20. oktobar

· (удонт ~ нашла буду ћне

„НИ

·да ће само за 650

Укажимо омладини 'остопримстео

ве школске године високе школе Београ-

да ће примити око пет хиљада нових сту-

дената. Тај број, иако прилично велики,

не може у потпуности да задовољи огром-

не потребе које наша земља осећа за новим кадро-

вима. Изградња наше индустрије, која је тек после

ослобођења почела да се развија, сваким даном до-

бија све шири замах. Пољопривреда наше земље,

која је до скора, била на врло ниском ступњу, све

се више усавршава. Да би се у потпуности успело,

да би се од Југославије створила јака индустриска

и пољопрхвредна земља, потребан је велики број

нсвих стручних кадрова, који ће, настављајући у-

савршавање на високим школама, умети да изграде снажну и јаку земљу — земљу социјализма.

да би нове генергције студената могле несметано да се посвете науци, да би им се отклониле све материјалне недаће које коче и ометају правилан раљ потребно је заштитити их ач свих брига, створити им најповољније услове за учење.

Народне власти, са своје стране, чине све што је У њиховој могућлнести да новим кадровима обезбеде смештај. У Београду има три студентска дома и један у Земуну. Сви заједно, они могу да прине 2.550 студената. Дозиђивањем неких домова, повећао се ове године број места за 200. Поред тога, довршавају се четири павиљона на Миријевском путу који ће бити сспособљени да приме студенте почетком октебра. Ту ће моћи да се смести 450 људи.

Када се узме у обзир да у Београду има 24.000 студената, рачунајући ту и 5.000 ове године уписаних онда је сасвим рхзумљиво да је немогуће сместити толики број људи у студентске домове. Неоспорно је да су у ову цифру урачунати и студенти који стално живег у Београду, и који имају обезбеђен смештај. Али, има међу њима студената који су дошли из унутрашњости и због којих се овај проблем највише и псставља.

Прошле године је 1000 младих људи и девојака било принуђено га се врати својим кућама, због неорганизованог смештаја. Ове године ће доћи из унутрашњости 3.000 студената, Кад се узме у обзир њих бити места у студентским домовима, снда је јасно како смештај ових људи претставља крупап прсблем.

У нашем листу апелсвано је на свест фронтоваца у вези са овом акцијом. Али, изгледа, да је

ЛИКОВНИХ УМЕТНОСТИ

а пене ет ље. : Отварао је тешком, умор-7," Радости, Протицали су дани, По звивате ај = ' "5 ге 6 и нова. Напустили см ном руком врата од гараже, Е а сваки је био бољи. сваки је РА о гаражу . тамо у некој уличици на/ кра- | доносио лепши живот радном _ из које је 'избијала мемла и •г ју града. Запахњивао га (је за. | Човеку. Људи су говорили из. пошли У бољи и удобнији а _ дах мемле, запињала је! нога ј МеЂУ себе: »Зидају се станови о стан. Дуго нисам могла да веиршемне исиише о изрован под, а од његових у За раднике. Биће велики, све. _рујем да је све то истина. Ула корака разбежале би се. бубе, „ 72 са купатилом, са кујном.е _ гали смо огромне напоре, ште главе, у облике тела, Њихово _ висина, или треба оставити кан. _ уметности, Она је била у њему, | изишле из пода, и склањале о Цигла на циглу се ређала , дели сваку пару, да нам нови дање школовање бало је предо- _ дидата да се још спрема. Кроз _ осећао је Као део себе. Нарочи.| се у угао, под дрва т гомилицу # — стигло се до крова. Забеле- СТАН буде што лепши. Свакога дређено, њихов свет је бао у то; поједине радове су се видели то је много радио у дрвету, Са угља. Ту, у тој јединоју просто % ли су зидови новом, свежом месеца кКупимо понешто У КУоловци, у том пластелину која — таленти, назирали се кроз цр- да је дошао у Београд и прија-| рији налазио је своју 'породи- ~ белином, поређале се куће јед ћу — завршила је Радмила. ће они. у даљем раду, замени. · теже и вагарска дела, кроз сва вио се за вајарски отсек, Како| цу, Ст штедњака дивала се · на уз другу, створено је, од и џ Ио аи. пина : : , , з сваке стварчице у овоме етком и глином. ку црту, у свакој семци, бори и _ оп има много талента за вајар. | пера, шерлла по соби 'п влажи _ некада пустих пољана, дивно _ стану осећа се и види живот к | прегибу, ство, прамљеп је на полагање| ла зидове дашчаре. У једном | радничко насеље Помишљао новог човека, човека који сва"Свима коли се иптересу;гу за Иеспвти су тешки, влрочило ! сиопита Сезан вре хода ЖЕКОЛОКЕ |“ крају собе играла се» плава де је Милован како би живот био ким даном иде ка културнијем + у ТУ У ) треме... Ја ' 7 А : 5 : “ 3 уметност, коза је воле и про за опе коли долазе из гимнази-. спреме | |: · војчица, празила од крпа лут | још бољи, још ·ведрији, како | џи бољем животу МИ шах но | жети су њоме, позната је згра- | је. Ма сликарском, графичком и На наставнички отбек могу да ку и жмиркала очима због па- % би деца расла јака и снажна, столу, и отворена књига, и ра' | да у Рајићевој улици. Стара је | наставиичком отсеку три. дана 66 пријаве кандидати са вишим | ре и дима који јој је сметао. ; у светлом, здравом стану, на дио и дечја колица У углу со- | то зграда, Њезе собе, степени- _ се ради портре, а три дана акт. о течамим кспитом или свршеномј А широка постеља, прекриве- + сунцу и ваздуху. бе, и ћилими. и 'ваза-са _Пве шта и ходници испуњени су сен _ На вајарском отсеку треба ура- _ Школом за примењену умотпост.| на поњавом, тврда и неудоб-'. па нед беле уштиркане павеби кама и пригушеном светлошћу. _ дрти главу од глине, за шта је Кроз овај отсех се подижу но-| на, била је једини кутак одмо : По ж — све то говори да је прошло „а аеој 6 оу ~ оћ 2. : : 4". ; ит ; . , : мара ' . у. Ту се у свакој створи осећа у- _ остављен рок од четири дана, п 86 генерације наставника црта- | 'ра у свој просторији која је и“ Е време беде и незнања а 285 метност. Ту све живи ди посто- _ нацртати акт у року од два 54. Запажено је да се мали број| (Сила и кујна, п спаваћа;соба, •" Прошло је од тада две го- 5 Н Знање ода | ди ради ње, Собе су испуњене — дана, и кандидата јавио за наставнички | и соба за ручавање,,и по- у дине. На вратима стана на пр- _ РАДНИ Ба извојевао себи вајароким, слихгреким радовима Има међу каваниатини ће 665. 3 07 Међутим, само кроз бро-| друм. ' вом спрату једне од белих ку- · Право на оољи и срећнији жи. и цртежима махтора и ученика. им ал Па ево ние јап наставнички кадар уметност у ћа, стоји карта на којој пише: – 807" Е Нарочито су ови дани, пред Ме ен 11 може да постапе блиска свако- Лепе су и простране биле/ Милован Симић, На звук зво- Породица Милована Симића и са плетеницама око главе, китка ~ ; . | д а Симић почетак школске године, _ више св ме. Али, изгледа да се млади у|ј собе по палатама. а мале и на, врата отвара насмејана има ов: ста но 8 келно: школи, испуњени 7 пожна, стоји пред СЛИКАОСКИМ _ метници“ плаше ит не. пола , - , ма у свом новом стану све. не а Бити п пиљец на по- _ сталком. Бој је тек петнасо та" + треш вет за паетавни“ бедне по уџерицама, Гледао-је _ плава жена са дететом на ру- што је потребно „за хигијен“ ервозом, и имље: – аи 27 а! и- с : чуУТра с ђ р и! Р 5 А. годима. Завршила је пет разре- у у умутрашњост за наставне | ве то Милован и мислио, да Кама. Из унутрашњости стана _ски и удобан живот. Не враћа лагање пријемних испита на А- ! . ке по зато избегавагу овај стсек. , опире ве мУЗИК Светла М < ; р | да пимназије. Од малена :е 0- ; у пас допир дра музика. се више Милован тешка кора. кадемији ликовних _ уметности ерала жељу за цртањем. Прте То је неправилан став који да-| ли ће икада доћи време: да и _ соба застрта ћилимом, пуна ка својој кући, већ с радошћу : „ 1 ; = 4 УМ. 4 ~ Е 3 :: 7 М, ' 010 | | 47 значи стећи прва Нава 5. с и су јој О алинани у пио- Пе бјаздива не би требало| он добије светао, сунчан стан, . сунца, пружа слику удобног и помишља на одмор и _ удобачи постићи један , 5 а усваја. | р - 2 ; 3 пре " с ' нирским новинама. Једна профе- да ан; Уз да има своју кујну, да може“ Радосног живота. Плава девој ност које му пружа његов Сто двадесет и шест девоја- СОрка цртања приметила је радо да се окупа после рада — у . чица, која се сећа дана прове- стан, у коме проводи пријатка и младића пријавило се "и ве цртане дечом руком. Улила Када буду саопштени резулта| својој кући дених у гаражи, не прави ви- не и ведре вечери са својом · А Ае ше лутке од крпа. Она већ #- ·породицом, уз радио и књигу.

поднело своје дотадашње радо

ве кроз које ће бати пуштени сада полаже

полага земних пспита, КОМ отсеку. Њена је жеља да — дости. 5 опбијеви, а ело. падања: се посвети сликарству. испите почеће" крајем септембра| Славијом Пе са опера године "рођену сестру, Јелена Радмила ПРОТИЋ. колико ватрених жеља да се На вајарском отсеку, међу _ месеца озбиљно да раде на свом ка ДИН О И мање Рави а = „успе, колико разочарења. Од 126 _ младим главама нагнутим _ нал уметничком _ усавршавању. ДЕН 4 МЕ фан пријављених, пуштено ја на по- радом, издваја се човек озбиљ- · кроз пет година изићи ће из А- _прио ту ђ та п , дар ЈЕ дагање испита 68. Оцењивачи, – нијег лика. Обичан је радник, _ кадемије ликовних уметности Пе и о поје град, да раде за Познати сликари и вајари, има: — по занимању столар. Родом је , нови сликари, нови вајари, нови | себе, за бољи живот свих труд из Суботице.. Радећи свој.сто-. наставници цртања, који ће кроз| белика, М Милован је видео

ли су тежак задатак. Требало је простударати радове, оцећити да ли је сваки ва уметничко;

20 ОКТОБРА“

у тишини, У непокретном простору, ква струја ваздуха, светли се, и чује се неритмично дисаили који је, можда, веома ј шум уједначује и умии — пре-

ларски ванпат

У мраку, где се не лелуја ника пуцкетајући, цигарета, ње човека који плаче измучен. помало се и та. рује; човеку који нема о чему да мисл

остаје само сан, А Јан на дну тога мрака осећа да у заједнич-

ком кругу смрти заузима као неко боље место. Ево, овоме се спрема најстрашнија од свих смрти —

потпуна смрт. Бесциљно диже У хоће да преузму сада

апсолутној тами очи, које неку нову улогу, као две напете машинске пушке. Али очи доносе само неки одломак, неко парче, које може бити и привиђење. Ено, у висини прозора — као нека бледа трака

светла.

— Свањива.

Гура у раме радника из ча

— гледајте, свањива.

— да, — одговара овај, — али је још: рано, и враћа се у свој дремеж.

Јан одлучује да ће остати 6; кованим на све светлијој црти на прозору, у неко доба чује први, пригушени звук трамваја, потмули шум првих аутомобила, који негде У даљини заокружавају ову провалију тишине, са зидовима дебелим као пећина, и најзад, најзаљ познате већ путеве корака, који се приближавају кроз читав низ отвараних врата све до ових последњих: чује шкрипу кључа баш у тим вратима, У заслепљујућој светлости стоји онај који је Јана ухапсио, па погледом неваљалог дечака премерава три зверке које је јуче бацио у кавез, Јеврејин, раширених бчију; У чудној позицији, лежи поред зида, као да се срушио тамо с невероватне висине; она двојица дижу се с клупе. — Ти, дођи, — говори, похазујући покретом главе на Јана. Пропушта та поред себе. и-кратко-залупи вратима. Управљан одо-

рновјејске:

удан. С счима при-

је наде младој уметници,

часовима ' посвећивао омиљеној

ЦИА РАВАН ПАПИ

то остало мртво слово на хартији. Потребно је да фронтовске организације и рејонски народни одбори, са своје стране срганизују широку кампању | |

У вези са овом акцијом, Прсшле године су биле за 3 сд студената, које су ишле од куће до куће и испитивале могућности смештаја студената. Пожељније

организоване нарсчите кемисија састављене

је да се члемови) Фронта који су у могућности да далеко од центра, приме студенте, сами пријављују, мего да се опет од великоварошке прибетава прошлогтодишњем начину. буке, од жамора,

Зато сви сни који су у могућиссти да приме студенте треба да се обраћају својим фроонтовским организацијама или рејонским народним одборима,

тде ће дати пстребне податке. Не би требало

дозволимо да се ма и један студент врати својој кући зато што није 'имао где да се смести, јер би

то био једал стручњак мање, један беочуг мање У радњи, вема светлећих рекла- | дугом и чврстом ланцу изградње наше социјали- ма биоскопа, нема усијолог у стичке дсмовине. асфалта, нема тролејбуса, Ми-

ран је то кра;, Као да је стас- !

рен за одмор људи који с20;2 |

п ветерине на раду у лабораторији

која

испит на сликар-

он се у'слободним И ла социјализма.

страг штектањем гестаповца, скреће удесно, па улево, па опет десно по степеницама, све до светле собе, заливене јутарњим сунцем. : " Седи сада на столици, гледајући на углачане писаће столове, вешалицу за капуте и на непријатно голе зидове с једином сликом Химлеровом. Тестаповац се часак окреће по канцеларији, вади цигарете и акте из фијоке; излази на часак да промени воду у вази с цица-мацама. а

уза прозора је пролећио јутро. Живахно цвркућу врапци. Полако се окупљају и други чиновници, Сигурно да још недостаје неколико минута до почетка канцелариског времена, јер се забављају полуприватним разговором, који Јану пада непријатно својим празним, свакидашњим садржајем. то је окрутност своје врсте, од које се Јан ограђује, настоји да не слуша тај разговор, пребацујући сву своју снагу у нервеи У мишице, очежујући борбу. ; у

У једном тренутку, један од њих баца поглед на сат и додаје плаве корице са списима · суседу. Корице обилазе око стола и враћају се натраг. Јан чује своје име и презиме.

— Да. — Хоћеш ли да одговараш немачки7 — Не умем немачки, хтео бих да одговарам

пољски, 6 ;

Јан осећа да његова жеља изазива неко изванслужбено, непријатељско расположење, Помичу се на столицама. Али!јон више воли да одговара пољски, јер му се чини да ће на тај начин добити У времену. Његов инстинкт рачуна с неким новим шансама у тој игри, рачуна с импровизацијом и контролом.

Његов приватни и друштвени живот пре рата познат им је до у ситнице, читају му о њему с бе-

лих табака, испуњених тустим редовима, сткуда-.

ним на машини. Јан понекад исправља неке чи њенице, без нарочитог противљења, тек толика да

тата титана.

ти испита биће много пропалих · надања, а исто тако и много раОни који су положили

своју уметност овековечити де- |

ИЛИТИ ВИА УИНИ АНИНА ПЕВА

СТРАНА 5 _ —

КРОЗИРА ДИ ПОВЕЉЕ | плу одоћиији "вб

еверни булевар је да

гужве, глесног довикивања и великих кафана. Ширска улица као да се наднела над град, као да доминира њиме, просецеца ту, на узвишици, На Северном булезару нема великих

да

дане испуњавају радом. Ту, У тој тишини, подигнуте су високе беле куће, Оне дају чига ~ вом крају изглед великог Оод= маралишта, где људи налазе ~ пријатну тишину и свеж ваздух, после напорног' рада у ра

Ри

дионицама, фабрикама и канцеларијама, Подигнуте су за трудбенике који изграђују у 5 3 своју земљу, који граде соци- После рада породица је на окупу . дализам. % ЊЕ ; 1 : ' ; __њ радости, да ће и он са песмом _ чита наглас бајку из књиге а ми] за УУНи Живео је Милован Симић | „а уснама долазити својој ку- коју је добила за одлично за-

са својом породицом скромно, скоро сиротињски. Живео је тешко и радио. Ишли су камиони Градске чистоће, а Мидесван је обављао свој посао на утовару и сањао о бољем животу. Протицали,. су дани у једноличном раду, чинило се, без изгледа на бољу Сбудућност. А вечери»; Оне су биле тешке. Враћао се радник својој. кући у жељи да телу, Уморном од дневног рада, пружи одмора, да му да окрепљења. Али то су биле само же-

ћи, где ће наћи заслужени од- вршен први, разред. '" мор.

т

; Камиони су и даље ишли # од куће до куће, али је Ми"алован са све већом пажњом ЈА пратио кретње шефера, мо"трио на сваки покрет и учио '%занат, Затражио је једнога да ф на да седне за волан. ; Камиони су и даље обављаЕли своју редовну службу, а А за воланом је седео Милован „и сигурном руком управљао. Протицали су дани залагања и упорног рада У слободи

Јелена за тренутак прекида читање, а мати радосно при: ча:

— Радио је Милован-и уно- | сио се у свој рад. Постао је већ одличан шофер. Све је би ло дивно, само нас ле мучило то што станујемо у тако бедном стану Тражили смо на све стране, не би ли се извукли из те беде. ИМ једнога дана на града за рад је стигла. Предузеће је предложило да доби-

Е-4а

Протицали су дани, Многе То је пут Милована Симића,

: де У други разред. М док мати недаће су прохујале над Југо-

држи на рукама малу, пре две

да За радног човека долазе бољи дани, да ће имати више

наруши тачност њихових обавештења. Џитања се све више компликују; у један тренутак, почињу да се дотичу осталог дела Јанова живота.

— Припадао си тој и тој илегалној организацији.

Одговара обичним гласом: И

— Не.

''та реч мора да је овде већ била много пута изговорена у различитим значењима, тако да она не означава ништа, Опет се сви полако помичу на столицама. „Већ ће они дати значење тој речи“ — мисли Јан. Али не чује ништа што би звучало као рецимо: Сада ћемо те ми одмах потсетити, што је очекивао. Један од њих полако чепрка по фијоци, вади оданде плетену жилу и ставља је | мирно на сто. Излази затим у другу собу. Јан гле да у корбач пажљиво као пас, али с презиром човека. Онај се враћа с гасмаском у руци, приближава се и.почиње да му је брижљиво ставља на лице. Јан подиже мало браду — покрет човека који је служио у војсци. У идућој секунди схвата, да је спроводник ваздуха затворен. Одједном га сви туку, онако нагрђена смешпом њушком 'тасмаске, под којом почиње да се гуши. Под, градом удараца, који су се осули са свих страна, разликује реске секотине жилом по ногама и одмерена питања:

— нег — нет — нег — Нет

Сваки ударац смањује ону малу резерву вазду ха коју има у плућима. Вентил маске је исправан али делује само на једну страну. Јан почиње да дрхти, јер су плућа исцрпла сав кисеоник и сада настоје да га истисну још из искидане утробе, ми шића, па чак и коже, У тренутку кад Јан почиње | да дише кроз саму кожу, кад је близу несвестице скидају му маску, и саслушавање тече даље као да се није ништа догодило. Пале нове цигарете, | кроз собу пролази некаква секретарица с читавим наручјем хартија, зајапурена лица, с трбухом у другом стању, бацајући на Јана стаклен поглед.

(Наставак на шестој страчп)

У часовима одмора књика је добар друг