20. oktobar

·_ацимо поглед на макету,. Задржавамо се на широким, глатким, – зеленим · површинама, Паркови, Између њих као булке црвене се кровови насеља. За| тим опет парк, Густо зеленило дрвећа. Скверови са дрворедима везују _ ове широке зелене просторе, Смењују се три боје. Црвена — кровови зграда, бела — светли зидови кућа и зелена — скверови, паркови и шуме. Зеленила је највише, И цела макета, а то је макета великог града, опасана је дебелим прстеновима шумских – појасева, к Ц : Ето тако ће изгледати Београд у будућности, Београд украшен рукама ослобођених "радника, Београд главни град републике Југославије, Београд — центар социјалистичке отаџбине. _А како је било некадар У другим капиталистичким земљама, па и у предратној Југославији зеленилу — се није поклањала и не поклања довољ_ на пажња.

Зеленило значи свеж ваздух, значи |

___ освежење после напорног рада, значи,

поред исхране, здравље становништва. ___Буржоазија је имала увек — довољно ј + "зеленила у пространим вртовима сво|" јих вила, далеко од градске прашине, ____ а радни човек је био приморан да се туши у њој, упропашћујући своје здравље.

Београд, као главни град и инду-> стриски нентар старе Југославије, грађен неплански, са једним јединим циљем да се и најмањи простор иско-

И не 2 Уна

ФИСКУ АТУРА па епојр

ст РАНА 5 5

| ! Х

организацију Беит

очекују У овојто и и |.

важни задаци

| | а' осам месеци свога постојања гимнастичка орта-

1 + низација Београда, пости-

| гла је значајне резултате

У омасовљењу“ фискултурног покрета Београда и организовала низ такмичења, која су по својој масовиности и квалитету далеко премашила досадашње _ сличне фискултурне приредбе. На првом пленуму Гимнастичког "савеза Југославије, београдска гимнастичка Ми је похваљена због својих успеха и стављена на пово место у држави. ; Данас у Београду ради 15 гим-

. настичких друштава Тса 8.700 чла~

нова и 7.200 пионира. Због недостатка „сала само 3.200 чланова ве жба у затвореним просторијама, док остали раде по активима И гимнастичким водовима при прелузећима, установама и школама. "Од ових друштава осам је опских, шест студентских и једно друштво београдских железничара и бродара. Рејонска друштва окупљају средњошкол-

такмичења жејА су приређивала током прошле године гимнастич-

" ка друштва и Градски тимнастич

ки одбор стално је растао. тако је у оквиру гимнастичке организације освојено 2.517 значки фискултурника, што са раније освојеним значкама чини цифру од 5.506 значки. На средњошком ским такмичењима у одбојци учествовало је 3.000 чланова гим-

/настичких друштава. У градскоза

првенству у народном вишебоју такмичило се око 170 екипа, а У квалитетном првенству 18 екипа са 160) учесника. Прво лакоатлетско првенство за пионире дало је преко 250 учесника. На савезном првенству у гимнастици дру штво Београд 9 освојило је прво место, а чланице друштва Веотрад 5. друго место. На Јесењем кросу трчало је 3.019 такмичара и 7.718 пионира. такмичењу друштава и актива у простим вежбама учествовало је 850 чланова, а на прашком слету вежбало је 600 чланова београдских гимнастичким друштава.

и УК адину. Бро | ристи за дивиленде, није имао ни ми– Уннверанритни парк поли снегом Са ин РАДНИКА. А диму рој Основни проблем, који се, м

нимум зелених попршина, — потребних и и а на вањици -576 . поред неоспорних великих уснеМоне пелане НИ и. У току 198 голи иарабенн вуне“ ЗЛА ЛАДА ВАЛА иитинни инв _ ха гимнастичке, организације Бео предратне — зе тате ти Но ви паркови код електричне централе, трона зненрертанри тодош Повин рад У . чијем су центру биле густо збијене _ Пари на Старој звездарн, парк код провлачио и ни до сада није усзграде, без довољно паркова, дрворе- · СОВЈЕТСКЕ змбасаде и Парк на Топчи- па А аи да н зеленила. Према подацима #35 РСКОМ Брду. оВредне руке чланова пр на ар стони вара 1989 године на једног становника У Народкуг фронта дапејсу у Београду мн по" шредувнинее ЦРЕЗРНУВННИУ Београду дозило је 1,95 _ квадратних такође низ нових скверова: најпре_ школама, Одлуке Другог конгреметара зеленила, што претставља ци- сквер код Јованове пијаце, затим на са Фискултурнот савеза ЈугослафФру далеко испод нужног минимума, Крупском венцу, сквер Корзика, сквер вије схваћене су погрешно, тако чак н у западно-европским, капитали- у Лепеничкој улици, у Генерала Хан. да се приступило административ стичким градовима, То, међутим, Ни_ риса улици, код „Три кључа“, сквер, ном укидању актива. На тај нашта није сметало предратним режи- на стапици Дунав, код Мостара и низ чин сасвим млада гимнастичка мима да при састављању урбанистич- _ ДРУГИХ, организација постала је врло уких планова иревиде потребу проши- Година 1949 у ја више ли- ска. Сматрало се да еу чланови рења паркова нв зелених површина и 16 главнога града '. Пове зелене гимнастичке _ организације само да максимум простора искористе о за“ ПОВРШИНЕ, нови паркови им скверови, везкбаши 7. билама,. 3 Сати чинје хаотично подизање зграда које ће _ Пошумљени терени и дрвореди украси- било 6 · донети профит. ће изглед главнога града, првоеној но Банк обје Онда је дошла окупација и бомбар- Медина оХ „Верин кораку на за НЕНУсте ПЕН ННИ | РУНА довања Београда, Рушење није поште па до Јатагли-Мале, у пространству ол ко. је утумивана шрисеижиррнинеле дело ни зелене површине — главнога _ 16т хектара, засадиће се хиљадама латност по рејонима. Дуго се у града. Уништавани су дрвореди, гаже- садница, Ту,, где су сада коров, жбу- Београду није јасно знало ко ни паркови, девастиране шуме, Нане- _ 186 НО Рушевнис, биће једно од најве. треба да руководи масовном фис сена штета превазилазила је милионске ћих радилишта у току ове године на културом и фискултурним живосуме, Зелене површине Београда, нако _ ПРОШИравању и засађивању градског том у граду. Градски гимнастич _ никада биле довољно велике ла зеленила. Тако ће се спојити велике ки одбор је увидео овај проблем при "задовоље најосновније захтеве хиги- узелене ар од старе Звездаре и на свом Другом пленуму, окјенског живота у једном граду, пре, 18 до Јататан-Мале, укључујући | У тобра месеца прошле године, дао трпеле су огромну штету. Од укупно. Р7Х 4 Карађорђев парк. У пезтру то- је смернице за 687,5 хектара земљишта под зеленилом га зеленог пространства налазиће се Баве у + АЕ Рени (градски паркови, пошумљени терени, _ УЛИМИЧКе болнице бесградског – уни- ко | урина аи. 6 дрвореди и друго зеленило), после о- — 77731ТеТа, р У постале, стедони РОА Кореб остала "је неоштећена само Приступиће се подизању нових пар- масовне фискултуре по рејонипне поврцнене, кова: Хусников парк у Шестом рејо- ма и њихов први задатак био је Педуноким условима. народна власт ну, парк код Градске болнице, парк јачање актива јер се у крајњој је обратила пажњу на то да се по- код Шесте“ мушке гимназије у Петом линији тиме јача тимнастичко бољша живот и здравље радног ста. _ РЕЈОНУ» Топчидерски парк, у дужини другитво, | новништва града, коначно ослобође- пи а едерике реке“ до Железничке Руководиоци актива стручно се ног капиталистичке експлоатације. Јер, Н је Дре оспособљавају у друштву и пре· модерни. градови, поглавито они који а Топчидерском Брду засадиће се нос И Т . :а дрвећем сквер близу војно-политичке ОНЕ ВО РИ ЛР РНАИ И ИН + се плански изграђују у социјалистич. пе Рина бразовања у активе. Руководиоким земљама, морају да _ располажу . С у РАД ци актива !' довољним „количинама. веденила које 770) позорници. са око десет хекта“ ам И | ће њиховом становништву да обезбе- _ Ра земље украсити зеленилом – којим тел ата на тен пива де чист ваздух и одмор, један од у- Нова објект добити лепши изглед. ког плруштна и“ 'недовно «долазе | слова за успешно обављање послова звршиће се рекоиструкција _ стаза па саставке иду тзан МОљРукО "изградње. на Калемегдану, На главним стазама водством друштава организована Од ослобођења до Данас, из поке- извршиће се асфалтирање, су такмичења за читаво чланне у годину, проширују се зелене по- Савска падина ће се преуредитв и ство У предузећима, установама " вршине Београда, повећава се број пошумитн, а на дунавској падиви 3“ и школама, где за то има могућпаркова, врше се обимна пошумљава- но травеја по је. уепонаља ности, формирају се гимнастич- __ња терена, саде нови дрвореди, са је- повео он диса па нема ки водови. Они савлађују про4 диним цнљем да се побољшају здрав- р су су грам општефизичког образовања. На основу искустава из прошле тодине постављају се важни и обимни задаци. Први је: сомасов-~, љење гимнастичке организације.

пе АНИТА правени уије -ае # вее Е шивали. Једино ће остати травњаци у Фтвепе пр д кој рада Француској улици, До | краја ове године Београд треба да има 18 друштава са. |

човек главнога града. По татаститленм оне ева види се ПАЦРУЧИАОН баве паратевр јона 68 садница на прост стотину ша 66 проширсњу перковских и ОСТА--. ештара на Ину се полих зелених површина после ослобо- ај р = с шумљавање Бањичког Поља, хиљада чланова и 10.000 пионира, који ће освојити 6.000 значки фис , културника м 10 хиљада пионирских значки.

= =

зеј „ С спашени

Тиме би планински Предео оживео и давао утисак природности. Израђене рељефне слике природњих пшредела у свој приземној соби, морале би бити толиких димензија, да се иза њих у позадини могу и даље лепо видети на зиду географски објекти рељефа Југославије, који су право ремек-дело и

подножју крајњег дела брда ' Дедиња, обра-

слог четинарима и другом разноврсном про-

летњом и летњом флором, налази се топчи-

дерски Музеј шумарства и ловарства, у не-

кадањем конаку Кнеза Милошта, над којим се раз-

гранао горостасни, столетни платан, чиме још ви-

ше појачава лепоту старе грађевине, украс овога музеја. Тако, из основа измењена и лепа

панорама у одељењу музејског приземља, дело

Но лепоти им реткости препарираних животињ- рала би снажно на посетиоца, повукла ка даље у ских примесража, из наше домовине м других европ- унутрашњост музеја.

ских и азиских крајева, овај би музеј могао да збирке са азиском Фауном,

Е „5 После Демидовљеве постане веома значајан над би се гопунио и уредио – 1 јра није уређев соба за сада најлепша и најраскошније уређена по свим потребама естетике. а сада је нај ајраск урео

на спрату, са разноврсним примерцима птица наше

Северне морске ласте, ражњи разних врста, ча- уомовине. Од свих препарата птица најбоље су 0пље, дропље, фазани, корморани. Северног Мора, „уване „певачице“, „пловуше«“ м донекле „штакадунавски гњурци, многе дневне м моћне грабљиви- реч, Међутим мисги примерци „грабљивица“ (орце, разне певачице, птице пузавице, као и много- „ови, јастребови, копци, соколови, еје) као шта бројни сисари (рисови, дивље мачке, кавкаски ко- је напред споменуто, доста су оштећени. | зорози, шумски јелени и бизон), примерци су ове богате збирке.

ИВАНА ТВ АНА АНИ Ома и:

5и

пи

НИШ

Ћ 4!

= Е

Ла се даљем пропадању зби рке стане на пут, треба, што пре приступити енергичном раду: из ви-

Места су тако знелалнији Сеелно израђени пр"- урина елиминисати све оштећене препарате, а оне родши амбијешти са препарираним инсектима у ње- оштењене са 50у, после опсежне дезипфекције, ПА Љ узор-абирли учили се м уче се многи местити у засебне стаклене ермане. Овако би трепосетиоци музеја. Она је врло корисна школа ме (бало поступити и са препаратима сисара, само за ђаке, већ и за пољопривреднике и вртаре, јер ће учећи се у њој познавати инсекте штеточине,

ПИВА

Једна од најлепших панорама музеја ловарства и нознајући их предузети ефикасније мере за била је „Обедска Бара“, која је много изгубила њихово сузбијање, од своје првобитне лепоте, за сада. све више ј · пропада. Овде је неопходна коренита реформа, ка| Музејске су збирке претрпеле прилично квара ко у погледу „ритског пејзажа“, тако и у погледу за време окупације, јер се о њима скоро ни мало поправке испуњених егземпљара фФауне. Са више вије водило рачуна. После рата приступило се ДО- (самопрегора и рада, а са незнатним материјалним вођењу у исправност свих објеката, на којима су издацима, пн овде би се брзо постигао леп успех. примећени дефекти. Брижљивим и енергичним за» узимањем одговорних, остварило се све ово што је сада у музеју: леп распоред и уређај музејских збирки.

Међу објектима из класа птица, највише су 0штећење грабљивице. Једна петина је, од прилике, начета од мољаца. И поред тога, испуњени примерци су ипак очували сву своју првобитну лепоту перја, мада је у току двадесет година и више, на њима. сунчева светлост изазвала _ делимичне промене. Испуњене животиње одликују се не само мајсторском израдом препаратуре, већ и зато што су у питању ретки зоолошки примерци. Таквим ЗУЈУ ни поједине објекте. Тако се до сада радило, примерцима, одликује се збирка руског ловца Де- зли се није постизао прави и потпуни успех, иако мидова (његов поклон музеју), која је једна од нај- је досадање музејско особље показивало сву прелешших. Ту су заступљени препарати кавкаских даност нослу. козорога, јелена, муфлона (дивљи овану, ирваса, би- наш просечно просвећени свет, па чак ми онај зона и других. просвећенији не познаје ни најобичније птице из

Велика посета, тончидерском. музеју, нарочито средине у којој живи, а још: мање сне из овог мупреко лета, показује да се наши људи интересују зеја које су са других континената. Стога је поза збирке ове врсте, а посредно а за природу. требно, да водићи буду упознати ми припремљени

Естетска вредност овбг музеја још више Ње се штивом о животу птица, сисара и других живо-

1 ИН И ИНАИ

Што се тиче номенклатуре, и ту је код многих препарата потребна извесна измена. На истакнутим старим етикетама, треба убележити она имена птица, која су у нашем народу распрострањенија. Тако на пример уместо „козодој“ ставити матпис „помркуша“ (ноћна ласта), Мли, уместо „радован“, на етикети забележити: „ноћна чамља“.

У овако великом и лепо уређеном музеју, мора се поклонити већа пажња избору стручно спремних ведића, чија је дужност до сада била да. дочекују посетиоце, воде их од збирке до збирке, и пока-

ђења пришло плански и да се те по- Поп и: униће се све празнине дрво_ Вршине стално повећавају, редима по београдским ин, По: Док је у 1946 годипи било свега 32 _ (ставиће се нови дрвореди у Карађорхектара земљишта под градским пар-~ ђевој, Јовановој, Јевремовој улнци и ковима, у 1947 години та цифра се поред Студентског парка. попела а хектара, а у 1948 на 81, У овој години повећаће «е знатно а планом је предвиђено да само у број клупа по београдским парковима, старом делу Београда, не рачунајући а предвиђа се и јаче осветљење у нови град који ниче преко Саве, град- њима,

Нарочито важан задатак је укључење што више радничке омладине у друштва У овом раду

НИВА ВАН АРА РАВА и

ПИКА Ава пева

а: ски паркови обухвате 189 хектара зе- У овој години Београд ће добити · повећати, ако се буду набавиле нове витрине (бар тиња, које показују посетиоцима. Да знају, да У: било је много пропуста. У. почета ен години | тридесет нових паркова, за највеће птицеј, у којима би "испуњене животиње кратко прикажу посетиоцима кратке природописне ку рада организација је обухваКГ било. је 154 вал и о | биле равномерно распоређене. Ово се понајвише историје птица и сисара, штету или корист од њих. Е тила доста радника, али је ка3 них површина, 1947 "тај број и и тиче птица иттакара (првене и сиве чапље, букавци), Отуда би требало И ИМ курсене из природе: = смије, због лошег става неких

– које се у витринама тако додирују да се чак и пре- писа. за водиће музеја. Курсисте би требало, потом =: руководстава, посвећена главна

на 16,8, а 1948 на 19,5 квадратних ме- ј | ___тара. По плану, у 1951 години на сва~ |

ког становника долазиће по 20,5 ква- МАСЕ б дратних метара зеленила, :, — Уместо 637,5 хектара земљишта Р зеленилом, колико их је било пе , ННншкЕ Пауновић: „уста зедине, и 797 хектара у 1948 па нни Е. раман, | Мадање („просвете 1951 ће забележити шифру од 1112 страна 44. Пека бропирано Ма. ди

хектара зелених површина, им то само у старом делу Београла. нар, повезано ! 100 динара. ,

2 Планским подизањем дрвореда, па. __ Танасије Младеновић: Песме. _· рушених за време окупаљије, у 1948 _ Издање „Просвете“, Беотрад, 1948 % | тодини дужина улица са дрворедима година. Ћирилица, страна 150. це-

изједначепа је са дужином из 1939 го на/ броширано 65 динара, повеза-

пажња само средњошколској 0младини. Тако друштво Петог рејона има само неколико радника, мако ради у чисто радничком крају. Друштво Београд 1, које као синдикално друштво треба

да црпе кадрове из редова беотрадских железничара и брода.

ра, обухватило је само мали број. у радника, Овај пропуст треба хит- | но исправити им оријентисати рад друштава и на радничку омладину. криљују, и стога се не могу добро разгледати. По- подвргнути м испиту, чиме би се допринело оситгу-

ред потребе невих витрина, Јавља се јолг потреба равању стручно спремних водића, и бољим фезулза новим просторијама. татима у музејском раду. Предавања би се жогла

Постоји мишљење да би хребало одвојити а укратко штампати у малим књижицама, у које треловафства од музеја шумарства, што бм се свакако ба да се унесе и по која слика испуњеног зоолоо постићи у овој садањој музејској ситуацији, шког примерка о коме је реч. једино подизањем једне нове музејске зграде (у Ови мали помоћни уџбеници, послужили би, н осредној близини зграде старога музеја), где би стопремено двема сврхама: њима би се и даље кое смештене збирке садањег музеја ловарства, Рустили водићи музеја, читајући и даље продубљу„дотле, док се једним ирограмским планом не јући штиво из шређенот градива о птицама и сипроблем подизања нове музејске зграде (а сарима, а као популарна библиотека, ове књисв треба ускорити), морало би се прибећи дру-, Це би се могле, по сниженим цепама, продавати ефикасним мерама, како би се очувале музеј“ посетиоцима. музеја, чиме би се још више поду

| дине, У 1951 години даљих сто кило _ но 66 динара. те | тнич__. метара улица имаће дрвореде, Марко _ Врањешевић: ске збирке у добром стању. ера зо ЗРУЗА Алани МУојсеи На анл Ио Ове године треба посветити и 3 _ Напоре народних _ власти да град смјена“, пи | Па У томе смислу требало би извршити корениту ма 3 већу пажњу идеолошко - поли_ украсе са што више зеленила из дана а ној еформу собе на улазу у музеј, у коју прво пофе- _ Мзвршавањем свих ових планова, рад У музеју тичком раду и васпитању о чла- .

1 У дан помажу и чланови Народног Зеу Београд, ИВ роди Брин Ком по равта: Тај рад је био нарочито ин- — Лица, страна 96, цена броширано | тонзиван у току 1948 године, 28 динара, повезано 40 динара. Сами становници улепшавалн су свој А. Куприн: „Бела пудлица“. де- трад, Створена су нови, широки пар- _ чја књижевност. Издање „прокори, засађене нове десетине хиљада _ свете“, Београд, 1948. 'ћирилица, уладина, дате нове хиљаде добровољ- страна 36, илустровано. Цена 9,50

4 радних сати, за добро свих, за у- _ динара. Ку лотшавање града, за бољи и култур-— Народне јуначке песме. Ф са

вији живот у њему, ћу Марку. Књига за. па тај рад изгледа најбоље у " У роввавену >

МА речитије говоре цифре. Од 1 јану- 59 Издање = пи до 30 септембра 1948 године са- 1948. Ћирилица, страна 158, илу____ мо у Лаудановом Шанду, на површи- _ Строваљо. цена 26 динара. МЕ __ни од 45 хектара, засађено је 12.516 : 5: а Адам Мицкијевич: Ђади (души. 5 Пе при чему је дато 3000 до- дам). Драмски спев. Класично поб ровољних радних сати, На Топчи– дерском Брлу засађено је 18.367" сад- зориште,. Издање Накладнот заво, да Хрватске, Запреб, 1948 година.

ница, од чега највећи број добровољ_ ном радном снагом. На о ленњу превод ми предговор Јулија БенеЛекитог Брла, злановн | и лана

и 34 | пење 43. 2550 динара 0 | Ур р

тилац улази. Наравно да би требало првенствено ловарства неће бити још завршен, јер надзорном нити из ове приземне собе све објекте музеја особљу музеја сваког се дана указују пове пошумарства, који ту леже, поређави без икаквог требе. 0

у . ша надлежнима. _ остаје, да се што пре приступа Са вишком препарованих | објеката, када се бу- тривођењу у дело свега, што је напоменуто, СваЂивања. сисара и птица, може се како да ће се после нодизања зграде уметничког ОВА тде музеја, прићи и грађењу једне модерне музејске се могли израдити вештачки пејзажи, и допу- зграде, у којој би било довољно места не само за

нити препаратима. испуњених животиња, Род» су смештај старе збирке сисара, птица и ипсеката у на расположењу. | Једном правилном распореду (без оне пренатрпано-

ин Уг. с“ ва овима) израде. др- сти у којој се сада примерци налазе), већ и за сме-

веног угља у шуми, могла бм да се поправи и де. штај новоизрађених Мубтиота у

) = плу би се поред воденичне згра-' 44 Таке би наш музејски културни живот био 9-

ЛЕ 4 ЗОРЕ мм, стровед поточић воде потнуњен, чиме би. се уз. остале прогресивне кому-

Ма у ут " ~ пон "точак, и даље = налне чиниоце допринело бржем ми интензивнијем ја Ми и 4 У по- модизању просвећености југословенских народа, у-

| РА паодти, Кона ла ) у Г зрак) новој ЗА АНИИ уређеној држави.

). : у 5 ж, п,

нова, Било је и много пропуста. Стручни предњачки кадар у 36- | муну уопште не сарађује са о_ младинском организацијом, мако је јасно да је она главни ослонац за успех гимнастичке организације и за васпитање члано- 5 ва. У друштву Београд 1 ради се у углавном на справама, а запо- · ставља се васпитни рад. Потреб- | но је да предњаци, који руководе члановима друштва, буду ти п стовремено и васпитачи.

Сви ови нимало лаки задаци о„чекују гимнастичку организациЈУ У овој години. Јасно је да. од решења ових питања зависи и омасовљење гимнастичке организације, што је у крајњој жини- МА ранили Фа арена си

Па ен ге (

ЕНИ ИН и и а пп САБА ВН Бива илити |-

ЗА И ААББНЕ а ави

х #

Рави

А ђ