20. oktobar
о тик ој
љ РА Херберта Киршеа поз:мјао сам још дапно пре рита. У бесизслвна феријална поподнева, кад дасида пада чсиску нарочито тетпко, одлазис сам у њетов стан, који се налазио у шшем копрту шишет страшно прљавог рада. ролетне чиниле су мрак на намештају од ; прашина је титрала на зрацима светла ја је влагом, мокраћом, медицинама и задам од књита. Часовник на Општини избијао је три Д-р Херберт будио се из поподневног дременсобично обрадонван мојом посетом, од које се многим пријитилем часовима. Седао би под по грлио оукама колена, потом је назлечио ви папуче и трчао к прозору да подигне завесу. С необичним опрелом изнлачио је из ормара | за књиге једно од дивот-издања Веласкеза или Бројва смо се у вруће по подне, утапавли у оргије ~— и то, ја, варикрин, им он, познавалац, чита-
· жап Бедекера. Сваки час је узвикивао: ____ = Ово ја дивно! Погледајте, какла је само комозмција, оно... опо.. ово... Џа омда ти бисерни то-
Ре"
· __ После тога је говорио о томе колико је то пла| ИО дугачко и широко, у којем га је музеју им за ; време којст путовшња видео.
Д-р Херберт држао је заступство културс за нашу варошицу, Тај глас имао је да захвали пре више година написалој књижици, која се палазила
ој бнблиотеци: „Анетол ФРраре, мајстср ироУ њој је непобитно доказао да је Анатол Фтринс био мајстор мроније. Сам је био хумцнитаљ р индинвидуалиста, естста, либерал, демократа,
речи — човек деветнаестог века, Уосталом, | ом је био све што један културан вдвокат треба да буде: м социјалиста (нако је имао разумевања за Народне демократе“), и асимилант“"") (иако је опажао тековине сиомизма) и антифашиста (иако је ценио нсмачку енергију), Најзад — што није баш тако ИУ еважно — имао је канцеларију која му је добро па Е | | космла, сваке године путовао је у иностранство и о| 5 данде доносио фотографске снимке (Д-р Кирше па то Монмартру поред Коктоа, Д-р Кирше под пирами___-=- дама), безбројне хотелске надспке на коферима и 7 ове књиге које су ме пабиле к њему,
о Нр једаред је, јула месеца, парк, у коме су се ве босле хељине, слушао до касно увече наше
» Кад су дошли Немци, Д-р Кирше се први прина принудан рад. Захваљујући томе, посла свног прања судова, авамзовао је за претнабрзо створенот градског већа. Отада сам "виђао ређе, код куће бм га човек тешко нашао, ужи ја баш нисам импо ни времена ни слободе за = разгледање Веласкеза. Једном сам га ипах посетио = код куће. Примио ме раширених руку. а — Добар дан! Како стет Шта радите, а, пре света, шта читатет и Збунило ме помало то питање, које је било у доста слабој псзли с тадашфим приликама.
= Тацита, господине докторе,
= "-.МХ, ви сте непрестано верни класицима! Не тиче вас се садашњост! Но, уосталом, то је савршен ш прозни писац, како то рече Жироду. Сјајан писац! Одлично. немилосрдно перо. Да ли сте видели дивна _ модање Тацита из 1791 године, које сам донсо из Римат |
— Не, нисам га још видео. Али ја сам к вама дошло у приватној ствари. Ради се о том, да ли бисте хтели да моју матер ставите на листу саби-
- чица поврћа: Чујем да тај посао зајесмчава 6ез-
1 — Ух. што се тога тиче, ствар је тешка, врло · тешка. Можда и немогућа. Видите, има свега дваизест места, резервисаних за породице чланова ве_ћа. Ви ћете и сами разумсти да оне имају с правне тачне праенство, ЈЕ = Па можда ипак... ђ — Не, никако не. Уосталом, пио Ако се укаже слободно место, онда ФЖаранно, наравно, | Али, а ргороу што мислите о Полу Морану! а“ — Савршен прозни писац, како то рсче Жироду. Сјајин писац. Одлично, немилоресдно перо. Да, да, видео сам то издање Морана које сте донели из па= риза. Али ја, нажалост морам већ да идем. _ = Зашто тако брзо Посетите ме чешће: разговараћемо о књижевности, уметности. Знате и сами, - друштвене обалезе — то човека мучи, кида. Али Е да се ради, треба издржати до краја. Знате | | ли што ми је наш 55-Наџрбсћаг ћгег Габријел д о рекао: „Ви сте једини човек у граду с косе ја уопште могу поразгопарати.“ Последњи сам с њим дискутовао о ничсанству. Како је то
|: 10
хитлеровац. Али политичка убеђења им кул— то су две одељене ствари. Уосталом, њему ји самом.тешко пада то што мора да ради. Ах! Ти ици! Како су они могли да тако ниско падну! Нео их је назвао народом филозофа и фелдвебела дника)! Како је то тачно, зар нет | Као резултат те посете, моја мати дошла је нај| зад на списак сабирачица поврћа, што је, уосталом, | давало исто толико сигурности као и сваки други усао — тј. нимало. Но и поред тога, гајио сам преД-ру Херберту извесну захвалност м псфећивао понекад у канцеларији, са споредним циљем да ем каква сбавештсња, према којима се регуло било нашег живота. , Ка, а
» Било је то после фебруарске акције у затворима. та пи, убизиши 400 затвореника и пошто су поги богату вечеру у општинској згради, управо су
'· тур
ГаАПОР
= . •) Народни демократ „ендецја“ — грађанска ка| толичка странка у бив. Пољској, њ Р · | М“ 4) Асимилант — присталица асимилације Јевраја
(с пољацим: Шо
. , .
Т | Нин у
о |
_ огрев.
.
У претсобљу су секретарке спршавале с оста-
цима колича с гозбе и празниле чаше. Пред широм.
"отвореним вратима претседникове канцеларије купиле су се гомиле људи и радознало загледале уну-
тра, док је Д-р Херберт, набреклих жила на слепо-
очиицама, слепљене косе, јурио тамо амо по соби, машући рукама и вичући, |
– Можда, бисте хтели чути данашњи коминике.
Упргао с радија, — чуо сам пекакав сугестиван глас.
— До.. с вашим коминикејима! Шта су они коме добра донелит Јесу ли коме спасли живот! Ја, ја сам, денас сам све вас спасао. Знате ли ви шта би се догодило кад не би било мога разговора с Габријелсмт — Штат Шта је рекаот
— Најпре је био бесан. Стајао је наслоњене гла-.
ве на руку, код прозора, тек се понекад окретао да повуче из чаше. Тек кад сам псчго с" њим разговор о Гетеу, мало се умирџо. Он није рђав чевек и тешко му пада то што мора да ради, али, верујте ми, кад су једном псчели да пуцају, после им је тешко било прекинути. Расположење његово тако се поправило да ми је најзад рекао: „Имам специјално наређење из Берлина...“
— и7 И — чули су се радознали гласови.
— „Имам специјално наређење из Берлина да акције проводимо не као до сада, без икаквог одабирања, исто према извесном принципу: уништавати недруштвене елементе, а друге употребити за рад.“
Људи су слушали уздржвна даха.
Д-р Херберт подитао је кажипрст.
— „Будући да је град, на чијем челу ви стојите. одлично решио све постављене му задатке, а ви сами сте, м поред ниже расе, човек, чију културу умем да ценим, сматрлм, дакле, за своју обавсзу да вас уверим да док сам ја ту, вама неће пасти ни коса с главе. Не само да ћемо радити раме уз раме, него м срце уз срце". Стисмуо ми је онда руку.
Д-р Херберт био је искроно узбуђен. Глас му је подрхтањао и кидао се.- |
Два дана касније, Габријел је у нашем граду извео акцију, за време које је убијено 800 људм.
Приблискавало се пролеће, а с њим и наш живот свом крају. Напола разваљене куће стајале су празне, а људи су их са смехом и буком рушили за Девојке су на мартовском сунцу ·-мотикама копале земљу, садиле кромпир, који треба да дозре ва јесен. | саткид су певале:
%
„Минжуће јесен, доћи ће пролеће, над нама трапа расти почеће.“
покаткад су подизале кудраве главе с посла и погледвле на жице, где су у дворедовима, с обе
стране, стајали људи, једни с посудама, постељином, оделом, други с корпама или с лизницама у рукама. „
— Госпођо, тоспућо, купчте пертшу!
у |
— погледајте само, госпођо, каква је то навлака, с чипкама, бела белцата Не могу дати јевтиније од 200 злоти. 1 а
— А шта ће вам толико ногацат Хоћерте ли их понети са собом у јаму или заштог
— Јама — или не, треба жинети, живети треба, драга госпођо. Дете ми већ недељу дана није видело млека.
— Е па даћу вам 150 злоти и литру млека.
— Нека буде по вашем. Одмах ћу донети лонац.
и перина путује преко жица. и
Кромпир се кваси у мекој земљи, бубри, избијају клице, зелеце стабљике проријају се прима сунцу. И у људима нешто клија, нешто се пробија према сунцу. к животу. Ксчијаши,, носачи, водоноше, остали без жена, без деце, усамљени, исправе љају погрбљена леђа. Прслеће! Широва поља! Свет!
6 .. | оја знам све стазе у Кпрпштимо!“ „Ја сам са села.
„ја сам радио у шуми" На ноћним састанцима рас_правља се о оружју, о новцима. Укрпсти, опљечхати, Учсстале су кргђе. Појавили су се први револе вери: Сре машће се ногу чују пушњеви. постало је вруће.
пебјавила се тада јединствена, непснгвљива при лика. Некосм је потребан новац. Хоће да прода 10 пушака са 100 метска за 10000 злоти. Џутује за три дана. На једном ноћлом састанку одлучсно је да се опљачка општинска атајна, Треба да су тамо златви долари сакупљени за откуп, Дошло се у везу с ландурима. Отвррепа су врата косе (отпорне на ватру), преправљеним Еључем. Али каса је била празна. Домишљати већници, предвиђајући заверу, сакрили су новац, али не у каси, него у непознатом скрсвишту. Као утешну награду провалници су однели две писаће машине, неспретне за ношење, али — дај шта даш, ипак је роба.
Два дана касније добио сам писмо, недостатку машине, мастилом:
„Поштовани господине! У вези с краћђом коју сте учинили ви и ваши ортаци позивате се да одмах вратите машине, одн. да дозивчите~ 100000 (словима: десет хиљада) злоти у име стштете.
У противном случају, читава ствар биће предата у руке Кривичној полицији.
Претселник Општише,
паписано У
Д-р Херберт Кирше, сер. Право да кажем, та ме претвп није сувише“ изненадила. Био сам тако и тако» осуђен ;на смрт. за
оно што сам био, не за оно што сам урадџо., Кривични преступ који сам извршио, није ништа могао да измени у мсјој судбини. Осим тога, спавао сам већ тада по амсзрима, коморицама, ђубриштима, те се моја адреса није могла олредити, Како је, међутим, одговорност могла пасти на порсдицу, пошао сам у Општину. Чиновници, некадашњи моји знанци, окретали су главу или су ми гледали у лице, не познајући ме. 5
— Молим вас, — поздравио ме Д-р Херберт строгим тоном ислељногт судије, — молим вас да не поричете. Имамо своје људе и међу вама. Тачно знако 1 Уоџта-
п мпј ретру
ма
сто Шта ишљете за. ЂУ, ЊрпУР 5 дшснејссинљец Ма нећу да улазим у те ствари; није слободно да Р о њима ишта
— 01 Мој зет је таку месту — само је навлака била боља купио прошле недеље за 150 злоти.
! исл А КИНИ
Објављено овако, спроводи се онако
очетком овог месепа објавље_ но је у „Газсу“ у рубриди „Питања грађана и одговори народне власти“ да ће се угаљ низ. давати свим грађанима којн га буду трзжили, са напоменом да се они
ретнем,
Ипак; зима је...
ономад, канцеларију, пријатеља Свету. Подигао јачу, завно шал пре_ ко уста, а врат увукао тако, се глава не види и потсећа на шам-
знам. Али су нам потребне машине. Без њих не можемо да урсђујемо, Морате да нам
их вратите,
Олједном: топао рекло би се па... Па, пчела...
талас. мирис однскуд —
јара, њ% иветалих ли_ као зујање
па путу за
да му
То иазши „Гранапн“, „Гратексн“ им
| "натраг или да поло Мр.
р шта кажсм, дубок човек! Иако је убе- .
миииивавивориввобанрвавевввковвРовввиое
који нису чланови синдиката, моргју самп побрннути за преноз,
ИМ пре тога, а и касније, тражно сам да мин се изда утаљ, алат сам био олбијет с образложењем да се ов издаје само чааловњма синдиката. Последњи пут речено мн је да ћу угаљ моћи да подигнем, али тек 25 9. м., нако сам нагласно да сам 0. безбедно превозно средство.
Ако у међувремену није издато на_ ређење супротно објашњењу да се угаљ издаје пе само члавоћнма Синди. ката него ни осталим грађанима, онда не би требало дозволити да то крше и не спроводе службеници „Огрева“ код Аутокомапде и Вождовачке цркве.
Блажо ПАЈЕВИЋ, студент филозофије Синђедићеза 31
·
Цигарете треба да · добију само | Београђани
јутру, када пдчиње издава-
ње дувана на трафикама,
приметио сам велики број сељака који чекају на ред м такође добијају цигарете.
То. не би било неправедно када би се радило о сељацима који су случајно наишли им подижу цигарете за своје потребе, Међутим, с обзиром да се дуван у селима даје по везаним ценама, требало би повести рачуна да се на овај начин не снабдевају поједини шпекуланти и Мрепродавци који примајући дуван на више .трафика, имају могућности да га у већим количинама односе у села и њима шпекуљишу. |
Исто тако није правилно да се
| сељаци снабдевају у Београду, а
да због тога не дођу на ред за цитарете запослени грађани Београда који немају времена да ују- | тру стоје по редовима. Р' мМ, Крстић Е Блајковићева 6
ћ
„
пањску флашу увијену у ари.
Кад ме је опазно пије езвукао ру_ же из џепова, ило обично, ња поздрав, већ вели кратко:
— Зима...
При томе кроз његов шал пробнјају млазеви паре.
У олупима, поред тротовра замрзну_ та вода, а „чекачн“ на тролејбуским станицама скакућу с ноге ва ногу,
У канцеларији празни столови, чистина, Око пећв; кружок. Разговор о мензама, голу подружнице и осталим амтуслним темама.
Најзад, и топломер, са спољне стране канцелариског прозора, убед_ љиво показује живу испод нуле. А њему, кажу, ваља веровати. Јер, справа је справа. Не вуче никакво васлеђе...
По свему томе, рекло би се: зима је. И. готов сам био да поверујем з ту нипу, да ши, по подне, није шаштао друг вз гимназије, Прока, и замолно ме ла извђем с њим у купо_ вину некнх ситница за пут. Није, ве ли, искористио летњи одмор, па сад тле па — зимовање. '
ге За час ћемо све то набавити, па у пола шест ла гледамо „Ле. тенду...“, узео сам карте прско подружнице, |
Лепо. кажем ја, важи, А шта ти све треба2 - ђ
= Три ствари. Једна топла пиџама. Шал мн гојзерице. Тачкице нисам тро_ шио, ни допунске бонове, а недавно, знаш лобно сам награду. Хећу једном ла купим оно шло ми треба. Досад сам увек дочекивао зиму неспреман, А ова, видиш, стегла.
| И. ' стварно, стегла.., Из „„Путникотвог“ излога дува северац, а „идеални теренн“ изазивају језу дуж леђа кол свих нескијаша, што се заустављају само за часак, да потом пожуре са бфисаног простора Теразнја. Јер, ву. тентична београдска кошава забавља се пешевнма капута и крајевима шаова, чупајући их свом сидихом,
у
пЕ, Уредништво в администраџија Ректора Драг. Јовановића. ИМ. тел. редакцаје' 20.443 'и 21-957: администрације 22-210. Штампарија Штампа ___ Одгогорши урсдиња Сљазке јањковвћ, чек. рач. 1-9060114. Пошт, фах 752
,
' “ џ ПИРИИРИНРРР ИРИНЕ
Залруге излажу у својим излозима ==" летње новитете.
Богато шарене, вазлушасте свиле за летње хаљине,
лаке, рупнчасте
санлале без прстију и пета, за ноше. |
ње на босој нози, даке ташне од лике в кукурузовине 3а плаже и излете... Обиље тананог женског рубља у свим бојама неба и зоре. И читава поплава паучинастих чарапа...
Греје то ето из „Гратекса“ м Задруга, свом својом убедљивом ја. чином. А. опет, са оне другс, да кажемо „спољне стране“, помамила се кошава, Ми — моментани купца, у средини!
6 4 И шта. ћешр Помете се човек, У зиме у лето, из дета у зиму. Па
опет Па обратно, И све тако: у низ жозима лето, на улица кошава,
Шта да кажемр Пиџаме топле, зимске, није било, Кажу: распродали жетос, тојест, зимус, јер сад је... Ко
зна шта је сад
Мисмо вабавили пи шал, У место тога, купио је Прока свилу за мараму.
У овој атмосферској бипи: лето зима, ипак смо остали живи. К. се обрелн у на обљанља б да имамо, од куповине, н по пет лмепкова за муве у сваком џепу, а Прока је, вадећи марамнцу, провашао и прашак за беле ципеле,
Сасвим у недоумици, сели ено на своја места ш ћутећи посматралн рекламе на платну, А кад је затрепе. рила опомена да треба чувати ипста дације од смрзавања, Прока се ан јао гласно ин шалуо МН, тихо: | — Дакле ипак: зима је | Али јавно се нско из сале:
— Није то смешно, могу да вам попуцају цевн,., ,
= Не бин било чудо, рекао сам Проки,. Инсталације ћемо још сачу
вати, али како нама да не попуцају_ цеви — у летњој свили на кошави, |
ТВАРИ ИВА И Тиват
рско-издавачког предузећа. Н
БЕТИ
у Бе | ПА ТИТА А АРА
ОЈ
. ј 1 више немам, — одговорих, | учају молим вас да их отњуните жите 10.000 злоти.
_ тих машина __ у таквом сл
БИТИ ИВЕ ТРИ ТРИ АРАТА И
јемам Ни новаца. У : у МУ ви немате новаца Али Пе на и а сакријете сестру; шт
ком да 1 бо + забадава. мвот сестрин важнији него ваше — За мене је ж . и | а ви уредовање. молим вас — чудим сед то као
— А за мене, интелитентан чесвек Н
обро важи! свега.
важније од ЕЈ
савио: друкчија је Ра > оних којима
· и само лични интерес, а онај који Влад
влада ви 7
општи интерес.
Д-р Херзерт покушавао | ! етуални двобој. | У пи Е ИЗА је филозжфија владајућих, = ј у и дуго још писати на тим манштинама 7 мислите ли л; те кика _ носао'мора да тече, оба— Дуго или ара са РЕНЕ
ти до треба извртит ован им пи “ претивносм случају, ви ме разу ете Зе туо сам се Код врата су стајали пандури. сррну! ћ 2
— добро; тесподине претседнине, рРЕ и 3 увац, Ипак, ви ћете схватити да ја сг2 р сло 2 таквом сумом те да морам да је сакупим прес он или — ако вам је. мило — међу ор-
е разумете — за НЕ је опште ове године научиле су ме та који влада, Онај којим се
га
је да ме увуче као не-
краја.
~
ара ако. Међу тим кочијашима, носачима 4 — Е па те 5 3 а комизнијсм уссталсм добро. „Имате три дана и о а МЕ врелена, ' | Устао сам. Е и До виђења, господине претседниче. | До виђења. Часак, —_тлас Д-ра Херберта је пеш 1 зе танким усниомекшао. Покушао је да се осмехне у па ији
и правио
огод: ма. — Читате ли сада шт'
4 да, читам девету Бњиту „Одисеје“. Ви знате. опу причу: Одисеј заједно с друговима Лолази у пећину људождера Полифема, У жељи да га при-
4 а ла 1 сој 7 аје чутуру с вином с острв. Пре иаре: Пија у наступу доброг располохже~
ња обећава Одисеју да ће га, у знак захвалности за то божанско пиће, појести послешњет. Управо те
читам. До виђења.
Још тог истот вечера, > 5 тиах Е ј анству:
2 а Општине, говорио је грађ а ва ући мојој вештини... сам сам видео
Ћ г .. е писмо ита. «« ситуација је озбиљна, иако жиј из Бер
Ббезнадна,.. треба новаца...
Маса је слушала придржана даха.
Сутрадан га већ није било у животу. Пао је на бедеме лешева, последњи из града. Можда је седећи у крвавој још задохтаној јами, привукао усбичајеним покретом мршава колена и истезао врат У отрлици које више није било, у часу кад га је метак Габријелов погодио у потиљак.
(из крите приповедака Смрт љиберала, |
ЛОЂ, 1947, с пољског пренео К. Го
АЕТУР С НДАУЕР .
и ај и
Д-р Херберт, стојећи
записана а а ан
5
повави ва риовв ето
ДЦ
а
Пливлачна места за опоравак иодмор
дабуинња
(Пра света осаинасе километара 0 Цеља, у "О зизној доливи, | Маи ~ Била п 04. Г свега 358 "метара лежи познато "лечилиште = и ваздушна бања Лобрла. По охолним бре говима простиру се шумирци, смреке зе ни „сенокоси и богати виногради тако да овом пријатном лечилишту и одмаралишту доју изглед добро уре ђеног природнот парка.
У Добрни влада блага клима, тако да средња температура не прелази 160 С, а срелња годишња температура креће се око 90 С. Отуда је и ово лечилиште омогућено 34 кори! током целе то дпле, и истовремено служи за одмор ин опоравак ко стилаца. :
Као бањско место Добрма је одавно позната“ због сводих иззоравоји у водама дају доста угљене, киселине но кои воде у дубоки термални резсрво“ ар под стакленим кровом. Кло ттрмалио лечили. ште, где извори са својом волом од 29.500 (С успешно лече желске болести. кпстобољу, реуматичне и живчапе болести, Добрна редовито прима велики број гостију из целе наше државе. Псстоје и же лезни извори чија вода скрепљује срце, чисти крв и лечи слабокрвност, Осим тога, терме су се показале као добре и у лечењу склерозе и болести мехура.. у _ Поред своје лековитости, зими је околина Доорле погодна за зимске спортове. Ове зиме биће тамо отворено и једно клизалиште. ,
Током целе зиме лечилиште у Добрни ће бити отворено за све посетиоце, У ту сврху радиће ч Хотели. Здравилишни дом — нови тракт и хотел Загреб, Први хотел шма уређено централно грејање, а други се греје пећима. Оба ова хотела суу
ОРИ
зини купалишта, те су погодна за | лечење и време зимских дана, и
хотелима, укључиво 170 и 180 динара. диката на од 25%.
Цена пуног пансиона у озим са грејањем, износи дневно Од овог износа чланови син. годишњем одмору имају повластицу
ВО ПАРЕ ние беен Ини вавовни ево невввиие тебе и вина вани впа ин ноави ни
| Поглед ца бању Добрну
анти ооетРтервев рит
ародног фронта Срба је, Уа
а а гај „Да Ни Х
а а та 1