20. oktobar

ВУ причу испричао ми је Максим Горки, а ја | сам је записао одмах песле нашег. разгоу вора; било је то у вили Серита, у' Капо ди. Соренте Не знам да ли је прича коме већ шжозната; не знам псуздано ни да ли је већ објављења; ис знам сигурно ми да ли ће бити сојављена у успоменама великог писца. Жао ми је само што не могу оживети интонацију гласа Алексеја Максимовића. Док ми је причао, глас му је одавао час не жност, час гнев, а затим мронију м срдачан хумор. ~ А ево како се то догодило. По жељи Алексеја Максимовића слушали смо Шаљапина са грамофонских плоча. Алексеј Максимовић је пушио и, на вачмш који му је био својствен, палио једно палидреце за другим. Палио их је м бацао тек кад би изгорела до краја. Волео је ватру.

. Затим је завладала дута, лирска тиштина. Максим Горки је држво-у ружама нежи свој недовршени цртож, а ја сам непомично седео у наслоњачи, трудећи се да не нарушим размишљања великог писца. С времена ња време би нечујно ушла у собу Надежда Алексејевна Пешкова, села би за часак на столицу, па би опет, исто тако нечујно, ишчезла. Владаља је дубока, рскао бих свечана тишина. Спуштадо се дивно сорентско вече, м никоме од нас није ни падало на памет да упали чпампу. ј

Алексеј Максимовић први поче говорити. Иако га нисмо молили, он нам, по свој прилици покоравајућм се некој дубокој побуди, поче причати о једном од својих давнашњих сусрета с Фјодором шаљапином. -Можда ће се родити човек који ће певати 60оње м од Шаљапина. Али таквог човека као што је ом — неће бити.

Шаљапин је"Имао много мана. Неке његове особине су управо страшне. Одвратне. Шаљапина' је човек могао волети, а у исто време презирати и мрзети. Заслуживао је и једло и друго.

Учини он тако нешто што нико не би учинио, а ти га одмериш погледом, слегмеш раменима и изговориш само једну реч:

— Шаљапин...

Знам мит о Орфеју у паклу. Слушао сам и оперету под тим називом. Али никада нисам веровао да ћу видсти живога Орфеја. А ето, и то се догодило. Живи Орфој био је Фјодор.

Догодило се то за време једиог нижњегородскот вашара. Била су то дарра времена за руске трговце — намлатили су тада грдан новац. А кад руски трговац на лак начин заради новац — широке је руке. А кад је широке руке. добију понешто и други.

Трговци су онда тргсвали до пет часова по подне, а онда би ударили у пијанчење. Заједно с њима пили су и сви остали. Шта се све збивало у гоаду тешко је замислити. Пакао, прави пакао. Туча. Ножеви. Полиција. Пслиција на коњима. Жандармерија. Жандармерија на кољима. Данашњи човек не може ни замислити сно што се тада догађало...

Прохтело се тако неком тоговцу да позове на вессље Шаљашина. Дао му грдне паре. Обојици би нам било доста за пет година... М шта се догодило. Шаљапин воли новац. Дошао је. Певао је. А тих дања ја нисам имао времена да се састанем с њим.

идем улицом, а усусрет ми трчи неки човек. Хвала богу да сам вас нашао, рече ми. Тражим вас већ два дана. Фјодор Ивановић вас моли да дођете.

— Не могу, одговорих му. Сутра ћу доћи, а данас не могу. .

Онај човек се баци на колена, м поче ме преклињати: — Као бога вас молим, идите. Уколико пре одете, утолико ћу вупше пара добити од Шаљапина. Имам дечицу... а м овако сам за ова два дана много изгубио...

Аха, рекох, постао је дарежљив Рјодор Ивановић. По свему судећи, доиста сам му преко потребан. Али, ма да ми је жао твојих малишана, данас не могу доћи. Нека причека до сутра.

Сутрадан. сам отишао у позориште. Нашао сам Фјодора У страшном стању. Туробан. Љут. Почео је да разговара са мном и не поздравившши се. Почер је као да се нисмо ни растајали, као да настављамо прекинути разтовор. „Тешко ми је, Алексеју. Побеђујеш ме. Да ли се сећаш наше препирке о улози уметности. сваког иступања на бипу. Хоћу да докажем да сам у цраву. Сећаш ли се, ти си рекао да узалуд уображавам да сам бог уметности. кад ме купују госте» дари овога света. Не волим твоје ђавоље теорије, Тебе волим, њих мрзим. Рекао си ми м то да ћу бог уметности бити тек онда када људи буду ценили мене самот и моје певање, а не новац који дају 3а улазнице. А понајвише си говорио тада о народу, који ће, када буде завладао на целом све ту, вратити уметности њену истинску салржину, њеву душу. Тек тада. ћу ја постати прави господар свих, а сада сам — владар који Знн то личи на роба. Је л' такот“ :

— Баш тако, — одговорих му ја.

Отада ратујем с тобом. Алексеју. Ма где да певам, ратујем с тобом. Побеђивао сам и губио. Али, недавно се у мени превриуло све тумбе. Победио

си ме, и тако си ме победио — да не знам куда да се денем. Дошао сам овамо. Певам. Лепо певам пшаљапински, Дају ми новац — узимам. Али, иако волим новац, томе се нисам обрадовао. Увек је позориште дупке пуно. Карте су све унапред распродане. Ко је богт Ја сам бог" Не лудује само твоја талерија, већ!'и многопоштовани људи — ложа и партер, Ја сам бог: Ја сам победник. Па ипак, моја

пиши и оопапннин пина оипииив папина

вао арију Мефистофела со златном телету, Певао сам као никада дотле. Постао сам горд; ја сам бот уметности. Одједном, чујем. неко у партеру шапуће; „Тише! Тише!“ Од гордости само што нисам поле-

пинтери етивеуеииеио лави ививитетивнни.

нинидинини а шава шаран аланина ишта нининин нити и ии

| ПРИЧА „20 ОКТОБРУ '

Отада ратујем с тобом приликом .

радсст није дуго трајала. Пре недељу дана сам пе-_

Уредништво и администрапија Ректора Дре Јовановића ИМ, тел редакције | 20-443 в 21.957; администрације 22-91

ВРЛА

МЕ А

мами маил тим

ки

оу 4 ' да је сад ту Горки, па ка пете. на столици до: дцерте. зли 1 Ма. _— Опрости а Имам много. — знам ја шта ти радиш, ђавољи весниче Стегао ми је руку, м дирљив о, скоро тужно, — Знаш шта, Алексеју. учини ми за љубав _ ствари. Прво, дођи данас Ту позориште. Друго, 9 диу највећу овд у гостионицу, знаш где је то: и резервиши собу број шест. Тамо је тише но У | осталим собама. Реци им да је за Шаљапина. Ппровешћемо вече заједно, Пристајеш лит Позови не колико својих другова, кога хоћеш; пет-шест љус ди. Хтео бих да ми мало лакне сну поред тебе, 27 вас. Хоћу да сте надишем твоје истине. Она“ ми је туђа, али можда ћу се међу вама мало одморити. Постале су ми одвратне ђавоље њушке мојих господара. Знам да ћеш позвати људе свога мишљења, па, лепо. Ако желиш да се пије вино — пићемо, Ако то не желиш — нећемо. Пристајсш лит — Пристајем, Фујодоре. Доћи Ђу. Дошао сам исте вечери у позориште. за време паузе потражио сам (Фјодора иза кулиса. А он бесни. ; '

граду, п ја долази 5 мете коњ

види! Неко се усудио да се . Шаљапим пепа, и одмах су људи повижали: „Тише!“ | И ко то виче; тргов трговац, а не гоља! Ја сам бог за све.

Певам ја даље — примедбе ве престају. | потле· дам пажљивије — само што нисам пао У месвест. ЈУ првом реду седи мајпећи овдашњи ббтаташ м —

_ спава. Цео партер ми маше рукама м понавља шапатом: „тише! Тише!..“ Мени, шаљалиму. Тише да певам, да не пробудим милионара.

Престао сам да певам, отишао сам са сцене, ис | тутњио се како ваља, запретио одласком, Молили су ме да до краја отпевам арију, уверавали ме да је милионар ћећ отишао. Обећали ми грдне паре. "Размишљао сам, размишљао, и... отпевао арију до краја. Од тота дана не могу да се смирим. Увидео . сам да шаљапин није бог, већ да трговци држе ПЕВА ДАРА тесно Мане ва а“ сподари.

— Не може бити боље, кажем му весело. Баш · жи је мило, Фејодоре, што си-почео да схваташ. То ће ти бити од користи. ;

· — И треба да ми сеп евали. Победио (си. Хоћу да се обесим. Кеко да се не обесим, кад ја пе-

— ннвшсље љ Иронау па Изгубљено воеме

) Експозитури Првог рејона. лици Капетан Мишиној, се то не може за један дан опра- ман оба она икољ ја вити, али кад већ сала није загре- рење ради регулисања службених | односа. После дужет чекања речено ми је да трсба на Зеленом Вен у да купим формулар, па тек онда да дођем на лекарски преглед. Знам да су за лекарска уверења

Неззгтејана са"а за децу

прошли четвртак повела у сам унуку у Позориште лутака. Пред позориштем депа су стајала м радовала се, а м

мм старији уживали смо што им се, ето, може да пружи још једна радост.

Међутим, када смо ушли у салу, прошла је радост нас одрасле. Мако је напољу било веома хлад- 4 но, сала није била уопште загрејана. Деца су била срећна што ће да гледају „Ударнике“ м ни једно није хтело да се врати кући. Тако су остала и гледала претставу дрхтећи и кијајући.

Када сам упитала зашто се не ложи у сали, речено ми је да је

не знам зашто ова Експоз ја издаје та уверења нема формулара, него човек мора да узалуд

Експозитуру и сазна да му је потребан формулар, а други док нађе-формулар и иде:поново код лекара. А колико још треба времена да се прибаве сва остала документа која су потребна

"Деса КВУЉ

Молерова 25/п

јана, 2 ради се о деџи, боље је отказати претставу нето дозволити да се деца прехладе и разболе.

Мм. РИСТИЋ

ЗВЕР Чист оџак, али чађава соба

а дан 24 овог месеца А вратима мога стана звони не ко, Изађем — нема никога.

Подвоз дрва уз бакшиеше

гре неколико дана ишао сам да подигнем следовање др-

овакво чишћење оџака без извештавања станара и није потребно описивати како ће после неколико

каже — Нисам ја просјак да чекам док изађете,

Не знам да ли је димничар у

раније чуо да се кола тешко нађу и скупо плаћају. Кад су ми дрва измерена, видим: кола нема. Питам зашто. Казали су ми:

Нам Неће нико да вози за осам праву м можда ом и не бм требаБи ло сам да мзвештава стамаре, али им заиста, када је дошао кочи- к—

је, свакако, нужно да се дан пре чишћења оџака извести настојник зграде, кско би на врсме то саопшттио спаком станару појединачно.

У овој кући се већ други пут у последња два месеца понавља

ж о х Предлог за олакшање мајкама

јаш, није хтео ни да чује, већ сам морао да му дам већи бажшлиш него што је цена.

Мислим да би предузеће „Огрев,“ у Херцеговачкој улици, мо гло мало више да води рачуна о томе превозу. Или да га обезбеди или да пусти да се на бакшише вози. Јован ЗАБУКОВЕЦ,

Коларчева 5

~ : Упалите светлост па га избацкте напоље

ре нсколико дана у био

биоскопу „Звезда“, на прет стави од 7 до 9, био је један пијан човек. Свима је сметао глуптпм упадицама, неумесним смејањем, а гледаоци, нервирани, направили су још већи жагор, јер су хтели да га утузцају.

Био је један паметан човек који је казао;

— Упалите светлост, па га избапите напоље!

На тај начин не би неколико стотина људи били малгретирани од једнога јединот, нити _ губили лепо уметничко уживање. Ш. Н,

зјке са малом децом које из

| јутра подижу хлеб, млеко м месо, и купују на пијаци

остале намирнице, свакоднсвно проводе два до три часа у редо-

вима, остављајући малу децу са-

пријатно и опасно сада у зимским данима.

Ова тешкоћа могла би се ипак некако отклочити, ако би мајкама са малом децом коју нема ко да чува, основне фронтовске органпизације издале о томе потврде. Са тим потврдама требало б“ им дати првенство да млеко, хлеб м месо по дижу пре осталих грађана. На тај начин олакшало би се мајкама, а м деца би била боље заштићена,

Видосава САВИН, домаћица Саве Ковачевића 6

му код куће. То је нарочито не-,

– 7<

уре! изгрдио;

у о опашти Нтрни ле час би опет исказао неку духовиту мисао,

у гу : е изгуби (два дана: један док оде у лента. Протекао је тако нспримстно час, два

| дала људска радост, празиовале су мисли и осећ

ва на К-4 карту. Кад сам платио Вичем м питам ко је звонио. Тек оваквих шћења изгледати себе! дрва и добио бон, другарица ми са трећег спрата олизља се димани- становима

је рекла да треба дати још 806 чари реч да ће чистити оџаже, миша киколи" динара за подвоз. Обрадовао сам Упитах га зашто не сачска на пра-~ А Влајковићева 6

се што ћу добити кола, јер сам тима да бм нзвестмо станаре, а он

алати

4 4. му:

А у Ба – се дотодиштот – рат пи Алексеју, веома. лоше.

“ = Ма није тако, Фјодоре, "лепо певаш. | Г "не, "Алексеју. не теши ме. Можда је то

све друге добро. Али за тебе, лоше. Горки је у во

зоришту, а ја сам се тако обрукао.

Покушавао сам на све могуће начине да га

'мирим — све узалуд. — Разумеј ме, Алексеју. Најбољу глумицу |

диритента само што нисам ударио —

кода да сам га и ударио! А свему томе сам

_ ја: па опет ништа тиме нисам) пост. тао. Лоше.

ЊЕ Концерт се завршио. Шаљапин седи, пе

ве: м _мрзовољио ми товори.

руле · Знаш што, Алексеју. Нећу више пенати. На . часну реч, нећу. Раскинућу уговор, платићу. оти-

|љли :ћуји отово. Кунем ти се својом чашћу да више · мећу. певати,

— А доклег ударих ја У талу. — Не шали се, Ја не позирам. Ни у опери, ни на Бонер ни код куће — никада више нећу запевати. | Свршено је! (те ајде де, Фјодоре. „Разговараћемо још о томе. А сада — хајдемо.

Седосмо у фФијакер, пођосмо. Био је претпразнични дан, касни 'вечерњи часови — а на улици, прави пакао. Пијанице се ваљају улицама. Сву. полиција. Полиција она "коњима. Жандармерија, Жандармерија на коњима. Крици. Туча. В Псовке,

У гостионици све собе "препуне. Као да је Вензенул у свакој од њих отворио по Једну јалу пакла. Тресак раз еноЕ посуђа, песма

| них људи. Бука. |

У соби број шок 16 донота Бижо мане. мине: век је биће које се на све навикава. Око изе је м даље беспео пакао, а ми смо га били заборавила Пријатељи нас чекали. Красни људи. Паметим. не душе! Можете замислити какви су била.

'они су знали понешто о Шаљапину, а су разумели чим су га угледали. Разговор развезао; атмосфера је била срдачна, пријатна, говор је текао без натезања. Никоме није било садно. Падала је досетка за .досетком. Фјодор је после десетак минута био у одличлом раслолож њу. Говорили смо о политици, 0 животу, о сти и техници, 0 одважмности м умешшостн. Фјодор све расположезцеји. Говорио је чес озбиљо,

ЊЕ

ЈА

или

се нашалио. Почели смо се _ препирати с њим, затим шегачити. Прихватио је позив за мадм. духовитости, м показао, сву величину свога

НЕ ЕЕЕРИРЕ ВИТО 7 22 РВИ Е ПЕРИ В ОВЕН ЕРЕ Е ВВЕР ВР Ева вовавоаавЕз

Око нас'је оргијао пакао. А у нашој соби је

Тада се чудо м догодило. Фјодор устаде м

— Слушај, Алексеју! Хоћу да певам! Срце хоће! Хоћу да певам!

— Лепо, одговорих му, једва се уздржавај се не насмешим. Али како ћеш певатит Самт де нема ни клавира! |

Шаљапин се за тренутак замисли.

— Ево како, Алексеју. У соби број шеснаест ревеичи владимирски трговац Знворикиш. Хтео б» да га позовем. Брло је тврдоглав, а кад се напиј нико с места не може да га крене. Кад би могао га наговориш..

о да не, И рровећ Могу га наговорити,

85 ..

5Е4

Устадох и пођох. Како ме не убише на путу, им | данас не знам. Ударали ме они који су се тукли, а чистачи су ми подмстали ноге; из једиих врата излете тањић, а зазвижда ми поред чела.

Прорих се нскако. Куцам — нико не одговара. Реших се најзад да уђем. Крај стола прецуног разно врсних јела, седи врло леп човек с великом брадом. Поред њега три голе девојке.

— Јесте ли ви, вслим, трговац Зворижинт

— Ја сам трговац Знорикин.

— Фјодор Ивановић Шаљапин вас моли да дођете у собу број шест.

Трговац је устао, обукао се.

— А ви мес, причекајте овде. Кад зове Фјодор Изановић, морам отићи. чим се појависмо на вратима, Шаљапин рече:

— Бво шта је Зворикин, Јесам ли се ја кладио с тобомт

— Кладио см се, ФЧејодоре Мвановићу.

— па шта могу затражити од тебе.

~— Све што хоћеш, Фјодоре Мвановићу, Не како би то туђинци рекли, али на руском се то же: што затражиш, то ћу ти и дати. .

— Данас сам добро расположен, па ти нећу много тражити. Хоћу да ми за двадесет минута створиш |у соби клавир и пијаниста

Помислих да ће се трговац забринути, изговарати и ненкати. А он се поклони, па се окрете им оде.

Почсемо се веселити од срца. Замало што нисмо полстели на крилима разума. Било је то дивно вече.

Прође пола сата, и — неко закуца на врата. Ви дим, неки људи уносе клавир. За њима у стопу иду — Шаљашинов пијаниста и трговац,

— Хвала ти Зворикине! рече Фјодор од срца. Дозвољанам ти да останеш овде...

Наместисмо клавир и седосмо. У згради се, као и раније, орила вика м бука, али нижо од нас није више на то обраћао пажњу.

Шаљапин се шапатом договорио с пијашистом 6 песми коју ће извести,

===

| _ 5ЉПИОНИРА

Ваша службе евиденшије, још узек схабо

израђених м добро сређених података, „Борба“

#27

ве, М «У

— Кад сви славимо НУбУ годину, ред је и на тебе!

пи Олговорма урсдиви Славко Јазковаћ, чек, |“ 1 114. · Пош, .. 52.

ради. Још увеж се тешко долази до на време

| тресло, Кад се то догодило — не знам. Али се ути-

Мислим да нема уметника који би умео описати како је Шаљапин певао те вечери. Као да је у њему нешто горело, нешто што је удесеторостручило лепоту и снагу његова гласа. А најлепше у свему томе био је његов занос. Највиши ступањ надахнућа, Самозаборав. Екстаза.

Певао је на руском, лхалијанском, француском, Прешао је потом на руске народне песме „И превазишао све што се може замислити, Били ' смо очарани. Сузе су нам навреле ма очи,

АВА АРЕРЕБРРЕВаНВ НИ ИЕВНЕВВВиВевиваааберавееи певане оинввн

И, одједном, осетих ја нервни удар. Не могу да слушам — па то је! Нешто се догодило. Нешто ми је сметало да се приберем. Шта ли је тог Обазрех се, послушнух — и. одједном схватих све, Око „нас није било ни буке ни нвике. Тишина! То ме је по-

„шало. Бар за тренутак успели смо да вратимо [о "феју душу — и, Орфеј.је победио пакао.

Пришао сам прозору и отворио га. Улица препуна света. Људи разних језика и разних година старости. Сви ћуте, Сви плачу. На њиховим лицима

огледало се највеће блаженство које се може постићи на земљи,

Фјодор угледа људе иза прозора и јон летше запева. ћ

„Кад га човек види таква — рашири руке и каже само једлу реч:

– Шаљаџин... "

Соренто, 1928 г, Москва, 1948 г,

(Превео А. В) . А. БЕЗИМЕНСКИЈ

У виа аи па пива

ПАН А А АТИНУ

10 Штампани а ш гампарско-издавачког предузећа Народног фронта Србије,

у ~ ИН