20. oktobar

Х 15. 1 ,

одани 086, су по“ раг већ секретар основне организације дао је у дискуси- | редлога у цвљу по_у-неким секција“

о у НИ што масовурма на идика

ало а анењећ из Прпне те је о органиа ом у у организацији 8 НЕ рејона но п политичког рала блажена чта. У Првом рејону, углавном се.третирају начелна полиичка питања, а врло слабо она, директно , нитересују освовУ организацију. · Иван Гргић, члан Изврот одбора На а града, говорио је о чланари· Народног фронта, истичући | чланарина нема само материзнана), него је и | морално 4: ,

_ Узнмадућа реч у дискусија [ Ме Рато Дугоњићчсе «поред, '0сталог нарочито задржа На деловању класног непријатеља У 5; периоду изградње социјализма и _у вези са тим о задацима Ро ___ног фронта Београда. Ом је го_ворио о.томе да класа која је чена са вљасти трпи из дана "у дан поразе од наше социјалњ, _ стичке офанзиве. Сваки наш по_ стигнути успех значи у исто вре__ ме и нови ударац по чвој класи, нови ударац за коначно разбиј Дуња пи уништавање буржоазије. ти тога непријатеља НародЕУ водио стално борбу. И Мати ло је случајева да је за моменат непријатељ , успезао да врши утицај на колебљи"ве слојеве. Пре краћег времена "а на пример реакцији — азраз ко_- јем називамо буржоазију коју ___ смо збацили с власти — је успе_____ ло да убаци своје пароле међу | занатлије упркос томе што се ве= ·- лики број занатлија налази у __Народном фронту и што Народни фронт ради међу заатнијама, а да изазове извесну панику. ма занатлија који су почели да ___ ликвидирају своје радионтпе, ла ___Упродају своје машине разнсразК кз ним шпекулантима војни су их ка| сније препродавали итд. опет на ___ штету интереса н нашег грађан· ства које је остало без многих услуга које очекује од нашет и занатства, и на штету интереса , самих занатлија који су ради тота привредно пропадали. Чак су и а бербери почели ла, причају о = томе ла ће машине за шипање "бити изпионализоваве. Овде је не постајала борба против тог Кла___Сног непријатеља који никал не „спава в који непрестано покуша_ |ва да се повеже ва оним слоје| вима код којих у извесно време, | оу извесним периодима, очекује "да може да и ослонац. Разум _--љиво је да се ту не рада о неским апстрактним. ванземаљским __ вепријатељима ко: ји бацају пароле. Ми засно знамо ко је то. Познајемо његов лик и знамо његову прошлост. У том погледу ~ _ међутим наше фронтовске организације много греше. Док, с једне стране неке | организације секташе на пријему нових чла, нова и не примагу низ добрих другова који могу и хоће да раде у Народном фронту, друге фронтовске опганизације су шнироко отвориле врата не водећи рачуна о томе кога све примају нита шта ће ти радити у фронтовској организацији, хоће ли | уопште радити или ће можла фронтовску организацију искрри · стити за нападе против народних власти и изградње | сопијализма. _ Има неких људа коти лве годп- не нису били у организацији, а да | вас су ушли у Народти фронт. + Они треба да се покажу на ра_ | ду. и то не само на добровољџ НОМ, него свуда. ва сваком ме__ сту они треба да покажу какви | су н да заслужују да уђу у На____ родни фронт. С лруге стране, __ треба немилосрдно обрачунати“ с . оним људима који су ушла у | Народни фронт # покутнавају да у њему направе бусију, олакле би штитили своје класне ивтересе ин ометали изградњу социјализма. | А

[А

5 " и

| Б

У вашем државном. апарату, | запослене су десетине хиљада људи који су раније радили у

_ некал капиталистичким круплим | индустријским предузећима. ве_ летрговинама. привредним преду| зећима уопште итд. Многи од | њих нарочито они ситни људи, по _штећо раде и допричосе изградњи __ маше народне државе. Јасно је да се један број људи поучио и_ сторијским поукама Октобарске _ револуције која је показала ка| «о ради и поступа нарол с не_ пријатељима који га ометају на његовом путу, Алв је мено да те један велики број тих људи остао непријатељ који прикриве"но покушава да ровари било из · наших политичких – организација „било са разних позишија из при_ареде. Зато је и данас необично | важно заоштрити булност – %а"их радних људи на њиховим | производним местима, заоштрити __ будност свих наших пољитичких _ организација, заоштрити будност _ у апарату народних власти, у #8· родним одборима против тих непријатеља. Непријатељ више не прича о томе да ова власт не ва-

“

„вВеких одбора,

н полтиико огледало рада. орга- Па

низације Народног фронта. —. Ваша „Јовичић из Земуна, го-

је о недостацима у раду

бај за 'агнтацију и штампу 8 о значају агитације уопште. | Светислав Тодоровић из Ше стог рејона, говорио је о томе зашто Шести рејон неће ислуни-

ти свој годишњи план лобровољ-

-ног рада. Он је" истакао. да је основни разлог непспуњења _ то што приликом планирања основне организације нису знале на којим ће објектима Зи у то. ку године.

Жика Димитријевић, из "Трећег

рејона, говорио је о значају коордтнашије рада између рејон“ ских управа за изградњу и реј

јонских одбора Фронта, као но.

(енебтаван са У“ ли прве стране) | И

нови за 1948 Кодину, испуњени пре рока и дате су обавезе. Новембар прославили су сви Ј ски _ радни колективи свечано ни поносно, уверени у,

"своје снаге и извршења плана.

· Индустрија мотора,

значају организационог увршће- ·

ња радних бригада.

Завршну реч дао је Рато Дуго_њић, секретар Фронта Београда, иецрпном анализом свих проблема и постављањем наредних задатака. # · Рен Рата Дугоњића књ:

ља, не зато што се боји административних санкција већ што се такве глупости разбијају о огром ну снагу наших народа којима је јасно којим путем треба да илу. Зато онн сада тежиште рада пре носе на разне привредне саботаже, шпекулацију. покушавају да компромитују народну власт и на разне начине сметају изградњи сопијализма у нашој земљи.

Ту у Народном фронту, на раду они треба да се покажу какви су. С друге стране, треба немилосрдно _ обрачунати с оним људима који су ушли у Народни фронт и покушавају да у њему направе буспју одакле би штитили своје класне интересе, одакле покушавају да поврате старо друштво.

У наставку је пруг Рато гово-

рио како се у задње време У организапизи _ Народног фронта Београда врло много диссутовало о питању учешће народа м власти, у контроли наших народних одбора ин читавог привредног апарата од стране наОран маса. Мо у том погледу

постигнути су извесни успеси.

Народни фронт треба да и даље ло макси: мума разан) ја ипицијативу народа. јер је то основно питање изградње социјализма. Али, показала се јаш и друга стра на овог питања. Она је почела да повлачи за собом извесно слабљење дисциплине у извршавању гбавеза појединих грађана, у #3

вршавању обавеза које закон пропасује, Учешће народа у власта позело је да се схвата као

ка сад треба па наступи нека анархија, где се чеће знати шта су права а шта дужности грађава. У том правцу Народни фронт треба да заоштри своју пажњу. Развилајућа упоредо иницијативу нашег радног света, контролишући сваку меру која се спроводи било кроз привредни било кроз алминнстративни апарат, наш На родни фронт у исто време треба ла мобилише грађане за поштова-

ње законитости, да се свим силама борт против оних који не поштују законе и разне друге прописе и упутства

Говорећи о станбеним проблемима друг Рато Дугоњић је реГкао да је Београд у веома тешком положају у станбеном питању. У Београду има око -90.000 ставова, а има око 150.000 породиша. Значи преко 60.000 по родица више него што има станова. Проблем није у томе, да ли један рејонски одбор хоће да реши овај проблем или не, него је овде, као што се вили питање објективних тешкоћа. Наравно. а у оквиру овога има грешака које не би требало да се праве од стране појединих _ рејонских одбора или градског одбора, али објективна ситуација је тешка. Међутим, поред тога многи грађани, члансви Народног фронта „ојом небригом још пооштравају ТУ ситуацију. У Београду је маса · „аепријављених људи. Неки КУ фиктивно : пријављени да ставују у некој породици, како би на основу тога могли да, раде, да би на основу запослења до били дозволу за боравак, а на основу те дозволе да би могли ла уселе 'и своју ширу породицу. ита. (Ово питање треба заоштрити. јер је то у интересу не само њего у интересу свих мас,,у интересу нашег нормалног, редовног функционисања живота, у интересу живота нашег града. Исто тако безброј тешкоћа наше власти срећу од стране грађана које се врло једноставно могу да избегну баш правилним · објашњавањем, мобилисањем људи за извршење извесних ствари, нарочито по питању снабдевања, по станбеном питању итд. које би народним властима ' пружило многе "шире могућноста да правилно раде.

„Иван Милутиновић" „Икарус“ Октобарска слобода, Бел. сап, 29 Новембар, 20 октобар, Пралетер, Корушка, Веља Стојаковић, Шу мадија, и многи други колекти ви са успехом већ раде за план ску 1949 годину, У постизању тако крупних резултата огромну улогу одиграла је Омлади.на, омладинска оделења и производне бригаде. Данас постоје и раде 438 омладинске производне бригаде са 6767 омладинаца, Од, омладинаца који ра' де по норми 6,145 редовно је високо пребацују. За ударнике_ је проглашено „937 омладичана. а похваљено и награђено 2687. Ако томе додемо, да су постиг нути знатни резултати у органи | зацији рада, подизању продуктивлости. уштеди материјала "и, побољшању квалитета производа а уз то снижена пуна цена коштања продуката, можемо ре ћи да је у овој години в 0овом такмичењу посебно, омлади на дала велики допринос извршењу плана,ва 1948 годину, _'

“Поред тога, постигнути су зна чатни резултати у идеолошкополитичком раду, културном и фиескултурном раду, радним ак цијама и другом. У току такмиче ња за Конгрес СКОЈ-а п Наро-

. дне омладине програмом идеоло

"родне

иза еноввеираамагВазааевалавегавевеемвелоаветавеме авина авио

"45 22

Меза 25 2520

и:

ВЕЈНА ЕЈ

Зи:

#38

МИ аи И а ОНЕ Ноа ВИ ВЕ и ва 00522

шко-политичког рада било је обухваћено 39514 чланова Наомладине пн СКОЈ-а. Радио је 1601 кружок, који су одржали 29583 састанка. 'а од жано је и 1018 ппедавања, До сада су обргђене 4 теме из: пре двиђеног - програма: Проценат. 0ухваћене омладине на њима, износи 800/). Међутим то није све. Дебатни клубови. литаргре сехиије, научне групе, читалачке групе такође чине састгвин део политичког и идеолошког уздизања Омладине,

де

Посебно место заузима. културни рад омладине Београда. Културни живот Београда који је врло интензиван, поставља свој печат но на културни живот Омладине, У пет рејонских културно - уметничких лруштаа ради 1000 чланова Народне

гапааанивванапввавинавапапвапавлаваонавакивааврвамељавививававвелаеваеквави лови У

Сећ ање на

" неколико дана навр. штиће се девет година од значајних догађаја који су се одиграли на бео-

градским улицама 14 децембра 1939 године.

Године које су претходиле 0. вом догађају биле су нарочите тешке. Политика владајућих кругова Југославије, после доласка фашизма на власт осла“ њала се на фашистичке силе, венародни властодршци споразумевали су се с фашистима на рачун независности и безбедности наше земље, У време кад су фашистички агресори, услед политике попуштања западних сила, освојили Аустри ју и дошли на нашу гранипу, ликвидирали независност Че. хословачке и поробили Пољску. због издајнфчке политике влаљалућих кругова који су про давали независност наше) земље осовинским силама, Југославија се жташла изолована и без савезника У овако тешким временима.

Тешке економске прилике У земљи, скупоћа која је притискала народне. масе, приближавање ратне опасности, — све је то чинила да ситуација У земљи буде све неизлржљиви. та На демонстрацијама каје су одржане у Беогпалу 14 депем бра избио је револт народа коти је захтевао сређивање унутрашњих норлика и одбрану зе мље од освајача,

Ралници, омлаштна и грађа. ни Београда схватили су да се под тадањим режимом не може доћи до слободе и демокра. тије. да бе и наша земља бити захваћена“ ратом који је већ беснео на западу и да се' она неће борити на страни фашистичких сила, већ је њено место уз слободољубиве снаге на. челу са Совјетским Савезом.

Излазећи неустрашиво на Улице и поред жандармериског терора који је тада владао, на. родне масе слободарског Бео-. града — радници, студенти и

грађани — доказале су да је могуће борити се против нена.

пиааааевваавааашоан аза шнонна

ОМЛАДИНА БЕОГРАДА : _ КОНГРЕСОМ СКОЈ-а И НАРОДНЕ

ре секпијама културпим радом бави 32% не. Школска. Омладина обухва- _ћена је са 500/) радом ђачких у аружина, формом културно умет

· будућим задацима,

(еМмбар [9

укр.

синдиаи. док сво друштвима, |

наше радничке омлади

ничког "рада у школама. "Треба истаћи да је на пољу | културног уздизања Омладине углавном постигнута задовољавајућа масовност постојећих форми · то га рада, и да се пришло систематском уздизању квалитета нивоа свих омладинских пригедби. | |

· Гимнастичким друштвима. ко јих има 11, обухваћено је 8239 чланова Народне омладине. На Јесењем кросу учествовало — :е 30209 омладинана и омладинки Положено је 5387 норми за значку фискултупника а Осво;ге но 867 значки, Стпељачким друо жинама обухваћено је 2678 ом'ладичаца. У току протекла два месеца на доброзољним радовима узело је учешћа 16, ТЕ Кеова Уа родне омладине, 14 дали 204.032 „радна ирАн · укупној вредности од 2.307. 461 ди-

„Ако овим ма да пи непотпу- | ним подацима, додамо да је У овом такмичењу, спровођењем основних задатака и примљених обавеза, организација ојачала, организашионо се средила и окупила у своје редове готово сву омладину Београда, може, се констатовати да је Народна омладина Београда часно испунила своју омладинску реч, да припремљена и снажна, једини ственија него икада, очекује историјски Конгрес СКОЈ-а а Народне омладине, '

Нарочито велику улогу у Је чању. организације имали су предизборви састанци и изборне конференције, за избор делегата, за Конгрес. То су били 33једнички | састанци скојеваца и омладинаца, разни договођи омладине нашег града о свом Јелнодушно и јединствено, као им увек до сала. Омладина Београда 0р8хватила је одлуке Петог конгре са наше Партије и Четвртог конгреса СКОЈ-а. Она је на својим конференци'ама изабрала 57 делегата за Конгрес, уверена да ће је они часно на Кон г претстављати.

МР ај ковференције СКОЈ-а

НО, као и Кор новн не орРанизаштја СКОјЈа и Народне омладина ва Унивеса жтету н

велики дан

ЈЕ

родних влада, када су у пита: њу интереси отаџбине, Жандарми петоколовашке вла де Цветковић— Мачек су те ве- 5 чери пуцали у ненлоружане 2 „раднике. студенте и грађане, ко 2 то су демонстрирали _ против : гата, за мир, за хлеб. Одјеки-= залн су улицама Београда пуц-,: њи, проливана је крв голору- 5 ких демонстраната. Данас, када је поошшло девета година од тих догађаја, сећамо 5 се с поносом и ду чОн м пошто, = вањем паљих жртав Светла = ликови Мирка Луковић, Босе Милићевић и Живана Седлана, 2 који су пали 14 децембра, живе 2 ће вечно Кго дивни и н гзабо- 8 равни бомци из минулих дана 8 уочи борбе. Тек сада

(ОВУ РВНЕА а“

павву

уза

БЕАУНУНЕЈ

шР ">

бра. Био је то први излазак ма са на улице, први поклици који 5 су се дигли против рата и свихе грозота које он собом носи. 2 Широка когодна демотелратита == која се развила улицама Бео- 2 града показала те да наши на-

њу очување њихове слоболе. У тим тешким данима, када је 5 претила опасност нашој земљи, 5

Комунистичка портија Југосла. 25

вије је била једина политишк а ==

«снага која је масама указивала =

во

на ислреван и прсвзилан пут пут борбе против издгје владајућих кругова, поотив фашизапе земље, против рата и скупаће, Децембстека лемогетлашија У Београл“ била је овахгко јелан а ољ највећих и неемасовитјих про 25 теста коли Се чуо У Југослави- 2 ћи до 97 м. та 1941. Кроз овак- 2

'ве акције, нетредог антифаши 2

стичког покрета расли су и каб лили се булући руководчопи 5 велике ослободилачке бопбе, = = васпитавала се наша омладина 2 за булуће окршаје.

У историји напредног покрета Бестрата, лесембарске лемонстрације претстављају, свакаједну од најсветлијих стрв ница.

арте оо ово

" само. о успесима.

Ра

Ли

Новом. Београду, Железнику,. код грађевинских | радника Ију. " Милицији, на којима је Казршен избор делегата за Контрес. поставиле. су. "уједно И ла

'ље задатке пред организацију.

То су;биле ло данас пајуспе-

„лије конференције. На њима је · дошла поновно до- потпуног из-

ражаја висока политичка свест смладиче Београда. њена зелика љубави безгранинно поперење према Партији. ЦК КПЈ. и Титу, њена потпуна увереност И одлучност у изградњу“ сопијвла зма_ њена спремност да уложи

ћош веће напоре у борби з2 по

беду "социјализма у нашо! %мљи. | / Било би погрешно _ говорити стигнути у овом такмичењу. а не истаћи осисвне а којих је било, И; поред тога, што је систем

· такмичења подигнут на ваши на 80. шта се раније пламитало и

приХватале реалне обавезе, „што св у такмичењу налгза готово све организације и готово сви чланови _ Мародне _ омладине, што је остварена Много боља сарадња са масовним организацијама у првом реду са синдикатом, уочене су неке слабости које су ометале постизање још бољих резултата, а које нужно треба откловити,

Такмичење, које је обухвати ло готово сву омладину Београ да, нужно је захтевало сталну, свакодневну, појединачну и масовну контролу у току самог рада, контролу одоздо, а не са мо контролу од стране руковод ства. Многи актизи и секретаријати, од узнмања. обавеза па до. предизборних и изборних састанака нису уопште дискуто вали.о извршењу узетих обаве з7. Ретка је појава да се на краћим, радним састанцима група ин актиза Народне, омладине. Омладина широко упознавала са свчм постигнутим резултатима и слабостима којих је било. Статистика учинка рада често је служила само за састављање иовештаја, које треба слати ре Јонским олборима, Многе оргаизмаације, већином активи преду зећа_ готово сву, а негде и сву пажњу, оријентисали су само на испуњење. обавеза у пронзводњи. док су остале обавезе махом неплански испуњтване. То је донекле разумљиво, ако се

има у виду да је нарочито У вом времену у предузећима. во ћеча упорна битка за испуње-

ње годишњих планова до 29 Но

који су пој.

ПРЕД заледничиМ ОМЛАДИНЕ |

вембра. С друге стране, мања

пажња мани је идеолошкополитичком, културном и фискултурном раду са омладином, Лок је такав случај у предузећима. организације у школама пале су у другу крајност. Множина задатака коза су стајали прел организапијама по школама (почетком школске године боганизационо сређење актива н одбора, избор руководстава, предизборни п взборни састанпи. постављање и почетак рада гвех форми идеолошко политич ког, културног и Фискултурног рада и слично) одвојили су је љним делом пажњу руководстава ол Основног задатка — уче ња. До тога је дошло у првом реду због тога што руководства и организације Народне омладине по школама нису своје задатке везивали и решавали У склопу основног задатка — бор бг за бољи успех у школи Често см се сви остали задаци по стављали одвојено од тог 9сновног питања, по коме се и оцењује и рад једне организапије. То је условило, да успех у школама на прзом класификаци сном периоду није задовољгва-

Наролвоослоболилачке # јући. може да сев сатледа сва величина 14 децем- 2

Агитација у такмичењу за Конгрес СКОЈ-а и Народне омладине испунила је један лео свог задатка. Политичке припре ме, објашњавање значаја, Ковгреса и такмичења учиниле су ла се Омладина масовно укључи у такмичење, и да схвати да без социјалистичког такмичења вема сопијализма, Данас то зна читава Омладзна' Београда. Ме. -: Ђутим, агитационо-пропагандни рал још није изашао из својих форма_ Слабост агитације, усме не и очигледне у овом такми. чењу испољила се у неловољ. ном изношењу и приказивању свих постигнутих резултата, На рочито очигледна агитација 32Остала је ја догађајима и успесима, који су се свакодневно по стизали. Усмена агитацеја често са зауставља само на. општим питањима, Не може се рећи да агитација није извршила свој за датак. Она га је испунила. исто тако како је Омладина Београда испунила своје обавезе.

Рејонске такмичарске комнса је, које су формиране рали опе ративнијег и непосреднијег пару жања помоћи Организацијама » спровођења такмичарских – обавеза, дужи пернод у овом так мичењу налазе се у сређивању и формирању, Честа промена кадра у њима кочила је њихо во правилно 'функинонисање, С друге стране. у пракси се пока зало, да постојање оваквих ко-

Мин

ан „пса

· дица ће. бстварији. све. задатке у

мисија може да доведе, ан

томе не обрати пажња, до по јања бриге секр ијата 44 4 | х не кмичењу, Ку

од проблематике у

Вејонски одбори Народне С омлалине нису на почетку так-

мичења тачно одредили којим. % организацијама | "треба | пружити "велику помоћ" То је пао до | 1 тога, да СУ "организације са. МЕ „младим пи новим кадром, У пр. вом реду школске, Му време зна лутале. тражећи садржај града. ; 5 На крају“ треба, сауо истаћи | у

ла је статистика (извршених о бавеза и ралова. и _поред видног побољшења, још увек 80ђена са нелозољно пажње, Није релам случа:, Као па пример брганизаније предузећа _ „Икарус“, и других, да статистички извештај не обухвати све. пости гнуте резултат У организацији, а самтм тим умањи резултате омлалиме ' предузећа, рејона # пора ' Е

"Све те показује: да ~ се д _ наведеним слабостима морате.

више _ позабавити омладинска |

руководства и органиваци је, 34 „Данас се д читавом омлаз 4 даном Југославије налазе круш | ни задаци, Налазе се задаци . -које је поставио Пети конгрес наше Партије и Четврти КОЊЕ грве СКОЈ-а а на које нас У исто време обавезује п одржа-. · вање претстојећег заједнизнооћ | конгреса СКОЈ-а ин НО. у | Рејонске конференинје СКОЈ-+ ги НО поставиле су за : пред омладину Београда у луз ху одлука Петог фовервс па КПА а Четвртог конгреса СКОЈ-а, На конференпијама нотакнута су, а постављена три основна ваз. датка. = 1. Рад на даљем проширењу организационом _ сређењу но уз чвршћењу _ свих _ Организација | Народне омладине. 9 Васпитање омладине 'у Жа | "родној омладини. идеолошко по..

778

Џ ЉА

литички рад, политичко УЗДИзање чланства и организације као целине. "ЈЕ

3: Мобилизација омладине на испуњењу задатака Петогодише њег плана и изградњи соција- _ лизма,

У оснсви ови задаци претстав љају главне наредне задатке на _ ше 'срганизације. Борба 3 њи- – хово оствлрење биће борба“ за 3 испуњење и спровођење у жи-. вот. одлука Петог конгреса на- | ше Партије. Због тога она у исто време обгвезугу сва руко водства и органлазашије Народне омладине ла са свом озбиљношћу и одлучношћу приђу њи ховом спровођењу,

Сва омладинска вуковод ства дужна су да са задаци. | ма, који су постављени на рејовским изборним конферен“ цијама, упознају све чланство

ародне „омладине. У првом реду, опо је задата делегата на. кокфаренцијама. Треба пажлуиве прићи разради задата ка постављени,

Троба рашвити објашњизткики раз, лопуларисање залатска, Њо = самим тим вршити мобплизацилу свег члашства за ЊИХОВО испуњење. _ Рејонски | одбори Народне омладине~ треба У томе да пруже највећу помоћ осталим организацијама,

Посебно треба истаћи један

непосредан задатак. У току о вог месепа

коли су

у свим рејонима "' Београда одржаће се зборози | бирача по питању рада санитарне службе у Бебграду. Задатак је свих омладтнских Ру ководстава да изврше добро агитацију и упознавање омладине, да се у потпуности 323. ложе за пуно учешће у њима.

селе организанијама извр- | шити правилно објашњење зна

чаје зборова бирача у раду 4 ваше народне власти, 5:

На крају“ треба истаћи; до

сала постигиути резултати У раду омладине Београда прет, стављају черсту гаранцију за постизање нозих радних. по-' беда. Омлалина. Београда про: славиће одржавање конгреса СКОЈја и НО нозим успесима "на свим пољима рада, Она ће Јеш |[елном тиме доказати сво |.

„ју сенагу, јединство и, љубав“ према својој социјалистичкој земљи, својој Партији и · ту Титу. Несмањеним. р еланом, омлалкна Београда Ма: потступити спровођењу СВИХ | одлука које Конгрес. буде по“ ставио, свесна да гради сопијализам у · сзојој земљи. На. :) пгве. победе НО Београда 08. бавезује још један значаја моменат, одржава "другог конгпаса КОС. –Поздравићемо конгрес нашим новим _ успе“ сима, завет је омладине Београда нашој Партији,

Пол непобедивом заставом ваше Партије, под. мудрим рукополством) нашег Тита, омла-

РИМ ши

Му

1 Зулу. За социјализам. У