20. oktobar
оје се налазе у
Х људи у свог
мелОВ" |
сов з њеног развитка
___бом совјетских парода, них ијалиста,
свету. соптјалњстичке државе.
периоду борбе за њи осло "тако и оне које су се већ селободиле имистичких ломаца и које су ња путу или већ ују сошијализам. Радне масе, а у првом реду Комунистичке порти ослобођења илина путу изградње | л пи ва Стаљиновим ан ају уопштено н теоретски обрађено јетеког-Севеза и Бољшевичке партије. . вартију новога типа ва доследно револудеолошким основама развијала се у те_ус л царинама у Русији, док није довела беде у Великој соци:алистичкој октобарској дији 1917 године, којом се ствара нова ера орија човечанства. Лењин је ударио темеље 2 државе, њепог уређеља и поставио ; ка чи Смрћу даљи рад на развијању совјетске аве, јализма, а је си ко генијално разрађивао на осносва пнитења туградње – социјао с тим обогетно ризнтцу мархсизма-лењама. До тада у маркстаму су постављене оспове бескласном друштву, а Стаљин је у ватри
везана са борбом радничке класе и сељаштва пре _ Октобарске револупије протев церизма, капиталиста н велепоседтика и са тридесетогодипшњом борпротив шитервонције страп борбом за тградњу | сопи'а| дизма ратом за одбрану прве на
| доласка.
како ис
је морали су У
побеле на класом и
“=> нашу земљу, ВЕЛИ | рода и његова теоретска об АД са друга Тита на чело п! су се читава Партија и широки > _ почели да васлитавају на делима
а поред свих теџ ло је искуство.
А Ма маја а а ћу
„Савладати организационо питање значи оспособати Партију за велихе и судбоносне залет који се пред њу постављају, значи дочекати спрем- | "во догађаје који се великом брзином приближавају.“
Алт ћемо то с жауку наших великих учитеља Мархса, „Евгелса, Се газда ан ум Ако будемо следили и прине. с ориштћавали пехуство њајреволуционарније херојске СКП (6), кеша ће Партија моћи извршити _ тролу своју историску мисију звангарде радничке кла-
М
! ако будемо следили
лободилачком рату народа Југо
н заповести Стаљина из Отаџ=
па у
а на том путу
напредног човечанства Јосиф
| СВЕЧАНА КОНФЕРЕНЦИЈА НАРОДНОГ ФРОНТА БЕОГРАДА
ТРЕЋИ РЕЈОН И БРИГАД;
„МИЛАН ДЕЛИЋ“
; добили прелазну заставу за рад у месецу "новембру нон с оркаџе, за. раста ељање
родног фрошта, м зато се во да- _ ствовало 2.395 слушалаца. По.
_ аација Народиог фронта ЊЕ" Београда постигла је још
2 једну нову победу према“
| шењем резултата из месеца 0К. "тобра. Велика постигнућа на свим секторима рада, а наро“ очито на добровољним радовнма, претстављају још један "прилог социјалистичкој изград· њи земље, а истовремено показују одсност н љубав народа "према Партији мн њеном рук> водктеу, тим пое што је читав рад у мессцу новембру протекао у борбн за испуњење да тих обавеза у такмичењу У маст Другог конгреса КП Србије. Зтедно са резултатима из месеца _ новембра, Народни фрошт Београда премашно 6 на сектору добгеотољкиж рала, своју обавезу за 367.798 радних "часова. Само у току месеца новембра | дато је на лобровољ“ оним редсоима 489.950 радних А за, У ррелтсти ол дчвата 4,946.135. Изртшгвсе ћи пре узете обетгле у чакт Другог _ коктресл КП Стбипје. чланови "Фосшта Бесаол изтрадили СУ памвсеку гпугу | Топчилео Гаковиша, погзо код »гЛостара«, | -ложили см ва за ралко: гтРУГТУ у 73 ; од тлн куло Мр љењнне КЕ
Колтко улипа. Исто тако нако
оне нављ м
Попол врло тешоти услетима, са' Шен 06 на пр“ сеену 'наПе“ теста 7“ о ечете џи нз гетима Роме Злога' рам члаимел Сота ом овом СхаљАмту, ролтфресге се но птеме имам литну о побуаа. "боку
аи ФУ стих | злачха полср с2на1 2.
| Упсси у до гогољем раду "били би узшогоће да нису ол нуле руку сгг зло логоу ељве пл умифеи извелни Преотусти. Пре слуга упгтве за Гизтвалњу исти Сопгада, Ле нотлим рејону, иису, посвег тиљи допаљеиј глуме опеггт13о Сашу ломемољллх ГОЛННХ ак. ита. имти со омиди потреб. ну помоћ ргмит: Сригалама. : Јелне од зао туим о полоња, коже је улек ахтувлуу, вели коме Је У муспу п" "от пгштло
а рмисгегте озотлљисти.. је Пета упите | сотонивстила, зла уз риту отборл, па Пена па бзетет геучга гојупа. По. ата са ла нопотпупосто и ја - 5 мр о ужфсттл у олбстима и
Марм еву сабузим коч, Гитту у реду организациа На
зиче
ље том питању _ организацио. ног учершћења мора постећи“ вати пуна пажња. Учвршћење секретартђата фронтовоких гру. па од посебног је значаја Фронтовске групе, у појединим основтим оргатизацијама рејока, постављане су правилно претстављају одличну форму окупљања људи у Народни фронт. На групама се решсва о
равноразтим питањима, а наро чито о пдеолошко-политичком
раду и о помоћи вародној власти у решавању локалних про“ блема,
На сектору пдеолошко-политичког рада, нако су секције за тај рад још увек недовољно учеришћене, постигнути су у месетт новембру _ прилични _резултати. У Београду раде данас 34 курса по разним темама, на којима је обухвећено 5.130 чла' нова Фронта. У будућем раду треба повећати број курсева и шире развити идеолошко-поли тички рад по основним организалишама. Секнија за атитацију и штампу усморплља је своју делатност у месецу новембру на агиташиу за упис на курсеве, на излазак на добровољне радове, ралила је на организовању _ прославе Дана Републике и, најзад, спроводила агитацилу за зборове би рача.
Секпија село-град забележила је у мхену новембру, упрког велисим _ тешкоћама лепе релултате, Осам рејона упутило је у осам околних срезова 13
инжењерских екипа са 15 инжењера и техничара 44, грађе
в' ско-занатске екипе са 357
грођеганоских радника и занатлија. Они су дали на задружњим домсвима и другим 06 јектима – 3.057 радних часова. 5 слате 32 салитетске екипе са 54 лека, 8 ветаринера и 44 санитстеко-помоћлот _ особља. Лекари су прегледали 1.837 људи, а ветсринари су преглде“ дали 199 прла стоке. Соцугално-злравстрена секци. ја развила је у месецу новем' (оу в'упестрано своју активпошт, Одткано је 13 течајсза реде потсћи са 239 полагника, јелми течај за нагу деце са 17 имлтееика, Затим је одржане 17 предавста из зл"алствене области, на којима је прису-
Затим су по
добровољних _
ред тог а радиле су екиџе за
прву помоћ. ИМзвршено је 68 посета домовима, обданишти“ ма ин јаслама, пружена је п0~
моћ ђачким кухињама,
У новембру месецу показале су знатну активност н финансисже секције, као и секција за статистику и евиденцију. _Финансиска секција обавила је за маштн посао око састављања предлога буџета за 1949 годину и саставила збирни преглед, коли је поднет Извршном – од бору. Фронта на одобрење,
Секције за план и евиденцију показале су велику активност у оквиру припрема за из" раду плана рада организација Народног фронта 32а 1949 го. дину, Детаљно је пратресен и коначно _утврђањ и упрошћен формулар за" еваденцију рада свих секција. Озбиљан и одговоран посао око ст2етавља“ ња плапа за 1949 годину брижљиво је разрађен и припремљен, На основу свих ових резул' тата постигнутих у месецу новембру, у свим рејонима, које је ксмисија Улогедила установ љено је да је небоље резултза' те постигао Трећи рејон, и бригада »Милан Делићс« из Паттазсте основне Оргачизаци је Седмот рељола па су њима лодељене прелазне заставице Глалског _ олбора Народног фронта Трећи рејон дао је на сектору ДОЗрОВОЊИ лог рала 122.641 рални ч70, у тредности сл 1,0282%3 димапа, Нп зато. рема је учествовало 12.275 брт гадиста,
Према постигнутим резултатима види се да је Народни фрошт Београда, у току месеца, новембра, однео велике но ве победе на свим политичким и радним акцијема, појачава. кући темло такмичења у однесу на ранији месец, у жељи да испуни обавезе дате У — част Другог копг“--а КП Србије, и тиме палово докаже да труд“
_бенеци ноте земље непоколеб-,
љиво стоје уз КП и друга Тита, изггађујући социбализам У својој земљи.
Уклањањем виза организацеолих и других поменутих педастатака у булућом раду 0безбедиће се јел веће и пот.пуне радне победе,
|.
; " 1 Ј " А Дио у ја вале подиј“ п
Ми % | А,
"тно је смањев станбени
| прост, 6 У пола леже Е лакше би“ ло оштећено преко 12.000 ву да. Број становника се, У. тим, до данас розеваија око 100.000, према предратном. У“ лед ових чињи “и станбела у Београду заоштрила се Де блог ма у коме граду У Мр ан али тј га нородних власти у , љена на сталбелу изградњу. КОН гусељавања о расподелу ставова, у пиљу ублажавања стачбене крнос. „Међутем, одржавању
народноос. г славије примери ИК СКП (6) и совјетских народа“ ћег стакбеног фонда није била из грађењеког рата м изгратње социјализма, прл- С међи СКП (6), Црвене армије н сов:етскос нгрода аз Великог отаџбинског рата против немачког фашзгама, сви говери бинског рата нопајали су наше народе, до пуне лне резолуције на челу са радничком. | смузистичком портијом Југослевије, до. отварања нове стромоше у исторџти наших народа У време Народноослободилачког рата, много шире _ зграда, прсхко управа. него пре рата ксомстила су се, и проучевала дела ;
Стаљтна, а пособио „Историза СКП (6)", што је претставља мали део у олносу омогућило брзо подивање политичког и теорстског
нивоа Партије, а с тим и њепе руководеће улоге о лу, На тај начин у Народносслободилачком рату.
У периоду после ослобођења примери совјетских всрода у обплови земље, перспективе изградње социјалнома напајали су вашу радничку класу и радне масе новом снагом за велика дела која су досад постигнута. Прелгсхом на изградњу социјализма, вскуства СКП (6), теоретски 0об5= делима Стаљина, деће мотућност да се ваши ка. дрови теоретски спреме за правилно извршење свих оних задзтака које је за изградњу сопијализма у нашој земљи поставио Пети конгрес КПЈ. Никакве тешкоће, ма с које стране оне долазиле, не могу нос одвојити од пута изградње социјалтама и борбе против империјализма, мора нам увек бити пред очима огромно искуство ОССР-а обрађено у делима Стаљина.
Живео вођа Висгристовић Стаљин!
поссећеша потребна пахшња. обзиром да нејзећи део станбетвих зграда претставља свомну приватних власника, то је њихово одржавање било препуштено власоицима. Државни органи са своје стошне брилуди су се 33 одржавање држосних ставбених стан сктих зграда ЧИ | стазболи фонд о власничком деје практично одржавање. стамбеног _ фовла највећим делом било остављено преватким власпицима.
Петватни власлипи из разних разлога, са своје стреме. нису чиллли
скоро уешта сзбиљко после ослобођења за олржсвање стамомих зграла | Нагвећи
ј власнила није се бргнуо за одржавање из простог ргзлога, што им станови пису донзосили ону резту, коју су мали пре рата, други. ак, због тешкоћа са матемпмалом, _ радном онатом нтл. Због тога, зграде неодржаване _ нормално у току дугог низа гопина; од 1941 годише, постепено су се руннирале и' почеле с губити од своге стужене улшости Даљем 0сетном _ погоошању _ станбеног фонда, доприлела је појава ла многи пртватии власници демонтирају поједине делове зграла: лифтове, парне котлове, сакитарке уређаје итд., да бн од тога себи створили извор ппекулантс..лх зарада.
Иначе тешки услови грађана, отежани овим чињеницама #зазивају низ других последица сукобе _ спорове, захтеве > за пресељавања и _ незадовољство станара, уз одговара:уће — аптажовање оулсктх и алминистоа-
Настолтци зграда, чије <у
дужности у овим условима мопље бити још теже и одговор није, нису одговогили своме задатку. Велики број настојника није озбиљно ни мислио на дужности које повлачи текво запослење, него им је тражење вастојикчког места (било само вачин да дођу до стана, да бн, међутим, ралили у домаћинству или ва другој страни, а дужност настолтика оасвим запоставили. Није велики _ број настојника, коло је свомм радом оправдао бриту народних власти за ње хову штиту н обезбеђење раде из овог позива.
Услед свњх ових појава, питање олржавања станбеног фонда Београда поставља се као 0збиљан друштвени, опште-народ ни проблем.
Нема сумње, да је за олравке станбелих зграда осмовни Услов: обезбеђење потребних количина материлала, радне снате и финансиских средстава. У о квиру матегилалних, _ финаненских и крелитних планова Извршлог одбора, све потребе ће у веопходној мери спахако морати бити заловољене,. Али су оправке стачбених зграла само један део проблема. Други, може <е рећи, још вежнили лео овог проблема сестом се у обезбећењу
6»
(Наставак са прве стране)
У напредном студентском покрету од александров ске диктатуре па надаље била носилац слободарске заставе Београдског универзитета, су борци против насиља полиције, ког и друштвеног угњетавања буржсаске Југославије; то су борип у Шпанији, добровољци и антифашисти који желе да бране, од западних демократија, напуштену Чехословачку, борци у нгшем народноослободнлачком рату, у којем су дали та кве светље ликове као што је лик Иве Лоле Рибара. Та упорност студентске омладине демократских слобода, то упорно стајање на бра.
ту слободарских ј традиција _ Београлског _ друштвеног живота; треба им с кателре стално Ја ви Ка једна :е од МАНИ најсвет давати путоказ у приме и тог палио етан тековина реба | се | слм научног м. ! ава ; У з та, о етода у. тумачењу по: уоди Лији а е у г умагењј ава у пруооли иу. сетити оних о многобројних прилика у ко друштвеном животу. Већ ове године. чаша пре Ји се оштрно и калио слободарски дух _ поратна генерација прића ће у својим дилломским | ваше – универзитетске омладине _ пре рата; радовима научно: проблематипи, примењујући на-
и на културним манифестацијама, и у игттрајкоБЗие, и у борби на барпкадама! Свуда се ту Осеала руководећа улога Комунистичке партије; наје део општег напредног борбеног фронта, на чијем се зила радничка Класа са својом борбеном авангар-
Пожртвованост он стулеџтска омла-. ој мери у нашој
предни студентски покрет био
дом, Комунистичком партијом,
љубав према сво:ој земљи наша дина поксзола је у пуноји натви
Народноослодеолилачкој борби, Б
ослеболилгчко! борби.
Прел Београдским ! 2: соградским универзитетом и ли) школама стоје динас велики и одговорни зала
"вање кућних савета у станбеним
зитет исковао :е многобро:ве кад политичких руковолтлаца и бораца
у Београд
у лног одржавања стазбених
џи онога 1 прављене 8 "а непосредно
Града. пре узео, улога града дузео, маса ставара треба да до ИН од основних облика У питања одржавања стан зграда јесте устансвљаг
грала Београда. |
Кућне савете бира скуп станара јдие стамбале зграде. (односно више мањих зграда), и оз се, као претставник ставара. стара о предузимсњу потребвих ко-
рака Код властима _ зграде и лежних државсих органа за Е | танбеном
све што је у вези са с
зградом. Кућни савети. нема функшиту власти, али ће њихози и захте-
ви закључци, предло : ви бити цењели као сарадња и указивање народним властима У питањима која они непосредт те ваде и у којима су запнтересо"ваши, да булу правилно решена. Сарадња кућних савета може #" мати надразличитије облике. они могу захтевати од власвтка, Гда роловм одржава по вршт 0правке куће,.и указивати | ДРжавним ·оргеллима на нехатне и злоламерке поступке _ власника, или станара, у погледу чувања кућлих имсталација, одржавања чистоће. рела и мира, указивати на бесправно усељавање етанара пиле. довођење потстенара, на пропусте органа Градске чистоће, водовола, _ електричара. димничара шта. Кућни · савете нарочито имају права да од настотика зграле трсже уредно и погвалио вршење · настоличке дужности и да указују на не хат и пропусте пастојлика,г а У опгавланим случахвима да предлажу државним органима смевивање настојзика, Исто тако, ако поједтен станари чене веће сметње _ осталим статарима, наносећи _ штету злрали. нарушавања реда у кући ни ми ра осталих станара, | хигијене, морала итд: кућни савет може сазвати скуп станара н изнети случај оваквог станара на дискусаћу. На захтеве станара кућти стлвет може предложити <тат беним властима исељење _ ова-
· кво станара. Код важнијих ти+ умне ја
тања кућни савет треба да сазове скуп стазара, а то могу чинити сами станари.
У односу на власника зграде и његово право сволине но остала законска права овим вије на шта измењено, Кућни савет може захтевати од власника зграде само вршење његових законских дужности н указивати државним органима на његове пропусте. Једном речју, кућни савет је срган свих станара који захтева, како од власника, тако п од појединих станара, да > ше своје дужности и указује на њихове пропусте ради примене законских _ санкција, у случају огрешења но нехата, од којих + сталт трпе.
Не требд очекивати да ће установом кућних савета све незгоде ит непријатности _ станара бити одмах отклоњена — ла ће ва пример зепуштене имсталацаје у кући одјеларед прорадтти, да ће поразбијани прозори бити одмах отклоњеле — да ће тастолници преко ноћи постати уредничи, а власници зграда издашнији у погледу опгазки итл, Кућни савети ће свакако но од свих питања многа решити ати је њихов значај у томе. што ће очи помоћи да Народне власти мају податке и преглед ових проблема, да пламиралу неон-
Наука је уско
• окружује — она жели да којесло послужи ралвим масама наших нарола у његовим наллтима за изградњу социјализма. Применити ту науку у усавошавњу и подизању технике, за боље « упишћење. ТЕ
2745
Стуленти _ богатстава наше против политичнаше научне
у брлњењу
челу нала- — упорна борба за
градски универ рове и војних и од њих пуну у Народно-
задаца,
прави а Зао зграда, чувању ФА ИЕ вест 4
да, један је од задатака којп се постављту пред. 1 радчике Подићи ново ваука — Филозофие ' сти, историје, правних и економ“ бројим само неке) — злочи и б'рју за тотпазне Културног и друштвеног нирла нортих маса, Наша нсва студентска поколења сто:е пред научним радовима у којима ћз с мозлим ооуж ем диалектичког материјализма поилезили појавам“ |
Учни метод марксчзма-лењинизмг; треба па ти пуну научну ије омоћ, Ту ће се искивати науч А | аучни раднии; и = ЈЕ тељи социјализма. | Миа " и“ На Београдском универлитету води
дати нашој земљи. Уз обиллу И народних власти, МЕ
унивезантет частои да ствара све више и боља кате м т ње етомче 1 њаке иљуде од науке кмобп ит чатоли имали
ћ стручну 2 чаџуи, у Свељта: МА својих залатака 3 се мапа у неговању науке и
у У одбрани олоб утатемог дужа Београлски универзитст пр стаеља мтусто: Дишњицу од свога оснивања и посто ата. “
"посредно | е х 3 о ере пак. а установљавањем _ кућних савета долази још и низ других мера тародних власти 1 Београда У а опржавав ка
ених зграда. Мац и У ан прописи о кућним ва | стојкипима, које Народви "одбор. + града Београда ових дана треба да донесе, служба настојника зграда се поставља одтовор- | није и организованије, са стро- о жим казненим _ санкцијама; [-Е го до сада. Значајна по Це и овле то, што се служба ·насто. Зна ника ставља под извесну врсту друштвене контрсле ОД стране _ статара, преко кућних савета, ко _ ји могу предлагати вадрстнни А органима одузимање насто јиич- | ке дозволе у
1" и,
случајевима већег |
шења о своје дуо _
нехата и ЖИТА убљење настојинчке | дозволе ' повлачи одмах ш Де |
бљење настојничког стана. да
ље, забраном запослења РОкика зграде, било у своме И
маћинству, било на другом По слу. обегбеђује де потпуно по- | свећивање _ настолника _ зграде. својим дужностима. Само ма зузетиам случајевима, У Ма И сградама, настојник агредк ЕУ моћи слободно време од свога
позива, да посвети другом #0слу или домаћинству. о
(Свим овим мерама обављање – настојвичке дужности ставља се | под ефикаснилу _ коптролу ДР жавних органа и надзор кућних – савета | самих станара, уз збиљније казнене санкције Но 0дузимања настојничке дозволе | | друге друштвене санкције за #о- | уредно и неправилно вршење обве службе.. ј
У државним станбеним зградама, Извршни одбор је + вео кућне управитеље, као органе управе станпбених зграда за блокове _ од 60 _ станбених зграда, срадт непосредније са радње са кућним саветима и ефикаснијег надзора над радом настолника. |
Одлуком о зпбрант демонти| санетарних и других уреи делова од стране власни“ ка зграле, која је донета на последњем заседању Народног одФдора Београда прописане су о штре казне против ових несавесних поступака појединих власника, који скидају поједине делове _ зграде и уређаја п тиме наносе штету згради н улобности становања, лок ће пак тежи облици ових поступака бити квалификовани као кривична дела по прописима кривичних 3закона, Најзад, љве наредбе Изврталог одбора поовећене су уређазима парног грејања у зградама где они постоје, којима се прописује њихово правилио #скортшћење и задрача њиховога преуређења без одобрења. г
Све ове мере лочете ол народних власти имајуза шиљ да обезбеде правилно | олржавање станбаног фонла у Београлу, обезбеђење како оних уређаја и станбених услова, _ коли данас постоје, тако и оних који ме зајелничким напорима нмпих труд бентка даље стварају. _ То је пут да очувамо салање станбсне урећаје п да ИХ и лаље унапре-. | ђујемо н чувамо. То је начин да озбиљном угпожавањуи стане бељога фонла Бео“пала станема на, пут. Нико, ПРТРОВИЋ
претсететк 13070 Боогртта
повезана са ствагисшлу кога „нас
земље за велу полухтувласт ра-
лодитвених гуке 0 сезику бо кљичевноњих паука (за по-
С ејејм а
јој е мумичу и струзну
се ланас
свахог стручтака кола со може алну помоћ
Безгогдеки
поностћи се светлим тралиттама |
мр ледету,гон | “"
Др. К. ГЕОРГИЈЕВИЋ Е пћ ЕД
•