20. oktobar

ин

|

Био је то часловац, чије је

дима пре 455 година. а | ине, само 37

штампање завршено 13 марта 1493 год година после Гутенберговог Јеванђеља, „штампаног дела уопште, Ат Тр

Од прве српске књиге штампане у Београду протекла је 396: година. Још 1552 године, 3: годину по паду Београда у турске руке, кнез Радиша. Дммтро“ вић набавио је био штампарију и почео да штампа једно јеванђеље које је после његове смрти завршио дДубровчанин Тројан Гундулић. Ова, прва позната београдска штампарија није, међутим, била

" дугога века. Прилике под турском управом биле су такве да се на опсежнији културни рад није могло

ни помишљати. И покушај Тројана Гундулића био. је, вероватно, могућ само зато, што је он као Ду“

> разних дела. Фвај велики скок није се међутим, 57 ја, 1а36 године 14, 1837. године: 15, 1828 тодине 10, Прва српска штампана, књига, издата, је. У Мле-

првог већег.

У току 1832 штампано је У београдској, штампа ' рији само четири књиге, а већ следеће године по | одржао. У 1824 штампано је 10, књига, 1835 годин године. 14, 1840 тодине 12: мапредак је,у. почетк : влор, али се касније ишло напред све бржим“ тем"пом док се најзад није дошла до садашње. слике | издавачке делатности од. преко 300 дела месеч У току првик година највећи број кеига; изда је Глигорије Возаревић, Он је 1832 издао две књиге, ' а. следеће године читав низ међу којима Досихејева ' дела; Живот и |прикљученија, писма, Басме/и Сев· јете здравога разума. а године 1838 почео је Димитрије Давидсвић, да. из даје свој Забавник, који је ранијв изледио у Бечу. _ уто је био први) часопис ослобођене 'Србјије. Исте го : | дине изашла је: „Историја: славеносер Жекаго 'народа

из разних ауктора по Раићу и друмих неких са» ои: брана и на "прости диалект сербски од начала: нар рода до. силнога Стефана: первога арја "Фербскаго сећписана: Милованом ! Видаковићем пау | оргије Зорић издао је „Руководстео к "аритметих у "аа књажеско сербске школе“, а Димитрије исаило. хвић; „Споменик вевобште радостиј»сербске. кад су посредством грофа Орлова одцјепјвени бивши предјели на ново с Србијом соједигдени“. поред, тота Исалиовић је превео и два позуришна, дела, „тео| дору“ и „Старог лајкбучера“ сд Коцебуа. ' |

У овим првим почецима срп/ке књиге; у Београ- у ду важну је улогу играо слету Ђуро Милутиновић Црногорац, који је био нека. врста везе између н 5 родне. гусларске усмене клажжевности и модерне ттисане књижевности. Ђуросју родио у селу Грахову "у Црној Гори и. још као младић ослепио је и п

"стао туслар. Кад је црногсфски владика Петар Пе-

. тровић његош . ступио у везу са Карађорђем, за. “, време устанка, узео је Тура. за свога гласоношу. где је сад Основна школа Првог рејона, држао је си“ Шаљући првипут Ђура уј Србију Његош му је дао свој дућанчић први београдски „књиговезац и БЊИ- „| начинити једне гусле чији је држак био шупаљ и гопродавац“ Глигорије Возаревић, који се у Бео-- ;. та се шупљина тако затилрала, да се није могла при= ЛАА Мак ~ отворио: радњу 1827 а аи метити. За време Првогу устанка Ђуро је са тим гу- ; долазак био је велика новина за тадашњи Београд, „> слама неколико пута жрелазио из Црне Горе у Ср· нашој земушт штампају Фесданас милиони. .. ФК узе У оте аи аи пао јавни Ло Многи Турци свраћали су у његову проданницу да 8“ бију и; из. Србије у Тдзну Гору. У својој, 37 години примерака књига свих врста, почевшти од |. важније, она нам показује. какве могућности пред се брију, јер је имала стаклене прозоре, а ту ра- = био:је један од слушалаца Доситејеве Велике Шкопрактичних приручника па:до највећих садашњом омладином стоје, Кад су старије гене- и ле и често: је, кажу, знао лекцију боље него други

у скош' дозвољавале су себи онда у Београду само. /“књижевлих и научних дела наших и стра- > рације ни од чега створиле ово чиме ми сада распо- бербернице. Остале радње имале су само ћепенке. : них писаца. Само у мају издата је:301 7; лажемо, јасно је да се још више може очекивати Бри с рад ја У за , ђаци али као слеп; није могао научити да читао

ињига у 2.018.074 примерака. Наша издавачка делат- од будућих генерација које већ располажу велиност далеко је превазишла предратну не само по ким средствима. ( ;

бровчанин уживао у Турској извесне привилегије о које остали наши људи. нису: имали. 5 у

После: устанака, у обновљеној Србији, није било. | штампарија. Све српске књиге у оно време штампане: су ван Србије и ван српских крајева, највише У Пешти, Бечу и Лајпцигу. Уосталом, није их много ни било.

д Тек: тридесетих година, Београд, тада још. оронула турска касаба на ушћу Саве у Дунав, понео је да постаје Културно средиште. нове кпажевине. Мочеци су били и тешки и скромни. Уз бедну на- ; граду коју је Обштество београдско давало учитељима, мучно је било. наћи. људе за тај посао, О школованим учитељима још се много није ни мислило. М тако међу првим учитељима ослобођеног Београда: видимо. једног бившег: месара из београдске чаршије, једног Цинцарина скитницу и једног Трка за кога се причало да је раније: био и на. ро-. бији, ко зна због какве кривице. Вук је, истина, , био довео Димитрија Исаиловића, школованог професора из Сомбора и ове; је 15 октобра 1330 отворио „већу школу“ али за ту „већу школу“ власти су морале децу да прикупљају силом; Многи су се. родитељи, бојали, да: им се деца не преуче.

У врх чаршије, садашње улице Седмот јула, онде:

која је штампана само ради трховачке добити, често им на штету праве просвете, заменила су значајна, дела на чије се штампање некад није могло помишљати, јер се „није исплаћивало“, Издана су сва тлавнија. дела. марксистичке: књижевности, која су некад била дивљачки прогоњена. У књижарским „излозима појавиле су се књиге које су некад биле права библиографска реткост, као на пример Вукови ' историски списи, чија издања из династичких разлога нису обнављана. Студенти су добили. низ. уџбеника, оригиналних и преведених, тако да су у неупоредиво повољнијем положају од старијих другова који су после првог светског рата скоро све пред мете учили из „табака“, непотпуних и препуних' свакојаких грешака. Дечја књижевност узела је размере о којима деца некада нису могла ни саЊаТИ с ок КУ

Не само што се мног> више издаје, него се много више м чита. Све: до рата, и издања од „две три хиљаде примерака тешко су се распродавала. Данас се књиге штампају и у више десетина хиљада примерака, па су ипак многа издања већ. ишчезла из књижара.

Наше данашње најмлађе генерације, које се: мало сећају ми предратних времена, а. камо ли даље. прошлости, тешко могу м замислити како су тешки и жако сићушни били почеци) издавачке делатности: ' у Београду. Оне тешко могу замислити да нас једва нептто випше од једног човечјег века раздваја од. времена када је књига, ма каква књига, била у Београду права реткост. Зато је интересантно. потсетити на прошлост. Она нам више него ма. шта

+

ме,

#.

.

У Возаревићевом ниском дућанчету скупљали су уф% пише, Приликом жропасти 1813 године пребегао: је

С Љо

се сви ондашњи београдски школовани људи да, чи- % са вођама устанка у Аустрију, а затим у' Бесара-

квантитету већ им по квалитету. Јевтину. литературу • тају немачке новине и: препричавају вести из света, бију; али се међу првимг.вратио у Београд, после У ДИНО КИРА И ДНО РАНА СВИ ЕАИРКИ ЛИ ПРАПРАИО РАМА КА ПНЕ РТУ РОКИ И ИРА Тек 21 маја 1831 године Цветко Рајовић ои Аврам „другог устанка, у Живео је у Једној скромној собици

Петронијевић донели су из Русије и сместили у (близу цркве. и'бавио- се предајом књига и скупља-'

УК · . . ј “ У некој кући зреко нула цркве, ваљда у оној где је сњем претплате. Вио је најревноснији посетилац Во-.

| ; к 1: а З сад кафана „Т“ „или другој, | која је била · заревићене. књижаре где. су још долазили: Вукка-. Е 5 „до ње, „Књажеску књигопечатњу“, то јест штампа- , раџић, Димитрије Давидовић, Димитрије Мсаиловић,

ч рију. Идуће, 1832 тодине; штампана је ту прва. књи- Тирол, Баталака. и друти претставници ондашње | “ ' та обновљене Србије и сложен. је први број првих у "малобројне београдске интелигенције, 3 Ке

5 београдских новина, ;. Слудјући; разговоре школованих људи Ђуро је 5

Прва књига обновљене Србије дата је у штампу Б марта 1832 године. То,је било дело „Сабор истине и науке“ од Јсвана Стејића. Нажалост, она, није завршена ни пуштена у продају. Била је писана тада. још. сасвим новим Вуковим правописом, а ондашње власти прогониле су као ·револуционарне књиге

„са писменима љ, њ и ј по ортографији познатог

„улазио у сва питања па је после оно што је чуо "по чаршији; препричавао. Уз то је додавао да би своме: причању дао више ауторитета: „Читали смо ; то у тој;и. тој књизи“ или „То ,„Ђеобахтер“ пише у И „Алгемајнер“ потврђује“. „Беобахтер“ и „Алтемајнер“/били су бечки. листови. Оно није била бамо. ; празна/хвала јер је сн заиста. терао људе да му !

2 списатеља Вука Стефановића Караџића.“ сваку “нову књигу која у Београду изиђе, читају! „Е 5 У августу исте године изашла су „Српска сти- # цела београдска чаршија, и српски и турски део, | < јр Е2 8 5 хотворенија“ од Ковачевића и Стаматовића, прва 5» „познавала је слепог Ђуру Црногорца и волела та је,

Фма да је он био велики морализатор. Ишао је по | Х лако улицом и) увек је знао пред,чијим се дућаном налази и коме по имену треба да назове бога. Ако му се из дућана не би одговорило он би ушао м очитао ономе у дућану проповед о учтивостии -депом понашању. . Једном се, идући београдекбм а чаршијом, саплеб о неку краву која је насред ули- | Гце лежада. Џосле тога никс више није смеоб пуштоти 'краве да леже на улици ни остављати сандуке пред дућанима. причи Ђурином заслугом растурена су многа издата корисних књига а. кад је он 1844 умдо, библидтека лицеума, која се касније рззвила у садашњу Уни-

књига која је угледала света из „Књажеско српске : књигопечатње“ у Београду. ; Секретар кнежеге канцеларије Димитрије Давидовић, који је раније у Бечу девет година издавао „Новине сербске из царствујушћег града НВијене", чим је штампарија стигла, почео је саветовати кне"за Милоша да дозволи. издавање новина; у МИКА · али се кнез дуго устезао. из страних листова, које | му је Давидовић читао и преводио, Милош је био обавештен о борби коју су у то време све европске . владе водиле против присталица слободе штампе, , “ па се прибојавао те опасне новотарије. Најзад је | ипак попустио. јер му је здрава памет шумадиског

у

ен по чљећи и

#17 СЕЛ и _ПЕ . сељака јасно показивала од коликог културног знаг ! у оликни библиотеку, „наследила је од њега чаја могу бити новине у младој кнежевини, И тако > 57 „знатно число лепих српских књига“, како је зао писано на његовој слици, коју је Глигорије Возаревић поклонио Народном Музеју. А

| _ Тако је почела издавачка делатност у Београду. др пре нешто више од сто година. Џочеци су били ви4; те него скромни. Новине Сербске не би свакако

излазиле су сваке МЕ. саставиле ни годину дана да кнез Милош није си-

пан 28 марта 1822. Редовно су почеле излазити тек. у петак 5 јануара 1034 у Крагујевцу, где је привремено; била премештена и штампарија. У Београд су враћене у јуну 1885. Формат им је био. нешто;

«6,

" мањи од формата „20 октобра:

Јо у

часовима одмора бригадири Румске бригаде читају штампу

4

гославије. У недељу увече, на-.

ступиће, најбољи

к рања/ нове; Југославије издавање добре књиге завиуутиле је. највећим делом од прилога богатих људи у ж од задужбинских фондова, које су они за со-

жавају се.т предавања. у вези са: неким аухтуелним догађаје, као што је случај са на

| пере. „Еро с оног свјета“ по ред фалклорних и балетских

Сербске код судова нахијски: судови ће их раздавати онима који ји буду држали, но она господа

под _ рефлекторима, хорови, _ фолклорне

' У 2 у 56 У “| Ј 5 недеље на, четири стране, На. крају првога броја. : === своје власти наредио ко: се све на, њих; има . ~ % | ва п к позоришта, Загрепчани су до- траје једна смена, одржи се Сада је сав културно-про. 5! _ донеле су „Објавленије" у кошњесе поред осталих [у Бек пон на ак е 4 Вимали вама ам шта, оагрец - 7 о" Е А у # У тплаћивали свој А ђ | с 7 ма обавештења. каже: - # 5 3 Ју децу, сматра. „ши са „шареним програмом“. за сваку бригаду 8 предавања, светни рад усмерен на при- Ф ви ди У И у Р јући да тиме чине патриотско дело. при. Д: неки одломци вз која обухватају популарно-на. преме ако. фестивала. који ћесе » над има Мези ба јофварањем та Ба авени су нек У. ; . : 5 ште на којој би се човек могао на новине запи- > Бање кола им са ширењем просвете + Севиљског берберина“, „Про. учне, политичке нш стручне те- а Ком у част Џетог. па 5 ан а песка а па ока псе 4 све више се развијала и потреба за. читањем, и к. потам ; ; „| са унистичке парти .. 5 пре: е: примао, 5 . У: њему Ија (лане. невесте“ ш Готовчеве Ф- ме. Поред тих редовних, одр си Ј пале ЦД 5 ком налогу књаза ж засад записивати на Новине е иавита"се све више тражила, Па ипак, све до ства~ =

| тачака. - смичењем: с У која ји буду држала дужна, ће бити слати наро- . |) Сваки суботе излазио _ лист родним зајмом и Т Ма бан трусе, репитетори, драмске. сек. :' чите. своје о да ји од суда примају које 32 за Ер штеди Приватни издавачи издавали... Фу АЦЕ | „Нови Београд“ који тодаје пред Пети конпрес 46. мн ције и читађе се најбољи ли- 5 | лакше извршити, што се у сваком суду мли поне | „самог оне списе који су им. доносили велике при.: Тлавни штаб омладинских рад- Предавања обично трају. ди. 7тераршт радови. Тога дана. ће: ~ у чаршија мјеста, у коме је Суд нахијски, свани / пи пне 4сВрвУвИ се на културне потребе народне, 1 (их бригада. У њему се под- тута, а после се развија се 'отворшти изложба оВидниХ | „ мили свакм друтм дан налазе Срби са свмју страна. бук“ У новој 1угославији ситуација се из основа. из-. | 'мшенила. На једној страни са ттирењем просвете и

„-вргавају критици све неправил- | скусија. Осим У РИМ УЕ вовина, сликарских вајар- ф Судови нахијски умољавају се учтивејше да шиљу:

' "шости, као недрилољив „одног | тарника се даје преглед ШТаМ- кик радова, цртежа и графи-. како ммева м презимена. оне господе, која Мовине/ ~ сузбијањем неписмености повећан'је у врло. вели- | те према алаху и другом матери. пе. тло један а О ова · 3, Фербске жеље имати ш на. њих записати се, а, тако. | 544 размерама, број читалаца. На другој страни | јалу потребнош при изградњи бично = ређе У = ње Новог Београда ~ +: и два талира цење њине; доле потписано Књажеске, у» народна издавачка предузећа, која се не руководе | жвале се поједине бригаде, је 5 току дана Ину Од з- ће дочекати дам Конгреса са 5 7" србској печатњи у Крагујевцу“ 1 ми и а по плану најбоља и најпотребЕ „такмичарски, дуж и јима У ' 5 15, ~ : 4 Ј 2 Јо ла. наше и светске књ а :: ЏО] МАН бритадера. | прила, кеш су Фтпочели раде-. резултатижа. који говоре о вв Ш: „ Праи оглас у шонине део је београдски „лаите- ~ створени услови за сталан и брз тултррен АНИ „На идејпо-политички раж че ви, па ле јула месеца, одржа- ховој сдевосни ЕПУ Рес так наших народа. У 5 бригадама се велики но је 767 политичких шрегледа ма својој земља, артаји | % меик а у ПАЗИ важња. За лва месеца, колико ш 1143 предавања, | |... д своме вођи маршалу, ЖИЛЊ А: тај Мих, С. ПЕТРОВИЋ « 5 / Е мат % у +, у КОНГРЕСА ПА ТИЈЕ сито ТИ ВИТИНА А РИЛеНА ЛАВРИ Равне 45 5 [- , ђ

ове "чланови Фронта из Седамнаесте бригаде бантаое ЗАвдркић“. Ру це п Шеста, 60 и" ста Седме, 185 бригадиста Девете и 97 из огмнаесте "основне чета те брига-

1 у ода. мр рагаи Маузер“, најбоља ша падилишту.

уроку јутарњег рада однето је 50 кубика земље са простора «иза позорнице. —- Овде се посебно залаже итвалил

да ле. уши, уставши Ран.

ју вовој слободи“

Ни за стопу шико вије скренуо са пута говори та песма. Са њом су започели ваши. рапре четири године. Са њом сењ дањес рад | .

У кругу бившег двора рушк се зграда бивте дворске жандармерије. Ту тутње и два ком пресора, Бригаде Трећег рејона свуда су на згради и око ње. Лепршају се њихове заставе пободене у крошње околних дрвета ш 'у гоми“ ле цигала, „Букуља“ пише на једној. „Борски: рудник“, «на другој. Шест камиона стална, од"

, _ варелљ,. Ми: паоисасууђемку ука"-свао на поавом шуту

пр меље Пито-—-варитифи ~

"да абифаваонаилите еутсве-ско- нашек ита, Ол е

као шта је шедељнв појам „Тито—борба“, водева. бригаде кров шајвеће окршаје исто. као

те је шоклик Стаљињ—Тите, недељив ш ла: у

_ мис, т узете у-свтм нашим људима.

~

радилиштима. Каленићеве пијаце, Резервоара. за воду, на изградњи парка на Булевару Југословенске армије, на Сењаку, у Земуну и на читавом низу других радних пунктова радећи

~ упорно ш у такмичењу, говоре _речито. својим

журњ, "потстичући „остале на" такмучење, лази и долази, односећи цигле м шут, |. У у Ево тај је. пен одговор на шлевете, ве" Ту ће се проширити парк га нашу лешњ _ РУМИ и Ј 110. ' Ја: воћу · „ша локажем, као о сви ба одмор наших трудбеника. | а је = Од почетка наше легендарне борбе, да“

друга овде, ле ми традимо 'сопијализам, све“ син њех Зети. зачај и ;

Код Електричне централе, где се гради _ нас, а и даље, кроз будућност, ићи ћемо за о-.

„Бетонерка“ у 9,30 спонтано се сакупља митинг. Људи ослоњени на лопате, Жене посељале на траверзе. Застају са колицима. Спуштају се понешене треде,. " 67 чланова Фронта бригаде „Младен Стомјановић слуша - поверио : пе

нима који су вас повеле стекли и оправдали наше поверење. Наши редови су чврсти и збијение, И биће све чвршћие, и све збијенији

Јулија ЛУЧЕВ

УЗ

“

чланови: фронта на добровољном У 2