20. oktobar

| _ (Наставак „са прве стране) (бави коју омладина“ гајн за _ Пертеју н друга) Тата" То се „Показало и приликом клевета и лажн, које су бачене на на шу Партију и ваше: народе, Ту је НО остала чврста и непоколебљива уз своју Партију, уз друга Тита, уз Централти КОМИ _тет, уз народ. У наредном пернољу до Трећег конгреса У „усаим основлим организацијама | треба извршити прораду бога“ „тог материјала, говора и чланан „Ка. наших руководилаца, Парта је н Владе Путем предавања, "а онда ни преко кружока, треба „упознати омладину са матери „сфлом Четвртог ванредног засе„здања Народне, скупштине ФНРЈ, оедругог конгреса КПС и Град= „аске партиске „конференције. У „шиљу правилног спровођења тог залатка. треба у непараћем року | учврстити _ постојеће – кружоке обухватити. еваког члана НО н "борити се за успех у раду.

ке. а ___ Непосредан залатак, који сто кој! пред омладином ' Београда, „јесте масовно учешће на изборима Народног фронта, који А се одржати — почетком „марта · месеца, _У — вези са „тим треба иввршити политич“ оку» агитациону и техничку при прему, које треба да обезбеде „пуно учешће омладине у #изборама органа Народног фронта, У 1949 године претстоје вели ки задаци на пољу изградње на „шет _ социјалистичког _ града, Довољно је истаћи да пројект _ивестиција у Београду износи око. 9 милијарди дичара, и да ће у 1949 години Београд бити „највеће градилиште у земљи, као и да ће у његовој изградњи учествовати десетине хиља“ да младића н девојака из наше Републике, па да се схвати сва величина радова и сва озбиљ= ност задатска који стоје пред УНО Београда, Омладина _ Београдл жели да главном а, ФНРЈ има МаЕЕа лепих па булевара, тргсва н паркова, да буле много добрих станбених # других зграда, да живот у Бео граду буле лепши и пријатнији, да Београд буде понос наших нарола. споменик КОЈИ су они подигли у славу социјалисти“ ке изгоглње наше земље. Зато за паступајуће радове у – 1949 голе“ требе изеулити _ најозбиљније припреме. Треба детаљ

но упозлати све чланове _ НО са залапима, | инвестиционим планом, политички — објаснити

његов значај. извршити мобиузљизашију свега: чланства на ње

говом остватењеи Треба · присту пити спећењу бригада и штабо ва, изоршити потребне полИитИЧ ке и постикиче мере за укључе

ње омладине у бригале. школе и факултете и већ одмах при-

ступити стварању бригада, које ће преко летњег распуста радити на изградњи Београда. (Спргводећи у живот ове, поред низа других задатака, но Беогтала треба да се прилсеми за постотојећи, Трећи колгрес НО Спбиће, Она трогба да се

бори дл изађе као победник из племените претконгресне утак мише, коју води са организаци“ јама НО градова Нитпа, Крагу јевца и Новог Сада. Рад ва истуњењу задатака, рад на из градњи нашег Београда, треба да прожме сваког члана и читаву организацију НО. Ту тре ба унети сав жар и челичну во љу за победу и успех,

Народна омладина Београда достојно ће поздравити Трећи конгрес НО Србије новим вели ким победама, Те победе треба а буду најлепши дар Трећем конгресу, Комупистичкој — пар“ тији, другу Титу и вољеној со цијалистичкој отаџбини,

__ Александар Јовановић члан бироа Градског комитета

НО за Београд,

'

"у Другом 60 од сто,

__ авез бораца 'народноослободилачкот рата, који је Х основан _ крајем _ септемМр бра 1947 године, са пиљем да, као једна од организапија у оквиру Народног фронта, окупи све оне који су, радећи за заједничку“ ствар слободе и победу народне власти, већ н раније, ма да не формално, претстављали широку заједницу, бро 5 данас у нашем граду око .000 чланова. Циљеви Савеза, да првенствено потпомогне преко својих чланова, остварење Пе тогодишњег плана и изградњу социјализма у нашој земљи, и да, потом, разветје социјално стан рање о слабим н болесним чла« новтма, као # о породицама пон гинулих бораца, да организује в води предвојничку обуку, да радм на културно - просветном уздизању свота чланства, као ш ла прикупља историски матери јал из — народноослободилачке борбе, спровођена су преко одговарајућих _ секција, оформљених при' рејопским одборима, као и путем повереништава при основ ним _ организацијама _ Народшнот фронта. у Досадашњи рад показао је зпатне гуспехе и све секције дале су тиз добрих резултата, но у раду је било то слабости, од којих је основна што нису обухваћени сва они, који имају права на чланство, па због тота ова организација није отишла онолико у ширину, колико је то било потребно. Због тога је Савез ставио себи у задатак да у овој години обухвати четири до пет хи љада нових чланова. што ће лопринети оживљавању целокупног рада. Међу осталим задацима треба навести: појачавање политичког „рада; ширско об;ашњава-

ње предвомичке обуке; омасовљење стрељачког савеза; чешће одржавање предавања са

темама из народноослободилачке".

борбе; учвршћивање – културноуметничког друштва, које је У формирању, а које је основао Савез Земуна; вршење _ евиденције стања код породица погинулих бораца, којима је потребна помоћ; темељније оформљење апарата за прикупљање материјала из борбе, као и вршење евиденције значајних места, преко којих је борба прешла, Посебно ће се обратити пажња на чвршће повезивање са Народним фронтом и осталим масовним организацијама, кео и на учешће чланова Савеза бораца у свим акцијама које ће Народни фронт организовати у 1949 години.

Ових дана су у току годишње окутштине повереништава _Савеза бораца при основним оргањезацијама Народног фронта, управо ова су Одржаване од 7 јануара до 4 фебруара,

Ма да се на организацији двих скупштина доста радило, не може се рећи да су взадовољиле, њарочито не у погледу учешћа чланова. Најбоље су се о дазвали чланови Петог в Седмог рејона, као и Земуна. Најслабији је Трећи рејон. Према броју чланова, у процентима, по рејонима, учешће је било следеће; у Првом рејону 70 од сто, у Трећем 50 од сто, у Четвртом 50 од сто,

Припрема избора за органе Народног фронта

62 (Наставак са прве стране)

и очигледну и појединачну агитацију која мора да буде нарочито жива у организацијама На“ родног фронта наредних месец дана. . Наша организација Народног фронта је до сада имала великих успеха у многим акцијама, али је тај успех увек био већи када је чланство осталих масовмих ар ганизација, које су саставни део Народног фронта, пружало већу помоћ. Ово у првом реду вреди ва организацију синдиката, А:тафашистичког фронта жена а

_ Народне омлалине, Агитација у

| овим организацијама за изборе Органа Народног фронта значиће.

велику помоћ органазацејама На |

'

радтог фронта ч обезбедаће тотпун успех ових избора, То . је утолико важније, што у руковод, ства Народног фронта треба бирати најбоље раднике у производњи, најбоље намештенике, нај свесније чланове Народног фром. та — активисте а активисткиње. Избори за _ органе Народног фронта, који ће се обавити. кроз месец дана, биће снажна. манифестација јединства маса нашег града окупљених у Народном фронту, које под руководством Комунистичке партије, пожртво-

| вано и ведра чела граде лепши и

удобнији Београд — главни град "нове Титове Југославије и на, тај начин дају свој део општим напорима свах наших народа у изградњи социјализма у нашој ве-

+ : | ње лоинроић пи, МЕ аи чина

Народноослободилачке

|

_ Годишње скупштине Са

"Петом 70 од сто, у Шестом 70 од сто, у Седмом 70 од сто н у Земуну 70 од сто. Ма да је у Првом рејону учествовало 70 од сто чланова, ипак се дешавало да су неке скупштине

по два и три пута отказнване

због малог броја присутних, што показује неравномерност у раду

· подвући да је

|

повереништава. Што се тиче Чет вртог рејова, где је присуство“ вало 50 од сто чланова, треба

дискусија била веома жива и да су скупштине посебно добро протекле. Дневни ред жавао је реферат о раду варајућег повереништва У

на садродго“ 1948

веза

_ години и дискусију, . мала за задатак да п задатке, Потом је бирано чна скупштинама |

борапа

ново

повереништво, као и делегати

за рејонске скупштине. Рејонске. и изе одржава“ ће се у времену од 5 ло 20 фебруара, док ће се за Градску скупштину (Савеза бораца одре дити дан од 1 до 10 марта. ·

;

Трудбеници ; Београда подижу

узорне_ економије

Врономија Држађне инбестиционе банве _

| них часова У вредности

На двадесет минута вожње од Београда, поред самог друма за Панчево, Државна инвестициона банка подиже своју економију.

Економија захвата 34 јутра за“ пуштеног и слабо земљишта, експроприсаног и лодељеног банци почетком јесени прошле године.

До 23 септембра, на лустом и голом терену, није се могло ни шта видети сем сувог _ корова. Дан касније, преврнут је први а“ ов земље на новој економији. Прва група чланова банчине синдикалне подружнице изашла је да хобровољним радом подигне своје добро, да своме колективу осигура правилно и редовно снаб девање са властите – економије. Идућих дана изашла је друга, па трећа група и рад се настав“ љао, Редовно. недељом, излазили су службеници банке на рад заједно са генералним директором, његовим замеником И осталим руководиоцима. Сви су преноси“ ли циглу, копали песак, товарили. шљунак, кројили грађу, орала, сејали и свршавали лослове на које иначе нису навикли, После 4.000 добровољних радних часо“ ва на пољу су никле зграде и ново засађено дрвеће. 4

У једном делу економије, окренути леђима кошави, саграђена су напоредо четири велика модерна обора за свиње. Прва

коришћеног |

два служиће као прасилишта за неколико стотина прасића, трећи ће примати одбијену прасад, док ће се у четвртом моћи хранити око 200 товљеника. Око економије, у још заосталом _ корову, виде се расне кокошке. На сваком кораку примећује се живост коју на ову до скора запуштену земљу уносе чланови подружнице. Етар количине креча, гра“ ђе и осталог материјала, спремљене су за нове радове који ће отпочети првих дана лролећа. Поред потока, који са две стране опкољава економију, зидаће' се више живинарника, пилићарник и гусарник за 600 гусака, а у продужетку стаје за куниће. Насупрот њима, формирајући неку врсту дворишта, на пролеће ће се подићи штала за краве и коња као и велики силос за десет вагона сточне хране.

У земунском расаднику _купљено је близу 10.000 разних садница, ол којих је знатан број већ засађен. Поред друма, као за-

· штитви појас, усађени су наизме-

нично јаблани а канадске топо-

_ ле. На другом крају економије,

лрема овом дрвореду, засађен је

· воћњак са младицама — кајсије,

трешње, шљиве, ораха и бадема. На неколико места по економији засалиће се још око 5.000 садница багрема и јавора и на тај начин образоваће се мале шуми-

рашири

це. Четрдесет кошница пчела, које ће на пролеће бити изнете у поље, имаће ту своју _ пашу Такође је купљено преко хиљаду чокоти рибизли, а исто толико пбунова „хибискурса“, за зелену ограду.

Свиобјекти на економији има; ће електричне инсталације. Струја ће се спровести са суседне економије радиостанице. Стубо“ ви, бакарна жица ни трансформатори као и остали матери јал за „инсталирање већ је припремљен.

Тако се подиже економија, ко“ ја треба да задовољи _ потребе банчиног колектива који броји око 600 чланова.

На суседним економијама има и већих и многобројнијих објеката. Оно што задивљује, јесте бр“ зина којом је никла, како је расла. Али сналажљиви службеници прелазили су зреко препрека које иначе могу укочити рад и код грађевинских предузећа.

Сваки члан подружнице радио је као да гради свој лом, своје кућанство.

Прва летина коју ће скинути са земљишта осигураће даљи развитак економије, њено: прошир=“

. ње и богаћење новим живим ин-

вентаром. На њој ће вредни чланови банчине полружнице проводити слободне нелеље пријатно као у одмаралишту, јер је економија дело њихових руку.

Ерономија службенива Народне банве и Забода за израду нобчаниџа

Средином октобра мрошле го" дине Народна банка Федеративне Народне Републике Југославије, Народна банка НР Србије и Завод за израду новчачица добили су у Бечменском _ Кључу код Добанована комплекс посе“ цене, али пераскрчене шуме на површини од 300 катастарских јутара, за оснивање — заједничке радничко-службеничке | екопомије. Колектив је одмах организовао групе од 30 до 80 загчова које су свакодневно одлазило на економију ин добровољно радиле

на вађењу преосталих пањева и

МА Ива

другим половима. Пошто су пањеви били извађени, одмах се приступило орању. До почетка зиме узорана је једна трећина обрадивог земљишта, то јест око 100 јутара. На њему је вел засејано близу 40 јутара јечмом и нешто 'лшеницом. То је био максимум од онога што се могло учинити сопственим снагама.

Станбене просторије за _ раднике Уз земљиште додељена је У селу једна налуштена, оштећсна кућа. У њој је већ оспособљено шест станбених просторија, магацин, штала, Уређен је свињац за приплодне крмаче са 12 боксова. Поред тога, управа економије о“

безбедила је још једну станбену просторију за 30 радника. Пошто у близини ове економије нема довољно радне снаге, један

· службеник ће ићи у Пиротски

округ да пронађе баштоване н друге раднике.

Економија има четири плуга са четири пара коња две сејалице, разноврсни ситни нипвептар. Поред тога има 17 крмача од којих су четири опрасиле 30 прасади. Припремају се топле леје за расад. Тако је на лустом терену на коме је била уништена шума већ уређено мало добро. У пролеће на свим деловима екопомије по“ чеће да буја радни живот. План инвестиција, сетвени план и план гајења стоке предвиђају да се на овом земљишту створи једно узорно пољопривредно добро.

Изградња објеката . "На терену од 82.420 квадрат“ них метара сазидаће се читаво асеље. Ту ће бити подигнуте управне зграде, 12 радничких стан бених зграда, раднички клуб 8 фискултурно игралиште. У другом делу подићи ће се модерни свињци са боксовима са 300 до 400 прасади, 40 приплодних крмача, 300 до 400 назимади и 300 свиња за тов. Кокошарници ће моћи да приме око 500 комада живине, штале 70 до 80 крава и

=

а" 14

|:

|

20. коња, а торови 150 овапа. У трећем делу биће подигнути силоси и један кош дуг 50 метара. Предвиђен је и бунар са појилиштем, магацин, колница, ковачница, млекара и модерно ђубриште.

Земљиште екопомије одличног је квалитета. Налази се између канала и исобично је погодно за баштованлук. Сетвени планови предвиђају да се на 300 јутара посеје 31,4% разним житарицама за псхрану стоке и живипе, 39.3% крмним биљем и 29,3% поврћем свих врста од којих кромпиром 17, разнам поврћем 45, паприком, боранијом, грашком 7 и бостаном 9 јутара. Поред путева и у насељу планирано је да се засади лреко 6000 садтица, крушака, кај сија, вишања, дудова и ораха.

Планом гајења стоке, предвиђа се набавка неопходне стоке ва вучу, крава за мужу, свиња, кр“ мача, оваца, овнова, кунића и живине. ' |

Управа економије · предвидела је набавку два трактора, потребног алата и пољопривредних ма“ шина, Она ће настојати да механизира све послове где је то могућно, како би се рад са лакоћом н брзо обављао, са мање радне снаге, што ће утицати да се онизе трошкови производње,

2

(помен — ПЛОЧо но обкектими које су _ изгрОдели ЧлОНОВИ иоролног фровта |

давно је У читавом ВЕра-

ду, на свечан начин, уз при

суство бригадирки им оће ода радних бригада Народног фронта и мноштва чланова осмовних _ организација, _ отКриоошо _ у разним крајевима Београда осам спомен - плоча на објектима којс су изпрадили чланови _ Народно: фронта У 1948 години. МЕ

У Првом рејону откривена је | спомен-плоча на једној од стан-

бених зграда У Дд на изградњи ови7 уиа радне бритаде Четврте <- 6 сновне организације неролииј фронта првог рејона дали ин 8.449 добровољних асова од 117.500 исписано је на споменткривањ“ то:

динара“, плочи. На срсчапости 0 и фна впомен-плоче, поред узесин У изградњи станбених зграда претставника из рејона; ПРЕЗУ-О ствовао је и члан Гродског извре шшнот одбора Народлот фрошта. Миодрат Југовић. .

У Трећем рејону откриванса је спомен-плоча на станбеној згради у улици Др Кестера. И “градња о вих стамбених зграда започела је у 1947 години, и током 191 и 3946 године чланови радних Сритада Народног фронта Трсљст рејона дали су 82.566 доброзсљних рад“ | них часова у вредности од 491.353 динара. Ј

на Северном Булевару, поред низа станбених зграда, које чине читаву колонију, подитли су чланови Народнот"фрошта Пе рејона, односно бритадири и и тадирке бригаде „Вељко дутоизевић“ из Једанаесте осисвне оргајош три павиљона. НА једном од тих павиљона поставље на је спомен-плоча. на изградњи ових павиљона чланови радне бри гаде Једанаесте основне орташиља-“ | ције дали су у 1988 години 18445 добровољних радних часова У вредности од 223.740 динара.

У шестом рејону извршено је откривање спомсн-плоза на три места и то:.на згради Народног одбора Шестог рејсна, на обданинету у Мсрипксвој Бари и на рици „20 сктобар“ на Вождовцу. На мзградњи зграде Народнот одбора радне бригаде Народног фронта Шестог рејона А а у ју току 191 и 1048 тодише 33838 ДО- | бровсљних радних чассва У вред ности од 359.200 динегра. Откривању спомен-плоче присуствовао је, по ред учесника у изградњи, Јерко

члан Градског ИЗВРдист фронта. На згради , коју су такође диле радне братаде шестог рејспа, постављена је спомен-плоча на којој пише: „На изградњи овог обдаптшта радне бригаде народног фрсопта Шестог рејона, са 5! насеља Мариккова Бара, дале су „ у току 1947 и 198 године 14.570 до брсвољних радних часова у вред- 21 ности од 153.700 динара. Свечано- . сти откривања спомен-плоче при- . суствовго је у име Градског од- | бора Народног фронта члан Извршнот одбора Милан Иконић. На Вождогцу, на згради фабрике „20 октсбер“, откривена је такође

спомен-плоча. Ма изградњи ове фа

низације,

ми ао.

мМихајловић, иног ододра

содами:

бричке зграде радиле су бригаде Народног фронта Шестог рејона и дале у току 1947 им 1948 године 36.930 добровољних радних часова

раду су се нарочито истакле друга и Трећа основна ортанизација. Друга основна организација дала је сама 18.058 радних часова, од-

у вредности од 378.810 динара. На 4

носно скоро половину од укупног броја часова датих на изградњи овог објекта.

У Седмом рејону, у част изгрод . ње трамвајске пруге Топчидер Раковица, подигнута је спомен- : плоча испред Синдикалног дома | у Раковици. На изградњи ове пру | ге, која је завршена у част Дана Републике, радне бритаде Народ- | ног фронта Седмог рејона дале су 45.129 добровољних радних Ча» сова у вредности од 581.677 _ Ди“ нара. 7

у земуву је откривена спомен плоча на фискултурном терену _ крај Дома културе. „У част пе тог конгреса КПЈ — пише ма спо- | мен - плочи — радне бритаде На. родног фуронта Земуна дале су ва а изградњи овог фискултурног те рена 16.977 добровољних радних часова у вредности од 280.960 ди нара“. На свечаности откривање | спомен-плоче, поред великог 6р0" ја чланова Народног фронта зе | муна, присуствовао је Павле те | штма, члан Градског извршног од" бора Народног фронта. Хи

Откривањем ових спомецнџлоча. по · читавом _ Београду, овековечене су радне победе _— чланова Народног | фронта нашег главног града.