20. oktobar

_ зећу које редовно подбацује план.

_ спрат на обраду, а затим опет | +

еданаестог новембра у 13 часова вредних машина „Шумадија“ радног колектива овог предуз ; производног плана за 1948 год сто; а И НРСКОг штана за 111,12 од " стојања „Шумадија“ је испунила г минута обуставили рад, адчене Ати једав па 5 па вратили се на посао. „Шумадија“ је прво металско предузеће у Бе“

ограду, а друго у Србији које је 4 У пре ро | ' н по асортиману и финансиски. је пре рока жспунило годишњи план

„ сирена фабрике пољоприобјавила је највећу победу ећа — испуњење _ годишњег ину по гсортиману за сто од сто. Први пут од свога по-

ГОДИНА НЕУСПЕХА

= Радни колектив „Шумадије“ није био познат у 1947 го уопште по неким успесима. О „Шумадији“ се село ка о прелуа ] Годишњ пунила је свега за 68 од сто. У кеш тијама се пон и ке ал је било речи о оним предузећима која. не раде добро г<, Фабрика није имала планско одељење, ни добро књиговодство. Није била добра организација посла ни снабдевање материјалом. Производна саветовања одржавана су шаблонски. Предлози нису спровођени у живот, евиденција је била слаба, а разраде плана није било уопште у првом полугодишту, а у другом само на дохват Такмичење се није могло развити због слабе организације рада. , То је. била година учења на сопственим недостацима и тешкоћама. Она је дала незамењива искуства за даљи рад.

5 Међутим погрешно би било сматрати да радни колектив у првој планској години није уложио тешких напора; да у њему није било полета и воље за радом. Али ништа није вредела воља ни труд без добре и смишљене организације посла, без евиденције, разраде планова и других неопходних предуслова за планску производњу | И а Тен. искуствима године неуспеха и великих тешкоћа ои

4 2 166 : о Уа радни колектив „Шумадије“ у другу, одлучујућу

ПРВИ УСПЕСИ

У другој планској години радни колектив „Шумадије“ се таГ корећи препородио. Није ни најмање личио на онај колектив који редовно подбацује план. План за 1948 годину био је за 24 од сто већа од плана у првој години. ,

На основу тешких али и драгоцених искустава из године неуспеха, почеле су се уклањати све сметње успешном раду и остварењу задатака. Од самог почетка године почело је енергично настојање за испуњење производних планова. Сваког месеца план је пребациван, а из месеца у месец побољшавала се организација посла, евиденција и такмичење. Такмичење се боље развијало, јер је план био разрађен и формирано планско одељење у фабрици. Међутим, било је у првом полугодишту још слабости у такмичењу недовољна контрола извршавања обавеза, није било заставице, нису истицана одељења и најбољи појединци.

Производна саветовања организована су на нов начин, била су садржајнија, на њима су обухватани сви проблеми предузећа, група и радног места. Управа предузећа и синдикална организација тесно су сарађивали. Прво су одржавана производна саветовања управе предузећа са руководиоцима одељења. После тога су руководиоци одељења по производним саветовањима, у групама и одељењима износили закључке својих саветовања са управом предузећа и добијали предлоге радника које су преносили упрази предузећа. Предлози су прихватани и остваривани, а ако није било могућности, саопштавано је радницима зашто нису испуњени. Добро организована производна саветовања су један од услова великих успеха овог радног колектива.

У марту месецу је уведен бригадни систем рада у она одељења која су за то имала услова. У бригади се ради ланчано и рад __је подељен по операцијама. Тако леђне прскалице производи једна бригада; сваки поједини радник прави део прскалице, а на крају један радник из бригаде саставља прскалицу. О повишењу продуктивности рада, као резултату. бригадног система, говори један при· мер: један посао је раније радило 14 радника; после увођења бри_ када исти посао ради свега седам радника им за пет месеци они су повисили продукцију за 50 од сто!

У 1948 години заоштрена је борба за редовно снабдевање материјалом. Побољшано је планско снабдевање материјалом, али за критични материјал требало се борити и сналазити. Набављачи нису "скрстили руке кад није било материјала Никад производња није

чекала на материјал. Предузеће „

вало материјал са предузећима „Пролетер“ у Жаркову, „Вељом

Стојаковићем“, Градским саобраћајним предузећем и „Новкабелом“ у Новом Саду. Управа „Шумадије“ најзахвалнија је Жељезари у Зеници, која је показала много разумевања за потребе предузећа и | производила извесне ствари и преко свог планског задужења. Материјал није тражен актима и преписком, већ су набављачи лично одлазили на терен.

Дошао је и први плод

је у првом полугодишту испуњен са 126,63 113,73 од сто, а по асортиману са 100 по сто.

СНИЖЕЊЕ ПУНЕ ЦЕНЕ КОШТАЊА

Половином јуна у „Шумадији“ је испланирано снижење пуне

пене коштања, и радницима је објашњен значај ове мере. .__ Побољшањем организације рада, ревизијом норми, уштедом у радном времену, скраћењем времена транспорта и ситним рацио-

ј ј р ња. _ нализацијама, смањена је пуна пена кошта у Ево само неколико примера. Извлачење цеви за израду кревета вршено је на једном крају зграде, затим су цеви преношене на 1 далеко на крај зграде на фарбање. То

великог труда целог колектива. План од сто, количински за

преље ние

1 45 ДЕ“

Шумадија“ је узајамно размењи-

1 радско предузеће за водо

вод и канализацију налађ зи се сада, при крају го"дине, пред проблемом остварења ' финансиског плана. Ове године

|финансиски план Градског предузећа за водовод и канализанити сцију неће бити остварен са 50%, а у појединим месешима план је испуњаван свега за '35%. Главни узроци су милнон

ска дуговања од стране разних мањег

државних надлештава И броја приватника Градском воло "воду.

Да је предузеће водовола има "ао бар донекле ажурну административну службу, то јест прав ниотсек и рачуноводство, потра живања не би дошла до тако ве лихе цифре Као ТО је 99 ми. лионг динара. Та се огромна су ма гомилала од ослобођења _ па све до почетка ове године. Тад "дашња управа Градског водово да није предузимала готово Ни. та да та дуговања за потрошњу воде на време наплаћује, да дужнике опомиње, ишли пак суд ским путем дуговања потражује, већ см "се такви случа; Ви НИ"зали, и сваког дама искрсавали "нови, што је проузрокова

ло да

се данашња управа Градског во довода нађе у великом хаосу и тешкоћама.

Отсек рачуноводства није уоп ште давао. изводе из рачуна прав чом отсеку да би могао дужни ке опомињати и судски их при. сиљавати _ да заостале рачуне плаћају. _ Службеници _ правног отсека и рачуноводства зачмали су у свом бирократском одаосу према раду, а тадашња управа предузећа, не само ла вије водила бригу о тако важном питању, него се чак није ни знао тачан број“ дужника. Па чак ни данас, када је промењев директор и када се то хаотично стање донекле сређује, Још Увек правни отсек не може да да тачан податак колико је ду жника предато суду.

Тако, на пример. дутовање У праве станбених _ зграда _Градоком водоводу износило је око 25 милиона динара. Тај је спор судским путем решен тек пре не колико дана, иоко је требало да буде решен још почетком

године, Дом ученика у привреди У Хилендарској _ улици _ дугује

ПРЕД КРАЈ ДРУГЕ ПЛАНСКЕ ГОДИНЕ

Оја победа труд

Мани | А

је био дуг транспорт и губљење времена. су операције, од почетне до завршне, ред' тога, пресељењем ·одељења сечки за шашу у

такође је избегнут дужи транспорт и других реорганизација.

Јунедије

ИДО ПИПИНА МААА АВИВА ДАНУ

После реорганизације, све рађене на једном месту. Повеће просторије до фарбарског одељења. Било је

«1

ОБАВЕЗЕ ПАРТИЈИ

'Дошла је нова етапа у

такмичењу радника „Шумадије“. Првог

јуна металско предузеће „Веља Стојаковић“ из Београда и „Јастре-

бац“ из Ниша упутили су

позив на такмичење радницима „Шума-

дије“. Радни колектив је дао у част Петог конгреса обавез Пар1 у

тији да ће план производње за 1948

годину извршити до 29 новембра.

У првом полугодишту још није било довољно система у раду

такмичарске комисије; она није пратила резултате, није ла испуњење обавеза, нити истицала најбоља одељења.

контролисаНије било

ни прелазне. заставице. Уклањањем ових недостатака такмичење је

узело широког маха.

Радници су за Конгрес дали конкретније оба-

везе, побољшала се евиденција такмичења и контрола испуњења обавеза. Код радника је почело самоиницијативно ревидирање норми. Тако је Сима Вујичић, у одељењу прскалица, једну операцију

која је трајала 36 минута, смањио на

20 минута, па на 9 и, најзад,

на 6. Раде Јаковљевић, металостругар, и Александар Жужа смањили су такође радно време за извесне операције и ревидирали норму.

Побољшана су још више про

жавана редовно двапут месечно у

изводна саветовања која су одр-

управи предузећа са руководио-

цима одељења, и у одељењима и групама. Седамнаестог августа на синдикалној конференцији секретар

рејонског комитета изнео је своје

утиске са Петог конгреса Пар-

тије. После тога, радници су примили обавезу да повећају своју

првобитну обавезу и план испуне 9

дана раније — до 1 новембра.

Првог октобра на општој конференцији колектива, на којој су се делиле заставице одељењима, радници су повећали своју обавезу и обећали да план изврше до 15 новембра. ·

Мали рационализаторски предлози допринели су доста успесима предузећа. У другом полугодишту дато је 14 рационализатор-

ских предлога, тивању, а два су одбијена. Ово је што је прошле

од којих је седам усвојено, пет се налази на испи-

свакако претстављало успех, по

године било свега три предлога

Раде Јаковљевић, један од најбољих радника „Шумадије“, упућује ученика

Из месеца у месец расли су успеси. „Шумадија“ није више

на последњем месту, није више позната по лошим резулатима. према годишњем задужењу,

има оперативни план у коме,

Она проширује

своје месечне планове да би годишњи план испунила пре рока.

августу је план извршен за 126,27 од сто,

сто, у октобру за 101 од сто.

Најзад је дошла прва, новембра је засвирала сирена у

у септембру за 107,7 од

ПОБЕДА

дуго очекивана победа. „Шумадији“. Други су у

Једанаестог Србији,

први у Београду од металских предузећа. Дошао је министар и честитао победу, али је рекао да ипак нису све испунили. План кадрова је остварен само за 70 од сто.

Још није све у реду у „Шумадији“. Тешки су радни услови

и хигијенска заштита рада.

ђено. Снабдевање радника је нешто боље, Ове јесени предузеће је добило земљиште

Књиговодство још није потпуно сре-

али није задовољавајуће. за економију и има све

услове да добро снабле своје раднике. Синдикална подружница ни-

је посветила довољно турно-просветни рад.

своју снагу, добио поверење у сопствене силе, и ове недостатке и да више никад не подбаци план као у

години.

бриге да поред продукције

Радни колектив који је осетио све радости победе, = 2»

развије јаче кул-

моћи ће да савлада првој

што је прошле године било свега три предлога и

ЗАВРШЕНА ЈЕ ЈЕСЕЊА СЕТВА

“У Панчевачном Риту

ез тешкоћа и застоја завршена је недавно сетва

озимих усева у Панчевачком Риту. Последњи јесењи плодови прибирају се са

његових њива и башта. Сетвени план за идућу годину пред виђа за 15% повећање површина засејаних _ крмним _ биљем на рачун СЛОМЕИХ житајђри ца. Ту пзоомену било 2

но спровести због прилива слоке који се, у _најскорије време, очекује. За 15% повећата је, У плану, и површина засећана пострмним усевима: је сењим купусом, боранијом грашком. Засејаће се поврће свих врста 30%/ од целокупне обради ве површине, Београд, ће пре ма плану. идуће сезоне добити са Панчевачког Рита 2.632 вагона поврћа. Тиме ће потребе његових _ становника у неким артиклима, _(боранији и грашку, на примар) бити подмирене за сто по сто, а у већини око 20 до 30%. Око 45/ обрадиве површине засејаће се житарицама. Ту спадају и већ засејани озими усеви. На површину одређену за крмно биље дола зи око 25% земљишта, а на бостан 5'%/0.

И сада, после завршетка сетве овимих усева, када је по стављен нови план сетве пољопривредних артиката, који ће се идуће године произвести У Панчевачком Риту, корисно је погледати како се остварио се твени план ове године и извуБи из тога потребна искуства.

Панчавачки Рит је, у сезони воћа и поврћа, испоручио Бео праду око 700 вагона разних ба

.

Градском водоводу 186.000 дина ра за потрошену воду од 1945 _до 1947 године.

Ово дуговање правни отсек у опште није покретао и тек пре

неколико дан предмет је предат суду.

Управа за паркове није платила укупно 345.826 — динара. Служба рачуноводства, која во

ди контролу наплаћивања од др жавних надлештава, није до пре неколико дана уопште покретала нити интервенисала да се овај дуг ликвидира.

Ево још неких примера, Дезинфекциони завод није платио

42.433 динара; основне _— школе број 13 п 15 укупно лугују 30.981 динар: Отсек народне милиције Првог рејона дугује 8.322 динара; Шумска управа

Кошутњак дугује 21.108 динара; Комунални отсек – Народног одбора Првог рејона дугује за потрошену воду на клозетима код Народног позоришта 11.372 динара; Грађевинско предузеће „Изградња“ и Отсек за – ниску градњу, дугују 38.841 динар. Могао би се навести још пиз сличних примера државних над-

штенских производа,а требало је, према плану, да испоручи 3.000 вагона, Сетвени план био је испуњен у потпуности. Смег ње да се он и реализује — на тезгама београдских пијаца би ле су велике и многобројне. Град је три пута потукао 64ште и њиве и нанео Панчевач ком Риту штету од преко 14 ми. лиона динара, Највећа тешкоћа била је, међутим, У _ недостатку радне снаге, Акпија 33 обезбеђење радне снаге није била спроведена на време и са ЛОвоЈЕНО еперпије, још прилиоком постављања сетвеног плана, Када је запретила опасност та плодови иструну у земљи, јер није било никога да их обере, притекле су дирекцији Панчевач ког Рита у помоћ бригаде Народ ног фронта Београда. Оне су ра диле на берби грашка, бораније. као и на вађењу прикупиле, укупно, око 90 вагона разног поврћа. Резултати које су бригаде Народног фронта по стигле у Панчевачком Риту би ли би још много већи да се више пажње посветило правилној организацији њихових изла. зака на рад и квалитету њЊИхХО. вог рада. Приликом јесењег 0рања, наиме, трактористи су испод плуга извадили прилично кромтира, који су фронтовске бригаде _ пропустиле да изваде. И синдикалне подружнице номогле су себе и дирекцију Пал чевачког Рита тиме што су уче ствоваће у вађењу знатних Количина кромпира за своје потре бе,

Током реализације плана про изводње воћа и поврћа идуће године недостатак радне снаге

Неодговоран однос према плаћању |. рачуна Водоводу па

лештава, као и велики број дуговања од стране приватних ли ца. '

· Ове чињенице указују на би. рократски и немаран однос слу жбеника · Градског водовода према њиховом послу, јер су до зволили да предузеће, за чији су правилан рад одговорни, дође у тежак положај. Овакав од нос према раду не смемо дозволити да влада у нашим народним _ предузећима. С друте стране, они показују непра. вилна и чудна схватања обавеза појединих надлештава _ које су дужни да изврше у односу на друга предузећа народне при вреде. Таква схватања _ морају се искорењивати где год искрс. ну, је она ометају извршење залатака приврелних _ предузећа, «као пи њихов развој. Установе ш предузећа дужни су да међусобно извршавају све обавезе, јер од тога зависи — извршење њихових планских задатака,

Неизвршење обавеза претстав ља, у крањој линији, _кочницу испуњења нашег привредног пла на,

кромпира, Њ

биће исто толико тежак проблем. Тада ће бити потребно око 50%, радника више од броја ко јим сада дирекција добра расио „лаже. Потребно је на време пре дузети мере да се они обезбеде. Међутим, ма колико се број сталних радника повећао, добро вољна радна спага бригада На. родног фронта имаће веома важ ну улогу у производњи и брању плодова. Да би добровољни рад имао пуног ефекта требало би формирати сталне, месечне бригаде НМародног фронта са села, које би у обраду Панчевачког Рита пренеле све своје искуство, а тако и помоћне, добро организоване, бригаде из 6е0градских рејона.

У вези са решавањем питања радне снаге је и решавање пи тања капиталне изградње која напредује врло спорим темпом. Услови рада на Панчевачком Риту су врло тешки због нере шеног стапнбеног проблема стал них радника, Грађевинско преду зеће »Космај« ниђе извршило ни 30%/• радова које је требало да оствари према плану изградње у Риту ове године. Идуће године пред овим предузећем лежи крупан задатак да изгради У Панчевачком _Риту око 500 разних објеката. Од убрзања . остварења плана капиталне изградње зависи у многоме брзина напретка овог _ пољопривредног добра које треба _да постане главни снабдевач Београда.

Озбиљну сметњу за превоз по врћа из Панчевачког Рита прет.стављао је ове сезоне недоста так путева и транспортних сред става, Идућа године та сметња неће постојати јер ће се пољо привредном пругом, повезаном са свима управама, превозити плодови у Београд. Овом пругом би могли и радници и бригаде Народног _ фронта, _ путничким вагонима, да се пребацују на до бро. То би било потребно јер ће по броју људи, који буду на њему радили, Панчевачки _ Рит бити читав један мали град. До ковиљским колосеком, који _ ће се изградити поред свих башта, пребациваће се поврће у _ мага цин и одатле директно у вагоне теретног воза. Тиме ће се омогућити да се превоз камио нима смањи на најмању меру. Предузеће »Партизански пут« изградило је све путеве који су планирани за изградњу у предви ђеном року. Шта то значи може знати само онај ко је пролазио после кише кроз блато Панче.вачког Рита.

Поред ових главних проблема коћи су спречили да се оствари предвиђена испорука поврћа из Панчевачког Рита постојао је и низ других проблема: недовољна иницијатива и сналажљивост руководства, недостатак _ алата, потковица, запрежног материјала итд. Ови проблеми нису нерешљиви, Поједине алатке, на пример, могла би да' обезбеди и на ша локална индустрија. Како је ИОНО Београда, до сада глав ни откупљивач производа Панче вачког Рита и, према томе, нај заинтересованији за његов напре дак, преузео управу над овим добром, очекује се да ће развој Панчевачког Рита кренути #о-

вим темпом. Због тога су пер спективе плана производње _ ПОљопривредних _ артикала у току идуће године много повољније но што су биле ове године. Ко лико ће се реализовати зависи од залагања и иницијативе радника и руководства, а у великој мери од чланова Народног фром та и помоћи коју пруже народним властима у обради и прибирању усева.

ОТВ'РЛЊЕ НОВИХ АУТОБУСНИХ ЛИНИЈА

роблем који највише те-

рети градски саобраћај и

због кога се смањује број возиха у саобраћају је, код аутобуса и. тролејбуса _помањкање гума, затим дотрајалост већег броја аутобуса, а код трам ваја несташица резервних дело. ва, као што су бандаж-карике, динамо жице и друго. Ови проблеми повлаче за собом и Мноте друге, Свакодневно се деша ва да је број возила који радт оптерећен, због чега настају ра .„ани кварови. Кола се тада за. државају на мањим или већим оправкама, а тиме се једнако смањује и саобраћајна мрежа,

Ради побољшања градског сао браћаја, ускоро ће у Београду саобраћати 70 нових аутобуса на Шест новоотворених липзија, и то на следећим релацијама: · Дечанска — Лекино Брдо; Трг Републуке— Делиње; Земун у Бежанија; Трг Републике — Ло ле Рибара— 27 март — · Роспи Ћуприја; Трг Републике — 29 новембар — ПШвијићева — Ди.

митртја _ Туцовића — _ Градска болница; Трг Републике — Кне за Милоша — Чукарица. Поред

тога, на линијама које су биле укинуте због помањкања гума на аутобусима, повећаће се број возила, а нарочито ће се појачати саобраћај на релацији Љео град — Земун,

Пошто ће се у блиској Зудућ ности знатно проширити саобра ћајна мрежа у Београду, пред Градско ааобрећајно предузеће поставља се проблем | стручног особља, _ Проблем · помањкања

стручног особља стално се про

влачи и то је свакодневна брига управе предузећа и синдикал не _ организације, _ Досадашњи курсеви који су одржавани при управи предузећа нису показали нарочите резултате у погле ду стручности, јер су курсеви за ' потребе – предузећа _ обично краткотрејни, Млађи кадар са којим располаже данас _ Градско саобраћајно предузеће, по броју није довољан, али ипак донекле може задовољити. О6зиром на претстојеће прошире. ње саобраћаја предузећу је по требно преко стотину нових шо фера, због чега управа предузе ћа, уз помоћ синликалне организапије, већ сада прилази орга низовању нових курсева _ како бе млађи другови, који ће ради. ли на повим лити јама и са новим возилима, били стручно ос пособљени, | |

41