20. oktobar
_ те земље имају свој посебни У "условљен њиховом
| соци, јализму "различитим
· чавају Лењина и Ста
· не Бољшевичке партије, · вођена Централлим
" се позивали
· вих формалности, пљуните,
ке ЛЕ (аставак са ) = ~ прве стр“не)
и изван граница Совјетског. Савеза, Лењина својим.
' Данас, 25 година послије Лењинове смрти, измјенила се општа ситуација. у оном правцу који је указао Лењин. У току ма по-
осјећа АЈУ
'слије ослободилачког рата народи низа зема-
ља збацили су капиталистички јарам и изграђују социјализам у својој земљи, Иако све пут развитка, унутрашњом ситуацијом и спољним положајем, и ако опе могу ићи путевима, закони развитка су у основи исти. Отуда је нужно за све градитеље соци'ализма да изупина, да изучавају искуство Совјетског народа. Учење Лењина и Стаљина омогућава сналажење у свим тешким револуционарним ситуацијама. Оно је огромна уопштена револуционарга пракса. стечена кроз револуционарну борбу и изград њу социјализма у Совјетском Савгзу. Отуд: искуство изградње социјализма у Совјетском Савезу има огромну вриједност за све о напредне покрете и народе.
Ово искуство има особито велики значај за наше народе. учећи се по Лењину и Стаљину, изграђујући своју организацију, борећи се и побјеђујући по Лењину и' Стаљину, користећи искуство Совјетског Савеза и слав наша Партија гукоКомитетом на. челу са другом Титом још једном је, кроз револуционарну праксу, потврдила величину, генијалност и правилност тога учења. Наша Партија је користила теорију марксизма-лењинизма не као догму или шему, него као руковод-
'ство за акцију. Лењин нас је учио да се У
свом раду никада не ослањамо на разне цитате и шеме, јер је сам све своје теоргтске поставке провјеравао у практи“ном животу м искуству револуционарне борбе радничке класе и експлоатисаних маса. Онима који су на разна преживјела схватања, „Не захтјеватте никакако- бога знате,
Лењин је узвикнуо:
ва све шеме...
марксизмако- Тенијална примјена теорије лењинизма од стране нашег Централног
· митета и друга Тита на наше прилике, у ко-
вим условима ослободилачког рата. у услов“ма 30-годишњег постојања и развттка Совјетског Савеза, уродила је великим – плодом: побједом народне револуције, узимањем власти од стране радних маса на челу с радничком класом и Комунистичком партизом,
рањем свих услова за изградњу и бозом из-
· традњом социјализма, што све потврђује пра-
„вилност и зналачку примену
марксизма-ле-
њинизма у нашој земљи. Побледа наше на· родне револуције и побледоносна изградња социјализма „нам у исто вријеме још један-
.
А
" такво братство и јединство,
.
· ких учитеља,
пут потврђује сву генијалност наших великоји су нас увјек учили да марксизам-лењинизам није догма већ руко-
водство за акцију“, каже друг Тито. По Лењину и Стаљину, по принципима
које је Лењин поставио по националном пи„тању:; да сваки народ слободно ., одлучује о
ша „Евојој судбини. наши народи, руковођени на-
шом славном Партијом и другом Титом, успјели су да правилно ријеше национално питање у Југославији, које је било тако тешко да се по својој компликованости може упоредити само са оним у бившој царској Русији или данас у појединим колонијалним земљама. Наши натоди “стпели с“ ла оствађе да- га никаква сила на може разбити. ј
Учећи се по: Лењину и Стаљину, да је савез радника и сељака једини пут ослобођења свих трудбеника једини пут изградње социјализма, наша.Партија, под руководством друга Тита а кроз велику народну револуциЈУ — Народноослободилачки рат —. остварила је моћан савез радника и сељака, савез читавог радног народа наше земље под руководством радничке класе и Комунистичке партије, чврсто збијен у јединственој политичкој организацији — Народном фронту — гарантији наших нових великих побједа.
Учећи се по Лењину и Стаљину да без гранично вјерујемо у снагу народних маса, у њихов револуционарни инстинкт, наша ПЏартија, руковођена Централним комитетом и другом Титом, чврсто вјерујући у снагу нашег џарода, у његов високи патриотизам и његов револуционарни инстинкт, водила је _У току Народноослободилачког рата нате народе у такве тешке борбе и херојске подухвате каквих је ретко наћиу историји. Наша Партија, учећи се по Лењину и Стаљину и безгранично вјерујући у свој народ и његову снагу, данас побједоносно води наше народе у славну битку — изградњу социјализма, која је природни наставак велике Народноослободилачке борбе.
По Лењину и ЕН. наша се Партија борила против свих малодушника и капитуланата у току Ослободилачког рата. Без те борбе наша Партија и наши народи не би извојевали велику побједу над спољним и унутрашњим — класним непријатељем. Без борбе против разних малодушника, капитуланата, дезертера и дешператера, данас наши народи не би могли, код оваквих тешкоћа, и поред свих својих напора, изграђивати социјализам. Лењин је рекао: „Материјална основа социлализма може бити само крупна машинска индустрија која је способна да реорганизује пољопривреду“. Друг Стаљин, спроводећи у дјело ове Лењинове ријечи. практично је доказао да је заиста ријешење ових питања услав за ријешавање свих осталих; и материјалног богатства, и културе — изградње сошијализма уопште, Учећи се на ријечима Лењина » искуству Совјетског Савеза. натца "Партија поставила је ово питање у први план, Лруг Тито нам често говори, а свакодневно живот нам то потврђује: „без инду-
стријапизације и електрификације наше зе-_
мље нема изградње социјализма“. Без мнотих „Железника“, „Литостроја“, »Маврова«, „Власина“ нема среће и благостања за паше народе, нема нелике и свијетле будућности.
Тога је већ свјестан сваки радни човјек У нашој земљи. / По Лењину и Стаљину, а на примјеру
Совјетског Савеза наша Партија и наши народи се уче како даље да изграђују соција-
лизам на селу и којим путем ће се доћи до побједе социјализма у пољопривреди. „Излаз је у томе, да се ситна и сићушна сељачка газдинства постепено, али неотступно, не-пу-
Х
основни ·
ства-_
та ладан“ а онда и (а
тем присиљавања, него путем примјера и убјеђивања, уједине у крупна газдинства на бази друштвене, задружне, колективне обраде земље, уз употребу пољопривредних машина и трактора, уз употребу научних метода интензификације земљорадње. Другога излаза нема“ (Стаљин, на ХУ Конгресу СКП(б). Стотине радних задруга, хиљаде сељачких задруга нижег и вишег типа већ су резултат и доказ правилне политике наше Партије по питању изградње социјализма на селу.
Лењин нас је учио да „продуктивност рада, то је у крајњој линији највохмије, најглавније за побједу новог друштвстог поретка“. Руковођени нашом Партијом на челу са дпугом/ Титом, наши народи су схватили ове Лењинове ријечи. Испуњени и премашени годишњи планови у десетинама и стотинама предузећа, хиљаде ударника, стотине новатора и рационализатора, стотине добровољних фронтовских радних бпоигада, милиони добровољних радних часова, испуњени и премашени пладцрви сјетве, планови производње жита, стоке и других пољопривредних производа, говоре о томе да је наша Џартија дубоко усадила ове Лењинове мисли у срца милиона наших људи и да је то најбоља гаранција успјешне изградње социјализма у нашој земљи. 4
У тешким данима Лењин је често говорио: „Ми ћемо сигурно побједити, јер ми смо у праву“! Ове је ријечи често изговарао и
У“ КОЈОЈ ЈЕ ЖИВЕО
И УМРО В. и. ЛЕЊИН
друг Стаљин. Учећи нас па Лењину и Стаљи-
ну, наша Партија и друг Тито увијек су нам улијевали вјеру у побједу праведне. ствари. Са том вјером ми смо увијек и побјеђивали. Са том вјером побједиће наши народи под руководством наше славне Партије и друга Тита све тешкоће које пред њима стоје и откуда год оне долазиле, „јер ми смо у праву“.
Најзад, Лењин нас је учио и често говорио „да је принципијелна политика једино правилна политика“. Водећи такву политику, остајући принципијелни без обзира на све покушаје да нас се са тог става гурне лијево или десно, ми смо под руководством нашег Централног комитета и друга Тита извојевали велике побједе како у рату тако и послије рата, ми ћемо под тим истим руководством изградити социјализам, идући увијек путем који је указао велики Лењин и ближе одредио друг Стаљин, савладаћемо све тешкоће, стојећи чврсто и непоколебљиво у јединственом демократском фронту на челу са Совјетским Савезом и Лењиновим достојним наследником, великим Стаљином, у борби против империјалистичких поробљивача, а за мир и демократију.
На 25-годишњицу Лењинове смрти ми дгнас, као и радне масе читавог свијета, одајемо неизмерну пошту и захвалност великом вођи и учитељу — Лењину.
Вјечна слава неумрлом Лењину! | ВУКСАН ЉУМОВУКЕ.
Максим Торки:
тикати њагов портре — те. шко је. Лењин је, на изглед, сав у речима, као риба у крљушти, Био је једноставан и отворен као и све што је говорио. Његов хероизам је скоро потлуно лишен спољашњег блеска, његов хероизам то је скромно, у Русији до. ста често, аскетско испосништво ча. сног руског интелектуалца — револуционара, чврсто убеђеног у могућност социјалне правде на свету, хероизам човека који се, у. име тешке борбе за срећу човечанства, одрекао — свих људских радости...
Једном, у Москви, дошао сам, а он пита:
— Јесте ли ручалиг
— Јесам.
"-—— Не измишљате2
— Имам сведока — ручао сам у кремаљској мензи,
— Чуо сам да тамо рђаво хране.
— Не баш тако рђаво, али — могли би мало боље,
Одмах је почео подробно да иститује; зашто рђаво кад би могло бити боље»
И срдито гунђа: ;
— Шта, зар они тамо нису у стању да нађу искусног кувараг Људи раде такорећи до несвести, треба их хранити укусно, да би више јели, Знам да је производа мало и да су рђави, алн је зато потребан вешт кувар. И почео је да цитира размишљања не. ког хигијеничара о улози укусних зачина у процесу исхране и варења. Упитао сам;
— Зар ви стижете да мислите на такве ствари»
Одговорио је питањем:
— На рационалну исхрануг
И тоном својих речи дао. ми је на знање. да је моје питање неумесно.,,
•„Он' је више од годину дана с невероватном упорношћу наваљивао да одем из Русије, и било ми је чудно: како то да он, толико преоптерећен радом, мисли на то да је неко негде болестан, да му је потребан одмор
Ја сам, већ говорио о његовом изузетном односу према друговима, „0 његовој пажњи према њима која је оштроумно продирала чак и у непријатне ситнице њиховог живота, Али ја у том његовом осећању никада нисам могао осетити користољубиву бригу која је понекада својствена паметном послодавцу у његовом односу према часним и вештим — радницима,
Не, то је била баш она искрена пажња правог друга, осећање љубави равнога према себи равнима, Ја знам да је између Владимира Илића ми нај. истакнутијих људи његове партије немогуће ставити знак једнакости, али он лично као да то није знао, или, боље, није хтео да зна. Био је строг према људима, дискутујући с њима, немилосрдно их је мисмевао, шта више, некада се и заједљиво ругао све је то тачно, | 4
Алн, колико _ пута сам у његовом расуђивању о људима које је јуче разапињао И „цепао“, потпуно јасно осећао нохе искреног дивљења пред
— одломци —
талентима и моралном истрајношћу тих истих људи, пред њиховим упорним и тешким радом под ђаволски тешким условима од 1918—1921 године, пред радом који је био окружен шпијунима из свих земаља и партија, у центру завера, које су као гнојни чиреви ницали по телу земље изнурене од рата, Радили су без предаха, јели мало и рђаво, живели у непре. кидним трзавицама.
Лењин, узбуђен до дна душе крвавом буром грађанског рата, као да није обећао тешкоћа тих услова и животне трзавице. Само му се једном, У разговору са М. Ф. Андрејевом, по њеним речима, истргло нешто налик на јадање:
— Шта да се ради, мила М. ФР Треба се борити. Мора се! Да ли нам је тешко Наравно! Мислите: мени ви када није тешко! Тешко ми је—и те како тешко! Али погледајте Ђержинског — на шта личи тај човек! Ништа се ту не може! Боље нека нама буде зешко, само да победимо!
. Лично ја чуо сам само једном да је
јадиковао:
— Штета — Мартова нема међу нама, "велика штета! Како је то диван друг, колико чист човек!
Сећам се како се весело и. дуго смејао прочитавши негде Мартовљеве речи:
„У Русији постоје само два комуинста: Лењин и Колонтај“,
А кад се довољпо насмејао, рекао је с уздахом:
— Каква памет! Ех...
Испративши једном из свог нета неког друга „привредника“,
кабизан- | ста је с поштовањем и дивљењем ре-
као:
— Ви га одавно познајете Тај би могао бити на челу владе ма ког европске државе! “
И, трљајући руке, смешкајући се. додао:
— Европа је сиромашнија од нас у погледу талентованих људи, Предложио сам да посети — Главни артилериски завод, да види пронала_ зак једног бољшевика, бнвшег артиљерца — апарат који коригује кон_ тра-авионску паљбу.
— А шта ја ту разумемр — питао је, али ипак, пошао,
У сумрачној соби око стола на коме је стајао апарат, окупило се једно седам намрштених генерала, све седи,
бркати старци, учени људи. „Међу њи, ,
-ма се скромна грађанска фигура Лењина некако губила, била неприметна, Проналазач је почео да – објашњава конструкцију апарата, . слушао минут, два, три, и У0Ин јући промрмљао: |
— Хм-хм! — и почео да испитује проналазача тако слободнду као да га преслишава из политичких наука: — |
— А како сте постигли“ једновреме. но двоструки рад механизма _ који прецизира тачку нишанар И зар — се задњи део топа не би могао ауто. матски спојити с радом механизма2
Распитивао се о _ обиму уништавања и.још о нечему, — проналазач и
Лењин га је _ мрачнти бакљу «ко >
В. И. Лењин
генерали су живо објашњавали, » сле“ дећег дана причао је проналазач:
— Саопштио сам генералима да ћете доћи, с једним другом, али сам прећутао ко је тај друг.
Нису препознали Лењина, а пероватно да нису могли замислити да би се он могао појавнти без хуке, без пом. пе, телесне гарде. Питају ме: “је ли то техничар, професор Лењин Снано су се зачудиљли — какор Није могуће! И
__— дозволите, молим! — откуд 98 зна
наше мудрости Постављао је питања као нокусан техничар! Мистификација! Ченни ми се, нису поверовали да је код њих био баш Лењин...
А Лењин се, на путу из ГАУ-а, узе буђено смејао м говорио о проналаза-
. чу:
— Ето како мшоже човек да се пре. вари у оцењивању другога! Знао сам ља је то стари, поштени друг, аљи ме од оннх који скидају звезде с неба. А оп се баш за то показао подесан, Јуначина! Не, стварно, како су се са. мо генерали окомили на мене кад сам испољио сумњу у практичну вредност апарата! А ја сам то нарочито учннио, — хтео сам ла видим како мене ту оштроумну направу.
Слатно се насмејао, а затти увњтао: , — Велите да ИМ. њима јот неке своје изуме2 Какви су то изумвр Требало би само тиме да се бава, ничим више, Ех, кад бисмо имали могућности да свим твм техничарима пружнмо потребне услове за њихов рад! За два. десет ин годтна Русија би бвља једна од најнапреднијих земаља...
«Он је био Рус моји је дуго жи. вео ван Русије, пажљиво посматраФ своју земљу. — Издалека она изгледа живописнија и светлија. Лењин је правилно оценио њену потенцијалну снагу — ретку обдареност народа, јона
. слабо испољену, коју није пробудила
историја, тешка пи сухопарна, алш је обдареност свуда, на мрачној позадне ни фантастичног руског живота којн „блиста од златних звезда,
Владимир Лењин, велики, прави човек овог света — умро је. Та је смрт задала велики ударац срцима — оних » "ли који су га познавали, врло вепре иј"
' "и тамна црта смрти само још ја. че : .лачи у очима целом света његов зиглај — значај вође радног народа с: та,
И кад · облак мржње према њему, обљак лаљ! | клевета око његовог имена био је. "ушћи, црњи — свејед-
у која би могла поје подигао Ле. њен у загушљивој зима избезумљеног света.
но; нема те «:
И није још бало човека који зе
„као он стварно заслужно у свету ве“
чито сећање,
„ Владимир Лењин је умро, Нослелници њоговог разума н воље његове — живи су. Живи су и раде тако добро, као што мчко никада нигде на свету није радео,
Х
љ “~
и
па,
и У ЈИ уза Ји о Рано
– Глолонин народа ЛЕВИ
— Одломак — У а
рвени трг, у средишту НЕ великст Совјетског Савеза — Москви, који Фа наслања непосредно на зидове Кремља, задиве љује својом величином и лепотом,
Много историских споменика, драгих нашем народу, постављено је на Црвеном тргу и око њега.
овде је диван споменик руске архитектуре хм века, саборна црква Василија Блаженог; овде је „место шресуда“ — узвишена камена трибина, са које ау се некада читали народу најважнији царски укази; овде је споменик народним јунацима патриотима Мињину и Пожарском. ,
Уза зид Кремља на Црвеном трлу, у заједничкој гробници сахрањени су хероји, који су пали за дело Велике октобарске социјаштихипимтке револуције. Поред заједничних гробница налази се гроб Јакова Михаиловића Свердлова, првог претседника сцик, затим проб хероја револуције Фељикса Ељ мундовића Ђержинског; овде је сахрањен даров“ ти војсковођа Црвене армије Михаил Васиље:: и Фрунзе.
Сам зид Кремља је постао некротиињ ревољун ције — место ња коме су сехрањени најбоља људи наше отаџбине.
У зид Жрсмља су узидане урне с педелом горкога, Кирова, Кујбишева, Оромоникишзеа, Кларе Цеткин, Крупске и многих друтих верних #5 славе них бораца за ствар социјализма.
"уза зид Кремља се налази најдрати сттоввевник светиња совјетског народа и свег напреднот чижвечанства — Маузолеј Владимира Илића Лењина. ближи том светом споменику.
Архитектура Лењинова маузолеја је шосната З нелом свету.
маузолеј, сапрађен по пројекту академика грские= тектуре А. В. Шчусева, обложен је црним и стваси лабрадором и црвеним украјинским грагитов.,
Завриштна плоча Маузолеја, која је од мрвенот карелскот порфира, држи се на стубовима од разљичитик (врста транита, добављеногт из свих репу блика нашет Савеза. Над улазним вратима Магу 304 леја налази се из једног комада плоча од црног гранита, у коју је од црвеног углачаног порфифа урезана инкрустацијом једна реч, — Лењиш,
Овде почива тело највећег човека света, творца Бољшевичке партије, оца совјетске државе, вође евега раднот човечанства.
Дан м ноћ пред _ улазним вратима стоји мшоча сна стража. Првеноармејац, коме припада част да чува стражу на улазу у Маузолеј, неће никада у животу заборавити те тренутке.
У дугом реду улазе у Маузолеј људи, који желе да виде драге, љубљене црте Владимира илића Лењина,
Међу онима који су дошли на Црвени трт да виде лик Лењина мотпу се срести и деца, и људи дубоке старости, Мушкарци и жене, радници и науз= нвици, студенти и службеници, колхозници м прељставници интелигенције, команданти и првеноармедији. ; . Овамо долазе свакодневно хиљаде радника из Москве ш хиљаде из најразличитијих места наше велике земље. Овде се могу свакодневно срести прађани свих народности, уједињени једним осећа њем безграничне оданости Партији Лењина—С" лљина. Овде, у том особитом реду, влада необич :0 величанствено и узбудљиво расположење,
трретставтици најразноликијих области рада до лазе овамо, уједињени истим осећањем бескрајног поштовања м изванредне љубави према успомени учитеља и вође.
тачно у три часа, када се са звоњењем позватим у целој земљи разлеже откуцавање часова са сптаскот торња, отварају се врата Маузолеја.
Тихо, свечано уљива се бујица људи у широм отворена врата. С великим узбуђењем, гологлави, сллупхафју преко штрата главног трема.
Право претња. вргтима, у опромном блоку грањита исклесан је прб СССР. Са обе стране трема воде наниже двоје пранитне степенице.
Шроктто је сишао левим степеницама и скренуо дестао, посетилац доспева у велињу погребну дворатуу, благо осветљену светлошћу скривеном у та“ вани. '
Стугиитинти паречсо трата дворане, посетилац 32 ставља свој поглед на саркофат с телом Владимира
Кроз стаклене зидове саркофата виде се драте врте Внадимира Илића Лењина.
ЈУ ковчегу љескм тело Лењина. На њему је одело суре боје. Глава позва на првеном јастуку, покривенова велом. Руке леже на застави пК СКИ (6 косе је такраевено теко,
Стежодно је ш величанствено лице Лењина. Чини се да Лењин става,
Хтротајмешти дех, тихо, као да се боје да не ишробуде спавача, иду посетиоци дуж ограде. Очи жедно упијају драте шрте, тако познате, бесконачно блиске, Тешко је варовати да је прошло толико
· тодина од смрти. М овде, у ковчепу, као и за жи-
вота, Лењштна окружава народ. Колико је већ ми леона људи прошло поред ковчега, колико милиона ће још проћи! Колико се много мисли рађа у тих неколико незаборавних тренутака!
Обучпавнти саркофат са три стране, посетиоци напуштају погребну дворану и, попевши се уз-транитне степенице, излазе на Црвени трг,
Свим су узбуђени, Код многих су сузе у очима, меша се осећање дубоке туге због губитка убљевот човека са набујалом решеношћу да се јо: енервичније боре за дело Лењина.
Врх Маузолеја служи као трибина, на коју се, У дане значајне за совјетски народ, пољ ренијални настављач деша Лењина, њетов но) плажи шрија“ тељ и саборац велики Стаљин. |
"Прекотута Маузолеја налазе трети највећих људи ваше еп“ — Лењина и Стаљина. Првепе заставе с нат м: „Пролетери свих земања, уједините се!“ :а разним језицима омвичују портрете,
„Врвени трт, на " ме се налази Маузолеј Лењина, за сватда ће остали. драто место радника целога света.
После мното топугна, _ тротеклих од дана смрти Владимира етића; у Маузолеју се он може видећи као „да спава, задржавши свој лик онакав какав је био одмах после смрти,
Нато место су се стицале, стичу се и стицаће | се огромне масе народа,
· За раднике целог света велика гробница птрет-
26 опромни пор-
стога не само место поклоника пред успоменом не 70 о јука, нето и извор енергије, храбрости и СОудрумљи, '
8 1 | _ БИ, ЗБАРСКИ.
'
пронађе и 1 5 ~,