20. oktobar
СМРТ ФАШИЗМУ — |
новина исаа,
СЛОБОДА НАРОДУ!
+ | |
БРОЈ 214 ___ГОДИНАМ ~ — о ДНА. БЕО ан ПИШИА ДИНА У · ЖХ __БЕОГРАД, 24 ДЕЦЕМБАР 194 Г. ЈОВАН ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИЊ, |
"ПВздовет Лодет ОДО
ПЕЛННОГ СТАЉИНА.
вадесет шрвот децембра навршило се 69 то» дина од рођења Јосифа Висарионовића Ста лина, | темоералисимуса _ Совјстеког Савеза и вође светског пролетаријата. Поводсм ТОР значајног дева, Друштво за културну серадилу 29кославија — СССР одрхсало је 20 децембра свечану , на којој је говорио Добривсје Радосавље
вић, члан Централног комитета КПЈ. Он је
'. остадох, рекао: •
_ Сто десет година —
" Београдског
универзитета
еоградски универзитет. прославља 23 н 24 б. м. леп јубилеј: стоп десет година од свог оснивања и постојања. Та про“ слева утолико је злачајнија, — што
'е . сна обавља у народној држави, у зг мља која изграђује социјализам, у којој шаука. и култура имају нарочито повољне услове за процват ин развитак. Већ за ово кратко време од Осло“
_ бођења до данас, народне власти учиниле су за
науку и културу несразњиво, много више, него не-
Двадесет и првог лепембра навршава „се 69 година живота Јосифа Висарпоновића С и пи Совјетског Савеза, народи који су већ - 'ослобо. империјалистачког ланца, народи Холи се боре за своје ослобођење, радничка класа и СЕ напредни људи читавог света поводом 21 децембра
народни режими у бившој Југославијт. То је зато, што су данас наука и живот међусобно повеза и него ихад: наука даје своје резултате нашој савременој привредној и техничкој пракси, а у исти мед сен сама провергва у тој раком, толитуе ша њој своју животаворну снагу, Наука кога се пегује на београдском во па другим вашим универзитетима, стала је у службу изградње социјализма, 1
жиуши се потребама широких радних маса наших народа, потресбгма трудбсника оре земље, опа у често време постаје све више приступачна на ли“ рим слојевима радног перода. Наш радник, труд“ беник уопште козљ нежада није имао могућности за личио уздизање и изграђлвање, коме су била затворена врата просветних и научних установа, може данас да учи гимпазију да се упише на утивераитет и високе школе, ла студира уз помоћ лржаве, са стипендијом. Колико народне Власта помажу оне који желе да уче, студирају и као стручњани по научењони користе својој земљи, вили се већ из те чињенине, што дала
- == рођендана великог Стаљина — потсетиће,се,на
велика историска дела Стаљина, на победоносни пут Бољшевичке партије, Совјетског Савеза и његове Армије, на херојске самопрегорне напоре на рода Совјетског Савеза, свега онога чиме је име Стаљина нераскиливо повезано, из чега је никло и постаљо тако велико и светло, На овај шан натредне снаге целога света потсетиће се на дела Стаљина верног ученика и најближег сарадника Лењина у стварању Бољшевичке парти:е, партије новога типа, у вођењу Велике октобарске соција“ листичке револуције, у стварању сопјстске држање, у стварању Совјетске грмије. Двадесет) ш првог децембра навршава се 69 година ' живота Стаљина, који је као на'ближи сарадних. Лењина непосредно руководио оружиним устанком у окто бру 1917 године, који је у време грађанског рата и „иностране интервенције руководио победоносним борбама Црвене армије код Царнцина и на Украјинском фронту. Совјетски народшасњимаш све напредно човечанство славе рођендан Стаљина, бо — | ја је после смрти Лењила мудро рухсводто Боље
| скоро 12.000 студемата нашет Универзитета М - : у: у великих школа имају стипен дијле, док је · тај Пени парти:ом на тешком путу ка победи со- | број у бившој Југославија (био свега неко. Патна Стаљина, вени ~ бана петолетињ | | в1 _Љ у Е нијалног стратега Великог отаџбинског рата про | ша, Очигледно, култура и наука постају лико стотипа дно, култур. у ] тив расистичког поробљивача, борца за мир међу
својина радног човека,
народима, Стаљита који је у новим условима,
"Београдски универзитет има своју дугу тради условима. изградње | социјализма, — применио
цију. Она је необично светла: с једне. стране, он се и' даље стваралачки, развио ' учење Маркса, | | у сталном успону и порасту дизао као установа у Енгелса = Лењина. Заједно са народима | ји; којој се стварао научни и стручни подмладак, 18 СССР-а, и демократским снагама
Х
и ПУААРМАА ЈУ
Рај
1 | "
(РРАМАМАМА МАМА 1577 1.
о =
које је излазила стручна интелигенција српоког народа у току Х2Х ч половине ХХ века; пе друте стране, омлалинске генерације нешог Универзитета биле'су носилац светлих слободарских традиција Светозара Марковића. првог српског револуциовара и социјалисте, биле су носилац: демократ» ских, антифашистичких тежњи, нарочито у Доба војно-монархистичке ликтатуре краља Александра и Његових наследника. Тада и касније омладина. Београдског универзитета била је носилац на на» предничих тежња радничке класе, била је носилац борбе против политичког и друштвеног угњетавања капиталистичких управљача бивше Југославије а страних завојевача,
__ Београдски унаверзитет. вуче заправо своје по“ Пе Белихе птсоде. основане од Доситеја 1808 године, у којој је учио и Вук Караџић; по, његоВИМ речима Срби дотад никада нигде нису вмали такве школе. То је била гимназија, кога Је до 1813 г. имала пет разреда; после је она (1830) поново отворена, а опда, по заповести Милошевој премештена у Крагујевац, и ту прозвана гимназијом, Вук је у то време (1832) предлагао да се отворе тра гимназије, „а потом, мало по МИКА лацеум и универзитет“. Остварило се то тек године, кад је крагујевачка гимнозија подигнута на лицеј, а после три године промене у Београд, „Лицеум чли велико училиште“ ' разликовао се од гимназије угларлом по томе, што су У Бе у била два разреда — прва У коме су се узиле Ре зофске науке (филозофија, историја, језици, тистика во др.) а други у коме се учила Брака (римско, кривично, грађанско итд.), тако ла у о исколико година касније постала два отсека; |
лозофски и правни.
срзатета помишљало се већ
1863 године Велика школа, шта Анастасијев поклонто
„свом ми велику зграду, данашњу стару Зг ПИ У аеерантета, Велика школа нмола Е 5 јуре аи тона ба потез а почетком в у пљарања У пиверзитета, што је ишло у корак с развитком културних и научних потреба БРЕ народа. Остварено је то 1905 годтне кад 1е ос: ИЕ |.
јавности, отворена за коју је ма;ор
Рестаурпрана
ван · Универантет, а укинута Велика школа која „је тако прерасла у једну установу вишег научног и наставног ранга. Београдски универзитет .бно је отаља жариште научне мисли и жариште културе уопште. Дух који је с њега струјао, шије био благо творан само за српски народ у Србији, него и за Србе у Аустро-Угарско, и за остале југословенске народе, Укиверзлтет се отада ширио новим факул
тетима, већ према државним потребама. Филозоф
ски факултет укључује тада у себи пољопривредни отсек и апотеклрски курс. Између два светска рата, Универзитет је добио нове: факултете — пољопривредно-шумарски и ветеринарски,
За време рата и окупације, Београдски универантет претрпео је велику штету: фашистису уна“ штавали културу, Многе зграде су уништене бомбардовањем и паљењем, изгореле су многе библиотеке и заводи (читава нова зграда 'Универзитета), тако да је прва ствар после Ослобођења _ била обнова најнужнијих зграда и установа, у којима бл се могла пружита наука необично воликом броју слушалаца; прилив студената био је двоструко већи него пре рата. Истовремено, поставило _ се питање наставног ш помоћно-наставног особља, које ће задсвољити жеђ за учењем и знањем
толиких младих људи. Оскудица наставног и науч-.
ног кадра није ни до данас уклоњена, мако су прве тешкоће савладан л мо, знатно се повећао број професора, доцената,
предавача, хонорарвих наставџика и асистената.
две велике школе — Велика медицинска школа,
с три факултета, и Велика техничка школа, у којој
су ранији отсеци добиљи ранг факултета. Пратећи тако развитак и уздизање. Београдског универзитета као жаришта научне мисли „храма науке", како се то обично каже, не можемо а да ве истакцемо да је оп одиста очувао светлу тра· дицију коју је примио од Доситеја. Наука која се
зграда Досмтејсвог лицеја ,
ЈОСИФ ВИСАРМОНОВИЋ. СТАЉИН
: од Ослобођења па наова-,
"(Рад Ф. п Решетњикова)
гајила а неговала ка Великој школи г. Универзњ-, тету сачињава заиста активан и повитиван удео српске научне мисли и културе уопште; многа имева в научна дела изтшла су изван „кепетан-Мишина здања“ и постала општа чародна сво:ипа. Научна масго с Београдског универоитета прела. зила је границе мале, предратне Србије те је, у највећим свогим домећима, постајала својина свих југословенских народа, носила. у , себи штирокогруду обухватност, ширила и размицала хоризонте.
"Таква је опа у делима — да поменем само: нека —
Јосифа Панчића, Ђура Даничића, Јована Цвијића, Михаила Петровића, Јована Скерлића, професора Велике школе н Унпзерзитета у Београду. Њихово научпо дело побија искљутавост н шовинизам, повезује српски народ и његову културу с науком ц културом осталих словенских и европских народа. Мислим да је та црта један од највиших наузних домета и тековина Београдског универзитета.
Али Београдска упизерзитет, се Академијом
"таука, није био само носилац научног развитка У
Србији, установа у којој су се неговали н учила научни раљилци. Београдски универзитет био је. одиста „Ата тагетг“ — мајка храннтељка“, блага, добра мати, ко:а је давала Орбији све нове и нове генерције стручњежа, који су долазили ва чело државне управе, упошљавали се у привреди и саобраћају и у просветним установама, који су се'почели јаче развијати кад је Орбија крајем Х1Х века пошла путем капиталистичког развитка. Но те.ге-
другој половити Х1Х века. У.ХХ веку студенти
Београдског унтверзитета су борци који су да-
вали своје животе у доба завојевања тмперија-
листа у првом светском рату, бранећи своју доме“
вину од нападача. То је, затим, омљадина која. је (Наставак на
другој. страни) |
народи. ФНРЈ, на челу са: радиичком класом, а под руководством своје КПЈ славиће велики дан рођења Стаљина,.као. што су га славили и пре рата у борби противнародних режима и у току _ четворогодишње ослободилачке борбе, славиће та “ јеку своје самопрегорне. борбе за остварење Пе тогодишњег плана и изградње социјализма У сво:ој земљи, као н борбе за мир против империјалистичкиих потпаљтвача нозога рата,
света в |
Појава Стаљина у историји радничког покрета Русије, у историји Совјетског Савеза и међународног радничког покрета, и у историји човсчанства је таква да је њу тешко осветлити у једном приказу. Говорити о Стаљину значи говоршти Ф историској епост у развоју човечанства, епоси пре лаза човечанства из капиталистичког друштвеног уређења у ново -социјалистичко, које по речима Енгелса _ означава _ прелаз „из царства нужно“ сти у царство слободе“. Говорити о Стаљину, звачи говорити о Бољшевичкој партији, њеном стварању, о борби и победи народа царске Русије, на челу са пролетаријатом за нову, совјетску власт, за стварање Савеза Совјетских Социјалистичких Република, прве земље социјализма, основне снаге напретка и демократије у свету. Говорити о Стаљину значи говорити о највернијем сарадпику Лењипа, о новом поглављу и развоју марксизма У новим условима — условима империјализма, проле терских револуција и изградње социјализма, наука, која је једино способна не само да објасни капиталистичко друштвено уређсње и његова зла за радне масе већ која ни јасно открива законе нужности и пропасти тот друштва и путеве даљед напретка људског друштва. Говорити о Стаљину, значи говоршта о партији новог типа, Бољшевичкој партија, помоћу које једино може радничка клав
(6 На тивањег унив' ло нису биле сазреле Успон и даљи развитак Београдског универзите- нерације младих људи нису биле равнодушне пре- _ са'и радни народ успешно водити борбу и побе= 418 | врло рано, кад још 32 слова зато — та после Ослобођења. био је условљен економским ма политичкој и друштвеној стварности, у којој се дити. Говорити о Стаљату значи говорити о вели | прилике, кад није било У чи ка н друштвеним жајем у нашој земљи и оде- налазила Србија под разним пљачкашким режими- чанстреном путу пуном самопрегора о изградњи со= 7 вије било наставних 4 вау не мократизацијом културе. тако да је "Београдски ма. У доба Светозара Марковића, студенти су У цијализма. Пут на коме су совјетски народи ПОД | Као народна _ Пот као Ре ања У упиверзитет у овој години пришао новој организа редовима Омладине борци против политичке само- руководством Бољшевичке партије, на челу са треса питања универзитетског ране ционој форми: од Универзитета одвојиле су се воље, безакоња и тиранте угњетачких режима. у „ Стаљином, смело први у историји човечанства, кр“
чили пут т савлађивали све препреке ка циљу, изградњи новог бескласног друштва, то је пут
ских петолетки | социјалистичке изградње Совјетског Савеза, с којима су совјетски народи
Ф
снимке
(Шаставак на „другој страни)