20. oktobar
СТРАНА 4
ктобра месеца ове године одржаће се фестивал омладине Југославије, који ће по својој обимности, карактеру и квалнтету бити једна од највећих културних манифестација омладине од ослобођења до данас. · | · Фестивал омладине Југославије имаће велики значај за даљи развој културно-просветног рада међу омладином, и умногоме допринети даљем по дизању његовог квалитетног и идејног садржаја. Он ће имати утолико већи значај, јер се одржава у данима борбе наших народа на извршењу друге године Петогодишњег плана, у чему треба да Моси његово обележје и истакне 2начај , плана за развој народне социјалистичке културе, На фестивалу омладине Југославије узеће уче-
>
_ шштћа око 2.000 омладинаца и омладинки из свих
наших народних република, сразмерно радничка, сеоска и средњошколска омладина, На програму ће. учествовати; омладински хорови, фолклорне,
__ позоришне и балетске групе, народни певачи и
оркестри, студенти Академије ликовних уметности, ученици Школе за примењену уметност и самоактивисти, који ће излагати своје радове на изложби која ће бити отворена поводом фестивала.
Омладина Београда постигла је до данас велике успехе на свим, пољима њене делатности и постала носилац радних победа и, подвига у изградњи социјализма у нашој земљи,
У културно-просветном раду омладина Београда је постигла исто тако видне резултате и подигла га на један виши степен, што се огледа како у идејности и квалитету, тако м у масовном учешћу на свим пољима културно-просветне делатности. Укратко, културно-просветни рад је постао нераздвојни чинилац у свакодневном раду наше радничке и средњошколске омладине.
Данас у Београду има 103 културно-уметничке групе, од којих 28 у предузећима, 24 у доможима н школама ученика у привреди, 48 у средњим и у дим стручним школама и 3 на факултетима.
сто тако постоје културно-уметничка друштва „Иво-Лола Рибар“, Академско друштво Београдског универзитета, затим новоформирана рејонска омладинска културно-уметничка друштва у Првом, Другом, Трећем, Четвртом рејону и у Земуну. Даље, постоје друштва на Медицинском, Ветеринарском, Техничком, _ Филозофском и Пољопривредно-шумарском факултету и на Вишој педагошкој школи.
Резултати, које је омладина Београда постигла у културно-просветном раду, омогућују да на конкурсном такмичењу као и на фестивалу омладине Југославије заузме једно од првих места.
После пленума Градског одбора Народне омладине Београда, који се одржао 10 јуна ове године по питању фестивала омладине Југославије, у свим организацијама Народне омладине приступило се припремама за фестивал. Направљен је оквирни план, који предвиђа кроз какве форме и на који начин треба да се одвија културно-про“ светни рад до фестивала омладине Југославије.
Како ће фестивалу претходити конкурсно такмичење најбољих културно-уметничких друштава И група као и појединаца из свих наших народних република, са кога ће најбоље пласирани учество» вати на фестивалу, то ће београдска омладина иступити са културно-уметничким друштвима „Иво-Лола Рибар“, Зерицом Божовић са Трећег рејона, Академским друштвом Београдског универзитета, омладинском групом синдикглниог кул“ турно-уметничког друштва „Абрашевић“, са културно-уметничким групама Војне одеће и Војне штампарије и са активима Народне омладине Музичке академије, Балетске школе, Академије ликовних уметности. Школе за примењену уметност и Драмским студијом.
Да би се до фестивала омладине Југославије културно-просветни рад још више развио и обу. хватио велики број наше омладине, 1 септембра о, г. почело је такмичење у свим организацијама Н. О. Бесграда, у свим средњим и средњим стручним школама, у предузећима и установама, школама и домовима ученика у привреди, насељима и факултетима Београдског универзитета.
Такмичење треба да обухвати све гране културно-просветног рада као: формирање културноуметничких друштава по рејонима, формирање културно-уметничких група у предузећима, школама и установама, описмењавање неписмених омлади“ наца (сезонских грађевинских радника), отварање нових библиотека м уређење већ постојећих, претплата на омладинску штампу, прикупљање материјала за историјат омладинског покрета, организовање забавног живота за омладину итд.
Такмичење омладине Београда има за циљ да кроз интензиван културно-просветни рад устали и још више развије све постојеће форме и да потстрек у проналажењу нових форми за што веће окупљање омладине на културно-просветном пољу.
У завршној фази такмичења (од 1—15 октобра) одржаће се смотре културно-уметничких група по рејонима и у оквиру града, које треба да прикажу резултате које је омладина постигла у досадашњем раду на културно-просветном пољу,
рде ће се доделити награде и похвале најбољим
културно-уметничким друштвима, групама и поје-
РТА А А А А О ТТ ИО О ТА ОИ ПИО А А А ОИ ИТ ТА А О ТО И
уђе јее
о јеђ Бестелесна прилика говори из дна
мрака: — Ја сам овдашњи, из Кракова, из улице тлрновјејске. Јесте ли везани"
— Де | |
Рука, чије приближавање осећа Јан по лакој струји ваздуха, дотиче се његове.умазад искренуте руке, пипајући иде по њој према горе и ставља му у уста цигарету. Пали је. и.
Јан, стално ослоњен леђима у утлу, једином кон"кретном месту непознатог му простора, које је нашао кад су та пустили овамо, снажно повлачи дим, гурајући цитарету у жут устију--Заједно с ди-
_ФРЕСТАВАЉ ОМЉАЉАНИ ВУГОСЉАВИ
динцима који су се нарочито истакли у току такмичења. У досадашњим припремама за фестивал омладине Југославије у београдској организацији су постигнути видни резултати. Рејонски одбори Народне омладине разрадили су планове такмичења и форме ли фестивал те одборг, ке“ трсба да руковеде свим припремама до рејонских фестивала, Формиране су комисије за прикупљање исто»
Једна фолклорна омладинска група.
ријата омладинског покрета. Формирана су: културно-уметничка друштва у Првом, Другом, Трећем, Четвртом рејону и Земуну. Како је постојао велики недостатак у стручним руководиоцима за рад у културло-уметничким групама, организовани су семингри за руководиоце фолклора и драме, кроз који ће проћи око 100 најталентованијих омладинаца. Да би идејна страна припремања програма била на већем нивоу, приступило се умножавању материјала за рад културно-уметничких група.
Но, у досадашњем раду и припремама било је пропуста и недостатака што је кочило правилно спровођење задатака који су се постављали пред наша омладинска руководства, у
Један од основних недостатака у културноуметничком раду био је тај, што је програм на брзину припреман, тако да је квалитет приредби био у појединим случајевима доста слаб; што се материјал неправилно одабирао, тако да је често био безидејан, услед чега су се давали неактуелни и аполитични комади, па често и вулгарни; на ша омладинска руководства нису одмах приступила припремама и популарисању фестивала омладине Југославије, тако да омладина до пре извесног времена није била свестрано упозната са фестивалом; нису се у довољној мери испитале све могућности формирања културно-уметничких група у предузећима и установама. Карактеристично је да су наша омладинска руководства до пре извесног времена врло уско посматрала културно-просветни рад, и да се он углавном сводио на рад културно„уметничких група, а да су се остале гране запостављале.
Иако су до данас умногоме отклоњени ови пропусти и недостани. омладинска руководства треба и'надаље да воде упорну борбу за откла• њање свих недостатака који би могли утицати на даљи развој културно-просветног рада.
Пред наша омладинска руководства, у вези са фестивалом омладине Југославије, постављају се велики задаци. Организације Народне омладине Београда, треба одмах да приступе разради рејонских планова такмичења и предвиде све што би могле спроводити у оквиру својих организација по културно-просветном раду.
Непосредни задаци који стоје пред руководствима били би следећи:
1. Приступити још ширем објашњавању и популарисању фестивала омладине Југославије, при чему користити све форме усмене и очигледне агитације (издавање рејонских билтена и уређивање излога, истицање парола, графикона, обавеза ИтД.).
2. Формирати омладинска културно-уметничка друштва по рејонима где још нису формирана и
мом враћа му се м оно људско у њему — до/ тог часа био је отежалом и безосећајном приликом али у исти мах враћа му се и слабост и неспо-
[2 којство, Пита гласом несигурним, као да међу страЕ мим му зидовима и у тами окушава његову боју;
— На коју страну гледа прозорт
Одговара му глас краковског радника, подругљиво;
— На улицу Вибицког, у висини тротоара. Затворен је челичном плочом.
Тај одговор умирује Јана. Свест о томе да је петпуно затворен, ослобађа га искушавања. Јан сада предузима, као неки Робинзон Крусо који је турнут У провалију, своје прво истраживачко путовање; везаним рукама пипа дуж зида. На крају тог путовања спотиче се о клупу. Ту му је опет сасвим близу становник из Чарновјејске улице та прва жива тачка, која је изазвала његово чуђење. Јер прво осећање није страх, него запањеност, није очајање, него је чуђење да се човеку тако лако може одузети слобода. -
Седи сада мирно на уској клупи, те у мраку не мора да ни пред киме сакрива трагичан израз свога лица, | у
обишавши унаоколо ћелију, Јан се уверио да се налази у средини ђаволског круга, који је пот"пуно одвојен од спољног света, и над којим недалека стварност хуји слободно као море изнад потопљеногт брода. Радник из Чарновјејске улице до-
помало
Припреме беотрадскг ом падине |
учврстити и јеш живље рахзити рад У пеетојећим друштвима, а, устројити мегечне планове култур“ ноуметничкот и идејно-васпитног рада у Дру" штвима; 6) организационо их учврстити и оформити поред хорске, фолклорне и “драмске секције, музичку и литерарну; в) водити нарочита рачуна о идејном и квалитетном припремању програма, г) одржавати сталан контакт са Савезом култур“ но-просветних друштава рејона и пружати му све“ страну помоћ; 5 пружати сталну и непосредну помоћ културно-уметничким групама по ре,опу У инструкторима, материјалу, финансиским средствима итд. у
3. У свим средњим школама, предузећима, установама, школама и домсвима ученика у при“ вреди, где за то постоје могућности, формирати културно-уметничке групе, а) треба постићи у пу“ ној мери разноврстан културно-уметнички рад, а поред секција хора, фолклора и драме, формирати и остале секције као: литерарле, музичке, балетске, цртачке, вајарске, ликовне, рецитативне итд. У већим предузећима инсистирати на формирању литерарзих секција; 6) у организацијама где Није могуће формирати културно-уметничку групу, формирати поједине секције као фолклорну, драмску илл друге; в) пружати сталну помоћ синдикалној организацији, при чему водити курс на укључење омладине у синдикална културноуметничка друштва; г) водити сталну бригу о развоју талентованих омладинаца и укључивати их у рад омладинских или синдикалних културноуметничких друштава; д) водити упорну борбу за квалитет и идејност садржаја рада.
4. Развијати љубав код наше омладине за читање књига, часописа, штампе и др, а) дати иницијативу за отварање нових библиотека и читаоница; в) вршити претплату на омладинску и осталу штампу као и на разне часописе.
Б. Организовати предавања из културне тематике. Е
неписмене омладинце на аналсистирати на њиховом опила омладине Југославије, азвити иницијативу 84 слика, докумената и историјата омла-
6. Укљумивати фабетске течајеве и ин смењавању до фестива
7. Нарочито широко Р прикупљање летака, прогласа, и другог материјала из развоја
реског покрети Београда. ;
8, Организовати колективне излете, За по» сете музејима, изложбама, позориштима, биоско• пима итд.
Обимност задатака динска. руксводства морају У ГП жити у њиховом извршењу а то упорним спровођењем одређеног п и систематским радом.
Извршење | постављених задатака даљем подизању културпо-просветног рада на је дан виши идејни и квалитетни степен; омогућиће даљи свестран развој наше омладине на културно“ уметничком пољу, при чему омладинска културно-уметничка друштва треба да постану жаришта где ће се окупљати наша омладина. из којих ће временом нића чланови опера, драмских студија, музичких академија, државних ансамбла, балетских школа итд, омогућиће да културнопросветни рад буде и надаље и још У већој мери чераздвојан фактор у васпитању наше ОЛБАНИ Извршење ових задатака омогућава и омогућиће да наша омладина прошири видике свога знања на све ббласта науке и културе, јер је нашој земљи потребна високо културна и васпитана омладина која ће бити и убудуће носилац азград“ ње социјализма у нашој земљи.
Захваљујући правилној политици наше Пар» тије и Владе, на челу са другом Титом, остварене су све могућности за свестран културни развој наше омладине.
Омладина Београда ће као и до сада извршити све задатке који се буду пред њу поставили и изаћи на фестивал омладине Југославије са великим резултатима. Она ће и надаље бити спремна да прихвати још веће и теже задатке-који се буду поставили у вези са Петогодишњим планом и културним преображајем наше социјалистичке Ј»тославије. Раде ИЛИЋ
захтева да се наша омла» уној мери залоће постићи само лана и сталним
допринеће
ИСПИТИ У АКАДЛЕМИЈИ
НОВА ГЕНЕРАЦИЈА
полагала те ових дана
професора, свесци, је лик
контура удубљења
пратећи _ предавања | нехотице на школској вештим потезима које им тирао таленат, пртали неке главе, сенчали
и избочине на лицу. Док су дру
треба да изаберу позив, да 1пођу путем којим их зову до сада већ изражени таленти и надахнућа. Куда поћи» Шта отпочети» За шта се одлучити2
скоро ће отпочети нова школска годима.
Нова за оне који ће, прешавши из једног У
други разред „редовно настави“ и за 54 15 ој 5 па евањие А пре- Наглакше је онима који од ма 7" нораоа ИМ ИЗИЗИМ покр СИМА кретница у животу за оне кога _ лена носе у себи љубав и жељу њечили, случајно у. школској су завршили гимназију или не- | за уметничким стварањем. Сни торби донет пластелин, уоблику од стручних школа и сада су, пролазећи кроз _ гимназију, чавали га у грубе црте некакве
лази до тог истог закључка, проговарајући полако и развлачећи познате речи, које тек у овим условима добијају своју потресну истинитост:
— Хе, главом, брате, зид нећеш пробити.
Од тог тренутка почиње обичан разговор, који постаје све живљи уколико се и један и други ослобађају неповерења, проналазећи заједничке познанике. Ипак су обојица доста опрезни, те прикривају један део своје особе, као да он уопште не постоји. Један, наиме, део њихова знања о лично“ стима и догађајима није потпуно њихова својина; он је јавно, друштвено добро, које припада организацији, центру, друговима који су остали на слободи, Поверили су им да чувају ствари које није слободно да иком предаду. Најбоље би било кад би их уништили у себи, избрисали из сећања. Но да, комадић папира може се, најзад, и подерати,
. прогутати; али шта да се ради с памћењем7 Да ли ће имати довољно снаге, живаца и мишића да издржи, а у исто време и толико бистре памети да одбрани (колико се може) и самог себет Јер Јан не би хтео да умре. Премишља како ће одговарати „тамо“ — на саслушању. Мало потом, инстинктивно долази до тога да је најбоље да унапред не ствара никакав систем,
Негде далеко, иза десетиж врата, разлеже се тресак браве и топот два пара корака. Већ у близини неко пита наученим немачким језиком:
"— Град! ауст (Правот)
На вајарском отсеку
ПРИЧА
= Ја, ја. (да, да
Још двоја врата, а онда шкрипа кључа управо у њиховој брави. У: мраку се нашао неко трећи,
има ли ту когодг
— да, већ двојица, Краковљани. Откуд сте вит
— ја нисам овдашњи, довели су ме с улице, у Флоријанској улици ме нека вуцибатина напаја; да сам Јеврејин. Немам никаквих исправа. Где #е Ту прозор;
— Хм, одмах пита за прозор, — говори онај из Чарновјејске; — има, дабогме, прозор, под самим стропом, гледа на улицу Вибицког, прописно је склопљен, па чак нема на њему ни кваке. Хе, брате мој, — говори иронично.
Лупајући чизмама, нови становник обилази Унаоколо ћелију ша, најзад, наишавши на једини предмет у ћелији, клупу, седа на њу. Јан га пита:
— пПушите лиг
Не, не пуши. Онда му опрезно пружа речи, му“ дре речи, једини дек који има у том тренутку:
— Зид главом нећеш пробити.
Такав одговор није очекивао, Човек нагло, као зверка ожежена ватром, отскакује чак некуд уз невидљив зид и пригушеним гласом исповеда истину о себи;
— Јесам, Јеврејин сам. Ја могу само главом про бијати зид. За мене нема другог излаза, ни одавде, ни оданде, ни откуд другде. Не треба да се ни пред ким скривам. Ах, кад бих ја имао шта да књ признам, што би ме могло спасти! Кад бих ја гммао на себи неко убиство, неку акцију или дело, као ви, био бих срећан, не бих био тако ужасно усамљен, имао бих пред собом бар мучење на истрази, па и сама смрт имала би неку вредност, Издишући, осећао бих се победником. Међутим, они — мене тамо неће ништа испитивати. Довољно је што сам сситосан — разумете лиг — што сам жигосан! Означен! у