20. oktobar
СМРТ ФАЦИЗМУ — СЛОБОДА
по ои
БРОЈ. 195 ГОДИНА У
[|
На последњем заседању ИОНО- одржала је реферат Зага. Јовановић, претседник Планске комисије ИОНО-а, у коме је између осталог рекла;
об).
. Пети плана у 1948 то-
дини одвијало се под доста повољнијим „условима него у 1947 ГОДИНИ, нако су плански задаци у. 1948 години били већи него у 1947 _ и. обухватили скоро све области привредне делатности
звршног одбора, што у 1947 нисмо били у стању.
„Која су то повољнији услови ' 19801 години него у претход0] "ђ) Благодарећи успешном пзвршењу државног плана у 1947 години, с привредно економски пбтенцијал наше земље се повећао, Крајем 1947 године наша производња је достигла и преиашила ниво предратне пронзводње, Резултат тога премашења је између осталог, ла смо и ми у првом полугођу 1948 годи· не. много мање оскудевали у бетонском гвожђу, цементу, индустриски обрађеном дрвету, спрованама за нашу градску внду стрију итд.
2) Читав привредни и алмипистративни апарат вмао је за собом богата искуства претходне године, која су — мање или више — коришћена,
Међутим, поред повољнијих услова уопште који су се одразили и на нашем подручју, Ми смо 8 у овој години имали ла се боримо с низом објективних == врло крупних — тешкоћа и га већ до сада осетимо у 9оштрој мери последице низа слабости апарата Извршног одбора, а ч самог Извршног одбора.
! Извршење. плана инве-. стиција
Као што вам је познато, планарани обим инвестиционих радова у 1948 годинњ већи је за 13,7 ол сто од извршеног инвестиционог програма у 1947 гоДини. Инвестициони програм 1948 го дине састоји се од нових грађевинских _ објеката у вредности од 540 милиона динара; завршетка објеката започетих у 1947 години у вредности од 922 милиова динара; и инвестиционих 'набавки у вредности од 215 милидна динара, У првом полугођу предвиђено је да се само изводе завршни радови на објектима из -1947 године, да се изврши „одговарајући процент инвести|ционих набавке, а да се нови објекти почну да граде тек кра„јем' првога полугођа, односно у току јуна. Укупно је предвиђе„но да се у првом полугођу извр ша. 30 од сто годишњег инвести оцидног плана. Овакав распоред ји темпо извршења _ годишњег "плана био је условљен _ следе“ им: | 1) започете објекте треба што пре завршити, те добити нове капацитете већ у првом полугођу. (Ово је било оправдано са "становишта економичности ин са становишта лаких н бржих Могућвости извођења;
2) пројектовање Нових грађевинских објеката и ове године |је почело са великим закашњењем (услед закашњења у доношењу плана), тако да је најранији могући рок за отварање но вих градилишта био јун а У главном јули и август. /
3) испорука додељених годтшњих контингената грађевинског материјала планирана е ол виших планских органа тако ла се у првом полугођу испоручи
ол сто ол укупне долељене колачине. а,у другом полугођу Та од сто. Оваквом расподелом материјала _ био је уствари 0 трећев а темпо извршења годишњег плана.
Укупна _ вредност извршеног анвестипионог програма ИОНО-а у првом полугођу износи 826.7 милчона динара — или — азражене у процентима 30,3 од сто од голишњег плана, У оквиру тога“ на објектима 'из 1947 готане изведено је 55.9 од сто од оалова укупно потребних, за њихаво завршавање. на новим граУавиаским _ објектима извепено е 17,8 од сто радова, а пнвестипионе набавке извршене су са 298 ел сто.
Из изложених података се 87-
НАРОДУ!
ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ
прев ТЕБИ
БЕОГРАД, 20 АВГУСТ 1948 ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
ди да извршених 30,3 од сто од годишњег инвестиционог програ ма ИОНО-а одговара од виших планских органа постављеном за датку извршења годишњег плана у првом полугођу. Међутим вако је у првом полугођу извршен планирани обим годишњег плана, — нас ови резултати не треба да задовоље, и то пре свега већ због саме чињенице да у другом полугођу треба извршити још 70 од сто од годншњих задатака.
Какве су се добре. стране, а какве слабости испољиле | код
градске грађевинске оперативер'
— Поред извођења градског инвестиционог програма, градска грађевинска предузећа — добила су плански задатак да граде ин великт број савезних и републиканских објеката.
Пошто је навела градске и републичке објекте' Зага Јовановић је прешла на излагање о квалнтету грађевинских радова.
У погледу квалитета грађевин ских радова постигнут је известан, ма да још незадовољавајући, напредак. Ове године још није било случајева слегања темеља, прскања таваница и сл. као што је то било прошле године. Једна од главних слабости ко ју је у овој години испољила грађевинска оператива јесте још увек слаба организација, — при чему се расипа иначе оскудна радна снага за сувишна преношења материјала, јер се не води рачуна о месту истовара, затим не усклађују се поједини проџеси грађења, квалификовани радници често раде послове које би моглњ да раде полуквалификовани па чак и неквалификовант радници, Материјал се не чува: ломе се цигле при истовару и преносу, разноси се песак, шљунак и друго. Грађевинско одељење предузимало је ме ре за отклањање ових нелостатака, Лоша организација гралилишта још увек је главна слабост наше оперативе.
Савезна планска комисија, уочавајући опасност сталног пораста цена грађевинских радова у овој години, поставила је задатак планског снижења џена, полазећи од тога да снижење треба постићи већом економичношћу пројеката ни бољом, рационалннјом организацијом градилишта. Може се рећи да је то питање до еала прилично испуштено из руку, а п сам зада» так нешто касно постављен. Код исказивања у плану · коштања објеката, нису сви инвеститори ни плански органа имали зајелничку базу,; док је залати процент снижеља које треба ла се постигне у овој години зајел. нички за све тј. 15 од сто за грађевинске радове, а 10 од сто за опрему, што такође отежава у извесној мери извршење овог залатка. Међутим, чињеница је а ла се пројекти који се данас раде не одликују. великом економичношћу па ла је организација посла на највећем броју градилишта још увек лоша и да је коришћење постојеће механизаци је још увек недовољно, што зна чи ла има много реалних могућ ности ла се постигне осетно снижење пене грађења. Слабост је наша у томе што ми нисмо на време проучили читав проблем У нашим условима и што нисмо на време поставили прешизан и реалан задатак и пренели га на инвеститоре и извођаче. Низ прелузећа овом задатку још увек не прилази озбиљно, јер пре свега задатак ђе тек ових дана бити прецизније постављен. Оваква ситуација омогућава разним комотним и недовољно савесним или несавесним људима ла и лаље не воде рачуна о цени грађења. Пошто је нарочито оштро покренуто питање лошег квалитета грађевинских рапова из про шле године, ове године неки пројектавти и извоћачи ,немилипе подижу пену објектима тражећи велики коефицијент сигурности, све уз образложење: за бољи
литет. Ово нарочито важи за предузеће „Пут“ (улиша Маршала Тата. Милошева, Душанова).
Анализирајући ток извршења плана за 1947 годину МИ смо већ са овог места полвлагчили па је једна од ОСНОВНИХ тешкова У 1947 г, била у томе што нисмонмала на време урађене пројекте. Повлачећа закључке 8з тога —
излазило је да за наредну 1. ј. 1948 годину, треба обезбедити да пројекти буду раније готови. Међутим, ми смо сада у таквој ситуацији да као главну тешкоћу у 1948 години опет имамо то да немамо на време _ израђене пројекте. Зашто се грешка поновила Узрок је углавном један: нисмо били довољно упорни и лоследни у спровођењу наших за кључака.
Задатак је и Планске комисије в Грађевинског одељења да обезбеде ове године, већ пре састављања напрта инвестиционог плана, да скице за планиране 06 јекте буду готове у јесен а најкасније до марта 1949 године да буду готови и главни пројекти ва нове објекте који ће · се градити у 1949 години.
Требало би. подвући да у току читавог првог полугођа није била вођена нека озбиљна им веродостојна евиденција. У очекивању новог система евидентирања у грађевинарству (које је савезно Министарство грађевина прописало тек крајем јуна), стари евидентни обрасци су се само формално попуњавали, а садржавали су најразличитије бесмислице. Сада, увођењем нешто погоднијег система евидентирања, остаје главни задатак да се подигне и побољша састав људи који раде на овом, од прворазредне важности, послу с једне стране, а да се руководећи кадар у грађевинарству научи да служи евиденцијом с друге стране.
Док је нередовно пристизање довољних количина основних материјала у 1947 години било највећа тешкоћа нли,, како се то каже, уско грло, у 1948 години уско: грло је радна снага. Озбиљна несташица „радне снаге је најкритичнији. моменат који утиче на ток извршења плана.
Снабдевеност градилишта основним грађевинским материјалима ове године је много боља, док санитарно инсталационих материјала, ексера, жице и сличнога нема. Да не би зграде остајале некоришћене, иако су_сви радови готови осим завршно инсталационих Извршни одбор је стао на гледиште да у такве станове треба усељавати људе, а када се буде. добио потребним електрично - санитарни материјал, да се накнадно изведу завршни радови. -
Треба подвући да је Извршни одбор извукао “искуство из прошлогодишње ситуације са локалним' грађевинским · материјалима, те је ове године не чекајући да му други обезбеђују шљунак,. ци глу, цреп — _ организовао своје шљункаре, кречаре, каменолом, све изван Београда — што је о могућило да се градилишта ове године тим материјалима снаблевају _ углавном _ довољно и на време.
Такође треба подвући да је низом организационих мера постигнуто у 1948' годнни ла 38интересованост # одговорност ин веститора за.своје објекте буле знатно већа него у 1947 години. Нека одељења — на пример Одељење културе и уметности, Одељење злравља, сталном бригом за ток радова на својим 06јектима допринели су да ралоћи буду извођени и брже и боље. док су друга одељења обављала мање више формално, без потребног залагања. своју функпију инвеститора. Тако на пример (лељење индустрије и занатства иако је инвеститор за нову шиглану која спада у најважније објекте овогодишњега плана није показало довољно бриге и предузимљивости да отклони препреке које су ометале поче-лк радова на новој циглави.
НП План инлустриске производње
План | индустријске пронзволње за прво полугође обухвата 42 крупнија видустријска прелузећа. Извршења плазга у. првом полугођу у односу на годишњи план износе 31,1%. а у одпосу на полугодишњи план 70,4%.
Пре свега, сматрам да треба рећи да су се градска индустријска предузећа у првом полугођу борила са великим тешкоћама. Нарочито у првом кварталу осећала се тешка оскудиџа спровина. Снабдевање у другом квар-
талу се побољшало, али – још увек материјал не притиче редовна 4 у. свим врстама. НПеу-
' болесних
3
ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН.
ИЗГРАДЊА БЕОГРАДА М БРИГА СТАЊЕ ЊЕГОВИХ РАДНИХ ЉУДИ
редно пристизање сировина лоше се одразило на пословање и'"Одељење и Дирекција -— уместо да предузимају мере за опште сређивање предузећа, која су примљена у приличном нереду уствари су вршили скоро искљу чиво диспечерску службу.
План је најбоље извршила ко жна и текстилна индустрија, а најгоре грађевинска — дрвна. грађевинској индустрији полугодишњи план је извршен свега за 307% што претставља _ велику штету, нарочито кад се има У виду да су ту обухваћене пиглане. С обзиром да су наше циглане врло примитивне, углавном без. икакве механизације, продукција у њима захтева велики број радника. Радпици рука• ма и ногама мешају земљу, праве цигле, уносе и износе циглу у пећ — скоро читав процес продукције се одвија на најпримитивнији начин. Уместо да Дирек ција још раније предузима одлучне мере за механизацију циглана, она је увек читав проблем сводила искључиво на вајкање како нема радне снаге, али то вајкање није давало уствари никакве резултате. Када је пре извесног времена Извршни одбор дао оријентацију ка механизовању пиглана, испоставило се да за три месеца наше – предузеће „Белсап“ може да излије – потребне машине чијом се применом за једну трећину смањују потребе за радницима, а посебно још појевтињују и убрзавају продукцију. Јасно да кад се одлучно приђе неком проблему са истинском жељом п вољом да се реши, — онда се откривају нове и нове могућности. за успешно решење. , пош
Карактеристика тока продукције у нашим предузећима је ла се план изводи неуједначеним темпом. У почетку квартала план се осетно подбацује — како се ближи крај квартала папори расту и процент извршења расте.
У нашим предузећима су чести изостанци. Од укупно могућих радних дана у градским _ индустријским предузећима изгубљено је 29,1%. (Од: тога на болести отпада 120/,. на неоправ> дане изостанке 3,7%. Ови подаци показују да је велики процент (а највише по-3 да: на“ болесних) и прилично велики проценат неоправданог изостајања, што долази као последица неразвијене радне | дисциплице. Ако знамо колико је питање радне снаге данас критично. ва нашу привреду, ондз нам постаје јасно ла се против оволиког броја изгубљених радних лана треба одлучно борити, Често рал-
свици изостају на послу: да би.
обавили разне послове у редну, вли око набавке огрева, амирница — што, нажалост, гута мно
го времена. Поред низа _ мера које треба Извршни одбор ла, предузима за лакше и брже свршавање оваквих послова уопште, синдикалне подружнице би требало да се позабаве тиме како да се оргапизују разне, колектив-_ не услуге радчацџима — чиме би се свакако умногоме смањио број изастанака. С „друге стране упркос сталпог подвлачења тога — систем награђивања, а јот више примепа тога система, врло су далеко. од савршеног, те је в то озбиљан разлог недовољној занптересованости _ радника = 38 продукитју. Ми живимо у периоду када важи принцип:. сваКоме према ралу —.и тај принџип не треба занемаривати а уводити. „уравниловку“. већ награ ђивати људе према карактеру и квалитету посла који обављају.
Све до пре месец дана нама није био позкат капацитет наших индустријских предузећа. Зала-
уби су давани „отприлике“, „пре
ма искуству“ во сл. То је отежавало рационално коришћење по• стојећих капацитета. Сада имамо извршен попис предузећа, – што ће знатно допринети – рентабилности продукције у П аолугођу, а још више у 1949 години, Треба подвући и да је квалитет
· пропзвода у неким предузећима
прилично незадовољавајући. На
"пример цигле су лоше. израле (нарочито у циглани „Македонија“), рубље које израђује
ваша конфекција, затим на при-
(А: Бр.
дао ам и зааљењ. мада дна ама А иу
У
мер сок од малине који прави „Први мај“. Но мното тежи и озбиљпији проблем јесте недовољна заиптересованост Одељења индустрије и занатства и ин дустријских дирекција за производњу нових и нових артикала шпроке потрошње, Низ ситних, свакодневних потребких ствари не може да се купи, нако је при-
лично лако организовати њихову продукцију (на пр. шнале за косу, дрикери, дугмад, жилети, ножеви за оштрење жилета, цедиљ ке за чај и много других ствари које ми можемо да пронзводимо у нашим предузећима), што је у задње време и почело да се ради. Створен је у задње време вешто чвршћи контакт – између трговачког апарата који сигнализира потребе и градске индустрије која треба да организује њихову производњу. У погледу снижења цепа индустријских про извода _ постигнути су извеспи
резултати, али који још не вадовољавају. Редовно праћење
артикал јед. мере поврће од тога: кромпир пасуљ рано поврће
кгр
воће
"млеко
млечни производи живина
јаја
месо и прерађевине масноћа
шећер
сапун
огревно дрво угаљ
лит. кгр
Снабдевање месом и маснаћом главна је тешкоћа, јер су колнчине, У следовању , недовољне,
У току првог полугођа 1948 године највећи део продавница које је раније држао приватник преузете су од стране апарата Одељења трговине и "снабдевања. Ову меру је било пеопходно применити, јер је највећи део приватних трговаца тргујући шпекулисао — у основи рушио ин пробијао „систем сопнјалистичке размене производа, у основи 0-. тежавао, живот радном човеку, За ово преузимање брижљиво. прћ-,
премано. више месеци пре него што се. извело, одржан је низ курсева 3а оспособљава-,. ње кадра који је требало да. преузме | детаљистичку — трговиву ол приватника, "тако да,
уклањање приватног трговца, са), тржишта наше радно становни-, штво није пи осетило. Преузимањем од приватника трговачке, мреже број државних трговачких продавнина повећао се за — око, 500. |
Промет кроз продавнице. (сва три трговачка сектора показује у. односу на прво голугође 1947 године _ повећање · ол 29,2%. Ово. повећање долази поглавато услед тога што се промет слободне робе нагло повећао у поређењу _ са прошлом , годином ' (промет слободне робе је око 2 пута већи од промета гаранто-“ вапе робе). Повећање промета нарочита је изразито код про- ' лавница државног сектора износи 60% — гле су главни но сиоци градско предузеће. „Гранап“, градска предузећа за млеко, за воће и поврће, текстил, ' као и „На-Ма“. ромет _ кроз продавниџе приватнога сектора у току полугођа у односу на 1947 годину показује пад ол 45,1%. (Приватни сектор је пскључен из трговине крајем првог полугођа). · у
Промет преко пијаџа во у друштвеној исхрани показује такође велико повећање -у односу.
(О 770
де + -
постигнутог снижења пена коштања _ отежано је неуредним књиговодством скоро у сваком нашем предузећу. Предузето је да, због несташице књиговођа, Дирекција води централизовано књиговодство, а да само – већа предузећа имају своја — посебна. Ово би било привремено док се не оспособи кадар, а једиви је могући начин да се књиговодство брзо среди. М неажурно књиговодство кријемноге опа сности од стихије па до злоупотребе и крађа. У првом кварталу је постигнуто снижење пуне цене коштања за 1,8%
11 Снабдевање Београда
Снабдевање Београда у поређењу са прошлом годином побољшало се како у погледу количине, тако и у погледу цене — нарочито у. поврћу, где је повећапа количина за два и по пута. Из следеће табеле види се слика снабдевености | становништва Београда у првом аолуго-
ђу 1948 у поређењу се првим.
полугођем 1947 и 1946 године.
77 Просечно на 1 становзика долази у | полу-
гођу 1946 1947 1948 30,8 20,2 477 10,3 2,6 19 3,2 0,96 19 И 16,5 26,7 23,1 8,8 6,5 20,7 15,7 21,2 19 29 29 3,4 2 0,8 110 46 43 5,3 6,5 6,2 25 24 5,3 нп 51 5,4 ВП 15 19 0,560 0,260 0,160 316 267 233 прво полугође 1947, пи то код
пијаца повећање промета износи 85,2% а код друштвене исхраве 117,3%. "Међутим, учешће сопијалистичког трговачког сектора па -пијацама) није било заловољавајуће у погледу количина, нако показује оволико повећање у односу на прошлу годину, а нарочито у погледу – квалитета није било задовољавајуће.
Снабдевање _ становништва у Београду данас је најозбиљнији проблем који решава Извршив одбор; те ће вероватно, на јелном од идућих заселања Наролног одбора Извршни одбор из пети. низ мера које већ прел зима и'које ће прелузети ради бољег · снабдевања Београда,
У првом полугођу градска индустријска предузећа нису. уложила довољно, напора да изврше постављепи полугодашњи план. С обзиром ла је сала снабде ње сировинама редовније, док се вма искуство из првог полугођа а да сам план ангажује тек око 70% · капацитета наших преду ћа, треба узети одлучан | куре на потпуно извршење. годишњег плана. С обзиром на наше снаге и капаџитет могуће је не са. мо извршење постављеног плана, већ и његово знатно премашење.
Организационим мерама у самом Одељењу индустрије и заватства обезбедити да се од ста» ва ла треба произволити најра» зноврсније ' артикле широке потрошње, пређе на њихово масов• но произвођење већ у другом по лугођу ове године!
Изградња Београда као главтог грала наше сопијалистичке ломовине, брига за подизање блг гостања свих радних Београђава — јесу уствари основни задлаци које има наш Народни олбор. — Понос на нашу · земљу у којој радни људи непоколебЉљиво граде сопијализам — #8ше учешће у тим јелинственим напорима за изградњу сопцијализма можемо да искажемо – само кроз одлучну борбу за пуно из-
ва. вршење - постављенић вланова.
| | ||