмена између _ подунавских држава, је, нако због економских колебања и свет„ске кризе, отежана, ипак, била жива, што се види из овог прегледа:
увоз извоз
%' од укупне вредности %/. од укупме вред.
Аустрија (1925 и 1985) 547 Ба 494 4ђа чехословачка (1928 и 1938) 56 55 710 40
Мађарска (1927 и 1937) та,5. 654 72 — 51,25 Југославија (1927 и 1937 59,8. 58,5 52,9 47,3 Румунија (1928 и 1938) 54 51 615 ' 65 Бугарска (1928 им 1938) 59 72 — 50 69 Немачка (1928 и 1938) 38. он 14
Међутим, размена ба осталим неподу-
навским земљама је сасвим незнатна, спе-
цијално са САД, Великом Британијом = Француском.
У тој међусобној размени подунавских земаља Дунав је играо значајну улогу као саобраћајна артерија. Тако је 1930 г. од укупног увоза Дустрије 13,87%, а од извоза 13,54% тавршено Дунавом, Чехословачке 5,6% _ односно 6%, Мађарске 19,9% "односно 19,7%, Југославије 36,18% односно ' 22,96%, Румуније 14% односно .146%, Бугарске 51% односно 32% и Немачке 0,5% односно 0,8%.
Ово ·нам показује улогу Дунава као саобраћајног пута у увозу и извозу подунавских земаља, Прво'место у томе заузима Југославија, после ње. долази Мађарска, Но, осим 'овога Дунав је још више коришћен у- унутрашњем промету сваке поједице земље. |
Међународно правно питање _ Дунава након Првог светског рата је уређено на основу Версајског и других мировних уговора које су диктпрале Белика Британија и. Француска. На основу тога 1921 године долесена је Кочвенција о статуту Дупава. · Према том статуту, дунавска пловидба ·је отворена „на целом пловном
-„ лошу реке тојест од. | ра, у на, пелој витерзанивзаћи "ној мрежи“: Дакле, ослобоку ттовилбе и једнакост Међу заставама обезбеђују "два посебне комисије“: Европска-дунавска ко-
мисија, чија се надлежност простире на делу реке звалом „поморски Дунав“ од
ЈА
комисија, чија се надлежност простире на пловном "речном . Дунаву“ као и на воденим токовима оглашеним за међунпародве: Европска-дунавска комисија је састав. љена од по једног претставника Велике Британије, Француске, Италије ни Руму: није. Међународна пак Дунавска комиси-
У Шетродворцу, једном од дењтнтрафинх предграђа
ушћа до Браиле, и Међународна дунавска
у па 74
ја састављена је од два претставника немачких обалских држава (Баварска и Виргембертг) и по једног претставника“ сваке руге обалске државе, по једног претставника сваке од држава које нису обалске а које су заступљене, у Европској „дунавској комисији. 0. „еф · Међутим, ситуација се у Подунављу након Другог светског рата умногоме изменила. Као последица насталих политичких промена, мења се и њихова економ. ска структура. Њихова се економика не само обнавља и опоравља од ратних пустошења, него убрзаним темпом расте а развија се у правцу социјализма. _ |
На том путу ка социјализму од изванредне је важности економска помоћ коју СССР пружа подунавским земљама народне демократије, као и међусобна размена у циљу повећања праизводних снага сва ке поједине и свих скупа, као и повећа-
"ње стандарда живота њихових народа. ·
У овом великом. економском преобра: | жају подунавских земаља улога Дунава ће, као јевтиног саобраћајног тута, порасти. Чехословачка, Мађарска, Југославија, Румунија и Бугарска могу се у далско већој мери користити воденим путем у својој међусобној трговини и са моћним Совјетским Савезом. 1 :
Ради тога велики значај има и питање међународно-правног . уређења „Дунава. Да ли ће Дунав бити река оних кроз чију територију протиче или их дели, а на ње~
уму слободна пловидба за све заставе, или ће као до сада бити управљан од стране империјалистичких земаља. Сем тога од _ великог су значаја планови о реконструк• цији Дунава, који ће бити разрађени од подунавских земаља. При томе је важно не само побољшање пловидбе него и пројекти за заједничко искоришћавање во: дене енергије у планинским , секторима (специјално Ђердап) грађењем великих хидроцентрала. На Ђердапу је могуће остварити производњу електричне енергије од 10,5 митијарди Квч, а то значи, упоређено са пашим петотодишњим планом едектрификације, енергетски потенцијал би био 250% изградње свих наших хидроелектрана по снази и око 350% по енергији. И даље, Дунав је,важан због свог великог рибног богатства. Ако се узме дужина воденог тоха Дунава кроз нашу земљу са огромном риболовном продуктивном површином од 38.060 ха;-добија се претстава
магистрала и
саобраћајна
као извор електричне енергије Ле бити најбоље уређен и коришћен, ако њиме у-
прављају прибрежне земље. А оне су сада и политички и економски довољно јрке да могу споразумно уредити сва ова питања Дунава од заједничког интереса, поштујући при том начело слободе, пловидбе ва све заставе. Оне су с.правом увервне да ће се то постићи на овој међу-, народној конференцији, С.
пвинививливавивипавовнимаиввевимнелмилваванмнммвиммивлевнполивелимвниипавалнвинемовавилемиммвнмввемлитиммеммвнипивеаввимилилени
спортским _ игралиштима н теренима, трудбеници плодно, културно, проводе свој свакодневви одмор.
Почетком 1940 године у СССР би ло је остм стотина педесет тозори“ шта и више хиљада биоскопа, Ова мрежа позоришта не само шпо је потпуно обновљена, већ је и гнатно проширена. Биоскопи данас раде ну
· најудаљенијим местима Совјетске земље. Док је у парскеј Русији на“ сваких десет хиљада становника _ једва долазила једна масовна библиотека, у · СССР је јит 1939 године. постојала · једна масовна _ библиотека на сваке две хиљаде становника. Само 222 клуба радила су у царској Русији н те клубове користили су само при. падници имућних класа. Данас у СССР ради преко 110 хиљада култур. во-просветних установа клупског типа м те установе посећују у .слободном времену радници, сељаци и службеници. ; .
за»
нас амећац графа трема њега
Би у једњој капиталистичкој земљи ве постоји реално право трудбеника ва одмор, јер оно и не може постојата тамо где нема реалвог права на рад. А може ли се уопште говорити о праву на одмар, рецимо, у Сједнњеннти Америчким Државама, Франнуској, Италији и другим | капиталистичким земљама, где стотине хиљада = милиони трудбеника немају послар. Ни једва капиталистичка држава није учинила за одмор трудбестика на сто. ти део онота што је учињено у СССР. Ни један радним у капиталистичким земљама нема плаћено от_ суство, Нил у једној капиталнстичкој У демљи не постоји оншква мрежа са аторијума н домоза одмора ва трул· бенжке каквом располаже — ни сталао „ ту мрежу протерује — Совјетска др-
пи ов опире
Грађани Совјетског Савеза бесплат. во користе све облике | меднцинске помоћи. Држава будно и суморно тоји на бранеку здравља совјетских | _ радника, сељака, службеника — свих = грађана СССР. |
4 пао ЈЕ ос.
%
(а кобан |"
ти коришћења Дуна|-
„“
ИТАН и | | ', РА
;.
пред Пети конгрес |
На рејопској партиској кон-| ференцији Другог бзоградског |рејона, на којој су изабрани де легати за Пети конгрес донесе“ "на је резолуција у којој се“ ка- | же: у „Наша конференција је са успехом завршила _раљ изабзала . делегате за Мети конгрес КЕ ста, вљајући им у задатак да на сетно“ ву једногласно изражене воље целог партиског чланства Другог рејона захтевају да Конгрес у#забе- |“ ре поново наш стари херојски. . Централни комитет, а пре свега|.. другове Тита, Кардеља, Ђиласа и Ранковића који су нашу Партију, нашу радничку класу и део наш народ водили, У ослободила чком рату против фашистичкох окупатора, победи над експлоататорским класама и воде данас нашу земљу сигурним путем У социјализам. : = " Изражавајући вољу свих чла-| мова Шартије једнодушно шзајављу |. јемо: да наб је сте дубоко забодеб и огорчио неправедни м ни- || чим неоправдапи напад „миформбироа па нашу Партију, на наш | херојски Централни комитет м нај | ше другове Тита Кардеља, Ранкб- | | вића и Ђиласа. Нарочито наб је заболела фантастична измишљб- | тина да наш Цептрални кбмитет тобож води аптисовјетску полити“ | ку.' Одбијамо са огорчењем сву клевету, којој У Југославији а ни | у целом свету, нико поштен „неће поверовати, јер је све нас ко мунисте, а преко нас нш цео рад | ни народ наше земље одгајила наша славна Комунистичка партија, 5 наш Цептрални комитет са дру- | ом Титом на челу п усадила нам | у срца љубав према Совјетском Савезу, Бољшевичкој партији м друга Стаљину коју пиканве интриге неће моћи поколебати, ,
: Е
Чланови партиске јединице фа дрике хартије у Београду пишу
ентралном комитету:
„Читавом свету је познато да је наш друг Тито и ЦК одлучним ставом _ ликвидирао Ффракционаштво у нашој Партији и исковао јединство наше Партије. Стога никакве клевете не могу сруши“ |. ти ауторитет нашег пи, Као одговор на све то ми ћемо повести лош: већу борбу за испуњење наших радних планова,“
У. | м 5: | 4
__У телеграму партиске ћелије|-:: Предузећа за дубипска бушења! -> Министарства рударства ФНРЈ у Београду, каже се:
„Ми чвр: имо на линији налпе Партије и пашег ентралног комитета и све задатке које нам постави наша Партија и маш ИК извршазаћемо још боље пего до сала. Ми смо уверени да цео наш гврод данас гледа у Мартији и Централном | комитету једног истимског предводника који нас је водио правилним путем пре рата, У току пародноослободилачке борбе и који нас води м данас у изградњи социјализма“
Делегати оснивачке скупштиСавеза културно - просветних друштава у Земуну истичу да су сви успеси у културно просветном и уметничком развоју засновани у народноослободилачкој борби, коју је водила славна Комунистичка партија на челу са својим Централним Ко | митетом и другом Титом. У те. леграму који је упућен Централ“ ном комитету КИЈ делегати под“ влаче:
„Кроз народно-ослободилачку борбу и кроз обпову земље, као и сада кроз изградњу опије ома у нашој земљи, просвета им уметност постали су приступачни сва“ ком радном човеку Југославије, сваком омладинцу и сваком) пиониру. Ми знамо да је све оства“ рено под мудрим руководством Комунистичке партије Југославије и њеног Централног комитета, ле стога чврсто и непоколебљиво сто |- | _јимо уз пашу Партију, јер нас Оз “ђ па води сигурним путем У бољи живот. Одбацујемо све клевете против нашег Централног комитета, јер се делима супротно дока- |. зује.“ Ч
не
.“
Поред многих других, Централном комитету послали су телеграме у коме се изражава „оданост; чланови Партије првог и другог партиског одељења „Ју гоштампе“, чланови, партиске ће), лије станице Топчидер, бродо“ градилишта – „Београд“, завода за израду новчаница, улична ће лија у Раковици, партиска Пели- |. ја Државне нивестиционе „банцке,. Генералне дирекције Санезне ме талне индустрије, Генералне ДИ" рекције Савезне индустрије ко“ жа и гуме, Савезног Министар“ ства саобраћаја, Пионирског гра да Београду, бродоградилишта на Чукарици, уличне ћелије Се“ њака и многи друки. па РЕЗЕ
Из свих крајева земље и #2|__ Београда Шентралном _ комитету | КПЈ и другу Титу и даље сти“ | жу многи телеграми, резолуције | и поздравна писма у којима трудбеници изражавају своју 46" пноколебљиву вредност. 07777
с РЕТ 4
баља