20. oktobar

Цеа 5 аи Беогрфиу . ита око 1700 мач пастојника зпрада, Њихобр ", ва права и дужности утвр СНА. ђена су следећим пропи-

стма: Наредбом министра рада НРС (од па 71947 · године), уредбом Савезпе владе о прнјав љивању боровка (јуна 1948 голипе), и одлуком о служби на. стојника | зграда дошетом — на ХИ редовном засенању Народ ног одбора грала ·_ од 25 лепембора 1048 године, којом одлуком. су „замењени прописи правилника о службп пастојтке зграла ИНО-а града Беосра ла из 1946 голшне, !

Служба тастојтика зграла то стојала је и рапије. Кућевласници су биљни 'завнтересовати ла птм њихове зграде, које су подизане раљи ренте, трају што дуже и доносе што већи лоходак, па су изпојмљивали пастој вике да им ови чувају зграде и брину се око њиховог одржа вања, – Настојттн су врбовани обтчио из редова класно пнесзе спог пролетаријата кога је хро печна незапосленост гонила ла често рали и под условима нелостојпим товеко, Они су биле слабо паграђивани за свој рал, а становали су обично но сутуренима где су онно мн њихове поролиште Онли изложени 'рубер кулозт и другим болестима, Но нљак, опи су верно служили ку ћевласницима, Поред 'вога, вељики број настојника зграда слу жио је верпо и буржоаској кла се као целини, извршујући све захтеве зжогласне Управе грале. За време окупације лобар Срој пастојпика наставио је. сво Ју сарадњу са специјалном о литијом и Гестапоом, те су, 38 хваљујући њима, Полиција и Ре стапо _ откривали _ поједине тане ролољубе, Разуме се, ова са ралња била је заснована на страху који им је нолипија уље вала, а делимичло и па корувнији, По ослобођењу зетте, памет нуло се решавање питања нНастојника зграда, како би се ови, у суштипи радни људн, празукли ла ттествују па делу 05пове п изградњи земље, Ово је било тим актуслитије, јер је наш станбени., фонл знатно смањен услел непријатељског бомбардо вања, док је пстовремепо број становника порастао» те је трг.

, , бало посветити још већу пажњу одржавању постојећих стан. белих зграда, а то је јелна 0л важнех дужности самих настој. ника.,

Јељап део 'настојинтка _ стеатио је лух новог времена н са весно обавља своје дужпости, старајући се о чистоћи зграда т њиховом _ одржавању, — вранелћи нужне оправке итд, Али други лео настојпика у поглелу бриге о зградама, чистоће п олржавања истих, горе се односе ланас него за време бивше Југо. славтје. Честе су жалбе прађана на настојнике који неуредпо вр ме своје дужтости, који не во ле ратупа о чистоћи зграда 1 не старају се да се потребне по правке врше на време, те су зграде због тога ноложене брзом пропадању Наследиелин ста ру праксу из вретена бивше Ју гославије и времепа окупације,

_ Оти су п носле ослобођења мал третирали грађане по тај начит, што су од опих који су улазили у зграду олузнтали п залржавали личне карте, Раније су то чиниљи ла би новестили поље нију, лок су шосле ослобођења то чинили у ниљу малтретира ња грађана, те им је забрањена оваква пракса. Пре рата но ва време окупације опи су були» пазили ко кош кога лолази, #18. вештавајући полишију о сваком лацу које је у згради ванотало а није пријављено, ижти им је уопште било. сумњиво“ Дазаг топа то чине педозвољено ну пиљу узнемиравања грађана, дтула је разумљива брига Народ них власти ла се татно тропишу права н дужности настојтиве ка зграда, '

Одлука 0 снужби пастојтека зграла предвиђа да свађа зграда са десет и више станова мора имати настојника, Велике зтраде са два пли више засебних улаза могу имати и више насто |ника; О томе лопост решење Иа' вршни одбор рејона на предлог надлежнот отсека упутрашњих послова, На предлог отсека унутрашњих тослова рејонски од бор може решењем ослободити

ласника зграде са више од де-

Ут станова, од обавезе љржања“ настојтка _ под — условом да кућевласник сам 0 бавља | настојничку _ дужност, или не један од станара, Исто тако и зграде са мање од лесет станова могу имати настојника. укелико је то _вотребно,;

' '

пак да на то приста..

тужиости

| _ Народног одбора трада Бетрада

постоји), те ла према својим хитну. интервепшију органа упу |

_ одбор. Ат, 66 обанра ла ли је

власник, зграде обавезан да У

истој има пастојника или ле, у свакој згради мора пеко обавтатт пастојничку дужност и то Онло сам кућевласник, било лпве које он по споразуму са н. стим и кућним саветом одрели. Настојмик се налави у рад, ном односу према кућевласпику. Опи могу отказати службу један другом по постојећим 38конским прописима, но ово от. казивање дужни су да извоше преко надлежног отсека упутрашњих послова, Отсек уаутрашњих послова овлашћен је ла издаје и олузима дозволу га обављање настојничке службе, те без ове дозволе ни једно ли ке не мжоже,ла буде пастојтик зграле, Настојник може бити саме _ пунолетни | држављани“ ФНРЈ којн је доброг владтња н птје осуђиван па губитак гра х права, Сем тога, насто! нек мора да је писмен, то јест ла зна да чита ми нише. а по зоућству жа уме ла врши и свт ние поправке у кући. а Права пастојника зтража регу лисана су поменутом Наредбом тинистра „рада НРС, према војој пнастојник има право на тла. Ру, стан, огрев, осветљење по во му, то ма таграду за отварање ужазних _ врата зграде (капије), у време када ова морају да булу закључапа, У приземних згра жита са десет станова настоји ку припада нлата у месечном износу ол 600 динара, а за сва ки даљи стан по двадесет ли-. пара, У зтрадама са спратовима, ол десет станова, настојпнжу припада плата од 700 жинара месечно, а за сваки даљи етан ји по педесет динара. У вели ким згралама, гле постоји лифт теми цептрално грејање, настојнику припада месетна плата од 2.000—9.500 љинара, под | услоВОМ ла је способан да врши еве еттне оправке на електричној ви стажанији, укључујући мн лифт, Ако је пастојник у исто време и ложач нентралтог грејања, за време пок врши жужпиост то жача, има право на ледатаћ од 500 о: 1.000 динара, Настојпик има прото ма бесплатан стан за време втноња настојтичке дужности. Његов стан треба да се налази у илио средној близини улазних воата, како би могао боље да обавља своју дужпост .Ово право везано је само за:фактнано обављање _ настојничке | лжужности, Члан 1 Одлуке о стужби настојника зграда нзричито каже у вези с тим: ,„Престапак пастој ничке дужности повлачи са собот и престапак права па частајиички стан“, Сем тога, Оллука забрањује пнастотницита мр жање нотетанара. Упошење ове забране у Одлуку било је неон ходио ља би се омогућило травиљно _ футкинописање _ пастојничке службе, Према томе, неЊе ветво бити тогућто· ла се јенно лице пржин тастојничке тужтости само ла би _ лобило стан, јер ће престатком помену те дужтости аутоматскт губити и нраво на еташ, те ћо без лаљета моћи бити. теељено. Ла ње би било компликашњје ма које се панлази у становнма У ко јема има потстанара, пастојнипета је забрањено да их држе. Прово на отрев попа осветжење мастојивишма зграда је отратнчоно, Натте, пастојтик #та ераво на бестлатан огрев У извосу оп дво тоне годишње

то у згражата од добет ин више станова, а на једну п по тоту у мањим зградата, Трету нрпада бесилитио осветљење то то 8 киловата месетно у нпадземве о светле становима, а 12 «ктловата У. мрачним становима.

„Он сваког отварања уставних врата (капије) | настојтик тиа право ма патраљу ол' 2 динара

' до попоћи а 4 динара после повоћи, без обзира ва број лика која том приликом уђу олносмо пзиђу, | =

Настојник шта сиободно вреле између 16 и 20 часова. Кућевласник је дужан да настојника стабде свем нотребнети матертјалом за вршење потребних 0правки као и за одржавање чи

„стоће,

Док пометута паредба ретули те, углавном, права мастојника зграда, Одлука о служби настој ника зграда, допета од Наролмог" одбора града Београда, про нисује њихове. љужности, Једна ол најважнејих дужности ма стојника јесте да се стара 0 одржавању у исправном стању зграде устште, а посебно водо водних и канализационих уређаја, „електричпих уређаја 4 пон

- тралаот грејања (тамо “где ово

НИ

Пт

сТручним квалификацијама врши“ 4 "но све ситније | оправке на овим уређајима, па и ситним. ја оправке у становима, уколиКо квар није пастао. кривицом станара, О већим“ кваровима па стојиик је дужан да одмах обавести власника зграде или ње говот заступника, ни да се стара“ Ха оправке буду на време н у-' редно извршене, Одржавање чи стопе у згради је такође луж. пост настојника, Оп мора да се брине о чистоћи и да чисти сте мениште им просторије које упо тосбљава више станара кад и ла чисти тротоар испред зграде, ако у истој пема локала (уколико има локала чишћење тротоара прелази на користика локала), Степенитте се мора чи стити једанпут дневпо а прати, у летњим месецима једенпут, а зими лвапут недељно, – Бегова те дужност да се стара о снгурности станова, ла се брине о ватрогасним и другим уређајима који служе одржавању и сттурности зграде, да улазна врата у станове солиджно обезбеђена н да “ Е вра та зграле (капија) закључавају и откључавају у одређено време, Настојник је ЛлУЖВН да 80д" рачуна о кућном реду, и ла надлежном _ рејонском _ ожбору пријављује она лиша која се 0греше о прописе кућног реда, Одлука о служби паетојника зграа предвиђа и извесне пове обавезе за настојнике, које нису биле предвиђене ранијим _ Поа. вилпиком, Познато је да је услед рушења извршених током рата, још увек станбени фоли мањи него што је био пре рата, упркос чињенице да је после рата грађевинска делатност ла леко интензивнија него што је раније била, У исто време број становника повећао се за 150 хиљада, Услед тога. приличан број лица дуже времена чека. да им се лодели стан, Дешавају се случајеви и самовласног усе љавања у празне или недовољпо искоришћене станове. Закон о становима забрањује бесправ'но усељење, а Одлука о служби настојника зграда обавезује настојиика ла 'стретава _ свако усељење без дозволе излате ол поллежниог органа, У случају потребе, оп је дужан ла тражи

пп не изасланика плажом

товиКа ЗГРАДА

. + +

Ри

трашњих послова, О свим случајевнма где су се поједина ли

ца већ бесправно уселила настој ||

__ ник је дужан да известп над"лежпи станбени отсек, Он је лу жан такође да. извештава став"бене органе о станарима који ; држе | недсвољно искоришћене

просторије, У државним зградама настој-

ниши су дужни да сарађују са.

кућним управитељима и ла вм помажу у погледу чувања згра

да, инвентара им наплате закуп-

нине, Исто тако они су дужни да сарађују са кућним савети ма, нарочито у погледу одржавања чистоће пи спровођења кућ ног рела. У случају неуредпог вршења настоничке дужности, кућни савет може предложити ла се таквом настојнику одузме настојничка дозвола.

Уредбом о пријављивању 60равка, коју је донела Савезпа влаша, регулисано је питање три јивљивања и одјављивања у гра ловима и местима, Настојник који и списак сталних и привремених станара, дужан је

ла контролише да ли су сва ли па урелпо пријављена, те да пе

пријављена липа пријављује па длежним органима,

| Одлука 0 служби настојника зграда, као н поменута Урелба Савезне владе, предвиђају и ка зне за новреду њихових прописа. Разуме се да се самим казнетим мерама не може обезбе дити правилво функционисање пастојничке службе, која је ина че врло корисна, Потребно је да се радом настојника у већој мери нозабаве сами станари, У првом реду кућни савети, а ес жруте страте, нрел основним ор гапизаптејама Народног фронта н синликалним | организацијама стоји задатак да својим радом са настојиицима допринесу да они травежно обављају своје „лужности и да им у томе пру« же туну помоћ како би ин они дели што већи лотритос у оптим напорима за изградњу соинјализма, Тих, ФањИић

...мли последица

Дорина. потреба 38. рали.М 16

дости пра

„ревносногт“ читишћења

па ста у |

снега...

|. Ту

у“ Градском саобраћајном предузећу

ајвалошији проблем који се ·поставља. сада пред хуководство Градског саобраћадног _ предузећа _ је питање кадрова. _ Недостатак кондуктера _ У | свакодневном покретном о траматјсеком – парку посебан је проблем _ чијем се решењу већ приступа. Постоје три групе на које је подељено _ људство _ Гпадског саобраћајног _ предузећа, Две имају осмочасовно радно време, од којлх једна ради пре подне, а друга после полне, лок _ трећа група, допунска, ОМА отв:а тразнла места по трамвајима у времену од 2" ло 24 часа илигу поподневном времену до 16 часова. Збот тога трећа гоупа има двократ но радно време од укупно седам часова. _ Та интересантна организашија, која. је двадесет часова свакодневно у покрету, требало би да пружи после осмо часовтог дневног рада потребан олмор службенттима и а

им обезбеди слоболдац дану недељи. Али за сада, услед телпстатка љ ЛОТ, | УГЛАВНОМ

кота икимана, РАД елужбенита У

Народне власти откриле су групу опасних шпекуланата

едавно је ниосано 6 27

ђењу у Загребу једној

банди ншекуланата, ко.

ја је тртовала тачкицама За гарантовано снабдевање, па на тај начииц и самим гараптованим снаодевањем, пе јава кожазује да Кти има У нашној средити нељостојвих љЉУ де, који 7 незајажљивој же љи да себи омогуће што улобнији живот, наносе ттету натој млалој сонијалистичкој вревредн- То ст разпи криминални елеметпи из релова иеостажтих оттажника ел правог радтот света.

М беотралска хроттоа забележила је другом | ноловТОмМ нритиле гољине два тежа случаја кривичног дела ове врсте.

Стеван _ Самарнић; бнвтим службеник Инстекције _ рала. Народног одбора Трећет рејо. на, користећи небудност одговорннх органа крао је већ унотребљаване тачкице гаран тованог снабдевања, које су чуване у једној необезбеђеној соби Народног ожбора вога рејона, Он је потом ове тачкице пролавао месарима Сими Кисићу, Жарку Костићу, Глини Протићу, Новаку Ивковићу и Јовану Мишићу, који су, нокривајући се овим, јељ-

__ном већ употребљеним татки-

мама, користили прилику ла продаду на црној берзи преко 3.000 килограма меса гарантованог енабдевања ни то по цени ол 100 до 150 динара, – ПО-е стижући прнтом велику недозвољену добит. Због оваквог свог рада они су предати На-

„родном суду и осуђени.

Крајем октобра месеца про. шле године органи Олељења унутрашњих послова: ИОНО.4 нохватали еу п другу групу криминалаца сличне врсте, који су се бавили сличним пол слом. М овога пута то су оста пи очога друштва, лакомог за уживање и обест, које није видело ништа осим својих себичних интереса. Ђорђе Ракић је бивши трговачки пут. пик. Он после ослобођења није

_ тиита радио, већ је живео од "шпекулације, све! до хаште-.

а. Анка Ковачевић, ломаћипе, жеда баваег официра бнв "У ума и" и | |

вте јутословетске војске, већ је 1946 годите била осуђивапа за ишекулације. Васа Радић, пре рата је био трговачки помоћник, а после ослобођења за. нослио се у предузећу »Глабезад«, ма када се ово предузеће расформиралљо, прентао је за нословођу продавнице 238лруге Шестог рејона, 7 ком је својству и тхатпшек Милисав ЂЋертић, тре рата н за време ожутације радо је као трговачки о нотоћник код разних тртоваца, а но ослобођењу за нослно се код »Гратексас гље је и ухатшен- Димитрије Тер. зин, пре рата је био трговачки номоћнвик, а за време окупаније отворио је своју тртовачку радњу текетилом у Бео– граду и радно је све до 1947 године. када му је радња олузета. После извесног времена запослио се 7 Главној војној болтици, гле јен ухапшен. Маошраг _ Зеленовић, такође бивши _ трговачки _ помоћник, запослио се 1946 године код »ПГратекса«, олакле је ускоро отпуштен, а тада се запослио као помоћни инсталатер ГраКевинског _ предузећа _ Трећег рејона, Милан Пантелић, и. сто је тако био трговачки помоћник н 1946 гољине“ запослио 'ее код »Гратекса«. М, нај зад, Петар Кљајић, кројач, ко ји се не бавм кројачкнм послом, допуњава ову групу љули који су сматрали да је шпе куљација | најуносније — запимање, Милан Пантелић био је и ратије нословођа једне »Гратексовед продавнице, а приликом ликвидације те продавнице он је утајио тачкице које је добијао за продати тексту Касније их је продао Зеленовићу, који их је, даље, пре. нролао Ђорђу Ракићу по цепи од 8 до М динара: по комаду. Један део тачкица Ракић је купио од ухапшеног Кљајића:

Овим, једном већ употребљеним тачкицама, Ракић је куповао текстил од Рацића, Ћертића и Терзина, плаћајући им 50 динара по метру више од цене предвиђене за гарантоваћа снабдевање. Ову рааз. лику су тројица _шпекуланата задржавали за себе. Овако ку-

пљени текстил Ракић је дежнмично сам, а делимичпо преко Анке Ковачевић, продавао по црпоберзијапским ценама разним лицима. На тај начим је већа количина текстила из Фонда гарантовамот спабдевања оттшла на црну берзу, а Ачка Ковачевић, Ракић, Ранић, Ћертић н остали | допиа су љо велике но незаслужено лобитњ

Н у овом случају вравда се жоказала _ ЛОСТИЖНОМ. Ови кримнналти елементи | ускоро ће пред Народним судом пола

гати рачуна 0 свом штеточин. ском раду» | Међутим, несумњиво је ла

уклањањем ових људи из пате средине не треба да се злтамни ова ствар. Отсуство сва. ке контроле нлн педовољна контрола, а исто тако сама ма нинулација утотребљеним тачкицама мн боновима за гарањ товано снабдевање, омогућили су овим криминалним елементима да нанесу знатну нету ваштој сопијалистичкој својнни и ла делимично поремете нормато функционисање вањге трговине. Тога ради, по. требно је предузимати мере које ће онемогућити „овакве криминалне радње, Пре свега, треба извршити ревизију манипулисања већ употребљеним тачкицама #З карата За снаб. девање. н увести такав систем који ће онемогућити сличне махинације. Исечене – тачкице треба пребројавати мн комиси. ски уништавати, а пре тога их треба чувати на месту које није приступачно непозваним лицима. Најзад, треба појачати „будност у нашем привредном, првенствепо т ртовачком рату, Треба се заштитити буд ношћу од шпекулаптских 6. лемената и од свих несигурних тица која се налазе на мести~

ма. одакле се може наносити штета нашој социјалистичкој имовини.

То је дужност првенствено ладлежних- оперативних руководилаца. Али не само њих. Сви наши радни људи треба да воде рачуна о таквим тште. точипским и лупешким елемен тима и да помогну народним властима у напорима да их учине безопасним,.

апа- '

· обраћа“ доста је маторан, _ Пуној формодији градског траугмесе“ стпбтаћа та недостаје 94 комт"ктера. Због тога су службениши град ског сасопаћача тому тезапом слени. Често бе догађа да конлуктери раде по две смене, по 16 часова.

Често је управа Градског саобтаћаја приморана та даје возаче = кочтитаге, тосте 344 втиттетог Ра ттО ву та, та прековремени копдуктерски рад. Пружни надзоршиши. М технички туатте често као ванр О тОом времену, свом слоболном дану,

Мако порелини | коншуктеј пристату да раде и по две смене, као што је ло сада био често случан, ипак се на томе не може остати. већ је потоеб но у потпуности решити пита“ ње калтова, попувити ева ме“ ста у градском саобраћа том

„парку. Тај проблем тражи Туиш брже решење, ако се узме обзир развој гпалскот сатпетка“ ћоћа, кои ће у току ове готине

Градском

коти ОИ или

достићи Тет о штипе пазмере, Ппемла су службениттч. за ава пзетолтетети рад, лого

птатмхаћени. ипак, то птетставља знатан тапор им ствата преморе пост кол службеттка

Сем плате, слтожбенити Гошт ски у осма Кођттат | тиетузећа, примају и месечни лолатак ко ји се лађе збот лиуттог зелатања у новчаној _ ртеттати ом 200 лината., Месгечти | лодатак додељује се службстттттма 38 њихово залагање, чување кела и правттаи олјнос према пПУбЖИ ин.

Потел месечног, елужпеттнсу слелије м лневни полатако ол 15 ло 25 дивата Висина овог податка опређуне ве топтуктете рима трема ТИХхОВОГ оттепеће. тркама СОМ лети.

оста а

На тиимет, на »двомцштс и »же“ сеткич, гле је тад поттежи, дневли лолатак износиће 25 литара. На линиама где 19 мати | саобраћај, додатак ће

бити 20 ината, з па онима ко је су наћиање оптерећене, као та аеелљмити«, додатак Ћа бити 19 линира. -

Службениши ће примати сва ке треће гошине. умети ухо, еј

к ће лобијати бестматно, без бота им тачкица. Укотика бе Уутиртотасти пре време, жолељи ваће ее то лоупа Утигјилрмга,; Вти уз новчану тратикату,

У овој голини — Гратско саобраћајно предузеће отвара

и своје јасле за децу Сволих службеника, чиме ће ее. депи обезбедити исхрана . нега лок су им родитељи на дужности.

Курсеви, _кођи ће ускоро отпочети еа радом при Град“ скот саобраћајном прељузећу, дотртвеће _ потпуном решењу проблема кондуктера, Курсеви ће трајати но 15 дана, а курси сти ће примати плату ол 2.500 динара за време трајања курса. Такође ће им бити омогућена исхрана у мензи предузећа, После завршеног курса, плата маалих конкуктера би. ће од 2.800 до 3.400 динара.

О пребацивању службеника, нарочито оних који раде ноћу, а станују по периферији Бео-“ прала, брине се сама управа мредузећа, У ноћним часовима, док Београд спава, посебни трамваји одводе особље које је заврштило своју тоћту еслуж оу и ловоде оне који треба ла паступе, у раним | јутарњим часовима, на своју лужност,

Млажим котплуктерима, – кур“ систима који буду курс, биће омогућена, годину дана провелених на дужности кондуктера, ' епеција лизашција и усавртавање _ на вишим курсевима као кочничар сватм “во рислктитм, тофеароктив, мехавичарским 2 друинима,

ПЦ

завршили | после |

нар зоб тишти. Ма у