20. oktobar

“

_ Привлачка јал пада ЗИДУ ла (Иве ЗА А аза Пиј

та

натој земљи има велихи број разних бања, које по својој лековитости, по разним ин5 дикацијама долазе у ред пајбољих светских Сања. Њихова лековитост нозната- је у највеђем броју случајева још одавла. Неке од њих постале право стециште многобројних посе-

"места за опоравак |

| у ) | 5 : утобус који вози од СпомеК ника за Дедиње не иде виКА ше онцм путем од „Мостара“ преко Звезде Румунском до Болнице, већ скреће код Пиваре ка Стадиону. : Е " Пут којим је аутобус раније ишао утолико је бољи што је због станице код Звезде уједно имао везу и с доњим делом Дедиња: Толстојевом, Шеноином и другим попречним улицама. Та станица је добро долазила и радном свету Топ

"Зашто Топчиде | немају превозног средства2 |

Ја у |

рско Брдо и доњи крај Педиња _

видовића, Војводе Путника или

са оне друге стране од Цареве Ћу-

пријесили Топчидера. К Нарочито када. буде дошла зи-

_ма, нама ће бити много теже да

пешачимо због поледице и снега.

Увођењем старе станице код Звезде, или неке нове у томе делу Дедиња или Топчидерског Брда, била би веза тога краја много лак ша и бржа.

к. ч.

ж Па Црноберзијански биоскоп

скопске улазнице по црно

окле ће се продавати биоД које

берзијанским ценама,

су често више за сто ма сто: Пред улазима у биоскопе наћи

веће увек дечаке који имају код себе по десет, по двадесет па и тридесет карата, а на благајни

рилаца из) свих крајева наше земље, па и ино- може појединац да добије само

"странства. Таква је и Врњачка Бања, или, како четири карте.

"Је краће зову, — Врњци. Ова црна берза омогућује да У природним парковима, низ пропланке који биоскоп гледају људи који плаћа-

"се спуштају од шумовитог Гоча, на чијем обронку извире Врњачка река Простире се бањски крај, насеље са безброј добро уређених вила и других зграда, на надморској висини од 275 метара. Изденци Гоча протежу се долином реке у простору "од 2—8 километра да се најзад изгубе у простран_ ству равнице око Западне Мораве. Таласаста око-

линка Врњачке Бање са низом брежуљака, проша-

_рених омањим шумицама, чини још лепшим изглед · ин отклања досадну једноликост равница, тако да

чидерскот Брда. Ипак нам је лакше да пешачимо неколико стотина метара равницом него да идемо узбрдицом улица Миодрага да-

ЈУ двоструку па и већу цену. Друто, постоји сумња да и _ понеки благајник биоскопа има од тога зараде. Треће, и најважније, де-

а хх Да ли су потрошачке карте лутријаг

карте

ђ отрошачке свакако зацијом, она је протестовала код посетилац има прилику за дивне шетње и излете. вису лутрија: не извлаче · уличног повереника _ другарице Према неким ископинама, утврђено је да је се пуким случајем из _ Шиповић, на шта јој је ова одго-

_ Врњачка Бања била позната још у римско доба, бубња. ВА ви тајле тата пара

али не постоје документи да су се људи ту лечили. Тек касније, из доба Турака, потичу подаци да су се они ту лечили и нагонили сељаке да их за време њиховог боравка у бањи хране и из државају. Касније су сељаци затрпали бањске извсре, ваљда из страха да их Турци не би опет неголили да их хране, па је Врњачка Бања уствари почела да се користи тек од 1854 године. Прва чесма на минералном извору изграђена је од дрвета 1875 године, а примитивно купатило са дрвеним базаном било је замењено новим 1883 године. После Првог светског рата бања је почела да прима госте и из иностранства, и надалеко се прочула по својој лековитости.

Врњачка Бања има топле и хладне минералне изворе. Топли минерални извори по хемиском саставу иду у ред алкалних кисељака. Температура'" им је 36,59 С ни њихова вода се употребљава 8> пиће, купање, инхалирање и испирање желуца в црева, грла, носа, за облоге код разних локалКих обољења или за масажу. Радиоактивинтет ове воде условио је и лековитост купања у њој. Предратно купатило са пространа два базена сада се пугуређује, и у ту сврху подигнуто је ново велико купатило, које ће располегати добро уређеним и великим - базенима и низом када као и посебним одељењима за испирање, Радови на изградњи овог ковог купатила приводе се крају и оно ће до краја ове године бити завршено, тако да ће за идућу сезону посетиоцима бити омогућено брже и лакше

| коришћење топлих извора и купатила.

Хладних минералних извора има три. По хемиским састојцима вода у овим изворима припада

_ реду киселих хипотерма. Сви хладни извори дају улупно око 1 литар воде у секунди. Вода се употребљава за пиће, јер служи за лечење болести оттана за варење, катар у желуцу и цревима, за 2 цење болести јетре, затим органа за дисање (катор носа, грла, бронхија, астме), болести бубрега и мокраћне бешике, артериосклерозу, малокрвност, !-"ћерну болест, болести срца, нервозу итд.

Дапас- у Врњачкој Бањи има више државних добро уређених хотела и неколико разних опоравилишта Завода за социјално осигурање, који могу да приме знатан број посетилаца,

Врњачка Бања је свега 3,5 километра удаљена од истоимене железничке станице на прузи Сталаћ — Краљево — Чачак, а добрим саобраћајним везама омогућен је лак долазак из свих крајева државе.

Међутим, пре неки дан, повереник за Раваничку улицу, другарица Милка Шиповац, понела је у Отсек за снабдевање Петог рејона, поред осталих уверења, и уверење другарице Милице Латинкић, службеника У Индустрији прецизне механике, и све то предала на рад другу Воји који ради у овом отсеку. Друг Воја је издао другарици Латинкић карту Р-3. Незадовољна овом категори-

Да ли је млеко потребније од парфема2

а Булевару Црвене армије,

Н од Техничког факултета

до Народне скупштине, и-

мамо свега две продавнице Градског млекарства, а четири парфимерије. Три од тих парфимерија су градска предузећа, где продавачица обично залудничи, док оне несрећнице у млекарству с муком отаљавају посао у закрченим просторијама. Тако, на пример, поред једне препуне млекарнице, зврји празна једна градска парфимерија, а могле би те две просторије лако да се споје, па да се

. [ ДРФИААЕ Ом )дД

АЛАЕСАРА

45 1

избегне тискање око млека, хле-

ба и беле кафе с пецивом.

п. п.

гу Воји и казала му да карта тре-

ба да буде Р-2, али је он остао упорно при томе да је правилно издао карту и не жели да врши никакву исправку.

Другарица Латинкић отишла је сама у Отсек и тамо сасвим случајно није наишла на друга Воју, већ на неку другарицу која ради У истој канцеларији и њих су две свршиле ту ствар: карту Р-3 замениле су картом Р-2.

Зар је онда чудо што поједин-

ци негодују због рада ни кривих.

ни дужних уличних повереника кад У једном Отсеку један службеник ради овако — други онаког Стојанка КАТАНИЋ, учитељица у пензији

жх

па - продавци навикавају се непоштеној , заради без рада. њави кавају се да на лах начин дођу

и р 65 4) до новца и на тај начин претварају се већ у детињству у паразите нашега друштва.

Контрола би морала да буде по"већана, а о деци која се затекну на овоме „послу“ треба повести рачуна, запослити их, скренути са рђавог пута којим су пошли.

|: Владета ПЕТРОВИЋ, студент медицине

·_ Њима књига жалбе не треба...

ила сам у посети код лекађ ра у Диспансеру у Звечанској улици. Видела сам да су сестре грубе према мајкама и потражила књигу жалбе од сестре Бранке Петровић. Она: ми је рекла да књигу жалбе немају, јер им то не треба: нико на њих не може да се жали. Мислим да би ипак књига жалбе била потребна да би се омогу-

ћило мајкама- да унесу своје примедбе. То је лакше и за саму установу, како би се проверило да ли је жалба умесна или није. Ако је умесна, да грешке буду исправљене. Вера М. ТОДОРОВИЋ

Беличка 21

Не пљуј на свој посао.

свој посао, а црње и горе

што може да зарази свет. Мислим на понеког кондуктера, а често се нађу такви, који када дају карте за трамвај, аутобус или тролејбус, пљунву у прсте и упљувану карту, да би је лакше сотцепили, пружају путницима. Видела сам ономад како је једно дете такву карту гурнуло у уста, када се хватало за наслон од столице, Не би било тешко да сви кондуктери добију теглице с влажним

р = је већ што пљује на

| Ју „лозенство Југославије,

"У "Опатији се одиграва...

__БНОПНО_ ДРЖАВНО Првенство

Опатији је почело такмичење Шаховске лиге за екипио треће по реду од ослобођења. Према

лан

на“

Монако стоји каиш за ту посуду.

сунђером, на чантри по-

љ,к.

што му за идућа такмичења број тодина прелази границу одређену за омладинска првенства. Похваје гест „Партизан“, које је Матановић на његову молбу изнимно примило у редове овота друштва. На тај начин младоме таленту, Матановић, правилно развијање у друштву мајстора Милића, Божића, капетана Марковића и других одличних шахиста ЈА. Млади Матановић већ сада у екипи учествује на екипном првенству ФНРЈ у Опатији. игре, који је Матановић показао

руководства ЦДЈА

као што је

омогућено · је даље

„Партиза+-

Квалитет

плану предвиђено је да се такмичења одрже на Ријеци, али су она из техничких разлога морала бити пребачена у Опатију. | = Суделује уњупло десет екипа са по осам играча и по две резерве, Александар. Матановић

(Београд) омладински првак Југославије

_ Победа Матановића на омладинском шампионату ФНРЈ

Цељу је завршен турнир Ју за омладински. шампионат Југославије, на коме је суделовало 16. најбољих омладина"ца шахиста из свих народних република. Од фаворита на такмичење није дошао једино суботички првак и мајсторски кандидат Фудерер. Титулу првака заслужено је освојио (београдски првбкатеторник Александар Матановић, а за један бол испред Ивкова, Својом победом у Цељу „Мата.' новић закључује своје учешће на ; | омладинским шампионатима, поу , МЕ ' 3

те је према томе у Опатији окупљено стотипу играча из свих крајева Г, Југославије. На турниру суделује 18' мајстора, 12 мајсторских кандиИ дата, 32 играча прве Категорије, 11 друге, 12 треће и 15 играча четврте 4 категорије, Титулу државног првака брани екипа ЦДЈА „Партизан“, Из НР Србије суделују четири екипе; »Црвеџа звезда“ и „Металац“ ___(Београд), екипе АП Војводине „Слога“ (Нови Сад) и „Динамо“ (Пан· чево). НР Хрватску заступају „Младост“ и „Динамо“ оба из Загреба. из НР Словеније учествује „Крим“ (Љубљана), из НР Босне и Хер"цеговине „Сарајево“, а из НР Македоније „Вардар“ (Скопље). Отказала је једино НР Црна Гора, у којој и поред великог броја шахиста пропустом тамошњег фискултурног савеза _ мису _ спроведена _ такмичења. 1 Е [

у Екипно првенство ФНРЈ одржава се у Опатији У присуству ве-

' , лихог броја посматрача у дворани „Славије“. Свака екипа са сваком игра меч на осам табли. Игра се редовно по колима од.8 до 12 часова пре подне, а прекинутс партије од 16 до 20 часова. Врховни судија је Драгутин Зорнберт из Загреба, ; )

Према досадашњем току такмичења главни су конкуренти | за псасг екипног првака „Партизан“ и „Црпена звезда“, а евентуално и љубљански „Крим“, Очекује се јо:а висок пласман „новосадске „блоге“ и загребачке „Младости“. Са парочитим интерссовањем прате се |сусргти на првим таблама, на којима играју наши истакнути мајстори

_ ми мајсторски кандидати. Екипно прљенство је одлично успбла смотра "југослозенског шаха. у , ; |

Уредништво и администрација Ректора Драс.

_ Јовановића 1/М,

тел редакције 20-448 и 21-057; администрације 22-210 Одтоворни уредник Славко Јанковић, Чек. „рач. 1-9069114. Пошт. фах 752

на турниру у Цељу, у потпуности оправдава наде да ће он већ у догледном времену освојити мајсторску титулу.

· Другопласирани у Цељу ' Борислав Ивков дошао је на турнир још понешто заморен од учешћа на мајсторском турниру у Рогашкој Слатини. У' почетку је доста ремизирао и заостао у пласману, али. је у финишу низом победа избио на друго, место. "Као у Матановићу, тако и у Изкову треба гледати будућег мајстора,

који ће за, коју годину. појачати“

нашу државну репрезентативну

екипу.

Омладински шампионат У Цељу посведсчио је 'да располажемо низом младих снага, које ће у току идућих година доћи до све виднијег израза. Очевидно је да гад на уздизању нашег шаховскот подмлатка даје све веће резулта: те, што је најбола гаранција за. даље напредовање југословенског шаха.

о ослобођења, рукомет, као игра и спор“, | уопште није био познат у нашој земља Ниједан спортски клуб није гајио оу врло интересантну игру, која код такмичара развија велику брзину, захтева изванредну „спретност у руковању лоптом, развија рефлекс и захтева јаку физичку кондицију. Велики напор који од спортисте захтева рукомет, доприноси у сваком погледу свима који се баве и другим спортовима. Због тога је рукомет постао и врло добар допунски спорт. Доскора код нас рукомет је искључиво био допунски спорт. Многи познати футбалери, тенисери и хокејисти бавили су се овом граном па су чак излазили и на такмичење. Међутим, у последње време, захваљујући великој бризи коју Фискултурни савез Југославије поклања даљем развоју рукомета, ова корисна грана моћи ће несметано да се развија као самосталан спорт. Притом се неће тизгубити из вида да је рукомет и користан допунски спорт за спортисте других. грана У наштој земљи први су почели да играју рукомет загребачки средњошколци. У низу сусрета и првенстава, које су између себе одржали, загребачки средњошколци су створили врло солидне екипе, које су успешно излазиле на крај и са тимовима већ искуснијих спортиста. На гостовању, које су прошле године имали у Београду, загребачки рукометаши открили су и београдским спортистима све лепоте и корисности рукомета. Убрзо затим у Београду је основан и фискултурни актив „Триглав“, који је окупио најбоље рукометаше Београда, углавном Словенце. Нешто касније, рукометне екипе основали су „Железничар“, „Црвена звезда“, „Београд", „Партизан"' и Гимнастичко друштво Београд ЈП, где је прешла цела екипа „Триглава“. Сем тога, рукомет је врло брзо ухватио корена и код београдских средњошколаца и средњошколки. Друга, Трећа и Седма мушка гимназија, Средњотехничка школа, затим Прва, Друга, Трећа и Седма женска гимназија створиле су одличне екипе, које данас сачињавају темељ рукометних секција по друштвима. Тако је екипа „Партизана“ састављена од играча Друге и Треће мушке гимназије и СТШ. „Партизан“ је овим средњошколцима омогућио врло добре услове за рад и систематски

тренинг. Врло брзо све секције по школама биће укључене у друштва. Сада, на почетку развоја рукомета у нашем

главном граду, треба уочити све недостатке и кочнице у развоју ове корисне игре и убрзо их отклонити. Пре свега, сви београдски рукометаши имају на расположењу само један терен за тренинг. то је игралиште ,Железничара“. Па и на овом игралишту они не могу довољно да тренирају. С созиром на брз развој рукомета потребно је што пре обезбедити још који терен за тренинге и утакмице.

Београдски рукометаши немају довољно специјалних лопти, ни реквизита. Они се довијају и набављају реквизите са разних страна, али све још увек у недовољној количини.

Највећи проблем рукомета у Београду је нелостатак стручњака, тренера и судија. Београд укупно има само двојицу стручњака, који су истовремено и тренери и судије. Природно је, да ова два стручњака не могу да одговоре темпу којим рукомет треба да се развија. На за сада преко стотину регистрованих играча и играчица и много више нерегистрованих, потребан је већи број стручњака. МеЂутим, Фискултурни одбор Београда није за ову годину предвидео ни један курс за оспособљавање рукометних тренера и судија. Ово је остављено за идућу годину. Али су потребе толико велике да би требало још ове године организовати те курсеве. Уколико буде више стручњака и тренера утолико ће више моћи београдски рукометаши да се такмиче. Ово питање треба решавати тим пре, јер већ до краја године београдске рукометаше очекује низ тежих такмичења, где спада и првенство Београда, затим сусрети Београд — Загреб итд. Треба уложити малс више напора па да свако друштво добије по једног тренера,

Велики недостатак рукомета у Београду је у томе што се углавном гаји по школама. Радничка омладина уопште није обухваћена. Самим тим трпи им квалитет читавог спорта, Зато је потребно ада спортска друштва што пре оснују рукометне секције, а том формом рада могу да се користе и тимнастичка друштва. Сем тога, у домовима ученика у привреди рукомет треба да заузме јелно од највиднијих места. Овде треба поменути случај београдског „Металца“, који је карактеристичан за

„погрешно схватање улоге рукомета и за недовољну

бригу, каје управе појелиних друштава посвећују овој важној грани. „Металац“ је имао прилично добру секцију која се распала. Ово друштво не жели више да гаји рукомет. Овде је углавном посреди увршћење рукомета у »ниже'“ спортсве и недовољно схватање задатка фискултурних друштава. Сем тога, многа друштва не желе да оснују рукометну'секцију из бојазни за њен успех и еваки покушај сматрају као експерименат који тешко може да усле.

Постоји и погрешно мишљење да је рукомет сличан футбалу. Међутим, рукомет је Управо игра супротна футбалу. ЈУ рукомету нема грубости'. и претеране оштрине, правила су много прецизнија, казнени ударци се разликују и лопта се, најзад, | итра руком. _

По првим утакмицама одржаним у Београлу. које су имале углавном пропагандни карактер. видело се да су наши спортисти и публика прихвзтили ову игру и да она може у Београду повољно ца се раззија. то је за једну спортску грану ол прворазредног · значаја. :

Зато треба што пре обезбедити редован тренинг свим рукометашима Београда, а не само репрезентативним, екипама,, треба обезбедити терен, оспасебити стручни кадар, набавити лопте и реквизите. испуњење свих ових услова омогућиће јак напре-. дах рукомету. Сем тога, и сва београдска друштва. мораће да посвете већу пажњу овој важној и корисној трани спорта. 1

Штампарија Шгампарско издавачког предузећа

Народног фронта Србије,