20. oktobar
| са првеноармејцем. Какво осећање, | сакрити и еедамнаестотодишња
| о увгетности. | никат обратила се мени шерка,
Уличним | борбама непријатељ је гоњен из свих де-
лова града.
| (СОВЈИЕТСКЈА ПБФОПРИША
· А ФаБИШИРИ
|о борбама за ослобођење Београда
единице рвене армије сломиле су у фашо-кишињевској бици немачки фронт на Балкану и наставиле напредовање према Мађарској. Једна група совјетских трупа под командом Ренерал-лајтнанта Жданова, састављена претелено од мото-механизованих јединица, пребацила се 5 ок"тобра преко Дунава у Ђердапу ми пошта у помоћ Народно-ослободи-
| леској војсти Јутославије, која је напредовала са запада према, Бео-
траду. Корпус тенерала Жданова и јединице Прве армиске групе Народно-ослободиљачке војске састале су се после неколико кратких, али жестоких битака 10 октобра код Велике Плане. Тринаестог октобра совјетске тенковске јединице које су одбациле Прву немачку алписку и 17 ловачку дивизију ка Пожаревцу, Смедереву и Гроцкој им јединице Народно-ослободилачке војске стигле су под Авалу.
Борба за град почела је та октобра. Генерал-пуковник Пеко Дапчевић, командант 1 пролетерског корпуса добио је историску заповест О број 89 за општи напад на Београд. Град је 'имао три одбранбене линије; широки појас у висини Авале, ужи на прилазима граду и одбрана у самоме граду, чије су се све линије ослањале на Саву и Дунав. Немачки гарнизон био је разнолик, али велик и састављен од окорелих зликоваца м есесоваца.
Народно-ослободилачка војска кретала се У четири колоне. У првој колони су биле јединице Дванаестог корпуса, штролетерска дивизија, трећу је сачињавала Прва пролетерска дивизмија, а четврту је формирала Пета ударна дивизија. Општа резерва била је 21 српска ударна дивизија која је издржала тешку битку јУжно од Авале, приликом спречавања продора У Београд Прве алписке и Ш7 ловачке дивизије.
У бици за Београд борци Народно-ослободилачке војске први пут су се борили са летендарним јунацима Црвене армије. Партизани су добили велико борбено одушевљење, војну и моралну подршку од совјетских бораца. То су историски дани који ће вечито остати забележени у историји два братска народа.
за шест дана огорчених борби по утврђеним улицама Београда у незаборавним јуришима аутоматичара и оштрих тенковских налета
су незаборавни ти дани за наше борце, исто се тако њих сећају и совјетски борци. У војном листу „Стаљинградец“ борци Шрвене армије описивали су борбе за Београд просто, војнички, али искрено и до танчина. И војни коментатори и агитатори Шрвене армије у томе листу описали су операције јединица црвене армије и: Народно-ослободилачке војске за ослобођење Београда. „20 октобар“ доноси одломке из листа „Стаљинградец“. у
Код југословенских паршизана
„Стаљинградец“ 3 јуна 1945 год.
сунчани октобарски дан када ми
за увек ми је остао У сећању живописној Паланци троведем
се први пут дала прилика да У малођ,
| неко време у гостима код југословенских партизана.
/
Само тпто смо ушли у њу
поред ње. је жив разговор о разним темама: У руској књижевности,
зана пало ми је у део да седим пре почетка концерта почео јуначкој борби црвене армије,
у првеној армији има бораца узметзбуњено спустишни своје шлаве очи. ове и роачае нсл
= Реците друже, да ти ом
је концерт. Моја ојажке косе расули су ју се по
: посте. 3 у тостот. у
бофих, | армије био смарран најдражим и жељени“ ми де Шерка причала како се она, радећи у текотилнод Фабртни У тиевнаестотодишњом руском девој-
спријатељила са ком Варјом, коју СУ немци одвели из полтавске обнасти. Обе друта| вице дуто времена делиле су исту судбину робиња. Али, њихово тријатељство се прекинуло — Немци су одцрели Варју у друту варош. После неког времена тестаповци су ухапсили а н а она џ је, вапустивши родни Београд, МЕ у партиз: | ; "на. приступима ка Београду Немци ФУ У уранари АДИ и дима покушали да пресеку „важан друм. Наши борци ФУ у заузели у 5 места. Тек што је зора почела да
одбрану једног великог насељеног ј . =, Пау во почели противнапад. Гвардејци су их
| ватром. је један партизан допузао до нашет ефиНици поред телефона. Машући рукама је стајао маскирани тенк суседне
Ја прошло ни неколико
Зединице. Није а леВА прозвикдала. је изнад наших глава митраљеза и почео је да се приавања он као да се преломио
али нисам успео
шна ветру се лелујао са његове полу; ја. 'Он је брзо притрчао
отворио ватру.
Али
| сам потрчао ка митраљезу,
| рова је скочио други партизан, = 3 део свежно белог заво
стр в покретом пребацио реденик и
У другој Шеста ||
исковало се братетво по оружју совјетских и наших бораца. Колико |
концерт партизанске јувљет- |
| ај.
је велика соба ту којој су биле наме- |
минута кад се зачу пуцање.
Ри квом расположењу на улипџе свога
још попрбљене, похабане, кло би бе, пре времена оста-
рижно излази у поље земљорадник, _ пОо– | сле непогоде и прада. Он клиже, смркнута.
а шта оста-
И Београђани су, пре четигодине, последњих дана оног значајног октобра, у та_ млаз ли прада. , „Шта оде, а шта остаде“ — дубоко је засецала брига у те, некако ре-
реле прилике, = људе, које је слобота тек чи. греје и крави.
почињала да леПоглед на драпи, свој, рођени град чинио је да соца трепере а да се око мсана усађује онај необичан израз, близак и осмеху и прчу, Је~ ето, те улице, тргови, зграде, та граскршћа, — све бу то саборши ш другови“ из страшних дана.
Зпрале ћуте (на јесењем сунцу, а улице, и раскршћа, али
| срушени блокови, дубоке пу-
| | | |
| |
а можда јен и веће није могла /| партизанка Шерка. по жељи парти- |
А
вкотине и пуста тетоважа мецима, што је зарезала малтер, камен и асфалт, речито причаћу о логађађима што су ту витлали. :
Данима се ишмо е краја на крај прада. Непознати људи разговарали су о томе када се то и то одипрало, Ко је ту поТИТУ, . ;
Лекар, тако, за тренутак застаће, да се прибере, пре него што приступи ранама изрештетаног борца,
А свака београдска улица носила је ране и озледе. Сваки је блок био обележен. Подивљали _„матчовек“, у бегу, копиетио је многа средства из свог богатог арсенала за разарање и уништавање. Зато 0: домаћини _ непокореног града, улишући дубоко слобошан ваздух, ипак сува грла застаја-
црвеноармећаца, _ Тротоари И коловози постајали су про“ ходни, подизале су се оборе-
не 'опраде, кратери су затрта-
чела, по још каљавим и изло- вани, каним путељцима, и жури да види „шта оде, де [1
Све то, ишло је брзо. Сирене првих фабрика у погону, звека првих трамваја... Из даша у ламнове радости. | ' Радито се са убрдношћу не само да град буде упедан, чист и — бео, већ да се отклони све оно што потсећа на: гавдовање фашиста и на њихову четвороло ишњу присутност. Једновремено, људи су се поново учили песми, смеху и раздраганости, ;
Поворке бораца и омптадине | шумтпо су тариокта име градом, сусретале се и укрштале, а на трговима, уз свирку хармоника, окретала су се кола свих наших народа, Час полетна, са поскочицама, час отегнута и широка, осећајна, славенска.
Прад је тако почео да живи пуним живетом. М, у слободи први пут у условима победе народне воље, развијало се ње гтово исцељење и изпрадња.
ж
Далеко смо данав отмакти, Ако на дан ове четворогодишњице, сећајући ее некадањег Беогтада, из четрдесетчетврте, пођемо његовим _ трровима,“ главним саобраћајницама о ни зом улица и уличица моћи ћемо да оценимо распон корака који смо УЧИНИТИ.
Радосни су данас сусрети са местима некадањих рушевина. Два поносита моста, прилази преко великих река, дочекали су
" ослобођење потопљених лукова.
Данас преко њих шуме возови. Један је наново подигнут уз велику помоћ сов:етских људи, и носи драг назив: Мост Црвене армије. Други, подигли су наши трудбеници, у самопрегорном за-
ли пред шупљим, слетим фа- латању, схватајући хитност _засадама, обилазили _ гранатске датка и његов велики значај.
поратере и прелазили преко на- Уместо _ равпушеног _ гнезда слага штута, бетонских греда, монархије, иза стража, ограда поломљених _ траверза то хрпа и зидова, подиже се солидна оног размовресмтог материала, зграде зиитума, на _ чијој што остаје иза окошара у гра- куполи ока ПО довима и стната утисак ла 12 ред ње, и њеног дубоког колчовеку немогуће све то да, ског прилаза, простире се Пи-
распреми и уклони,
Београд је, тако, био тежак рењеник, али никако не и самотиик. А његови људи, и сви они коћи су га, поности, ома“ тоалти својим, бтти су готови да заложе свој труд, умешност и самопрегор за његово – оздрављење. Зато Београд није пи болоак Његовим венама и артеријама~ почео је да струји један сасвим нов, радан, напорањ, али и ведар живот.
Од првог дана елободе езу“ ле су се заставе црвеним збег здама и омитиле су, лећу до куће, све пролазе и улнње, од трантра до аудатвих реда“
„Равмттировано, миш о њете — нипаљи су натписи а фан“ еадама, са поттисима Оратских.
овниреке- пари, некад дворска башта, затворена зидом. Кроз десетину прилаза данас улазе грађани да седну у сенку познот зеленила и одморе се.
У некад изгорелу и оштеће.
ну зграду Аграрне банке смештене су канцеларије нашег
наттишег партиског _ руководства, На месту некадање' порушене зграде Савеза набављачких задруга, (импосантна је палата Јелинетвених синдиката.
Наш највећи, централни. трг, Теразије, који је сведок зверских страдања а и наше светле дљанатињине, јер се сва елавља прели„вају преки њега, има НОВ лик, „достојан главног _трада ФНРЈ. Нестале су његове _ рушевине, проширени су његови тротоари: домаћинект «се Београђант осе“
· многих конгреса и значајних др-
| прави формулу по којој је совјетски старији сержан, помоћу искр-
Колона наших 60 раца на улицама
_' Београда.
ћа на свом тргу. Уместо застаре- _ вих дама, међутим, у дозидане
лих трамваја, његовим коловозом _ просторије, (на томе – месту, кливе нови тролејбуси. усељене су већ канцеларије. | руководетва. У.
Коларчев универзитет, тешко за - "ова ли
жиштећен и изгорео, од тренутка свога поновног уређења _ примио је у своје просторије учеснике
„Мањежа“ данас је репрезентативни оквир 32 ново Југословенско драмско позориште. Подигнут је, уз широко учешће чланова Фронта Дом култу ре Четвртог рејона, а исто тако, зграда за смештају декора, УЗ
само Народно позориште. Ф
МУ ИУ...
д двадесетог октобра дуго су дани, те, прве слободне јесени, били крцати топлим супцем и златним лишћем, што је вејало између звезданих застава и котрљало се олупима. Ти бурни дани ослобођења, дочека, митинга, по“ адрава и упознавања били су обележени, у сваком човеку, оном“ чудном грозницом, коју је немогуће смирити, а коју изазива изненадна, дуто, у потаји, очекивана срећа. Е
Тек новембра почеле су кише. Оитне, праве јесење, са београдском кошавом и са првим спокојним затварањем у домове, који су то поново постали, после четири године оног језивог осећања. да је човек и у сопственој кући изложен ветрометини.
Под млазевима кише, под налетима ветра, али мирно, бодро и радосно пролазиле су кроз Београд непрекидне колоне наших и совјетских водника.
Све: је то било пропраћено махањем са прозора и вратниша, одмахивањем из колоне и оним кратким присним реченицама људи, који се никад нису видели, али који се добро познају.
Иако су то били војници, првенствено су били људи. Нису
жавних, партиских и културнопросветних састанака.
[ при орела је Шестог априла изгорела | (Наставак 'на
четвртој страни)
остављали утисак војске која са страшћу жури да се свети. Досто-
јанствено, мирно и сигурно ишли су, застајали, чекали сатима, чепр-
кали око мотора аутомобилских, јели успут, разговарали, да повова застану и да понова крену са сигурношћу оних који доносе крајње | решење, повлаче последњи потез у име правде п у име слободног "У човека. Иако су пароле на возилима, крупно и првено исписане, го- 7 вориле о убијању „звери у њеној јазбини“ — оно што су Београђа- = ни могли да виде, била је мирна решеност и њен неумитан, неза- 2 држив ХОД. « м У њих се као и у наше борце није могло сумњати. Ко их је Е видео био је спокојан. 5и + Иако пространа, скела, која превози преко Дунава, није могла |". да савлада ток војске и возила. Зато су и првеноармејци, који нису Е могли у току ноћи да дођу на ред за прелаз, размештани по ку- 7 сћама у читавом дунавском крају, на претоћишта. + Извлачени су душеци, ћебад, разривани су кревети, скидани 54 ћилимови са зидова и столова. Подови су, за кратко време, по- кривани постељама и домаћице су се снебивале што нису у стању кад да пруже нешњко боље и удобвије. А кроз читаво време припрема, Е: скромни једноставни људи, навикнушњ на тегобе преваљивања вели- Ј Ко
шттавеви кише, паношени кошавош. Било је
У окна су ударали у Е већи број трвеноармејаца потражио заклон.
хладно и влажно, Зато је
Унутра, је топло и хучно, Испарење од влажног суква ознајило је пр! · Вио се дим од цигарета, завијених У новиве, Непрекидно струјање чајвика на фуруви = жамор разговора у свим
одељењима. Као кошниша, кућа је била топла, драга и интимна, У ноћи која ломи, напољу, влажне, сјајне и прне гране.
У тој топлој атмосферњ, уз чај, људи су се кравили, сећалт се својвх домова и из упутрашњости прошивених мупдира н џепова „вадили фотографије најближих. |
| Ето маја доч.. с
'-- Ето маја бабушка..:
-+ Ето маја сестра, Јејо Рерманци топоро:
Узко су почињала сва зближења. А за њих није требало много. Моказивана су, испресавијана и пожутела, писма од жена и чдене. И, већ 'мало касније, говорено је о тракторима и метроу, о величини колхоза, 0 народним првомајским светковинама,
| Никоме се неје спавало. У кући је било као на поселу. Нове тоље врелог чаја и нов жагор. А онда је почео разговор о жртвама, о рату, о борби" за Будимпешту, која је била у току, и о коначном
ретењу | рата. ЗА ни | траји сержан, бркати војник, лун а необријан, утонулог Јевропе» | :
врата у копоран, упитао је: — У вас јест карта
— Имамо, потрчала је већ шеснаестогорцитиња тимназисткиња, | прескачући преко разастртих постеља но поду.
— Ну, почео је он склањајући шоље и ширећи мапу по столу.
А затим је, раскопчавши копоран, почео негде, из унутрашњег џепа, да извлачи испресавијан, рекло би се, мастан. канап,
— Вот, так,. | и
Настало је ћутање и сви су пратили оно што је старији сержан почео да чини, пажљиво, као неки ал. А он је, ставивши крај каната на Стаљинград, мерио до Румуније, до“ Бугарске, све до Будимпеште. Чешкао се по потиљку, гледао размеру мапе, а онда је подигавши поглед. у таваницу, вешто рачунао. Најзад, ве-_ зао је чвор на једном месту канапа и хитрим, скоро понесеним покретом, затегао га је од Будимпеште до Берлина. ~
_ Лице му је засјало. Добро, необријано лице, широко, плавих“
очију. Смешио се као да је потврдио неки свој ранији закључак.
— Точно, В маје ми в Берлине... 6
— У мају, прихватили су сигурно остали. У
„То је звучало и као осуда и као одлука. А старији сержан, савијајући канап, почињао је већ да говори о другим стварима. | · Па ипак сви су мислили о оном „у мају“. У у · Никаква војна књига, никакво предавање на високим школама, чак ви на свеучилиштима пруског милитаризма, не би могло да ва- ||
"зане пожутеле мапе и комада папирног канапа, израчунао време свога победоносног хода и ликвидирање фашистичке метрополе.
— Ну, нада спат, покушао је неко од домаћих да прекине: седељку бојећи се да гости уморни сутра-не крену даље. | Пачему, узвикнулу је десетину црвеноармејаца. Миша, да
вај чаја...
- Јулија ЛУЧЕВ |