20. oktobar

ка је у старија чи ку, У Дому културе обиоскоп, Отварање скода на чериферији нашег 10 је на срдачан пријем ше грађана Седмог рејона гља сива. Топчидер, Раковиукарица. _ Раније су грађани

, ако су желеди да иду

а изгубе по два три са-

уту до центра града, односно

оскопа. И сасвим је разумљиво

сви ти становници удаљених

са радешћу поздравили _ ову.

[у — отварање бноскопа у бли~

ових кућа, и почели редовпосећују свој биоскоп,

р (ближити неку културну устано. ериферији, пружити _ могућност ма удиљених насеља да брзо и

56 данас, у јеку бербе за из-

јадњу - социјализма, у нашој земљи, |,

клања нарочита пажња, Схватајући чај "овог задатка, народче у уложиле много труда ди

места, н изврше све потребне треме за отварање једног бноскоИ бноскол је почео лепо да радњ.

! увек је бно пун посетилаца,

ђ тим, нагледа да нису сви надтодједнако схватили значај 0биоскопа, илн су бар сматрали да 'носкоп нема неке нарочите вапости, него постоји, тек да у Беоаду буде један биоскоп више, Та(о се догађлло да је Градско предуМЕ ДЕ расподелу филмова давало = „Сењак" само неке старе а који су већ прошетали по · читавој нашој земљи, и чија се премијера давала пре годнну дана, па ин _ пре две године. Градско предузеће за споделу филмова правда ту своју споделу тиме, што нема довољно отија, Предузеће за раснодеду фил. · мова за Србију правда такав начин расподеле филмова тиме што би биоскопн у центру били празни ако бн се псриферпим биоскопима давале пре "мијере. - _ Бноскспа у Београду то, То говоре силни редови пред њиЕ ма у свако доба дина, то говоре гужве пред биоскопима пре почетка третставе. И свакако, ако би се јед_ пом лернфериом биоскопу дао бољи "филм, ако не премијера, оно бар реприза, задовољиле би се широке рад_Не масе становника периферије, који _не би морали да иду чак у центар, а сигурно је да ни биоскопи у центру не би била празин.

Поред овакве „правилне“ ле филмова по питању жине н актуелности, Градско преду"зеће за расподелу филмова додељубиоскопу Сењац копије филма често у стању број 5, а копије у том стању већ су скоро за бацање, Тако се недавно десило да је биоскол Се. њак добио филм „Двобој“, али као је копија била стара, одржана је свега једна једина претстава, која се, услед кидања филма, неколико пута кидала.

неми довољ<-

расподењихове салр~

· Поред свега тога, дешава се још и то да Градско предузеће за распо_ делу филмова обећа један филм, тај _ филм се рекламира, а на сам дан „мењања филмова, у уторак, — стигне "неки десети, а не обећани филм,

Све ово довело је дотле да данас | биоскоп! у току једне претставе посети свега по двадесетак људи.

Становници Чукарице, Раковице, | Топчидера, Дедиња и Сењака морају __м даље да иду У верош да гледају | неку премијеру илн репризу, кад У __ своме бноскопу то не могу да до___бију. ђ Требало би Предузеће. за расподелу _ филмова мало да се замисли над чињеницом да стотине људи треба да пређу ло пет и шест километара да би дошли до биоскопа, а бноскоп у | близини стоји, због слабих филмова - које даје, полупразан, Ако већ није могуће датн свом периферном _ бис- сбопу премијере, свакако би се тре-

“ бало постарати да се обезбеде ба Ј р

репризе, јер паче, нема никаквог _ Смнсла да он н постоји,

а | се. у Кини још може (спасти, јер вол У | бизнисмени сматраду | да је америчка полити- ;

оптужени. Мистер Томас је оптужен да је

као претседник злогласног одбора Конгреса заједно са својом секретарицом варао пуних ' пет година државу, уносећи лажне податке. ЈУ платне спискове на име непостојећих чи-

"новника. Као окретан бизнисмен, доларе ~

мењене за прогањање америчких демократа; пребацио је на свој банковни рачуф ' Свемоћни Парнел Томас тражио је да се изнртну прогону Хенри Валас, дванаесторица америчких водећих комуниста, истакнути антифашисти — глумци, књижевници и уметници, сви напредни маучни и културни рад-

ници. 'Томасов одбор био је продро ми угро-

зио све гране америчкот живота. Водио је истрагу над сваким ко је имало изгледао „сумњив“. јом, Холандијом и Француском, јер су се ове земље усудиле да граде велики астрономски опсерваториј у Велгиском Конгу, — колонији која поседује ботате наслаге уранијума. Томас је хтео да дозна откуда новац. овим земљама за „такве ствари“. Можда су белгиска, холандска и француска влада одтовори-

ле Томасу откуда им новац за грађење оп-.

серваторија. Али многи антифашисти нису се ни појавили нити су хтели да одговарају на Томасова питања пред одбором за испитивање „антиамеричке“ делатности... ,

Парнел Томас је сада одбио, када је проневерио државни новац, да одговори на питања поротника. федералног суда им није проглашен за непријатеља Америке. Томас се позвао на грађанска права загарантована уставом. Али они антифашисти, који су одбили да одговарају пред Томасовим одбором, проглашени су за непријатеље Америке, прогањани су и стављани у затворе. За њих није важио устав, њима није одгађано рочиште,

Томасу је одгођено рочипште. Платио је само 1.000 долара кауције и налази се на слободи. Ситавње воде ју кшушље оуре

орџ Маршал, пошто је одржао. у Па-

ризу неколико конференција са Шшу-.

маном и Макнилом о Руру, вратио се у САД. Конферисао је о мнотим важним питањима са 'Труманом и војним круговима, а између

Повео је чак истрагу над Белти-

ут 4 у И. ио ба ЕД ул "ке експанзионисте постав. | оатрој. форми питање; шта да се ради

Мен америте | а се сада. 'У' врло

ка у Кини условљена следећим чињеницама: да Куоминтанг пружа незнатан отпор "народноослободилачкој армији и да, на крају, има веома мало смисла сипати воду у шупље чЧант

Кај 'Шеково буре. "Једно. и друто је сасвим ·

тачно. Велики део америчког. оружја сваког дана "вадо У руке "вародноселусолила ка ар-

~ мије. | 1

Пре шест месеци америчко. А ОЊУЕ народне одбране захтевало је превентивне акције у Кини. Амерички ежепанзионисти, више заинтересовани 38 западно-европске пробле-

ме, тада се нису сагласили да поведу превен- |

тивни рат против Народноослободилачке армије. Данас Ројал-и Форестал, као и Маршал и Труман, признају, да су погрешили. Заузимање Кине од стране Народноослободилачке армије, како они наглашују, значило би исто пето и заузимање целих Сједињених Америчжих Држава заједно са дДалеким Западом, КЖанзасом и Небраском.

Амерички експанзионисти су у недоумици, стално постављају питање: шта да се ради% Администратор управе економске сарадње у Кини Лепем затражио је да се мимоиђе Чанг кај Шек и-да се директна помоћ пружи оним месним снатама које пружају отпор Народноослободилачкој армији. Али давање помоћи покрајинским националистичким вођама значило би потстицање појединих плутократских и војничких клика да прекину са Чанг Кај Шеком. То би исто тако значило слабљење позиција америчких империјалиста. С друге стране продужавање давања подршке Чант Кај Шеку такође не даје добре резултате, а са комунистима се не може. Перспективе нису ни мало ружичасте, Чанг Кај Шек се'нада у добре изгледе трећег светскот рата. Амерички експанзионисти такође. Али Чант Кај Текова група је у мањини, а националистичке вође, које су против Чанг Кај Шека, исто тако немају ослона у народу. Дилеме нема: америчка помоћ, војна и финансиска, значи сћпање воде у шупље буре било Чанг Кај еково иди појединих националистичких генерала. |

не могу да Бухтим НЕ је истакнути функционер ау-

стриске социјалистичке странке Шарф објавио брошуру „Не могу да ћутим“, Шарф тврди да се воћетво социјалистичке странке

та |

4 ај '

Ма а У аи америчког илерија“ | лизма. Маршалов план, каже аутор, проводи се у Аустрији уз активну сарадњу социјалистичке странке. Низом, " неоспорни докумената он то. илуструје. плодове. Маршалове помоћи осећа аустриски народ свакога дана. "Тако је у западној зони Аустрије у току прве

половине месеца новембра дељено становни- ,

штву америчко покварено уље испоручено на име Маршаловог плана. Многи грађани су 060лели. Аустрији је испоручено оно што. може сама да производи — 25 милиона тупих килета, милион, ранаца и много старих теле· фонских апарата. Маршализована аустриска социјалистичка странка слизала се с неонацистима, крупним аустриским и англо-америчким капиталом. Шарф је то доказао низом докумената.

штарф је показао у брошури „Не могу да ћутим“ да су десни социјалисти, који су живели у Лондону у емиграцији, пренели и применили директиве Бевина о стварању блока са десничарским странкама, — на основу којих је склопљен и тајни споразум између воћства социјалистичке и народне странке. Аустриски водећи социјалисти, уосталом као и сви десносоцијалистички лидери у западној Европи, сматрају да треба да буду везани с реакционарном народном странком, странком капитала, Десни социјалисти сматрају да је оправдано што је нацистима у току ове године враћен велики део пљачком стечене имовине, а што жртвама фашизма није дата никаква помоћ — што је сасвим природно као што је природно да Блум у Фракцуској пот-. помаже диктатора — шегрта де Гола и његове кагуларе.

„Партиски сод“, формиран на тајној седници странке од оних социјалиста који су прошли сито и решето, изрекао је пресуду Шарфу, — искључио га из странке и оптужио за покушај предузимања заједничке акције са комунистима. Шарф је устао против антинародне политике и издајничког воћства социјалистичке стрљнке. Он је показао како странка служи крупним аустриским и америчким монополима. Међутим, Шарф је стао на пола пута. Он жели неутралност између Истока и Запада, а данас нико не може остати неутралан, стати на пола пута. Данас се човек може налазити или на страни фронта

. мира и социјализма, или у табору имперттја-

листичких грабежљиваца и капиталистичких профитера. Али (6ез обзира на недовољно одређен став Шарра, његов напис „Не моту да ћБутим“ салог је велике бриге воћству аустриске сслијалистичке странк.

пи Ра Сље Љ ррареиитти

Хијероглифи у решењу Станбеног

„Причекајте ла асручкујем!"

отсека Седмог рејона

дељење _ комуналних _ послова Извршног _ одбора _ Народног одбора Београда тражило је ту скоро од Станбеног отсека, Седмог рејона да му се доделе две шта-

ле за употребу кочијаша који одвозе земљу са радилишта у улици Дин. ка Рањина, Правилно схватајући оправданост молбе, Станбени отсек Седмог рејона донео је решење да се те штале ставе на расположење Одељењу комуналних. послова ИОНО:а_

Решење је донето 20 новембра 1948 године и послато Комуналном одељењу. Али тада су настале муке да се прочита одлука. Прво су покушали њих неколико, а онда, пошто се вишта није успело, позвани су н стручњаци и — слабо се шта могло да ураљи. Решење Станбеног отсека остала је дубока, тајна текст куцпан машином на танкој хартији није мотао уопште да се прочита, У читавој реченици видело се једно или два слова, остала су била наопачке окренута, док су цели редови били потпуно празни — само се с тешком муком назираао да је туда прошла исаћа машина. Једино што се, нажалост, могло да види и што је било сасвим читко написаво, био је потпис шефа Станбеног. отсека Седмог рејона Душана Вергића.

праве ·

чери предају пазар

У свему овоме чудно је само једно: машина може да се поквари бирократа може, не гледајући у оно што је написао; да пропусти такав текст — али да тако написано ·реше. ње потпише — и то читко — шеф отсека,. ето, чудно је само то...

озиву. Градског саобраћајног 13 у њи био ен а правног референта друга Барјактаревића у 9 часова изјутра.

Предао сам позив другу Барјетаревићу м пошто је прочитао, рече ми он:

— Причекајте док доручкујел:

Како сам ратни војни инвалид без ноге, сео сам на једну празну сто

Ситнина

нтнина је понекад, н крупнина, јер због те снтниве човек на посао. Градске пиљарнице

задоцни имају

налог да њихове пословође сваке ве. па зато изјутра немају да врате остатак.

То би се љако могло решити на тај

вачин што ће блатајнице и благајни-_

ши давати привремену признаницу на синоћнву ситнину н зато у Београду

у> у би се од свих москов« (5 х улица и саобраћајница моје тепосредно _ припадају граду Москви створила. једна пљена аутострада — њена дужиби износила "2.600 'километара. И_ ако би човек Хтео да се изрази им, географским појмом; укулна жнна московских улица премашује ојање између Москве и „Берли-

Велика Садова улица у Москви

ба одржавати у добром стању пл проширивати, како би одговорила све већим саобраћајним захтевима интене зивног московског саобраћаја. У Москву непрекидно пристижу хиљаде ватона натоварених материјалом за из_раду и оправку путева. Битумен из Грозног и Бакуа, камен из околине Московског Мора, првеви и сиви јез нит из Украјине, у

, Пажњу "Московљана,. а ни оних! оји први пут дођу у Москву привлаче | пре свега многобројне велике и лепе

сковских улица,

неће бнти оскудица ситнине која се евуда појављује.

Плаката

Дујекиту свакако има ва циљ да нас

о нечем обавести, Плакатни стубови, поред тога нису само обавештења, плакатни стубови су н украс

града. Лепе плакате претстављају уличне изложбе,

Радујемо се увек када нека лела

плаката, макар ми застарела, остане на плакатноме стубу да нас потсећа на лепу – успомену. Али на свима плакатним стубовима у Београду при. метићете да се, рецимо, „Мале ли-

сице“ које су даване у суботу, 06јављуију још у понедељак када се „пева „Травијата“о

Б. Б.

зивот м РАДУ СССР ж

зграде које се подижу у свим деловима совјетске престонице. — Улични пролазници обично не схватају значај обимних радова на уређивању улица, А само у току ове године у Москви је изграђено 300.000 површилских метара улица н путева, То је отприлике целокупна површина средњег совјетског“ града. Тако су, на пример, недавно завршени радови на изградњи магистрала у четири најве~

ћа рејона а Москве, Лењинград.

ска улица, једна год најживљих — мо била је преоптерећена саобраћајем. За бујнцу аутомобила, камиона и аутобуса ова. улица

је у последње време постала тесна.

Да би се саобраћај растеретио, сада

се проширују бочне саобраћајне ли-

на.

Радови на уређивању москопских улица и тргова изводе. псе ји |преко зиме. У току ове зиме. треба. да буде |

изграђен велики надвожњак код мо-

сковске железничке станице, Соко“,

Овде се укрштају крање. станице. не | Хров, трамвај. тволејоун и: а

вије, а једна од њих је већ, заврше.

са У пролеће ће се приступити изградњи тунела под Лењинградском Улицом. Читав део града у близини фабрике аутомобила , Стаљин“ (ЗИС) добио је други изглед. Овде је, у близини станице московског метроа, уређен пространи трг са сквером, а одатле се у разне делове града пру“ жају новоизграђене саобраћајнице. „У =. лица у којој се налазе станбене зграде за раднике ЗИС-а знатно је проширева. Преуређене су читаве — четврти града у близини Харковске, Лењинградске, Јарославске, Дмитровске и других железничких станина,

Радови на уређењу московских ули- |

ца не престају ни сада, на прагу зиме, На изградњи, уређивању и поправ љању московских улица упослена је читава армија радника најразличити-. ујих професија, и, како то у шали "кажу радници — градитељи московских улица, међу њима једино нема (авијатичара, Нови _дрворедн ће много допринети још лепшем — изгледу | ! московских улица још лепшем и при-

"јатнијем. изгледу огромне престонице Совјетског Савеза.

у тицу ако ми. није понуђена. Тада ја _ догодила, следећа ствар.

Барјактаревић је изнео на сто једву повећу порцију с белом _ кафом, надробио хлебом и комотно доручковао. После тога настала је прослава па- ' тартца неке славе: жито, колачи н друго, Затим је изашао тада пре. | шао на ситне свакодневне уствари, као | што су предмети позваних инвалида и другнх грађата.

Харалампнје ГУДУРИЋ :

• · ратни пнвалњд

ж .

Редови пред благајном позоришта

ЈЕ] екада је криза позоришта била

у томе што се нису могла' напуннти гледалишта: посетилаца није било. Датас је криза сасвим друга: гледалишта су мала, посетилаца много, карата мало. У исто време, уметвост, је постала завимљивија, а број! становника Београда већи, То — све чини несумњиво, да је добијање карата тешко, а понекад и неизводљиво за оне који не могу одвојити од свога дневнога живота три па и шест часова колико је потребно чекати за улазнице,

Па, неки пут, човек се, ма колико био запослен, ипак реши на ту "жртву времена, само то није јемство да ће доћи до карата,

Поставља. се питање на који начин ускратити људима тај узалудан губитак времена, данас занста скупоценог, Требало би да благајна на неколи. ко часова пре издавања карата на видпоже месту истакве колико свега

МИ ЈЕ

= 1 4

| има улазница, а како публика уме да броји, то вије тешко израчунати ко све може рачунати на добијање карата, јер се издају само две на једнога чекаоца, те они који даље чекају у реду неће пубити време које могу корисније употребити.

Душица СИМИЋ

студент

"штава. Све оно што се није с ћ гло уочити приликом смотре 0) држаче јануара месеца, сада се |

јасно испољило системом такми- Њ

о НЕКИ ПРОПУСТИ

|ПРИЛИКОМ 0, ДИ

ПЕБЗГРАДОКОГ ТАКМИЧЕЊА ИО Ма

" МУ

градско. такмичење, ко-' еју је одржано од 8 до. 4 о. м., избацило је на.

површину неке недостатке. и пот- | |

ало извесне пропусте у ра-. ДИ упутио - уметничких дру=

чења но секцијама, 4 у чему И јесте специфичност ског такмичења, « Док је: такмичење уметничких друштава у _пелокупном саставу (хор, фолклор, | драма) привидно прикривало из“ | весне недостатке тиме, што је.

једна бекција својом добром и

гром ублажавала рђав _ утисак | добијен _ због " неувежбаности! друге, дотле су се у систему | такмичења по секцијама оштро потцртали сви, па и недостаци. Ако за једно вече, као што је то/био случај у ме ђуградском такмичењу, наступе четири хора и сва четири покажу лоше резултате, онда је саз свим природно да публика. изи~. ђе из сале незадовољна. Поред; тога, дешавало се да од чет'рн хора, три певају исту _ песму. Природно је, да то изазива не-. годовање код публике, без 0о6зира што ће један хор отпевати, боље, а други лошије. |

(Осим тога, десило се, као што је то био случај са културва - уметничким друштвом „Ра“ дивоје Копарец", да хорска сек ција изиђе са“ сасвим различитим програмом од онога који је пријавила да ће изводити, то јест, да од седам песама, пет буду композиције диригента дру штва, које уопште нису троше

међуград- | културно- ;

најмањи к

кроз музички форум, чити их је |

он одобрио Због тога нелојаљ ног држања друштву „Радивоје Копарец" вабрањено је учество- | вање у такмичењу хорских сек

ција, а да се не говори о томе.

како је овај поступак лоше О.

карактерисао диригента хора, а.

и само друштво, Пра такмичењу

чити, када су наступале само

фолклорне секције, да су поје--

дине игре извођене на исти на чин, без м новина у постав-

љању за излазак на бину, као и'

фолклорних | секција, тек се сада могло уо-.

Е |

у самом кораку појединих ипара,

Потребно. би било да се пред јодно такмичење. оваквих. оразааа=. ра' руководиоцима фолклора. пру жи могућност да обиђу поледине крајеве наше земље и да ту, на извору, добро проуче наролна игре, а по мовућству поведу

собом и музичке стручњаке кото би простудирали народне мелодије које прате игру. Само

тако се може унети освежење у извођењу ашег фолклора., који већ почиње да се практикује по извесном шаблону.

Културно-уметничка _ пруштва Слаговремено су била обавештена о одржавању међуградског такмечења. Али, изгледа да управе појоданих друштава носу озбиљно схватиле значај ове велике културне манифестације. Додуше, многи чланови, друштава су, до дубоко у јесен, користили своја отсуства, али то не може да се узме као олакшавајућа околност, Јер, када је у пи тању овакво такмичење где се ради о међуградском измењивању искустава културно - уметничзинх друштава, онда чланови друштва треба да уложе максимум напора и да за ма како крат ко време, и залагањем, успеју да покажу“ боље резултате.

Исто тако, ваља напоменути да међуградско такмичење није довољно популарисано кроз све

својим упорним радом“

наше Ффистове, тако да се "Није

имала јасна слика огромног .зна-

чаја које је имало ово“ такмице-

ње за све наше градове, ове исте грешке дешавало ' да су сале где се одржавало такмичење "биле" често полупразне, То је чарочито.био случај за време такмичења хорских сек

; ција. Највеће интересовање гра- '

ђана било је за такмичење драм ских секција. Сала синдикалног дома, где се ово такмичење 0државало, била је увек .пуна гледалаца, који су са интересовањем пратили сваки комад.

Једна појава која се увек по-'

навља када се одржавају такмичења културно - уметничких дру штава јесте неумесно навијање · љубитеља, као и чланова друштва који активно не сарађују у друштву. Дешава се да се салом пролама пљесак који траје 10 до 15 минута, иако нема неког нарочитог разлога за овако дуго и френетично пљескање.

"Међуградско такмичење је указало па низ проблема који се постављају пред наша културноуметничка друштва, као и пред

саме грађане који _ учествују као посматрачи. Требало би да се трудимо да наше културне

манифестације" буду заиста о-

и а драз културе нашега града, и буду. као и досад, на де Ви· СИН, | ХУНИ

Ком

Због | се ,

о 2

Ба аи