20. oktobar
=
"ва еј
НАРОДНА ОМЛАДИНА ЋЕ И УБУД
САСТАНАК АКТИВА НАР
_ ОСЛОНАЦ НАШЕ ПАРТИЈЕ У ИЗГР
а састанку актива Народне о младине Београда друг Милијав Неаричић, _ претседник # УЦентралног већа Народне о___младине Југославије говорио је о Пе_ том конгресу Комунистичке партије Ју· гославије и задацима који у вези тога _ стоје пред омладитским организацијама. _ Говорећи о важности # значају Кон· греса референт је анализирао реферате 8 извештаје ЦК задржавајући се на о Ним деловима који говоре о СКОЈ-у и . 0 напредном омладинском покрету, Друг __Неоричић је, говорећи о развоју омла_динског покрета, између осталог рекао: __Напредни омладински покрет који се развијао пре рата на челу са СКОЈ-ем и под руководством КП обухватао је | Хиљаде и хиљаде радничке, сељачке и школске омладине, СКОЈ је востао нрвоборац и организатор борбе напредне и патркотске омладине наше земље против фашистичке опасности, организовао је омладину за одбрану земље, за демо_кратизацију н бољи живот.
__У оружаној борби против окупатора, ваша омладина је била у првим борбеним редовима, било у партизанским јединицама, (било у диверзантским и оружаним акцијама у градовима. У н-
· "сторији ће бити записано да је у најтежим данима омладина часно и славно испунила свој.-дуг према свом народу.
У току рата настале су нове форме
организације наше омладине. Да би омладински покрет _ организационо био што обухватнији, формиран је у децембру 1942 г. Уједнњени савез авнтифапистичке омладине Југославије а по појединим федералним _ јединицама национални _ савез антифашистичке омладине. УСАОЈ је био широка антифашистичка организација омладине која је, без обзира на политичке и верске разлоге, хтела да се бори против фашистизких окупатора и издајника, а за ослобођење земље. Језгро и организатор УСАОЈ-а био је СКОЈ, у ком су се окупљали најбоље омладинци, најбољи борци, СКОЈ је ојачао и снажно се омасовио у току рата,
Крупне · победе народно-ослоболтлач-
ког покрета одразиле су се дубоко и снажно и на омладини и њеном расположењу. У условима општег · полета стотине хиљада омладинаца и омладинки приступило је Уједињеном _ савезу. После ослобођења снажан радни полет у борби за обнову земље захватио је најшире омладишске масе, Радне чете и бритаде обухватиле су неколико стотина. хиљада омладине. Поред учешћа у обвовн кућа, мостова, путева а пруга,
-' омладина је 1945 године _ извела низ крупних самосталних радних _ акција.
Такмичење је постало систем рада омлалине. 1946 је година силног радног полета _ омладине и њених нових успеха у азградњњ земље. Узимање радних обавева постаје нов систем и основна карактеристика рада омладине на обнови.
Снага народне омладине толико је била порасла да је у 1946 години могла узети на себа такву крупну обавезу као што је изградња пруге Брчко—Бановићи, у ' 1947 — изградња пруге Шамец-Сарајево, а у 1948 градња цесте „Братство—
· јединство“ Београд—Загреб,
Ја нећу да набрајам многобројне друуте акције и успехе наше омладине јер је то вама познато, Тим својим радо-
Х
ЦЕНТРАЛНИ ПАРИ КУЛТУРЕ и ОДМОРА
МАКОНМОНЕА
2) 00. НО 54
Москве пружа се нај% већи парк тлавног
града совјетске земље — Централни парк културе м од
Ка
уж гранитног кеја реке _ великим вазама. пвећем. Он је нарочито леп у вечерњим часовима, кад његову територију осветљава преко сто хиљада јаких лампи, што је јед-
вима омладина је учинила огромне услуге својој домовини како у њеној обнови тако и у њеној даљој социјалистичкој изградњи, Кроз те акције и кроз читав систем васпитног рада — политичког, идеолошког, стручног, кул“урнопросветног — паше су омладанске организације на челу са СКОЈ-ем и под руководством КП васпитале н васпитавају стотине а стотине хиљада младих људи у свесне и способне градитеље социјализма, у свесне борце за социјалистички преображај наше земље. у Међутим, успех тих акција наја само у томе. њима се одразио такође нов однос маса према раду, ове су допринеле увођењу и развијању сопимли стачких форми организације рада у нашој земљи, оне су содигле свест и 00верење у сопствене снаге не само 0омладине, него ваших радних маса уопште, Многе форме рада наше омладине почеле су да побеђују по нашим фабрикама, грађевинским и другим радовима. Наша је омладина најочигледније практично показала да рад у 'социјалистичком друштву за радне људе није ропство него облик свестраног развијања њиховах стваралачких епергија и слособности. Народна омладина Југославије је по свом карактеру њ садржини рада у првом реду васпитна организација, школа социјализма. Читава њена делатност као организације — њено учешће у обнови и социјалистичкој | изградњи земље, њен идеолошко-политички рад, организовање широког проучавања марксизма-лењинизма, културно-просветни и организацкони рад, рад са пионирима, рад на развијању телесне културе међу омладином, све је то усмерено и треба да буде усмерено на васпитавање омладине у духу социјализма, Е Међутим, треба нагласити да сеп поред поменутих успеха у нашем раду међу омладином показује читав низ недостатака, које треба мисправинти како
се наш омладински покрет не би једно-.
страно развијао. Постоји врло озбиљно скретање наших кадрова у СКОЈ-у и Народној омладини у смислу једностране оријентације, на радне акпије њ на решавање _ конкретних задатака у изградњи земље и то чак скоро искључиво на сектору грађевинских радова и индустрије.
Такво скретање води занемаривању и запостављању других, не мање важних вадатака који такође стоје пред нашим омладинским организацијама, а то су задаци политичког # идеолопжог васпитања кадрова, брите око материјалног обезбеђења омладине, 6орбе за. њено културно подизање ити. Су-
"штина тога скретања је суви практи-
цизам, а његова -неизбежна послелица — уколико се не би борили за његову ликвидацију била би та да бисмо постепено угушили радни и стваралачки полет наше омладине стваралачку омладинску иницијативу и радне акције би се претвориле у непријатну административну обавезу.
Треба нагласити да се понетде такве последице већ показују, Наши омладински кадрови треба да се ослободе шаблона, да схвате да подручје развијања самосталне омладинске иницијативе није само у физичким радним акцијама нето у свим областима нашег друштвеног живота. Зато треба пажљиво водити рачуна о жељама омладине и
н 00
7
парк обилује
кадемијом
што снажније баш у овој делатности коју су изабрали за свој основни животни задатак, '
Даљи недостаци нашег рада међу омладином састоје се у занемаривању рала на селу, у недовољном развијању омладинске шницијативе у пољопривреди и задругарству, у недовољном од бухватању женске омладине, у недовољвој повезаности са осталим | масовним организацијама, у недовољнај _ узагамној помоћи и сарадњи свих организа“
ција с омладинским организацијама, У.
недовољној бризи многих органа наше народне власти и наше привреде, за радне и животне.услове наше омладиче што нарочито долази до изражаја КОД ученика у привреди, у недовољној бризи око одмора и забаве омладине као њеног телесног културног васпитања, у озбиљним слабостима нашег школског васпитања итд.
У наставку реферата друг Неоричић је говорио о неоснованим оптужбама наведеним у резолуцији Информбироа о томе како је страна штампа писала о Конгресу и како су наши радни људи и омладина дочекивали и пратили рад Петог конгреса. После тога друг Неоричић је прешао на задатке омладин-
ских Организација и између осталог рекао;
Копгрес је донео Програм Партаје, статут Партије и резолуцију о наред-
ним задацима Партије. Конгрес је изабрао Централни _ комитет на челу са другом Титом. Пред нашим омладинским организацијама стоји да на са станцима актива Народне омладине прораде Програм Партије и уено наредним задацима организација КИЈ. У резолуцији о наредним задацима партиских организација постављени су и задаци у вези са нашом омладинском организацијом. Ево шта се о њима каже; „До краја ове године треба извршити спајање Народне · омладине и Савеза комунистичке омладине Југославије и то на тај начин што ће се у вези са промењеним условима у земљи промени ти програм Народне омладине, узети одлучнији курс за идеолошко подизање а правилно васпитавање њених чланова, а што ће се постојећа чланови СКОЈ-а према индивидуалним одлукама постепено њ без журбе и пре и после спајања ових организација примлти у кандидате чланова Партије. Народна омладина треба да буде убудуће јелан од главвих резервоара чланова Партије. Оства-. рење тога спајања треба да довеле до још снажнијег јединства омладине до њенот још ширег окупљања по још одлучнијег васпитања у духу марксизмалењинизма, х
Треба продужити мобилизацију о“
младкче ба изградњу социјализма У нашој земљи, подизати њему љубав према раду и стваралаштву у свим гранама наше социјалистичке изградње. Широко увући омладину у земљорадничко задругарство на селу и у активну борбу за културни преображај нашег села. Треба појачати рад у школама и ва факултетима у циљу побољшања успеха у учењу и школске дисциплине, и у циљу свестралог марксистичкај-лењинистичког васпитавања омладине.
У вези са оваквим крупним задацима која су постављени пред партиске организације и пред наша омладинска руководства ја бих нагласио нега питања.
спортске дисциплине развиле су се у парку веома широко. У
ОАНЕ ОМЛАДИНЕ ББОГРАДА УЋЕ БИТИ МОЋАН АДЊИ СОЦИЈАЛИЗМА
разрадимо ове задатке, да направимо план њиховог спровођења. Све наше организације почеће ускоро припреме за Четврти конгрес СКОЈ-а и Народне омладине који ће донета одлуку о спајању ових организација. Конгрес Партије је констатовао да су услови за спајање ових организација већ сазрели н да то треба што пре спровести. У овој констатацији полази се од следећих чи-
"њениша:
1) Да ми данас имамо две омладиноке организације које се по својој суштини и по свом програму, ПО својој активизацији! у из њи _ социјализма скоро не разликују. На нашим радним акцијама _ учествују не само чланови СКОЈ-а већ ш чланови Народне омладине. А марксистичку литературу читају, марксизам-лењинизам као свој поглед на свет усвајају не само чланови СКОЈ-а већ и чланови Народне омладине, Активи Народне омладине у већини крајева наше земље учврстили су се и постали места где се решавају најважнија питања наше омладине. Спајање СКОЈ-а и Народне омладине олак шаће у многоме рад нашим омладинским руководноцима, јер ће моћи брже и оперативније руководити једном јединственом организацијом. Погрешно би било. ако би наши другови говорили о питању укидања једне од ових _ двеју организација СКОЈ-а и Наролне омладине. Тако тумачење ових одлука је неправилно и може само да нам штетн, Не ради се о укидању нити СКОЈ-а нити Народне омладине већ о сједињењу тих двеју _ организација на програму наше Партије са тлироким организашионим формама које би окупиле швроке масе омладине.
29) У нашим омладинским организацијама окупљено је око 1,500.000 омладинаца и омладинки, Јасно је да у овом броју има и извесних разлика у погледима, схватањима, боље рећи неразумевања _ појединих питања код разних омладиваца # омладинки, али се може сигурно тврдити да је у Народној омладини постигнут високи степен идеолошког јединства омладинских маса. У, Народној омљадини су потпуно ашчезли трагова разних савеза. Наша Партија окупљајући и активизирајући широке радне масе онемогућила је, разним буржоаским _ партијама и поред њихових настојања да стварају __ своје организације. Према томе осим СКОЈ-а и Народне омладине не постоје никаква друте легалне омладинске организације у нашој земљи. Напомињем да у неким крајевима наше земље постоје малобро:не илегалне клерофашистичке организације које стварају резкционарни католички свештеници, али оне окупљају један доста мали број омладине. Радом наших омладинских организација у тим крајевима ускоро ће и њих нестати, У свим политичким манифестацијама У нашој земљи учествује активно Народна омладина. _ Чланови Народне омладине развили су се у свесне градитеље социјализма, јасних погледа на свет и дога-
је у њему. Све ово говори да је Народна омладина по својој идеолошкој висини, по васпитању које омладина добија у њој, у суштипи постала комунистичка организација, организација којом руководи наша Партија, која извршава задатке које Партија пред њу 0остави, Спајање СКОЈ-а и Народне омла-
За децу је „градић“
У парку створен који је веома попула-
> „у мита
нашим омладинским“ руководствима да појачају свој рад на још јачем збијању и идеолошком подизању чланова јединствене организације, како би она могла извршити све задатке који се пред њу постављају у изградњи социјалазма код нас. “
Све ово говори да је правилна одлука Петог конгреса о спајању СКОЈ-а и Народне омладине у јединствену ор ганизацију. Ако ово питање не би сада поставили, ми бисмо несумњиво закочили развитак омладинског покрета у нашој земљи и на тај начин ослабили _ активизацију маса. Шта ће за нас значити ствара“ ње једне јединствене организације: 1) Олакшаће се рад Партије = омладинских руководстава на даљем организационом јачању омладинског покрета; 2) Народна омладина као срга
низација подићи ће се на један виши
степен и на тај начин приближити се још више Партији и њеном програму; 3) омогућиће се бржи и свестранији рад на идејно-политичком васпитању омладине, на усвајању марксизма-лењинизма од стране чланова омладине; 4) још више ће се развити масовност омладинских организација
омладинских ·
Народне_
у социјалистичкој изградњи наше зе-
мље.. , Ми треба да испунимо задатке ко“ је је Конгрес пред нас поставио са уверењем да ћемо ми те задатке и нити у веза са одлукама Конгреса бих поновиз који су основни задаци који стоје пред нама и које ћемо У наредном периоду решавати;
ју Извршити у основним организа•
цијама припреме за сједињење СКОЈ-а.
и Народне омладине, Ово питање. по ставити каз главно питање до Конгреса. Наша омладинска ружоводства треба да припреме своје апарате џ да изграде систем рада који ће им по“ моћи да што оперативније и конкрет= није руководе и помажу рад основ-
них организација, Пред нашим омла=
динским руководиоцима стоји задатак да питање спајања СКОЈ-а и На
родне омладине разјасне свим члано“,
вима ОЈ-а а члановима Народне де младине како би их припремили за стварање једне јединствене организације; У
2) Изко је у Народној омладини постигнут већ висок степен идеоло“
шког јединства, још увек треба водити упорну борбу за јачање тог једин-,
ства. Основни задатак Народне омладине био је и остаје васпитање младог поколења нове Југославије. У том погледу ве треба се заносити илувијама да непријатељ у разним формама неће покушати да утиче на васпитање макар једног дела наше омладине, Ради тога ми морамо чланове наше организације наоружгти снажним оружјем учења Маркса, Енгелса, Лењина и Стаљина, Како би били носиоци новог у даљем нашем културном _ преображају. У тој борби за даље јачање идеолошко-политичког јединства Омладинских маса ми се морамо борити упорно свакодневно на сваком кораку, против остата-
потреби да се млади људи, развијају Ми треба да у нашим организацијама дине у једну организацију омогућиће (Наставак на 3 страни) . зоришта, масовне приредбе умет- лама добри пливачи, веслачи, дузећа м њихових најзаслужни| . 1 ничке самоделатности, као и при- скијаши, клизачи на леду итд. јих трудбеника. зивотиРАЛУ ССР казнавја. 'најзоњик поорјетиих ОМАН ОАЧ УРЗе Та __Поветиоцима пектралене | плрка = . филмова. дион парка доприноси масовном стоје на расположењу биб. Масовна с фискултура ом све развоју фискултурног рада, ке м читаонице. Научне установа
Москве одржавају у парку групне и појединачне _ консултације
„оса
Овај рад одвија се у активном додиру с највећим друштвенополитичким, културним и научним организацијама Москве: АСавезом совјетских жњижевника, разним
спартакијадама и такмичењима одржаним на територији парка учествовало је више мили-
сна људи. Московљани разних година старости им позива посећују масовне спортске школе парка. Стотине хиљада становника главног града совјетске земље постале су захваљујући тим шко-
МА уби Асти лету
ран код малих Москозљана.
Управа парка приређује вечери стахановаца московских с мнду-“ стриских предузећа. Стахановци излажу искуства свота рада на мспуњењу задатака поратног Петогодишњег плана. Ове вечери пропраћене су покретним изложбама које приказују рад пре-
Пиј ад Затим БАЈЕ
адио Ри втетиће ње муатвењи
из астрономије, медицине, педагогике и других наука,
Многостргна културна делатност, која се успешно одвија у московском Централном парку културе и одмора, заслужено ужива признање совјетске јавности. а ж,
КИН
мора „Максим Горки". нако осветљењу доста великот | Овај огромни парк створен је _ града, тачно пре двадесет година на Преко четрдесет милиона ру~“
предлог московских радника. Ви-
Мо. ше стотина хиљада Московљана
р учествовало је у изградњи парка,
радећи у оквиру – многобројних |- „суботњика“. На територији коГ ја је некад — у старој Москви, пре Великог октобра — претстављала градско сметлиште, осетио се тада жив и сложан темпо рада московских трудбеника При ступило се подизању позоришта м концертних подијума, циркуса, дечјег градића, спортских терена, читаоница, изложбених просторија, разних киоска. У свим правцима · пружиле су се лепе асфалтиране и песком посуте стазе. Вредно се радило на сађењу дрвећа. Московљани су с нестрпљењем очекивали отварање свога парка. Он је отворен 12 августа 1928 године.
У току ове две деценије централни парк „Максим Горки“ претворио се у моћну културну организацију. Његова површина десетоструко се повећала у овом временском размаку: од 28 на 280 хектара. Богато зеленило на целој територији парка ствара атмосферу У којој трулбеници угодно проводе часове свога одмора. Шентар парка украшен је великим вопоскоком,. класичним и савременим вајарским делима,
ма аер ау нЕа
ИЕ И
баља унео је Московски совјет депутата трудбеника у капиталну изградњу парка. Подигнути су одлични објекти за спортове на води, биоскоп, издавачко предузеће, велики радио-уређаји итд. Потпуно изузетну појгву претставља „Зелено позориште“ Централног парка створено 1933 године. Оно се налази у шумској з0ни парка, а његова огромна „сала“ под ведрим небом може да прими око 20.000 људи.
У току двадесет година Централни парк „Максим Горки“ имао је преко 180 милиона посета. Радним даном парк посети педесет до шездесет хиљада људи, а недељом сто педесет до сто осамдесет хиљада. Разноврсни 0облици одмора и културне разо ноде заузимају најважније место у животу парка. Више хиљала људи најразноврснијих струка ради на организовању одмора посетилаца. Цео рад на томе спроводи се у правцу максималног залагања за свестран развој посетилаца, како би њихова култура и знања били муо више 0обо таћенм.
Велико место у културном животу парка заузима пропаганда политичких и научних знаља.
научно-истраживачким · институтима и добровољним друштвима. познати научници, књижевници, песници, драмски писци, новинари, одржавају на територији парка предавања и реферате по најважнијим актуелним питањима унутрашњег и међународног живота, говоре о најновијим достигнућима савремсне науке им тех-
нике, књижевности и уметности, популаришу класично културно наследство. Е
Позоришта Москве, Лењинграда у и других највећих градова СССР » приређују претставе У парку „Горки“. Свакодневно се одржавају симфониски и други концерти, приредбе ансамбла народних инструмената и хорова. Истакнути сценски уметници, ком- ; позитори, књижевници упознају Москеовљане — посетиоце парка | са својим достигнућима и у приЈатељским разговорима мзлажу
им своје методе рада. На сцени „Зеленог позоришта“ организују се сваке године масовне приредбе. У оквиру ових приредби највећа совјетска пезоришта дају претставе спремљеле специјално за „Зелено позориште“, Велики успех постигле су У Централном парку „Максим Горки“ претставе московскот Великот позоришта, Оперетског по-
ИУ 3
Центраљњом парку култур
РАНИ
„Максим Горки“
се ни одмора