20. oktobar

Ујед те ка

вадесет седмог новембра одржан је у Београду Пленум Савезног одбора Фрон та Југославије, на коме је, кров реферат о организационим проблемима, друг Благоје Нешко___вић анализирао успехе и недо" статке организација _ Народног фронта. Пленум је донео низ од“лука о спровођењу 'конкретних ____мера за ликвидацију пропуста и ___ недостатака који су до сада ис__ крсавали у раду организација На __родвог фронта, » Да ба се те одлуке што брже

он боље спровеле у живот у орга-

4“ па

__ жан је пленум Градског одбора ___„Фронта. На том пленуму пот__ претседвик _ Фрошта Београда, __ друг Момир Бошковић, одржао! _. "је реферат у коме је анализпрао | досадања рад Фронта Београда, подвукао успехе ин недостатке, а ухазао како и на који начин 'у органивацији Фронта Београда "треба спроводити у живот _од_ . дуње Пленума Савезног одбора Народног фронта Југославије. · Осврћући се на рад Фронта Београда од почетка године, друг Момир Бошковић је полвукао да | ја Народни фронт Београда, под __ руководством Месног комитета | Комунистичке партије Србије за _. Београд, развијао своју делатност на линији коју су постави» Е ли Други _ конгрес Народног фронта Југославије н Други коп| грес Народног фронта Србије, а Бг прави лност те линије огледа се 0 у свим постигнутим резултатима, који, у одпосу на 1947 _ годину, | значе за организацију _ Фронта ·“ "Београда, и у организационом и ; у политичком погледу, један кру : "ан корак напред. . |. _ „Поред политичког рали, _ КОЈИ ге одмах у почетку содине шти| роко развијен, рад организације "- Фронта Београда одвијао се у "паскринкавању ратно + хушкач“ ке пропаганде, у борби против ширења. деморализаци је, коју су __ вршили разни непријатељски елементи, на популаризаци пи н мо ћилизапији маса у извршењу Петоголишњег плана, као ну објашњавању неправедних ОПТУЖОМ "против наше Партије, и наше || земље, која је лошла, од рукоЕ водства земаља народне лемокра“ | сије, после резолуције Информ"бироа. 4 У организапионом погледу ор_ танизација Фронта Београда У _ цинила је, стварањем фронтов· ских група, знатан напредак. У | систему руковођења, организаци“ ја Фронта Београда је почела са | ликвидацијом шематизма у раду. ; „Овако развијен политички рад | у организацији Фронта Београда условио је добре резултате на свим осталим секторима рада. На културно У стигнути су значајни „резултати. у 'описмењавању, #а „ социјалном пољу, о њем _ „Недеља чистоће“, вакцинације и других здрав“ "ствених мера, забележени су вид__ ни резултати, а такође су добри __ резултати забележени н на сок_ тору повезивања села са градом. У погледу добровољног рада ор“ ганизација Фропта Београда да“ _да је у овој години добре резуле _ тате, Обавеза Градског одбора Народног фронта Беотрала, која је дата у почетку ове године за "међуградско такмичење, БЗК2Н '4.417.000 радних часова, а до 2 жовембра организација Народног фровта и Народне омладине лале“ су 4.445.600 радних часова, " што значи да је обавеза до новембра, премашена са много. радних часова. Вредност радних "које је _ дао - | Народном омла 58.100.000 динара,

ПА | у ИХ засова, __фронт заједно | дивом. износи што претставља крупан "нос Београђана У. изградњи сво_ га града и наше социјалистичке " помовине. За залагање у Раду 10.818 чланова Фронта добило :е значке. у знак признања за улосжени труд _ Један од круптих недостатака _ организације Народног. фронта У ј години био је тај што се У основним организацијама тош ниисталисао политички лик

ом да преваститава # издиже своје чланове. Основне органи“ вације нису правилно

'питање _ омасовљења | "фронта, па се догађало да се ра норазни непријатељи увуку # _ организацију с намером да е у опавају. У будућем _ сповше организације мора,

"__«изацији Фронта Београда, одр-.

- просветном пољу По“ у

Народит

допри- ·

е иокриста ; ' ги Фронтовске организације. Која треба својим живим политичким

Баронно

арте ен ни и а а тиТе Ти атЕре ТЕ И аи рута

озбиљније свакодневно да се баве питањем борбе са непријатељским елементима. Непријатеље треба: раскринкавати и избапивати их из организације.

До сада се у раду Фронта Бео

__БЕОГРАД, 10 ДЕЦЕМБАР 1948 у

града није много осећало учешће ·

чланова синдиката. Том питању, у будућем раду, треба посветити велику пажњу, како би се по стигла пуна активизација — чламова синдиката у раду основних организација Фронта. _ Обзиром на задатке који се постављају у раду фронтовских – организација, а и обзиром на то да су ралници и чамештеници на много вишем политичком нивоу, то је у првом реду задатак синдикално _ организованих ла поведу актившу борбу са непријатељем у Фронту и ван Фронта,

Један од недостатака у доса"дашњем раду Фронта јесте и кам пањски · рад н неблаговремено реагирање на разне непријатељ ске пароле.

У потлељу рада фронтовских група било је лутања. Неки су ове групе звали политичке групе, а неки су их претворили у читалачке групе. Фронтовека гру па треба ла буде форма за лакше окупљање чланова Фронта и лакше решавање фронтовеких задатака из свакодневног фронтовског живота, а у првом реду политичког рада,

У раду на помоћи – народиим властима било је прилично недостатака, и по овом питању у будуће форме рада морају бити шире и разноврсније. Треба што пре по основним организацијама створнти активе и комисије које ће по појединим питањима помагати нарошити | Учешће маса у контроли дежавних и задружних апарата од великог је значаја па је.због

тога потребно, у вези са одлука-,

ма Пленума Савезног одбора На родног фронта Југославије, формирати по свима основним организацијама народну. инспекцију. У вези са помоћи в# контролом пародним властима треба оживети поново некадању форму. ковтроле — народно тужиоштво На крају свог реферата друг Момир Бошковић је поменуо и

питање чланарине, истичући _ да је чланарина главни извор _п08да хода организације Фронта и „се убирању чланарине мора у бмдуће посветити далеко већа пажња него до сада. Да би се та служба. што боље одвијала, сваки рејонски одбор имаће плаћеог благајника.

Према свему што је изложено у реферату, пред _организапијом Народног фронта Београда стоји низ крупних и важних задатака. чијем се извршењу мора у чита“

Рад проширеног пленума Градског одбора Народног фронта

вој организацији што пре приступити. Руководства основних органи

зација морају, пре свега, уз по моћ рејонских одбора, да уложе све снаге у политичком раду ка-

ко би свака основна организаци-

ја добила политички лик и постала способна да васпитава м

уздиже своје чланове у свако-

дневној борби против непријатеља. Питањем борбе против не пригатељских елемената треба ла са бави свака основна организација и то конкретно са сваким појединцем у фронтовској групи и у основној организацији. Непријатеље треба избацивати на организације, а не као што је до сада било случајева, пустити их по неколико месеци да роварс у организацији. Чишћење Наролног фронта од непријатељских елемената не сме се схватити као нека кампања, већ тај посао треба да буде конкретан и свакодневан. 6

Да би се рад у организацији Фронта што боље развијао, поставља се као један од врло важних задатака питање што масовитјег укључења чланова синдиката у рад организација Фровта. До сада је један ол великих педостатака у раду Фропта бис кампањски _рад. И том питању организације Фронта морају да посвете пупу пажњу, како би се са таквим радом ликвилирало.

Да би се фронтовски задаци м проблеми из свакодневног фронтовског живота што лакше решавали, н да би се правилио одвигао рад, као један од народних залатака, поставље з Фрс н развијање до сади вел јећих фронтовских група.

Мако је културно - просветни рад прешабо на савез културноуметничких друштава, фронтовске организације треба н даље да пружају пуну помоћ на том сектору рада.

Садржај рада „основних фрот товских организација био је до сада приличтпо једностран, па се н том питању у будућем раду мора прићи са много пажње.

У раду ва! помоћи народним властима било је недостатака и у будућем ралу треба приступтити' оформљењу савета, комигија п актива по основним организанијама, који ће по појединим питањима пружати помоћ _народним властима.

Ових дана ће се у Београљу одржати зборови бирача и фронтовске организације треба не само да помогну у организовању зборова бирача, него треба и активно. да учествују у дискусији п дају конкретне предлоге.

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

Ускоро ће се на дискусију

"по основним организацијама да-

ти инвестициони _ план за 1949 „годину. При основним организацигама треба створити комисије ва план, које ће скупити све предлоге из дискусије и дати их Планској комисији рејонског ва"родног одбора,

· Питању контроле од стране народних маса треба посветити много пажње. С тим у вези треба у свим основним организацијама, установама и предузећима приступити организовању народ«их инспекција, а такође треба оживети народно тужиоштво.

Како се пред организацију „Фронта поставља низ све круцнијих и обимнијих задатака, треба, да би се рад лакше обављао, проширити апарате у фровтовоким руководствима.

Питању – плаћања мора се прићи најозбиљније, 06 зиром да се до сада то није најбоље решавало. Треба појачата благајничку службу, а сваки рејонски одбор треба да постави плаћеног благајника.

У дискусији по реферату узело је учешћа неколико другова из рејона н из основних организација, који су износили стање у својим организацијама, подвлачећи сам жритично пропусте т недостатке и дајући сугестије, како би се ти недостаци, а у вези са одлукама Пленума Савезног одбора Народног фронта Југослази;е, што пре отклонили.

Илтја Радивојевић, из Шестог лрејопа, говорио је о фронтовским групама н њиховом значају. . У Шестом рејону групе су у почетку Ле, прилично слабо. Рад 7 њима пер од ова

| зато. .„ ште руководетва група ни"су добро схватила значај фроњжтовских група и нису била повезана са одборима основних организација, а сами одбори нису водили довољно“ бриге о раду група.

Василије Скала, секретар Тринаесте основне организације На-

родног о Другог рејона, говорио значају политичког и идебло уздизања кроз јез-

гра фронтовске оргапизације групе. Он те подвукао значај укључења чланова синдиката у тај ред, истичући да ће они својим анањем знатно допрниети бржем уздизању идеолошко + политичкор нивоа осталих“ чланова Фрон та.

Мирко Милојчић из Земуна, азнео је кратак преглед рала идеолошко - политичке секције у Земуну. Он је изнео конкретне недостатке у раду и истакао

„Наставак на другој страни

РЕКТОРА ДРАГ. ЈОВАНОВИЋА МУ, ТЕЛ. 20-443

Омладинац

чланарине ___________

2 005 | У “уран % у Ј Дај Ба ј “ц ЦК; јЕ: Ули кај "| ћ | Џ ва раду 5

ОМЛАДИНА БЕОГРАДА ПРЕД ЗАЈЕДНИЧКИМ -КОНГРЕСОМ СКОЈ-а

И НАРОДНЕ

от неколико дана дели

нас од заједничког КОн-

греса СКОЈ.а н Народне омладине, од коначног уједиње ња наше омладине у Јединстве ну _ омладинску _ организацију, Конгрес СКОЈ-а н Народне ом ладиче одожава се 15 децембра. Тој латум обележаваће вршетак славне борбе наше омладине за јединство омладинских маса. 15 децембар обележиће почетак нође етапе у развитку омладинског покрета У нашој земљи — у условима постојања јединствене масовне ре волуционарне омљадинске организације, Он ће обележити наставак борбе наших Омладиноких маса, још јединствени јим и одлучнијим | папорима у #8градњи социјализма код нас, Уједињење __СКОјЈа а Народне омладине претставља стану победу наше Партије и СКОјЈа у стварању идеолошког и ортанизашионот јединства наше омладине, .

Вишегтодишњи _ рад СКОјЈа н Народне омладине у Београду протекао је у знаку спровођења основног задатка, који је. Партија поставила: борба за јединство наше омладине На томе

за

путу организација СКОјЈа ин На.

родне омладине у Београду. до данас су постигле крупне резул

рефератима мн кроз дине.

кусију на Петом конгре-

су Комунистичке тмртије

Југославије често под " влачени значаји улога учешћа и сарадње народних маса раду народних власти. Форме тога учешћа могу бити различите, и једна од њих су и 300" рови бирача »Збор бирача :е једна од фопми учешћа : у народној власти, преко које масе контролишу и“ критикују све недостатке, органа власти. Досадашње искуство је показало да се: примењивањем ове „форме рада узпешњо отклања

ју многе слабости у раду на“

родних одбора, као Што су појаве бирократизма, запарложености или ма какзе злоупо"требе власри.« Ранковић — Извештај о орга низационом раду Комунисти!“

ке партије Југославије — Рег та Пегом | кон,

_ ферат одржан " тресу КПЈ). _

етставља помоћ и сарадња "широких народних маса у ра: 1 'народних власти. Здрава и

, конструктивна критика радних _ маса на св ју вај- рад, једно је од

ј“

своју власт и њен основвих ору“

(Ова је јасно речено шта

маса ,

· (Александар |

Београду. Нема сумње да

у Београду.

ђа којим се п народ,и народна зласт бори против свих недостатака, грешака, _бирократизма и слабости којих, Сасвим природно још увек има.

Јуче су у Београда отпочели да се одржавају зборови бирача — тре ћи по реду У овој години, Први, а нарочито други зборови бирача — одржани у марту и током августа и септембра ме сеца — на пракси су показали од каквог је значаја учешће. и контрола народних маса У раду народних зласти, Дискусије, преко којих је изнесен велики број нових предлога и критика, знатно су доприне“ ле побољшању „рада рејонских одбора по појединим _секторима“ Јела пе

"На зборовима бирача, који -

ће се одржати током _ читавог

децембра месеца, расправљаће . се питање рада, успеха и не постатака санитарне службе" у . у . живља (самим тим успех збо" ра најбољи) гамо тде су ос

резултати: “постигнути. на, пољу сомијали“ = здравствене зашти

те грађана, огромни и задин“

| њугућиљави да оце увек има.

и мора ла има, миого-и/недо |

статака и грешака, Задатак ај » ( |

свим крајевима“

су.

% зборова бирача, према томе, биће да грађани укажу на сзе те недостатке и грешке ин да, путем предлога и савета, допринесу _ лакшем отклањању тешкоћа и ових проблема који се појављују у раду народних власти.

Успех 'зборова бирача зави“ сиће, у првом реду, од броја “ грађана који ће доћи на 360рове, од масовности тих 360" рова, Многи први зборови бирача — одржани у: марту ме

сецу. —— дали су слабе резултате — често: нису ни одржањи јер је посета грађана била мала Већ“ на другим зборсзима · бирача — _ одржа“ ним у августу и септембру _ месецу =— стање је било много боље»: масовност је. била већа, а успех, неупоредиво бољи. | ПНЕ 6

Највећи“ бркја грађана при“ суствовао (је на зборовима би рача и“дискусија 'је била нај

новне оргапивације Наредног

познале и. објаспиле грађани. ма значај. зборова бирача и

„ата ће се ша њима расправља ·

Почели су зборови бирача

ти; и обратно — они нису У снели, или су одложени, тамо где су основне Организације слабо агитовале и мало објаениле значај зборова, То иску ство показује да велику уло. ву у популарисању зборова би рача морале су да одиграџу основне организације Народног фронта, · Већ први зборови, који ће се одржати ових да. на, испољиће слаб или добар рад основних — организација, нарочито секција За агитацију. · Почетак одржавања. збороза не сме да значи и крај њи. ховог популарисања и агитовања код људи. Секције за агитацију при основним _ орга-“ низаци:ама Народног фронта морају и надаље, преко штампе, плаката и појединачно, да објашњавају грађанима значај зборова бирача и ла упознају грађане. са' питањима о који ма ће се. расправљати, · како би“ дикубија била што ,плоднија. | у

Путем зборова“ бирача“ о

у _ стварузе се) сарадња народних фронта много пре зборобва' У“.

мава са влашћу, истравља се низ недостатака и: тиме сео 'уг тире пут за сзе бољи и плодо~

другој 'страни) 0

ОМЛАДИНЕ

тате. "Славна прошлост номтизг сКОја у Београду која је нспуњена светлим примерима, бор бе, рада и љубави према својој земљи ни Партији, наша ствар. вост и успеси постигнути у со пијалистичкој изградња наше земље, то' најбоље потврђује, О успесима омладине Београда ве треба мпого роворншти, о њима говори живот нашег сошајалистичког Београда, 5 |

Омладина Београда, као и У век до сада „и данас, обележава зпачајан датум у развоју 9-+ младинског покрета новим рад ним победама на свим впољнма омладинског рада. '

Сва организације Народне ом ладине ступиле су октобра ме-

сеца у двомесечно такмичење | у част заједничког конгреса СКОјЈа = Народне омладине,

Ово такмичење уствари је про- | дужење ранијих _ такмичења У 14 овој години (за Пети конгрес 3 КПЈ, за Четврти конгрес сКОјЈа) боље речено, ово такмичење обележено је много сна А жнијим полетом омладине, већим _ постигнућима у социјалистичкој изградњи земље, Није сувишно рећи, да је у београдској организацији, као у Народ ној омладини уопште, такмиче · ње постало сталан систем рада у борби и раду за постизање што већих резултата у испуње њу плана, Треба додати, да је | нарочито у овом такмичењу, ор ганизација нашла свој пун садржај рада, узимајући обавезе по свим питањима омладинске. делатности, Обавезе које су Увета у активима и групама. а за сновапе на појединачним обаве зама омладинаца, чиниле су, уствари, план рада актива, садр жале основне задатке које треба испунити. у

Ово такмичење пада баш У време. крупних политичких дога ђаја, како у свету такон у вашој земљи, оно се одржава у време великих побела наших на. рода у извршењу Плана, Баш због тога ово такмичење добн- | о је свој .посебан значај. Испунити дату реч народу, Парти _ ји и Титу, данас, у овим усло- | вима, постало је част сваког на у шег омлалинца и организације. _ „Данас. читава омладина Београ- ; да зна да само упорним пожртвовсњем може бити _ остварен. сопијализам у нашој земљи, – Због тога она улаже велике напоре у свој рад. Омладина Београда је ]

данас је јединственија | него икад, она чврсто сто уз. | овоју Партију и друга Тита, Мо руковођена својим омладинским 4 Централним комитетом "постиже | нове велике“ победе на путу У социјализам. Омладина Београла данас је вопше него. икада уверена у победу сошијализма у 25

“ Југославији, Разумљиво је, пре ма томе, зашто се данас постижу далеко већи резултати него икац ратије, 3 МА У већим предузећима у Београљу. производни голишњи пла

· (Наставак на“ 1