20. oktobar
| Наставак са треће стране |
| реност #' непоколебљиво симопо _ уздање наших људир Ја мислим, другови и другарице, да — нама на ово питање није тешко одговорити, Прво, у ослободилачком рату наши нсроди су под руководством Комунистичке партије, револуционарним путем свргли с власти израбљивачку буржоазију и успоставили власт радног народа уз руководећу улогу рад ничке класе на челу са Комунистичком партијом. Основа такве влости постављена је још првих дана народног устанка у свим ; обођеним крајевима, а њено даље развијање и јачање ишло је упоредо са развитком и јачањем наше Армије. Тај процес стварања ни коначног – учвршћивања ревољуционарне власти 34вршев је истовремено са потпуним ослобођењем наше земље од фашистичких окупатора ни домаће „буржоазије. Друго, уништава њем економске базе – капитали" стичке класе и преласком свих основних средстава производње У руке радног народа, огромно жу порасле продукционе | снаге наше земље, што је омогућило да се нензмерна природна богат " ства наше земље први пут почну искоришћавати у циљу — подизања општег благостања радног народа. Сем тога, међу првим револуционарним мерама на ше народне власти била је спроведена аграрна реформа, ограни чавање капиталистичких — елемената на селу и потпуна национа длизација иностраног капитала, који је у прошлости не само кочио даљи развитак производ“
" них снага него и поробљавао е-
_рице, да кажем
кономски н политички стару Ју-. гославију. Треће, радничка класа н сви радни људи наше земље с безграничним поверењем прилазе. изградњи социјализма код нас, што најбоље потврђује чињеница масовног учешћа у добровољним акцијама, невиђеног радног полста и социјалистичког такмичења,
Дозволите, другови и друганеколико речи о извесним погрешним _ предвиђањима неких наших _ критичара у Бугарској, међу којима има и водећих људи, Они сада на врло упадљив начин истичу _ питање федерације Јужних Словена, неистинито ни нетачно оптужујући ЦК КПЈ као да је ов одговоран што до те федерације није дошло. Као и у другим демократским земљама и у Бугарској су неки руководећи љу ди мислили да ће у Југославији врло „брзо доћи до расула, При
· томе морам нагласити да су у
тим својим очекивањима _ нарочиту наду полагали на Србију и Црну Гору. Ово је заиста тешко објаснити друкчије — сем да су све њихове наде, биле срачунате на улогу Жујовића и Ђумовића, Али тиме су показали само то да њихове намере према нашој Партији нису биле чисте и да нису знали да је наша Пар тија способна да се обрачуна са сваким ко покуша да поново на руши њено јединство. (Луготрајан пи буран аплауз, делеггти устау ни скандиралу: „ТитоЦК"). Осврнућу се на нека њихова неопака схватања у вези < питањем федерације.“ У Бугар. ској се, на пример, питање федерације Јужних Словена посма
" тра као питање уређења односа
између Срба и Бугара, Некада, у прошлости, кад су на власти биле српска и бугарска буржоазија, оне су то питање постав-
љале тако, погађајући се и евађајући се око територија које нису њихове, конкретно око Македоније. Данас, међутим, пи-
. тање федерације Јужних Слове-
на није само питање српско-бугарских односа, него питање ољ носа свих јужнословенских паро да, тј. питање народа, код којих би односи били уређени на бази равпоправНости и братске сарадње,
На овом Конгресу, који изра"жава снажније од ичега, свест, вољу и расположење српског на“ рода, треба истаћи 'да ми не окривљујемо ни бугарски народ, а још мање бугарске комунисте за сва зла која су српском народу у два последња светска рата починили бугарска монархија
и буржоазија. Шта више, српски ->
народ, као и остали народи Југо“
_ славије, под руководством наше
Партије и друга Тита пошао је: путем заборављања прошлости и
. та не само на речима, него као
. што се зна и на делу.
И баш због свега тога, ми имамо данас право да упозоримо бугарске руководиоце да ни у чему не иду „путем прошлости бугарских властодржаца, тј. да и питање федерације не посматрају као неко „ српско-бугарско питање.
Друго погрешно схватање неких бугарских руководилаца односи се на такозвано македон"ско питање. Када говоре о односима с Југославијом, неки бугарски руководноци увек се дотичу на овај или онај начин питања Македоније. У прошлости, када су српска и бугарска буржоазија _ говориле о својим односима у“ век су се спотицале на македон„ском питању, Дапас ствари стоје сасвим друкчије. Македонија је
односа – између »
'вања националног питања,
% “ ж данас _ слободна. и равноправна. република у Југославији, (Апла "уз). И када у Бугарској, ма ко, на ма какав начин, у ма. каквом облику, поставља питање Макелоније, то је исто као да постав ља питање Србије, Хрватске или кеје друге наше републике. Према томе, постављање у ма којој форми македонског питања, значи, да се неки бугарски руково“ диоци нису у потпуности одрекли прошлости. А да неким бугарским руководиоцима постојање слободне и равноправне Ма- | кедоније смета, иако они то скривају на све могуће начине, показују следећи примери: Прво, они Босиљградски и Царибродски срез сада називају западним покрајинама. Пиринску Македо“ није називају пиринским – крајем где укидају сва она права на националну културу, која су после рата били почели да дају. Друго, они нарочито бесомучну кампању воде против владе и руководилаца Народне Републике Ма: кедоније, иако они за данашње бугарско- југословенске _ односе нису ништа „кривљи“ од, на пример, владе и руководилаца Народне Републике Словеније, А то значи ла Македонцима — неки бугарски руководиоци обраћају посебну пажњу која се своди на свргавање македонске Владе. Разуме се, то није случајно.
Треба још истаћи да неки бугарски руководиоци, изјашњавајући се на речима за федерацију, истовремено воде кампању против нашег државног и партиског руководства. Нема још ни преговора о фелерацији, а они потежу питање Македоније, траже свргавање нашег државног и партиског руководства и слично. Према томе, база за федерацију Јуж них Словена о каквој данас говоре неки бугарски руководиоци, могла би бити само база за свађе, а не за братску сарадњу међу народима.
На крају, другови и другарице, неколико речи о самом питању федерације Јужних Словена. Први пут смо то питање поставили ми почетком 1945 године, н понудили бугарским руководиоцима уједињење на 'бази да Бугарска буде једна од република _ нове _ државе Јужних Словена. У Софији су сматрали да обзиром на посебне државне традиције Бугарске — односе у тој будућој држави треба уредити тако, да на једној страни буде Југославија као пелина, а на другој Бугарска, Ствар је дошла на ди скусију у Москви, У почетку је друг Стаљин био склон бугарском схватању Али кад му је изнет аргуменат да, на примеп, ни Србија и Црна Гера такође имају посебне државне традици
је ништа мање од бугарских, а у новој држави не посебан положај, он се сложио са нашим схватањем, (Дугстрајан аплауз), Али, питање федерације морало је бити тада одгођено из мећународних разлога, јер су се томе супроставили Англоамериканци, а Бугарска још формално “није била суверена држава, нити је потписала мировни уговор, Питање федера ције поново је покрењуто на Бледу, где је решено да се убудуће подузимају све мере које би водиле ка томе, Међутим, у вези с припреманом кам-
добијају |
%
Кај
епосредно . после. Треће поолератне Градске партиске конференције, одржан је
Е Шести плена састанак радског ' родног фроп та а одоа лета Станка с а извршног у одржала је реферат о задацима Народ вог фронта Београда у 1949 гоДини. __У првом делу свог реферата, Станка Веселинов је изнела 1 зултате рада организације родног _ фронта _ Београда по стигнуте у протеклој, 1948 го лини, другој години Петогодишњег џлана, чије је успешно из. вршење захтевало максимум напора свих трудбеника наше земље. У тој години, пуној обимних = тешких задатака, организа ција фронта! Београда забележи ла је на свим пољима рада видне резултате. Поред изношења значајних резултата успеха у раду организације Фронта, Станка Веселинов је подвукла и неколико недостатака који су се појавили у току 1948 године, и који су често сметали да постигнути резултати буду бољи и већи. После исцрпне анализе _ рада Народног фронта Београда у 1948 години, у реферату су по стављени најважнији задаци) које стоје. пред организацијом Фронта Београда у 1949 години „И друг Тито и Пленум савезног Народног фротти истакао је у први план политички рад, рад на политичкој мобили| _ зицији
- зааци Народиог прота
онтовских снага за ис.
пуњење Плана. Ако имамо У ви
„ду обим и величину задатака ин"
вестиционог“ плана Беопрада У "едућој години, који показује ко" лико се велика пажња посвећује Београду као престоници наше земље од стране нашег ЦК, наше Владе и лично друга Тита постаје јасно да је свестрана политичка _ мобилизација — ових радних људи Београда на остварењу иншвестицисних и задатака плана _ производње главнији задатак нашег Народног фронта, МА | Инвестициони план Народног одбора Беопрада за 1949 годину износи 3.610 милиона динара. По ред тога, савезни и републикански радови и Армија инвестираће око 5,5 милијарди динара, „тако да укупне инвестиције изпосе око 9 милијарди димара. Овако огроман план захтева од нас максимум снага за њего во извршење. Главни извор за мобилизацију фронтовсхих снага јесте политичко објашњавање плана из кога треба јасно да се
види и персп=х ива побољшања.
слова живота наших грађана. ћемо политички рад моћи да
„појачамо ако до краја оформимо
пи учврстимо групе основних организација, ако научимо руководиоце група да се ухвате основних животних _ проблема људи, повезујући их са општом бор-
за изградњу _ социјализма. Фронтовске групе треба да на овојим _ састанцима | претресају
први и нај-,
|
како општа политичка питања, спољне и унутрашње. политичке догађаје, тако и питања која љу
де свакодневно интересују, као
питање _ снабдевања и исхране, питање улица, станова, мреже
продавница, питања живота гра:о |
ђана, онакав какав је он.
Где ће се успешније водити к икрстна борба против свих 9них који покушавају да ометају нашу имаградњу, који штете нашем раду, него баш кров групе које познају радног човека.
Једном речју групе основних оргапизација треба да постану жаришта свакодневног _ живота политичког рада, моста пде ће се стицати мишљења, предлози и критика маса, где ће се моћи до бити одговори о овим питањима живота ш рада. Због свега тога у ово; годиши ми морамо да посветимо политичком раду ~ фронтовске оргапизације прворазред“ ну пажњу. Поред политичког објашњавања задтака и широке мо билизације маса за његово извр“ шење наш Народни фронт мора са истом толиком упорношћу да спроведе и бољу организацију по слф Зато после претресања плана по основним организацијама треба да уследи прављење кон-
-кретних планова за сваку основ-
ну организацију. На плановима основних организација у којима треба конкретно излети све по-о требе на терену одређене организације, треба да буде засноваћ целокупан програм добровољних радних бригава у овој годити
Међугралско такмиче
! о
ње организоција Наролпног Фронта У 1948
·" Скопље добило прелазну
заставицу у трајно власвиштво
Загребу је пре пар дана одржана'међуградска конфе
ренција · главних градова народних република, на којој су сумираци резуљтати так мичења током последња два ме
сеца прошле године и резултати такмичења током целе 1948 године. Измењена из искуства и анализирани пропусти у раду и извршено проглашење најбољих градова у такмичењу. Конферен
: цији је претседавао члан Саве
зног одбора Народног фронта Југославије Марко Белинић,
Резултати постигнути у међу. градском такмичењу велики су допринос остварењу Петогодин њег плана, у изградњи срећне будућности наших народа. Само У добровољним радним акцијама у 1948 години Организације Народног фронта главних градо ва, под руководством партиских организација, дали су · Федеративној Народној Републици Ју-
пањом против Југославије и ње гославији 17,194 250 добровољ.
ног руководства, сасвим неочекивано почело је питање федера ције да се поставља као неодложнпо, Ми нисмо били не само против федерације, него ни: про тив брзог свршавања тог питања. Али, како се може ићи у
· федерацију када се бугарски
ЦК, п не покушавајући да у ди шта је тачно, од самог почет ка придружио чудовишним и
· клеветничким оптужбама против : наше Партије и наше земље, О- чевидно, да је у таквој атмосфе
ри и таквој ситуацији, постављање питања федерације на врат на нос имало за циљ не зближење Јужних Словена, него разбијање нове Југославије и убацивање раздора међу Јужне Словене, јер каква би то фелерација била у којој би НК Бугарске тражио свргавање садат њег ЦК Југославије и садашње
" југословенске владе»
Мислим, другови и другарице да је из свега овога јасан наш став . федерацији Јужних Слове на, Наша Партија је била и остаје на становишту борбе за уједињење Јужних _ Словена,
_Али то уједињење мора бити 0-
стварено на бази њихове равноправности братске сарадње и
узајамног поштовања. (Дуготра јан аплауз), Такво уједињавање
проистиче из принципа маркси- |
стичко - лењинистичког пених и смо се тих принципа доследно држали и у решењу националног питања у Југославији; па емо га се држати и у односу према другим народима.“
(Крај говора друга Ранковића био је пропраћен одушевљеним аплаузом, ' одобравањем и клицањем, (Сви. делегати устају и кличу; „Тито Лека“),
них радних сати у вредности од 450,000.000 динара, На овим ра довима учествовало је 456.470 грађана,
Фронтовци Народног фронта Београда саградили су желез" ничку пругу у Панчевачком Ри ту у дужини тридесет два кило метра трамвајску пругу Топчидер—Раковица, летњу позорницу у Топчидеру н фабрику уДвадесети октобар", _ Чланови Народног фронта Београда радили су и на изградњи станбе них зграда у Цвијићевој улиши, па фабрици бетонских пронзво-
да, уређењу парка на .Звезда-.
ри, на изградњи Новог Београда и низу других објеката, у«утно је Народни фронт Београ да дао 5,407.000 — добровољних радних сати у вредности од 75 милиона динара.
Чланови организације Народног фронта Затреба саградили су деоницу _ Аутостраде „Братство . јединство" у дужини де-
сет и по километара, пругу и пут Ксавер—Сљеме у лужини три и по километра, стадион
у Максимиру, стадион „Милици онера" на Кајверици, станбене зграде у Другом рејону, раднич ко насеље у Дринчићевој улици, Дом културе Другог рејона, · Дом културе Трећег рејона. и 105 већих и мањих објеката, Укупно су дали 3,221352 добровољна радна сата у вредности 60,459,845 динара,
Фронтовци ЈБубљане саградила су железничку пругу Петог конгреса, уредили Долењску це сту у дужини три н по киломе тра, изградили канализацију 1 водовод, као и трамвајску пру гу у дужини 600 метара и радили на сабирном каналу у ду жини 900 метара, изградњи пет четвороспратних станбених згра да на Амброжевом тргу, на градњи две зграде рејонских од бора, дечијих јаслица, Они су укупно дали 3,456.149 радних са сти у вредности – 50.302.148 динара, Чланови организације Народног фремта Сарајева радили су на регулацији корита реке Миљацке изградили радничко насе ље Швракино Село, изградили велики _ фискултурни _ сталион, поставили _ трамвајски _ колосек у дужини један и по километар, изградили основну шиаслу, На добровољним раловима дали су у свему 9.556.837 сати у вредности од 32,276.815 динара.
Фронтовци Скопља прокопали су канал Вардар—Треска, извршили регулацију Вардара, изградили главни колектор за ка нализацију, радили на изградњи путева, саградили пионирску пругу са две пионирске станице, зграде за осам – министарстава, фестивалску зграду и Културни лом, помагали винским објектима у другим ло калним акцијама, _ учествовали у акцији пошпумљавања. Ужутно су дали 3,026.951 радни сат У вредности од 832,710.480 динара.
Организација Народног фрон та Титограда радила је на укла њању рушевина у граду на из градњи станбених зграда ин пру те Титоград— Никшић, као и у низу других ралних акција. У свему су дали 319.119 _ добро.
вољних радних сати у 'вредно-
сти 3,811,039. динара,
У току 1948 опганивација На родног фронта · Љубљане освојита је три пута прелавну заста вицу, а организација Скопља љва пута, Упоређујући те“ резултате кроз читаву 1948 годину, узимајући у обзир величну и ефекат рада, међуград ска конференшија је одлучила да се за најбоље постигнуте ре зултате у добровољним радовима прогласи победником _ град Скопље, коме се долељује пре лазна застава Савезног Одбора Народног фронта Југославије у трајно власништво, –
У новембарско . депембарском такмичењу 1948 године нај боље резултате показала ·је ор ганизација _ Народног _ фронта Љубљане, За два месеца фрон товци ЈЉубљане дали су 436.000 радних сати у вредности преко седам милиона динара,
„У такмичењу пружања помоћи селу. главни градови народних република одаслали су у села 1344 екипе са 25.183 члана, Нај
на свим грађе-о
постигну
боље резултате у помоћни сељу
· честика_ на проле!
постигља је организација Народ ног фронта Љубљане, која је послала у села 27 екипа са 4.950 учесника и организовала 420 културно - просветних приредби. За показане резултате доби
ла је поклон од Слвезног одбо ра Народног фронта Југославије, Проводећи одлуке Петог кон греса Партија и Савезног пленума НФ Југпславије, организа ције НФ главних градова развиле су жив идеолошко поли. тички рад, У политичкој моби лизацији народа на извршењу задатака Плана, на вању мера народних власти у изградњи социјализма, на изучавању марксизма - лењинизма сви су гралови постигли зната | не резултате, али се истичу Ђе оград и Загреб
У културно - уметничком так мичењу главних градива Београд је освојио три, а Загреб 2 прва места, На такмичењу певачких зборова у Загребу проглашен је као најбољи збор „Бранко Цветковић" из Београда, У такмичењу драмских секција У Загребу постигла је најбоље ре зултате драмска секција „Абра шевића" из Београда. На такми чењу оркестара главних градова народних република у Београду проглашени су за најбоље орке естри културно - уметничких дру штава „Павао Марковац“ из За греба и „Бранко Нветковић" па Београда, На точуччењу _ фолклорних трупа у < јеву најбоље резултате је пс"'-зала фол клорпа група „Јожа Влаховић" из Загреба.
У међуградском _ такмичењу ликвидирана је неписменост у Љубљани, Загребу а Титотраду. Врло добре резултате постигло је Скопље. Током 1948 године у Скопљу је од 41.304 неписме на 'описмењено 3.122. За пока.зане резултате у сузбијању не писмености Народни фронт Ско пља награђен је библиотеком од Савезног одбора Народног фрон та Југославије.
Велики напредак ноказан је
у развоју фискултуре, Број уми јесењим кроссвима и разним љругим – мани фестацијама повећао се, Квали тет наступа јее•знатно бољи од прошле године, а побољшана је. и помоћ Народног фронта фис културним организацијама, -
Измењујући _ искуства _ досадашњег такмичења конференци ја је донела закључак да под несе предлог одбору Народног _ фронта _ Југославије да се међуградско такмичење у години 1949 прошири на још не Колико градова из сваке народ
не републике. На основу доса-.
дашњег рада припрема се пред лог како да се такмичење постави у овој години и шта тре ба узети у обзир код оцењивања,; |
Са конференције су послани поздравни телеграми – маршалу Титу и Савезном одбору Народ
ног фронта је,
објашња- ·
__ Шести пл'нум Градок г оабо а Нагоаног Фронта
зопаћа у 166
ОДАН
То нам намеће неодложну По требу да повећамо број радних бригада, да их учврстимо и у пот пуности спроведемо принцит да бригаде буду · оргапизоване _ по данима, како би се захватио што шири број. грађана. Нарочито мо рамо учврстити штабове бригада које треба. укључити најбоље фронтовце, _ повећавајући __бро; радника у њима. Управе и штабови треба да разраде детаљан план радова повезујући се чврсто са управом радилишта, како њам се не би понављале грешке из прошле године да људи остану без одређеног посла, 6ез алата, без превозних средстава итд.“
Трећи наш крупан задатак јесте да побољшамо систем учешћа и помоћи народним одборима. Поред већ постојећих форми, Као што су зборови бирача, савети, конференције, питања, мораћемо што пре створити комисије код основних организација које ће бити важан ослонац наших одбора и повереништава, преко којих ће се мобилисати још већи број чланова Фронта за помоћ у свакодневном задатку народне власти, које ће отворети нове могућности за контролу < стране грађана, сваке мере, сваког поступка народних _ оџвбора, који ће помоћи да се умесни предлози и оправдано _ критвке, од стране чланова Фронта, спљроводе у живот. Нове мере које су са своје стране преузели њаши народни одбори, као одборничке собе у свим рејонским сдборима, где у свако време могу да долазе грађани са својим пред лозима а жалбама, организовани
савети при повереништвима,. кон
ферепције по појединим _ пита њима рада народног одбора, 10 мисије, групе одборника И ррађана — све су то форме жоје су пружене Народном фронту да преко њих учествује у решавању разних питања и контроли #звршења задатака на разним подруч јима, која су од свакодневног животног _ интереса за све грађане, Даљи наш · задатак по своме
саначају ни мало мање важан, је. сте рад на
идејном _ васпитању чланова Народног фронта. Ми у Београду имамо најповољније услове за. систематски рад на “ДОСЛОШКОМ преваститавањју 8 упознавању маса са марксизма + ; шлој години тај рад је кренуо напред организовањем великог броја вечерњих курсева и кружока,
У овој години ми треба те фор ме да учврстимо борећи се стал
но за квалитет предавања, / да разви ј емо _ инициативу чланова за самосталним“ учењем, као и
да проналазимо нове погодне начине како би омогућили читавом, па по најзаосталијем делу“ чланства, да упознаје схвати нашу науку. Тежиште нашег васпитног _ рада убудуће треба да буде изучавање — на бази марксизма - лењинизма изградње социјализма, као најнапреднијег друштвеног _ система, __ јер ће то омогући ти људима да схвате задатке и путеве наше социјалистичке изградње. У том погледу треба обилато користити искуства пеф јетеког Савеза, изучавајући од
љак о изградњи социјалистичке економике из „Историје СКП
(6)“ и дела друга Стаљина о про.
блемима изградње социјализма 'из „Питања лењинизма“, као и материјал са Петог конпреба КИЈ.
У идејно - политиком раду ве смемо занемарити, катротив појачати борбу против – ратнохушкачке пропаганде империјализма, против мрашњаштва и _ свакојањих утицаја који допиру до на“ ших људи. У том погледу треба поред раскранкавања империјалистичке политике хушкања ва рат, дубље разголићавати и име перијализам као систем, његово гледање на свет и на развитак људског друштва, ваконе који владају у капитализму = судротности које ва разједају. На тај начин ми ћемо моћи са још ви" ше успеха да водимо-борбу про тив свакојаких буржоаских утицаја на свест људи и против ратнохушкачке пропаганде, која је срачуната на то: да омета на“ шу социјалистичку изпрадњу.
ров борбу. ва испуњење Плана која у себе укључује свакодневни _ политичко ~ идеолошки
рад, кроз васпитање људи о од-
носу према раду, користећи сва обилна средства која нам стоје
на расположењу, у Београду као ·
центру нашег културног, поли-
тичког и привредног живота =
ми ћемо моћи из дана у дан да развијамо и подижемо социјали“ стичку свест и нови патриотизам код нашег фронтовеског чланства, и да непрестано јачамо и учвршћујемо јединство фронтовских редова — _ гаранцију остварења Петогодишњег плана и изградње социјализма у нашој земљи. Решавање ових задатака П1омоћи ће да се реше и сви остали задаци који стоје пред Народним фронтом у идућој година,“
и изучава и