20. oktobar
МУ и
Београђани су радили У част Петог конгреса. | у З "о тул ђ ' "
_ РЕСНИЧАНИ ИЗГРАЂУЈУ ЛЕПШИ ЖИВОТ
еле Ресник. Широж мут пружа се од железничке стапице и рачва се кроз сељо између 370 малих сеоских кућа и њихових воћња“ ка. Сунце.које је овог лета редак гост на небу снажно греје ' влажну, натопљену земљу, која нспарава тешким топлим | дахом што мешајући се са мирисом сена ш воћа, обавија читаво село. Б У селу тишина. Сељаци су скоро сви у пољу, Лепи дани су ретки па се сваки час без кише користи, Почеле су прве. жетве. Жито не подноси ваату, трупе. Зато треба радити брзо, брже но обично; јер је време варљиво. Падају први снопови' жита полетлог од тежине. Тешко газе ноге по влажној, земљи. Са чела капи зноја падају и сливају се на тело у танким вијугама. Кошуља се лепи, постаје сувишна. Удара сунце у повијсна леђа. Тешко је... Али, руке све шире замахују косом, жито све шумније пада. Радост коју осећа сељак гледајући врх ове класја, јача је од умора. Опрашта он. земљи ипо му тако влажна отежава рад, пошто. му је дала им више но ште се надао. М не само њему. Жито ће ићи у град, у фабрике, у мензе... А у село ће доћи!... Кад само помисли: одела, хаљине, нове алатљике, пу| но ствари за кућу... Руке још брже замахују... Та, жито још није ни било зрело, а ом је за њега много могао купити, пошто је контрахирао Жите јот брже пада. Он ће дати граду, јер је град дао м даваће њему... ; а" ј = | ___ Деле, у релу одмах код порте, налази се ониска кућица Месног на-роднот одбора. У бело окреченој канцеларији,
за столовима прекривеним великим и малим белим списковима, погнуте главе. 7. —" Хиљаду педесет... двеста педесет... седам стотина педесет!..
један "говори, други бележе. Ради се брзо... – Завршавају се спискови контрахираних вишкова житарица. А резултати су такви, да је Ресник на првом месту међу свим околним београдским селима, од 11 вагона премашен на 13,5 вагона.
— Како је ишлор — питамо секретара Месног одбора Народног фронта, високог младог човека, ведрог липа.
— Па... знаш одмах после Уредбе, одржали смо четири конферен-
перају Рат ;
Т Железнички ·техникум У Пули
Железвички техникум је средња стручна школа и има: саобраћајно-траисповтви, Завршетком школе ученици стичу квалификације" техничара
шински и електро-технички отсек. специјалности, и према Уредби о струкама распоређују се у звању струке
и положили нижи течајни испит или железничку индустриску школу са
На дан |, септембра 1948 год. не смеју бити млађи од 14 ни старији од.20 година. Школовање у тех-
никуму' траје три године.
п Школе за отправнике возова Кастав (код Ријеке), Сарајево,
оспособљавају ученике ва
(Шент Вид (код Љубљане), Школе. за отправнике возова
_ције железница. ( Кандидати за ову школу треба да су завршили нижу гимназију и
На. дан ! септембра о. г. не смеју бити млађи од 16 година ни старији од 25 година, .. У школу за отправнике возова примиће „се првенствено лица која се већ налазе. у служби, а нарочито возовође, надзорници скретница и руковаоци маневре. Ова лица могу бити изузетно примљена у школу н' без вавршене ниже гимназије под условом да су на једној од напред, наведених | дужности провели „најмање 2 године и показали су се као одлични службеници, Школовање траје годи-
_ ну дана. У 5 то) | ; Железничка ипдустрнска школа (7 Марибору, Љубљати-Шишка, Загребу, Сарајеву, Скопљу, реву, Зрењанину, Суботици и Београду) +
'уКелезничке индустриске школе оспособљавају ученнке за квалификоване раднике једне од следећих машинско-браварске, стругарске, механичарске, столарске, котларске, ковачке, „лимарске, · љивачке,
"струка ; алатљичарске, столарске, моделарске, фарбарске, лакирерске, аутогеко-заваривачке иелектро-заваривачке, : ' Кандидати треба да су завршили основну школу ми да 1 септембра о. т. вису млађи од 14 и старији. од 17 година. Школовање траје 3 године. % а ;
МУ 5 ј У
Школовање и издржавање ученика (стан, храна, одело ми др.), у свли школама . је. о „државном тронку и'у школском интернату, а где интермата нема, ученици ће примати стипендију у висини митернат. ског издржавања. Сем тога, ученици ће за: одржавање личне хигијене иш за задовољење културних треба. примати извесну суму новца у готову, чија висина вависи од уснеха постигнутог у птози, | Са своје стране ученици се обавезују, да ће у служби државних железница остати најмање два вут дуже
него што је трајало школовање, Лице ће услове: 1) Да је држављанин ФНРЈ,
мисија у лезничког Техникума из народног језика,
| разред основне школе). “ Е
4 Кандидати који желф да се упишу у једну од железвичких у 1). Својеручно написану молбу. таксирану од 10 дим. ) 2) Уверење о држављанству ФНРЈ, уз | 1 3) Сведочанство 0 школској спреми,
имовно стање, место боравка и занимање родитеља, : | шта је радио од изласка из школе до подношења · молбе.
| · везу даје родитељ или старатељ.
1 + 6у Извод из матице рођених (крштеница).
у Молбе са наведенни документима треба 20 јуна 1948 г. на следеће адресе;
за Железнички техникум у Пули:
ватске |Глав. дир. за експа. жел. Загреб, Сарајево; кандидати из НР Црне Горе Глав. Глан.“ дир. за ежста. жел. Љубљана; кандидати
за За шкоље за отправнике возова: ликоле ва отшравиике возова: Шент Вид (Љубљана) Кастав
двр. ва експл. жел.
бир даљиарма Брит раме утареситент
За железничке ипдустриске школе:
| Ниш, . Црвени Крст (код Ниша), Смедерево, Зрењанин, Суботица и | тажолу жавдидат жели ла се упише. ) :
Ва долазаш на лекарски преглед и пријемни испит, кандидати ће
Смрт фашизму — Слобода народу.
с пррњеафе јен еј
жааве железничке станице. '
пева ом 7
јер, је предвиђени план.
пријем нових ученика у железничке школе за школску 1 шиће се пријем нових ученика у следеће железничке школе
ма. одређене ! млађих техничара одговарајуће
Кандидати који желе да се упишу у железнички техникум треба да су завршили вижу“ гимназију
Скопље и Н. 11; ) вршење дужности отправника“ возова на сжелезничким станицама и дају квалификације потребне за стицање звања млађег техничара експлогта•
Нишу, Џрвеном Крсту (код Ниша), Смеде.
које жели да се упише у једну од ознх штола, треба да поред наведених вопуњава и следе.
' 2) да је потпуно здраво н способво ва железничку службу, што утврђује железничка лекарска КО. Сем тога кандидати који не долазе непосредно из школе полажу и пријемни испит (код же математике и физике, према програму за нижу темназију, БОД школа за отправнике возова — из народног језика и математике, такође према програму за вижу гимва. зију, ајкод железничких нидустриских школа — из народног језика и рачува у обиму градива ва 4
пола, дужет су да подтесу следеће:
ду Аутобиографију Скивотопио) у којој ће укратко навести датум по место рођења, _ сонијално т школовање и ако не долазм непосредно ва школе,
5) Писмену обавезу потврђену од месних народних власти, да ће служби на“ железницама двапут дуже него што је прајало школовање. Ако
"лично или у прелоручећом писму доставити најкаслије до
- Кандидати из НР Србије Глав. дирекцији ва експлоатацију желез, Београд; кандндати мз НР Хр. Кандидати из НР Босне и Херцеговине Сарајево; кандидата #з НР Словевије . ва НР Македоније Глав. дир. за експл, жед. Скопље,.
(код Рајеке), "Сарајево Скошње
ми ( | бе е милустриске школе: Марибор, Љубљана— Шишка, – Загреб, > Београд — већ према томе у коју
платне карте за путовање возом од места становања (најближе железничке станице) до места ОДИОСКО до места у коме ће се вршити преглед в пријемни испит. Карта важи и ва повратак. Стога је неопходно потребно, да кандидати у молби |тачно наведу своју пуну" адресу н име по
За гевералног "директора железница инж.
дије са селом, И објаснили им. Све. М-онда смо чекали. Боме, прође два три дана 'и слабо... Али четврти, пети дан, ниси могао прићи задрузи. Навалило! Шестог дана смо' имали десет вагона! ИМ. одмах смо знали да ће бити према. шен плав. он Па -
= ; '
Актив за контрахирање у Реснику. није, имао" много посла. Принос се могго лако проценити. А актив је обја свио какви су услови Контрахирања. Објаснио. им је и да се контрахирање „рачуна у обавезу, и да се. при контра. хирању “добијају одмах бонови и 'новаџ у, „вредности 40 од сто од целокупног пријављеног семена, и да се за, предају обавезног вишка добија ма. ње новца него, за контрахиране количине... Организација акције и агита-
пија актива су били правилно постављени и успех је био пун. Успех овог,
села са 1040 хектара обрадиве земље, био. је бољи од, на пример, богатијег села Бели Поток, које је пријавило око 8 вагона.
Сељаци су пријављивали много.више но што су морали обавезно да
предају. Тако на пример око 120 домаћинстава са по 3 хектара обрадиве вемље пријавило је по 200 до 300 килограма, затим Милић Илија пријавио је први дан 1000 килограма док би по Уредби о обавезној предаји вишкова мо. рао дати 500 килограма, па Недељковић Боришко који би морао дати 550 килограма пријавио је 1000 килограма...М многи још .... # и
Мало је село Ресник. Са желез ничком колонијом броји 2660 људи. Овај премашен план у контрахирању је само. један од досадашњих успеха овог малог села у изградњи нове соци јалистичке Југославије.
— Ми градимо — каже секретар Месног одбора Народног фронта. И то да видиш само кад изађемо на пад како се ради! Нећу да причам колико је часова било, каква је евиденција Погледај! Видиш лир...
Сумрак је почео ла обавија мале сеоске кућице. „Али - кроз њихове прозоре зрачи електринна светлост. Сељаци су сами спровели електрику У
село. Али то није билс доста. Пре 20 дана свечано је у село пуштен водовод. Извор добре воде,
Де ка њет. у
948/49
грађевински,
најмање врло, добрим успехом.
сва) · па СВОЈЕ
положили вижи течајни испит.
железничкој |,
во
|
во завршетку школе остати | у кандидат вије пунолетан, оба4 |
Глав, дар. ва експа.
ниокум
Сврајево, | Скопље, телефоне.
ух У
добити прање позиве н бес школе,
с, Бојић, Сри |
ДСКО ПРЕДУЗЕЋЕ за
У Јове СНАБДЕВА ГРАЂАНСТВО, ПРЕДУЗЕЋА 'И ЊЕ па УСТАНОВЕ БЕОГРАДА И ЗЕМУНА ПРЕКО |: ИН
| : _ ОГРЕВНИМ МАТЕРИЈАЛОМ: ОГРЕВНИМ ДРта · ВЕТОМ И УГЉЕВИМА РАЗНЕ ВРСТЕ И
ТЕЛЕФОНИ: Сепреторијот 26666, продојни отсек 2:60 ||
„лауте у „20 октобру“.
· Радич -слрнбончна задика 1 пене Београд Дечанскаул 18 |
КБУМУЈЕ
и производа, као: колониј
1 : колонијално-деликатесне, све врсте .алко-
холних пића, текстилно-талантериске, све в и = |)
Пливи Рт ан Е ере У аит кои риску ро' коже, обућарске %
па У зе У “ : у ћар' приборе; бижутериску робу
жђареку галантерију; све врсте раног,
поврћа — у циљу снабдевања |
ко својих 110 разних продавница у стротом центру Београда. 1
СЕЛАПА
„утовере. по набавци односно ама, еским магацинима, посл | Н "радМи тима, овним савезима ·задруга, рад. · пољопривредним троизвођачима, понуди. 7. пије : слати писмено ш телефонски'на торе 'означену с вдресу
| ТВАБФОНИ; 20-445, 50.900: 20.527 0
стана —
већ
шестог дана, план контрахирања је био премашен 3 , + ђ , био је далеко: Испод села. Заједничким радом, сељаци су саградили два бе. | -7 тонирана резервоара и; цевима доведи воду у село Једанаест малих лепих чесама, постављено је тако да су од кућа удаљене највише по''50 метара.
Доле,. код жзлезничке станице био је порушен мост преко мале речице ' која иде од.тог извора. Сада''тамо стоји леп, нов бетонски мост од кога по лази сеоски пут, насут и поравнат такође заједничким редом 4" 1 "1 а
Гради се село Ресник. Жуљевите: руке Кал престану -ла рале на ЊИ вама настављају да заједнички граде село Заједнички напсри Ресничана ме. њају лик Ресника. · у
, «
Контуре; ресничких кућица лаганс тону у ноћ Још понегле чује се из штале глас домаћице која! намирује стоку, док на прагу куће ' сели · сељак ои подиже | очи' према вебу: А, 5 Р | — Само да не буде кише док се не скупи летина! —' мисли он па |
! 1 '
' ја |
лећи цигарету, док му светло шибице осветљава уморно али, заловожно аиић и Олге МИЛАНОВИЋ
Х
Боа
Мамат че поли
Н 4 БЕОГРИЛ- пиовишмије · : ; '
ПРОШИРЕНЕ _ ТРГОВАЧКЕ _ МРЕЖЕ
До- | БРОГ КВАЛИТЕТА. Ро ј
: њо | . | +
: '
,
Ђ ћ у
1
занатско трера
их и .пољопривред-
ћилиме, резбарију, керамику; кожну
лено и порцеланско
посуђе, и твошозног ин јужног воћа и. чланова задруте и грађанства пре-
. х “ ' | "и
продаји са , тропзводним, дирекци- ] му Ме
угама,
са приватни занатлијама и | МА би
ома
односно | у (