20. oktobar
_ стране рејонских народних
ка
ул
_Ћћ
" (Наставак са прве стране)
половине, а од те половине има добар проценат заменика.
_ Природно да. земевик не мо-
же заменити саветника и да је ова прокса погрешна. сазетнипи су често изабрани на састанцима извршних одбо ра основних фромтовских ср
_ гамизација преко њихове во-
ље, често у њиховом отсуству,
_ ли им. нису објашњене ду-
жности и прави задаци савета прађана, или су опет саветници ово задужење додили поред још неких других задужења. као своје споредно задужење. Ако идемо још даље, видећемо да се поједини саветници не интересују ралом савета, не
· међу јасну претставу у чему је
њихов задатак, сводећи _ цес рад савета, на свршавање ма
· Њих техничких ствари у ули-
ци Поред тога, стручна спрема саветника често је таква да је унапред“ јасно да он не мо же одговорити задатку који се пред, њега поставља,
Друго, саветима грађана ол ол бора требало-је поклонити ви ше пажње. Дневни редови са вета су формални и често се понављају на више састанака. Сами састинши би требало да буду боље припремљени и и стима морају руководити пове реници са добро – припремље ним дневним релом, Поједине саветтике не треба задужива ти пословима које треба да ра де службеници рејонског на родног одбора. Поред тога, повереници _ морају _ позивати своје саветнике и са истима одржавати везу и ван састанака савета грађана, т,ј. успоставити _ непосредни _ контакт између повереника и саветника. Рад савета грађана по истом сектору у свим рејонима је различит, Док је рад проеветног савета у јелном рејону добар, дотле је рад просветног савета у другим рејонима слаСбифи, или је чак потпуно 31: мро. Ово је нарочито. случај са оним саветима који још нису пронашли прави садржај свога рада.
Савети прађана овога рада пружали мого помоћи народним одборима, Умногоме им помогли У извОошавању њихових задатска. Они су као први ослолсц народ вих власти прим акти на себе
су у току
тешке лужности саветолавеих и помоћних органа народних одбора,
Народни олбори моргу по: клонити саветима већу пажњу. Они се морају више позабав:ти питањима рада сазета грађана, утрвом реду расматрати
итање какесв је Састав савета пређача, како по социјалном и политичком, тако и по његовом стручном кватитету. Исто тако основне фронтовске организације, односно њихови извршни одбори, морају обратити више пажње које људе предлажу за севетнике, обраући при томе нарочиту пажњу па то, да ли ће тај грађанин грема својој способности и стручној спреми моћи одговорити својим лужностима, да ли он зна задатке савета грабана, да ли се интересује ТИМ гадом, има ли за то довољно втзестегла итд.
Повереник, као руководилац стагта грађана, мора познавати сапетнике — људе на коге се у првом реду ослања у сво ме раду, мора бити с њима у непосведном контакту. ,Пред-
„лози. које“ дату огветници МО-
рају се брижљиво расматрати и по њима предузимати потребне мепе. јез ће бе на тај нама постићи лвоје: прво" пољићи ће се ауторитет саветника у њиховој улици, када граБаки виде они стварно Учествују у раду савета грађана и саолим саветима користе народним „властима, а с друге
"~
стране кол самих саветника развиће с: свест да су они непосредни _ помагачи _ народ-
их власти, и да народне власти њихове предлоге узимађу у расматрање и спроводе У жизот,
Саветнике не треба често мењати, осим У случајевима гле се они покажу неспособни за обављање дужности саветника, или пак не схватајући своју дужиост не долазе на састанке, нити хоће да учеству ју у њиховом раду. Колика је важност једног чврстог и сталног савета гргћана види сеји по' томе, што ће убудуће савете постављати Извршни ОД бор. рећонског народног одбо-
"ра на преллог повереника У
који ће ући претставтици то-
литичких и друштвених орга-
низација, претставници разних установа, дирекпија и преду“ зећа као 'и поједини грађани. На тај начин постићи ће се то да У савете заиста уђу лица која ће своћим стручним способностима, _ свопим радом и залагањем помоћи појединим одборима у извршавању њЊихових задатака.
Даље, |
, а вих дана почело је вакцинисање Бесежеом деце и одраслих лица од 7 до 18 година. Док се у читавој земљи ово вакцинисање
строводи са великим успехом, у Београду су извесни злонамерници унели пометњу ширењем разних неистинитих гласова, ометајући на тај начин правилно одвијање ове широке и толико корисле „акције, која ће много допринети сузбијању туберкулозе, једне од најтежих болести.
Да би се ови штетни гласови онемогућили, доносимо мишљења наших познатих отручних медицинских радника поводом вакцинације Бесежеом, |
Професор Амброжић, на питање шта мисли о вакцинацији Бесежесм одговорио је:
— Ја сам 20 година мислио и пратио рад писнира за примену Бесежеа др Смиље Костић на нашој дечјој клиници. Сада је и код нас и у свету потврђена научна чињеница, да је Бесеже ванредно
крристан и потпуно безопасан тј. није ни толико опасан, колико 0-
пасност пелцовања против велиних богиња. .
Такође сам много мислио о томе када ћо доћи преме да се вакципација против туберкулозе примени на најширим масама деце и одраслих у нашој земљи и како ће се то спровести. Сада сам у срећној ситуацији да ни 0 томе питању не морам више да мислим, јер мисле о томе наше пародне здравствене власти, ИОНО Београдаљ републиканска министарства, наш Комитет за заштиту здравља, органи Међународног фонда за помоћ деци и дански лекари који су вам дошли У помоћ.
Међутим, има нажалост лекара који мисле о томе данас, јер нису мислили раније и мису пратили развитак наше и спетске науке по том питању. Тако они 0 томе мисле не само са великим за-
доцњењем, него и нажалост, ненаучно и погрешно. Професор др Јеврем Недељ-
ковић, шеф грудног одељења Опште државне болнице, напомих њући да се ни у јелном случају од 10,000.000 вакцинисаних Бесежеом у читавом свету није доказало да је вакцинација штетна, каже:
— Бесеже вакцина су живи бацили који су за човека потпуно безопасни | и живе у брганизму највише 100 дана. За то време они надраже организам да створи одбранбене супстанце, које га после штите од опасне инфекције против бацила туберкулозе. Заштита је потпуно слична као код пелцовања против богиња. Никада се није показало да су бацили променили споје стечене особине у организму. Сви наводи неколицине противника Бесеже-а давно су оповргнути. Данашњи извесни противници, сачували су само неја+ сно сећање на дискусију од пре 25 година и њихов глас се никад ни на једној јавној дискусији код нас није чуо. Заиста је за осуду да се њихова шапутања у да-
а Јарослављ се с правом каже да спада међу најлепше градове Руске сФредерације. У лику овог старог града хармонично се удружују романтичне одлике прошлости и снажна, изразита лепота данашњице.
Јарослављ ће 1949 године навршити 925 година свога живота. Овај град, триста километара удаљен од Москве, може да се поноси не само скоро хиљадугодишњом прошлошћу, већ и својим лепим, широким, правим улицама, сличним улицама Лењинграда,
Некад. је Јарослављ био град трговачких вила и неугледних, бедних кућица радног народа. За време Стаљинових предратних пјатиљетки нестало је и тих старих вила, и уџерица. Саграђен је веома велики број удобних зграда. Совјетским градитељима постављао се веома сложен задатак: ваљало је очувати значајне споменике прошлости им, у исти мах, истаћи једноставну лепоту нових грађевина. Овај задатак је успешно решен. = [
Град Јарослављ обилује споменицима рускот неимарства из шеснаестог им седамнаестог столећа. Овим споменицима одушевљавају
ле само познаваоци апрхитекту-
, већ и нестручњаци. Такозвана „Јарославска школа“ седамнаестог века оставила је дубок и плодан траг у историји руске архитекту“ ре и уметности. ремек-дела старог јарославског неимарства нису ства рали архитекти. Аутори тих дела су „камених послова, мајстори“ губ-а, Парфјонов, Денисов, Мја-
-кишев, Филипов и други. Ови мај-
стори градили су иу московеком Кремљу, као и у многим градовима Русије |
пре Велике октобарске револуције лепоту ових споменика ста-
рог неимарства вређало и умањи“ вало много шта. Примитивно калмдр мисане улице, неугледне куће, ве- |
Д. Р. дата
%
47 "
нима када се Бесеже широко 'почиње да примењује, осећају по забуни коју су унели у народне масе. Ако они мисле да треба не-
зшто да кажу, дужност им је да |
јавпо иступе.
Сама Бесеже вакцина је - потпу-
ел ји е
|
мо. безопасна и. смањује смртност ,
од' туберкулозе за. 2 до 1) пута. Да се постигне заштита у органи„ зму, 10' недеља од дана вакцинације.
потребно је да прође 8 до |
иако је за то време потребно. да.
се заштите вакцинисана лица од. заразе, може се ипак смоло рећи она и без икаквих заштита, 060љевају бар.2 пута мање него невакцинисана лица. Нуе ' на нашој клиници даван је Бесеже болесницима и утврдило се да је пе само нешхкодљин, него је показао повсљне резултате, како на опште стање болсеника тако и на температуру. Тако се и на ви; ше других страна Бесеже препоручује као лен код тешких туберкулозних обољења. Прома томе, нема никакве бојазни да св он да не само незараженима, него чав и оболелим сд туберкулозе.
Због свега овог, може-са са пуним правом и са пуном свешћу препоручити вакцинација свако-
Бај ДЕ ги сиии (~ „и и Плав ЧИ А
„
ме, као једна од најбржих и најуспешнијих метода за сузбијање туберкулозе. — ' : _ Др Смиља Костић-Јоксић доцент на педијатријској. клиници каже: · [ — Бесеже је за 25 година уназад показао, сједне стране апсолутну нешподљивост, а са друге, стране јефикасност. У свим државама су вакцинисани милиспи деце и одраслих. У нашој земљи, где ту беркулоза толико коси децу, неминовно треба прихратити ту медицинску повину, која је већ прихваћена У многим земљама и -дала довољио доказа ефикасности. до данас пико пије доказао да је Бесеже штетан пити опасни, Уколико су постојале извесне. набацане сумње, срм такри поједипазни слузмаова су доказани да нису имали _ везе са Босаже вакцином, У машој средини Гсгеже се примсњује већ 20 година, тано да ма имамо широкот искустпа. Ншни резултати се у свему слажу са постигнутим резултатима У другим државама у свету. Пепипа вакмципасале деце била је под сталном контролом и сва су се нормално развијала. Сви родитељи са поуздањем
ЗИМСКИ РАДОВИ
У ГРАЂЕВИНАРСТВУ
а су наши грађевинари заиста схватили своје велике задатке у испуњењу Петолетке и раз-
5 вијању социјалистичких
. метода рада најбољи, је доказ то да се, поред до сада знатних успеха · постигнутих“ на унапређењу рада брагадни систем, нови методи зидсња, разна новаторства и рационализаторства, пришло организовању још једне новине за нас, то јест раду за вреМе зимских. месеци.
(Оза, знатан напредак условиће решење два велика проблема. У првом реду, градиће се брже, јер неће више постогати »грађевинска сезона« која је трајала неколико месеци. Уствари, радића се преко целе године. Други важан проблем који ће свим бити решен је тај, што ће се продужењем
„радова за време зимских месеци задржати стална радна
снага; од које ће већи број моћи да се стручно оспссобљава баш за време зимских месеци. | Одељење грађевина |" ИОНО
у Београду, уз помоћ Месног длбора грађевинара, као и'залагањем синдикалних активиста на градилиштима треба да у потпуности изврши припреме за зимске радове,
Најпре _ треба обезбедити амештај радника. .Осигурати топлу одећу, обућу, рубље,
рукавице, више ћебади, пећи,
Х
као, што је:'
огреву затим обезбедити просторије за мензе и добру кадеричну исхрану,
(Ово је задатак колико Одељења грађевина МОМО, толико н синдикалних брганизациЈа џи активиста, који су дужни да окупе раднике и мобилишу их за зимске радсве.
Баш зато што је то први пут да ћа се грађевински радови изподити и за времг зиме, вероватно је, ла ћесе У току самога рада наилазити на. многе потешкоће и недостатке. Сипдикадне организације и актизисти на градилиштима тргба да буду они који. ће својим залагењем помагати колективу ла кроз сам рад отклања недостатке и по. тешкоће. ;
На многим. грађевинама У Београду трсбаће чак убрзати темпо радова за време зиме. То ће бити махом на гради-
лиштима станбених зграда на којима 6е због“ објективних тешхоћа планови нису ис
пуњавали на време и тако је њихово дозршење закаснило и протегло се до зиме.
У Београду ће се преко зиме изводити радови на око 40 градилишта, гле ће бити запослено око три хиљаде радника, Одељење грађевина уз. помоћ Месног одбора гра_ђевинара и синдикалних организаци:а појединих предузеба, која ће изводити радове, пуним темпом ради на обезбеђењу смештаја радника, као и материјала.
живот м РАДУ СССР ж
па роди 80
Кеј у Јарослављу
лика сметлишта,. Ови трагови су највећим делом збрисани, ма да. на уређењу Јарославља још има да се ради. 1 Стари град, на високој обали Волте индустриски се моћно развио током остварења ' предратних Петогодишњих планова. Беспрекорно функционише трамвајски и аутобуски саобраћај и везује цен-
проверепији мимхакве ;
• ког отаџбинског рата,
„. Наши медицински стручњаци
- О ВАКЦИНИСАЊУ БЕСЕЖЕом
АРА
каниввванеивиоинвнвивиеинивииивииР
треба да прихвате ТУ методу, и да вакципишу своју децу.
Џрсфесор „др Урош Ружичићу — Слажем се у свему са изјавом др Смиље Јоксић-Костић. вакцинација је безопасна, нешкод љива и ефикасна, што је доказано; и не треба је. онемогућавати. Др Реберт Ногбауер, начелник Одељења за борбу против тубархулсзе при омитету за заштиту народног здравља Владе ФНРЈ изјавио је: у — данас са' апсолутном сигурношлу можемо ком атовати да је ребетке) пешкојљив и: ефихабсаз. пешкодњљивост сеже-а доказана је у току од 2у'година, откада се у Паризу при пут применила гакцина на веху. Слободно можемо тврди ла се ниједанпут, као последида вакилнације, није десио слумај обољења туберхудозне природе. Такозвана либешха катаетрофа, кад су У Ннемач-
кој. 1277
одине умрла деца под утицајем вакципације, је само 'једимствен пример криминалне аљкавести лекара који је доцније извошио самоубиство. То је било утврђено од неколико међународпих комисија за испитивање тог случаја. Да је вакцинација е"фикасна доказано је и код нас и у многим државама где 'се досад применило вакцинисање на широкој бази: у СССР-у, У Шведској, Данској, САД итд. Доказано је еда су'се помоћу вакцинације случајеви смрти и туберкулозних 0обољења смањили на једну петину, на чак и десетину. Треба имати у виду да је Међународни фонд за хитну помоћ -деце поставио вакцинацију Бесеже-ом на чело мера за спасавање деце у земљама које су највише страдале за време рата. Ко се данас изјазињава против вакцимнатије, тај је злонамеран; двуга могупност не постоји. !
Професор др. Милош Симовић, начелник грудно-хируршког одељења Главне војне 'болнице каже о вакцинацији Бесежеом:
— Бакцинисање Бесежеом показало је такве нозитивне резултате, да нема смисла доказивати сада опет оно што је доказано сасвим сигурно током толиких година. Страха не треба због тога имати, него напротин, радосно прижватити могућност вакцилације која се сада пружа нашој деци и одраслима.
Доктор. Јездимир Студић, на-
челник грудног одељења Главне „војне болнице: Вакцинација је проверена, безопасна, а као доказ за то служе нам искуства у читавом свету која показују, да је од вахцинисаних лица оболелало 10 од ста, а умирало 2,9 од сто, а од невакцинисаних је оболевало 29 од ста, а умирало 7,1 од сто. Опемогућити вакцинисање деце не само да је погрешно него је и злочин.
Оваква мишљења наших познатих стручњака најбоље говоре колико је унесена пометња и неистина о вакцинисању Бесеже-ом и колико је• бесмислено поводити се за таквим злонамерним схватањима.
је пет великих тргова и двадесет три улице Јарославља.
Завршени су главни радови на првом сектору нове аутоматске телефенске централе. Према плану поратне пјатиљетке централа би имала да проради тек ·1950, али пет хиљада бројева биће укључено још ове године.
Дуж обала Волге и Которосље изграђен је кеј дугачак пет километара. Ни у једном граду на Волги нема тако лепе еспланаде. Јарославски _кеј, који обилује зеленилом, чувен је и по томе што је делом саграђен за време Вели1944 године. Тада су у току седамдесет пет дана изграђена два километра кеја од Арсенала до јарославског Кремља. На овим радовима учествовали су становници свих рејона волшког града, на челу са секретарима. рејонских комитета и градског комитета Партије. Око сто хиљада становника Јарославља радило је у оквиру овог великог подухвата.
Само четири стотине хиљада квадратних метара станбене површине имао је Јарослављ пре Великог октобра. При крају ове године, међутим, станбени фонд Јарославља изнеће 1,300.000 квадратних метара, тј. више него троструко у поређењу са старом цифром. Петнаесбтоструко се повећао капаске водоводне мреже. обласни _ индустриски
Ст све бржим, 'све снажнијим змпом. Јарослављ је у прошло» био град трговине и текстилне
| производње. Данас је у средишту
„тар Јарославља за индустриске економике Јарославља метаљлурги-
рејоне. | 5
Становници Јарославља воле зве ленило. Два парка и девет вртова заузимају. најлепша места у граду. Засађивању дрвећа и џбу-
ња посвећује се највећа пажња.
Ту скоро у волшком граду пољ дигнут је хотел'— четврти по ре"ду. За кратко време асфалтирано'
[а | “ |
ска индустрија, као и индустрија гуме, док текстилној припада треће место. Велики град на: Волги узима видног учешћа У аутомо: билекој индустрији. Ускоро ће са конвејера једног јарославског завода кренути мајвећи совјетски камиони који могу да приме дванаест „тона.
Како се . "испуњавају
производни плонови.
за 1958 годину
а конференцији синдикалног актива, која је одржана у августу месецу, сви радни колективи Београда прихватили су обавезу да ће годишњи план „за 1948 годину #спунити до'29 новембра. | Планови производње у 70 београдских предузећа, која езидентира Месно синдикалио веће, извршени су за прво полугође, за 103,82%. ''Ако се узме У обзир да су у многим предузећима првобитни планови знатно повишени, види, се колико се искоришћавање наших поризводних Капацитета може проширити, Испуњење неких месечних планова у трећем кварталу показује да је већина предузећа у Београду на путу да своју обавезу у потпуности испуни, а да постоје извесна предузећа која не испуњавају план услед низа недоста-
така. Основни недостатак у ТИМ.
предузећима је недовољна евиденција и контрола извршења планова такмичења. У неким предузећима синдикалне подружни це нису у потпуности користиц ле евиденцију извршења плана од стране управе предузећа.
јава. Услед! опасности подбацивања плана, по неким предузећима се прибегава прековременом раду, што је скроз погрешно и штетно у првом реду за раднике који се исцрпљују и не дају пуни ефекат, а и за предузеће коз је повећава пуну цену коштања.
Један од разлога неиспуњења плана по неким предузећима је што синдикалне организације, ко је руководе такмичењем,“ нису обратиле пажњу да свуда где је могуће увелу бригадни систем
"рада. Организација бригада има
велики значај јер се помоћу њих боље оргамизује такмичење #Између бригада а и између појединаџа у самој бригади. Боље се оквалификују радници, јача радна дисциплина, другарство и навиказају људи на' колективан живот. Бригаде су показале до сада велихи успех у повећању
продуктивности рада и стручном.
оспососбљавању радника.
Један од проблема на који #з-.
весна предузећа не обраћају довољно пажње је _флуктусција радне снаге. Ако се проанализирају узроци напуштања предузећа од стране радника. види се да је то углавчом због неправилио постављених норми, закидања плата си небриге дегање и станбенле услове радника. Тако је у предузећу „Отаљинград“ само у тогу месеца јула и августа упослено неколико стотина радника, а исто толико напустило предузеће.
Услед неловољне радне дисциплине, још увек пропадају многи лрагоцени радни часови. Само за два месеца у београдским предузећима је било 242,881 #3губљени радни час због неоправданих изостанака. Сама ова цифра показује да је питање фрадне дисциплине озбиљан проблем, и да се против забушантства, троданаша-# других облика изостајања са. посла, треба свакодневно борити.
_Производна саветовања не одр-' жавају се редовно у свим пре-
дузећима, а Зко се одржавају онда су каблонска и често се предлози радника не спроводе у живот. Да би сва предузећа могла испунити план, потребно је ла одрже производна саветовања по радним групама и одељењима најмање двапут „месечно и да настоје да се корисни предлози рад ника остварују.
Спндикалне организације треба такеђе да поставе питање сни жења пулпе цене коштања, ла заинтересују раднике за: ову. меру и да објасне велики знача! снижења пуне цене коштања како за испуњење плана, тако и за сваког радника. Такође је 1отребно да синдикалне подружнице пораде да се уведу норме на свим местима на којима за то 10стоји могућисст." У · Новаторски и рационализаторг ски“ преллози још увек сте У извесним предузећима по фигокама, ! не остворугу се нако #мају велики значл; за побољша“ ње продукције. Овакве случајеве треба потпуно искоренити и настојати да се сваки преллог који може да се оствари увеле по предузећима и то не само ови већи и знача'чи!и. већ нарочито они мањи и ситни предлози.
Радни колективи који не #спуњавају план треба што пре да сазову саветоважа синдикалних актива на које треба позвати директоре предузећа и техничко особље, како би се размотриле слабости и нелостаци и предузеле енергичне мере за њихово отклањање. · Отклањањем ових недостатака и ова прелузећа ће бити у стању да испуне своју обавезу — да остваре го дишњи план до 29 новембра.
Постоји још једна неправилна По-,
за снаб-“
= —__ вија тишсв--=
| |
и Б
сва па а и