20. oktobar
пази Ини | = Ву ДЕ ПРЕ МИРЕ РРШИН БРИНУ Ру
БРОЈ 201 ГОД. У зе
~
ЈЕ СА ПРОШИРЕНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ГРАЛСКОГ ОДБОР
ЗАв задаци
[8]
РАТО ДУГОЊИЋ,
а недавно одржаној град ској конференцији На. родног |" фропта Београда, у којој су узели учешћа
претставници Градског, рејолских и основних организација. “Фронта, – претставници _ АФЖ,
Народне омладине, Месног син "дикаљног већа, Савеза бораца, као и велики број руководилаца највећих београдских предузе-
ВА СИР ПРВЕ НП ЛИН
БЕОГРАД, 1 ОКТОБАР | 1948
ћа одржао је секрстар Градског:
одбора Народног фронта Бео.
_ града. Рато, Дмгоњић, топло нож“
з"рављен, | реферат о наредним 27 талима
Народног фронта У ограду.
Усврнувши се, у почетку сво излагања, на спољно - поли„чке догађаје као и на беспринцдипијелну кампању кога се води против нашег народа, јер „својим дјелима, својим радом и својим успјесима _ показујемо да је Титова група читав народ Југославије“ — Рато Дугоњић је подвукао потребу активнијег, нолитичког рада у – Народном фронту. а.
Наводећи поједине пасусе из кампање пером коју воде појгедини органи комунистичких пар тија осталих земаља против нас, Рато Дугоњић је рекао: „Оно што је за нас, за политимч ки рад Народног фронта и 34 маневре наше реакције нарочито интересантно у _ Београду јесте да се сви они који су до јуче тражили заклон за борбу против социјалистичке изградње иза парола о западној демо кратији, данас преоријентишу и
као параван за свој противнародни рад узимају резолуцију Информбироа“.
„.-. наш политички рад ни једног момента не смије да буде шаблонски, укалупљен, само у нека општа предавања.
„Ми мора живо да гледамо на развитак и методе реакције, да откривамо. и разголићујемо њене, нове пароле и заклоце кодн су јуче били под плаштом _ чисто демократије а данас неких назови револуционарних фраза које опи прилагођују како знају, им како им треба“.
А потом, завршавајући. излагање у вези са кампањом против нас, подвукао је Рато Дугоњић: „Ми „већ видимо у шта се претворила паљба која је почела резолуцијом, Из силних артиљериских плотуна она се претвори“ ла у једноличну, досадну јесењу кишу која пада изван наших граница и Која у првом реду кваси, деморалише и уноси суморност у "душе оних људи на које сипа, А у Југославији сунце сија јед нахо и данас као и јуче и сутра ће сијати још јаче, јер смо У праву, јер се рукдводимо, у нашем раду марксизмом - лењинизмом, јер смо исто тако чврсто. у антинмперијалистичком блоку н уз Совјетски Савез као што смо били м јуче, јер Је наша перспектива о јасна и свијетла а то је испуњење _ нашег Петогодишњег плача, кога упркос и досадашњим 6 Мовим сметњама испуњавамо, то је бор
ба за извршење програма наше,
Партије, програма нашег Народ ног фропта, кога ћемо својим Ру кама претворити у | социјализам:“ __ кој изградњи наше
ГЕ
у % |
НЕДЕЉНИ лист НАРОПНОГСФРОН:
ИЗЛАЗИ овако ПЕТКА
Прешавши на питање задатака Народног _фронта, Рато – Дугоњић је споменуо најчешће питање које се поставља ло у дискусијама у последње вре.
ме: питање учешћа . синдикал-
но организованих радника и нам;ештепика у раду основних организација Народног фрошта. У везис тим он је рекао да се ово питање у извесним случајевима постав. љало _ погрешно, често шаблочски „мјере које су предлагске _ да би се — појачало учешће синдикал но организованих радника и намјештеника у раду основних организација Фронта ве ћином су адмњ нистративне природе и своде се на _— одговорност пред полружницом за рад у Народном фронту. Јасно је да такве мјере ниуком случају не могу саме да ријеше питање. За нас није битно да ли ће неки радник чути ово или опо политичко предавање У својој подружници или у основној организацији, да ли ће он ићи на добровољни рад организован у бригади која је ство рећа у предузећу или по термторијалном принципу, Битно је да радмици и намјештетици пе треба да: Суду изоловани од 0-
"еталих радних. људи, да они са
њима морају да буду повезани у политичкој организацији, да се не смију одвојити од осталих грађана, него да морају на њих утицати,“ Најважнија ствар у рјешавању овога проблема јесте у томе да се већ једном јиспо одреди када радници и памјештениши _ морају да учествују у раду основлтих органи зацила Фронта, у којим питањи-– ма не могу да не учествују У раду _ остовних — организација Фрошта, која питања из наше со цијалистичке изградње они не могу, осим у најопштијим пртама, да расправљају у свогој подружници“, 2
„Ако говоримо о прекретнини у раду Народног фронта која ће значити његово истинско снажење и још више повећати доприпос Фронта социјалистим земље, рекао је даље Рато Дугоњић, оп-
" да на том пољу треба у првом
реду да направимо преокрет. Погрешно би било сву оцену схватити тако као да се у том правцу досад ништа није урадило. Учешће грађана у изборима за мјесне органе ·народне власти, зборови бирача, савјети, конференције по појединим питањима, итд. итд. све су то форме у којима је наш Фронт учествовао у бпрању и вршио контролу над радом народних одбора. Али на-
„ правнти' од :тога систем, изли је-
чити све те форме малокрвности,
. додати им нове које ће мобили-
' свакодневним задацима народне
још шири број чланова фронта за помоћ у
сати Народног · власти, које ће отворити нове
мовућности за коптролу од стране) грађана сваког корака Народ-
наг одбора, које ће помоћи да се паметни предлози и ум,есне критике од стране Фронта 0-
ето то је
ствађују у животу“ један од основних дампашњих 3а-
датака-и народних одбора и ор-
ганизација Фронта“.
' Пошто је набројао све досадашње успехе, учешћа грађана у раду органа народне власти и ци тирао навод из резолуције Петог
конгреса који гласи: „Свестрано
' учешће меса у раду месних ор-
гапа пародпе власти, развијање критике и контроле радних ма-
. [ ИН "са пад ралом државних органа,
ти. · Дугоњић је затим мавео све опе
привредним апаратом“, Рато
море које ће се предузети од стране народе власти да се. још шире омогући учешће грађана у раду свих оргапа и ојача коптро ла од стране широких радних
маса. , | „Предвићено је да се отворе одбориичке собе, у СВИМ рејоћским одборима, гдје ће у свако |
1"
%
Ц
стоје пострани,
· ком. апарату има
Понта
доба моћи да долазе грађани са својим предлозима и жалбама, предвиђено је да се савети при свим повереништвима реорганизују и постану стварни помоћници појединих повереника а преко њих читавих одбора у изношењу и ријешавању потреба грађана; предвиђено је одржавање редовмих конференција по појединим питањима рада народног одбора, комисије, групе грађана итд. преко којих ће Фронт учествовати у рјешавању разних питања као на пример у контроли провођења задатака на разним подручјима која су од непогред. ног животног иптереса за све грађане као на пример план мреже продавница, контрола угости= тељских радњи, продавница, контрола довоза и квалитета робе,
станбено питање, питања услужних раднолица, задруга итд. итд.“ у
Подвсачећи потребу „..-да
се сваки предлог, свако мишље ње и свака критика која је организовано дошла мора обавезно да узме у разматрање м да се предузму одговарајуће мере за спровођење..“, јер је наш читав систем власти тако постављен, Рато Дугоњић је 0штро критиковао ·протусте У овом смислу, наводећи конкрет не примере.
„Треба обогатити садржај ра да _ фронтовеких — организација, рекао је потом Рато Дугоњић. И то: конкретном политиком 3 прадње вашег града, учвршћењем народне власти, решавањем
жизотног питања _ грађана, питања _ снабдевања, _ саобраћаја, изградње улица, стапова, здраљз
ствепих установа и вуиховог рада штд. Ето питања која смндикалио оргапиз ј И намјеш те нит вају кроз оспомне, аепиза црте Фрошта, на тим _ питањима ом и сстали грађани“ не смију да Тешкоће пред "којима стоје наши народни одбо ри су велике: наши радна људи морају да буду у курсу СВИХ тих тешкоћа, да заузму активан став према њима, да кроз фронтовеку организацију оства ре помоћ у савладавању _ тих тешкоћа и да сносе 'један дно одговорности како за рад на“ родног одбора уопште, тако и за рјешавање копкретних питања која се снагом наших радних људи могу да рјеше.“ Потом је секретар Градског одбора Народног фронта Рато Дугоњић говорио „о два конкретпа задатка, која се у овом
'" моменту Постављају пред На-
родни одбор града Београда и пред читав Народни фронт. То су питање снабдевања и станбено питање.“
Говорећи о томе да по питању снабдевања ..,... непријатељи наше земље и Фронта покушавају да пруже најјачу битку и да политички капитал створе на тај начин што желе да прикажу да се у снабдевању иде силазном линијом.“ Рато Дугоњић је побројао велики низ успеха у снабдевањју нашепа града, као и перспективе да се снабдевање још побољша, пај је
подвукао _ политички задатак Народног __ фронта | „--.да зна да одвоји здраву и конструк-
тивну критику грађана на многе пропусте којих има у снабдевању код нашег трговачког апара та од штеточинске – пропаганде која'иде за тим да нас дезорганизује.“ |"
„Грешака у нашем – трговачврло много, екао је Рато Дугоњић, потом. Та већину од тих грешака указали су грађани на зборовима бирача и већ се у низу питања поступило _ према _ предлозима. Несумњиво је да се, сада питање снабдевања претвортло у, субјективно _ питање, у питање рада нашег апарата и да сада
постоје све“могућности да се опо ријеши како треба.“ | Рато Дугоњић је рекао да
" Народни фронт Београда не би
смеб у том питању „... да сто ји само у улози критичара, него једсн дио рјешавања _ тог задатка мормалног и културног спаблевања паших грађата трб"ба да узме на своја плећа.“ Он је подвукао низ · примера гле су несавссни грађани отежава ли снабдевање, а. фроптовска. организација пије на то! редгирала. а .
Што се тиче стапбепот „пита“ ња, које је други горући проблем "Београда, Рато. Дугоњић
ја подвукао потребу што чвр-
2 ФРОНТА
ђодгада
шће сарадње радних грађана са станбеним отсецима који су стављени под пуну контролу грађана. „Ми у Београду имамо масу људи који по свим про писима и праву не би требало ла буду у Београду и да заузимају мјесто нашим официрима, радницима и службеницима који често ради њих морају. да. живе у ужасним станбеним условима. И у том правцу, откривајући оне који немају нити права нити потребе да сједе у Београљу, а који се најчешће изругују свим напорима наших радних људи, ми ћемо до краја године успјети да добрим дијелом рјешимо бар најтеже случајеве“ Прешавшли на
организациона, питања и њихсва недостатке, Рато Дугоњић је критиковао
„ ·· - шаблонизам који се зацарио у методама рада и руковођења рада Народног фронта...“ и подвукао да досадање преношење директива ба седница
Градског одбора на седнице ре јонских одбора а потом на седнаце, одбора основних организа ција _умртвљује рад Фронта. Рад основних организација треба прилагодити њиховим специфичним условима и треба наћи облике да се у рејонске и секције основних — организација бирају опи људи који за поједине _ послове имају највише смисла и склоности.
„Олдборима основних _ органи. зација потребно је и мора се давати општа линија рада, дати им опште задатке, који стоје пред Народним. фронтом у чита вом Београду, али се треба дуидонтисати на то да одбори о сновних организација што само сталније спроведу те опште за датке,“ :
Што се фронтовских _ група тиче, Рато Дугоњић је напоменуо да је пракса показала да је њихово постојање потребно и да групе треба још више развити и пронаћи праве садржаје њиховога рада,
Подвуксвши' да су, и поред овог критичког осврта, успест Народног фронта веома вели-
ки, Рато Дугоњић је рекао: „Ми морамо да објавимо = немилосрдну борбу сваком ша»
блонизму, барократском и па. пирнатом руковођењу, · да непрестано _ распирујемо револуционарни жар' који постоји у нашем фронту, да сваког човјека, сваку организацију — потсти„чемо да развије што „ширу и што разноврснију иницијативу у борби за стварање новог живота.“ |
На крају, Рато Дугоњић је подвукао ' три задатка који непосредно стоје пред Народним фронтом. . То је: још шире: ра-
_ звијање добровољног рада, орга| Низовање широког | идеолошко-
| политичког рада међу члановима Народног _ фронта и "остварење
· програма · културног и забавног живота за наше фронтовце у то. ку ове сезоне, ' :- ка“ | „На крају, хтео бих још једном да нагласим да сваки потез у раду Народног фронта у Бео " праду, треба да буде заснован „на убеђивању људи, на тумаче. | |њу сваке мјере, сваке акције, | коју подузимјију било фронтов ске организације -самб, било на"родни одбори, било влада, Без таквог рада 'нема истинских "успјеха, Једино такав. рад у прошлости могао је да створт
| овако чврсто:и несаломљиво је- |- |
| динство нашег радног народа. | окупљепог у Народном фронту, | "једино такав рад могао је и да „ збије паше народе око Комуни. стичке) партије и нашег партиског и државног | она челу са другом Титом, тако да као, гранита стјена одолије· вају свим вихорима“ — завршно | је Рато: Дугоњић.
тате ТЕ и Та
о ж __РЕКТОРА_ДРАГ. ЈОВАНОВИЋА. !ЛУ,
руководства '
1 “ 5
УЖА (
аи јели бај о" 46а #22 а
И И Бр.
ПОШТАРИНА ПЛА | _ ЋЕНА У ГОТОВУ 3
Ву
ТЕЛ. 20-443
4 | ЗА „+
т актадај. 75 — Дан артиљерије Југословенсне армије
ве године наша Армија, а са њом и сви наши народи, први пут прославиће Дан артиљерије Југословенске армије.
У наредби Врховног команданта оружаних снага, маршала Тита, о установљењу Дана артиљерије, каже се:
„Почетком мјесеца октобра 1941 године, а послије побједоносних борби за ослобођење Ужица и Чачка, отпочела је дејствовати у саставу партизанских јединица прва артиљериска батерија у На- 5 родноослободилачком рату. Она је 7 октобра успјешно тукла непри- Е: јатељски фашистички аеродром у Краљеву и активно судејствовала 4 у даљим борбама.
Тај дан означава почетак славног борбеног пута који су наше артиљериске јединице у Народноослободилачком рату.
Да би успомене на. многобројне и јуначке борбе наших артиљераца у току Народноослободилачког рата заувијек „живјеле у свијести руководећег и борачкот састава Југословенске армије и наших народа, наређујем: да се,7 октобар, дан када је ступила у борбу прва наша артиљериска батерија, слави у цијелој Армији као Дан артиљерије Југословенске армије.“
Ова наредба Врховног команданта о установљењу Дана арти- | љерије, као свеармиског празника, значи високо признање нашој младој артиљерији од вољеног вође наших народа и врховног. команданта друга Тита. ,
Установљење Дана артиљерије значи и признање свим палим | херојима у берби за слободу и независност отаџбине. за љешши и < срећнији живост свих радних људи наше земље. Њихова несебична борба у најтежим данима наше историје претставља потстицај у изградњи земље и Армије, за чију су снагу, моћ и процват дали своје животе стотине хиљада. Ц
Наредба врховног. команданта о Дану артиљерије Југословен- : ске армије значи признање друга Тита и наших народа нашим хра- с брим артиљерцима; признање -за њихове заслуге и заслуге њихових јединица у неравној борби, када смо 1941 године, са првим освојепим топовима, водили славне борбе у Србији, када смо се, са по неколико топовских цеви, одупирали непријатељским 'артиљериским пуковима, прогонили их и уништавали, када су наши први артиљерци, смели родољуби, давали своје животе у борби за срећну домовину.
Наша артиљерија, артиљерија Југословенске армије је. млада. Она се, може се рећи, стварала из ничега. ј
Артиљерија бивше Југословенске војске, издајом и срамном | капитулацијом 1941 године, предата је. непријатељу, а. да готово није пи метка испалила. Тиме је нанета тешка љага нашим славним тобџунјама из „минулих ратова. 4 п "Наши народи су одувек, гајили "љубав "према "артиљерији ЈУ -
прошле
Див
| ни“
уславној историји наших народа пуно је примера херојских дела наших тобџија. На примерима легендарних јупака Танзска Рајића и Стеве Синђелића васпитавале су се генерације наших артиљераца. У ратовима 1912/13 и 1914/18 наши артиљерци су дали много примера вештине и смелости.
Те светле традиције наше артиљерије осрамотили су капитуланти 1941 године. Но ову срамоту скинула је млада. и славна Титова артиљерија у ослободилачком рату.
Пут артиљерије Југословенске армије био је тежак, али „славан. Стварањем наше Народноослободилачке војске стварана је и нова, народна, Титсва артиљерија. ) :
Када су наши народи на позив славне Комунистичке партије кренули у тешку и неравну борбу 1941.године против далеко налмоћнијег непријатеља, наши, славни партизани нису имали ни пу-
шака, акамоли топова. Наши првоборци отпочели су борбу тако- + рећи голоруки. Ту и тамо имали су понеку пушку и револвер ин то г је било све. Али наши храбри пртизани знали су где ће наћи ору-
жје — у непријатеља га је било доста. Они су, у првим данима 1 устанка, са овако слабим оружјем, али са челичним срцима вешто ! и изненада нападали на наоружаног непријатеља, отимали му ору- | жје и тако се наоружавали. |
У почетку ослободилачког рата наши партизански одреди пле- : нили су поједина непријатељска оруђа, често без нишанских справа 1 и са врло мало муниције. Партизани су одмах ова оруђа“ употребљавали у борби против „непријатеља. Пошто у нашим партизанским одредима није било стручних артиљераца, то су на тим заплењеним топовима. послуживали они који су за то изразили жељу. Они СУ РАНА онако како су знали и умели. Наш је човек одличан ратник и он уме брзо и, вешто да се сналази. То се најбоље видело у.тим првим данима борбе, када су за неколико дана успевали да заплењена непријатељска оруђа оспособе за борбу и да њима са успехом туку непријатеља. Гађало. се углавном само непосредно | из малих даљина. Топовима су углавном тучени бункери или утвр» ђене зграде, као на пример напад на жандармериску касарну код
Врховина или напад у Широкој Кули (МГ личка дивизија).
. . Има много примера из.којих се може видети како су наше · храбре пролетерске и ударне јединице плениле од — непријатеља оруђа. Ево само неколико: 6: ,-- · : ' ~ У новембру 1941 године народни херој Сава Ковачевић са сво- | | јим партизанским одредом запленио је од Италијана два пољска, топа и пренео их у Стубе код Никшића. Он је поставио један 'топ на 3 км од Никшића у коме су.се Италијани били затворили.) Наши су опалили неколико граната што.је код Италијана изазвало велики
У (Наставак на другој страни)