20. oktobar

МАУ Ј Јо УЕ

ЈАТОДА = ( 07

иром наше земље прославиће се ове године свечано Међународви празник жена "Све организације жена Београда врше припрме како би (се тај празник што боље прославио. _ Читава припрема за празник жена треба. у Београду да протекне у знаку мобилизаци:е жена за што масовније учешће на избо оима за нова руководства На родног фронта, који ће се одр жати почетком марта,

Градски одбор АФЖ направио је већ план припрема — за прославу 8 марта. Решено — је да се од 1 до 8 марта одржа вају у свим основним организа _пијама и предузећима, у којима је запослен већи број жема, гл: _ чане конференције на којима ће се | ити о значају 8 марта. По "школама и факултетима одржаваће се митинзи на којима

8 март.

· ће-се такође говорити о значају

7 "8-марта.

"Трговина. нао

| |

· као и жене из "трговине н здравствених устано

УУ оквиру прославе 8 марта опржаће се по свим ре:онима Београда свечане академије са рефератима о значају 8 марта и' културво-уметничким програ мом. Тим академијама поред осталих гостију, присуствоваће и чланице сељачких радних за-

друга оних села са когима је

одговара ући рејон повезан пре ·

ко секције село- град.

На сам дан 8 марта. Централ та _ одбор Антифашистичког фронта жена Југославије одржаће на Коларчевзм универзи тету свечану академију.

У току припрема за прославу Међународног лана, жена, же"ме Београда обилазиће мајке сжероја. мапке палих бстаца, же не ударнице и жене које су се истакле у раду на разним сек тортма делатности организације Наоодног _ фронта,

У дане припрема за презлик

жена уредиће се по свим кра '"јевима нашег града гробови "палих бораца.

За прославу празника _ жепа

_уредиће се у граду 3 до 4 из лога, у кодима ће се путем сли и прафикола изнети делат-

т жена Беогђала по сви“ сек торима њихгвог рада · Поред „тога, грац ће се декорисати

еликама и парслама

На сам дан 8 марта органи'зоваће се продаја преко 300.000 маркица, које ће продавати ак тивисткиње АФЖ

У част Дана жена организо ваће се у Београду од 8 фебруара до 8 марта такмичење, Такмичиће се основне/ организа

ције међусобно, а исто тако и сжене из: већих предузећа тек "стилне и графичке индустрије,

угоститељства,

_ ва. У вези са прославом 8 марта

_ одржаће се, 4 фебруара, проша __рени' пленум жена Београда.

обедом напредних онага "нашој земљи уклоњени су из трговине шпеку~“ лантски и профитерски . елементи који су тежили за што већом зарадом, почела је да се ствара — нова социјалистичка "трговина. _Одбацујући _ стари

__профитерски карактер, соција-

ЦЕ:

_ рачуна о жељсма и

__ррадским народним _ одборима.

дистичка трговина има пред

косом као главни циљ — што задовољење по треба

трудбеника града и села,

"Док је у катитализму тргови

на препуштела сама _ себи, - тојест стихијском _ деловању | многих чинилаца, дотле се од социјалистичке трговине .захте ва: да своју делатност усмери извесним одређеним путевима, _ да плански приђе решавању "основних проблема — набавци робе од произвођача, водећи захтевима

потрошача, Га би се то постиг · ло,. потребно је у свим по" вереништвима „поговине и, снаб одевања, Каои у среским он

гавизационо _ учврстити ајарат коли се бави планирањем трговине.

У Отсек за планирање Повереништву снабдевања | треба

при трговине _ и стављати

_ способне и вредне људе, коти

__ће умети да

уочавају потребе - радног човека. Важно је напо_ менути да те потребе не треба

Н Рледати само кроз цифре, већ

се заинтересовати како стоје ствери на терену, шта људи "нелвише траже и чега “нема. је 70 се пред планске органе ·_ поставља као главни задатак _ испитивање потреба становни_штва у артиклима широке по_ трошње. Да би се овај задатак _ што правилније извршио, по-

"ЕГ ~

Џ рима

ић МИЊА О

ЗА БОЉЕ А ОУ ТРУДБЕНИКА

· Проблем друштвене. ЊЕ .

. сторану Паје на боље. Због то

; току прошле године, напонародних власти и

управа предузећа, повећан

је број објеката друштве не. исхране, Под руководством Управе за друштвену – исхрану пон ИОНО-у повећао се број објеката друштвене исхране од 14 на 27. а број оп преко 5.500 на око – 17.000, Двадесет и две мензе су претво рене у _ радимчко-службеничке ресторале, чиме. је Извршни од

' 60 0 преузго режиске трошксве

ком из зносе до сада преко три милиона динара. Образоване су управе за друштвену _ исхрану

и по ре; јонима и посебло преду ·

зеће за снабдевање радничкослужбеничких ресторана и мен Зи.

При предузећима и установа ма у Београду и Земуну такође се повећао број мензи и ресторана од 114 на 162 и огр:мно попастао број претплатника,

Уредба о радничко-службе ничим ресторанима предвиђа да исплата режиских трошкова иле на терет управа предузећа и установа, чиме је умногоме снижена цена претплате, омогућен бољи ке» титет и позновр сност хране. Док су нека пре дузећа правилно сувотила зна чај друштвене исхране, као на пример, Бродогралиљиште Чу капица, гле је Храна масна, укусна, а исто тако у Индустри ја мотора и низ других преду зећа, неке управе предузећа ни см овом питању посветиле потребну пажњу, Неки руководио пи пе схватају да је одгсвор ност Уупрсве пледугаћа за пад

подједнака са Одго

ресторана

претплатника ·

ворштиоћу, 'за испуњење Многе управе предузећа одуго влаче са претварањем мензи У ресторане као, на пример, У „Паотизанки“, „Ивану, Милути новићу“, грађевинском предузе ћи _ „Београд“, _ „Октобарској слободи“, Комбинату шећера ин врења, и низу других предузећа.

Квалитет хране

Квалитет хране је у многим менвама и ресторанима задово Љавао, али у некима је био вео ма слаб. То је последица не-

планског издавања намирпица из магацина, слабе евиденције утрошка, због чега се често

стварају вишкови по магацинима. У неким ресторанима се не спремају колачи и тесто и хра на није разнсвосна, У Комби нату шећера и врења јело — се спрема само у казанима, што свакако утиче на квалитет хра не. За доручак се издаје црна кафа од сурогата, док у магапшипу лежи 48 килограма праве кафе, Тесто се не справља, а у магацишу има 200 килограма вишка шећера.

Стање евиденције и контороле

У многим мензама и рестора нима евиденција се не води сређено, услед чега настају ви шкови у намирницама, У грађе

винском _ предузећу — „Неимар“ није. било евиденције 0 томе Копи "а претолатник пујелао по

трошачку карту, а ни евиленшије о категоријама потрошач ких карата. Јасно је да се тиме стварагу услови за разне злоу потребе од стране – непријатељ ских елемената,

Д. Ристић: КЕСОН

плана. |

Услед слабе евиденције по неким ресторанима и. мензама "слаб је и квалитет и квантитет хране, јер се без плана издају намирнице, чиме се стварају ви шкеви, Без евиденције не. може бити ни добре контроле посло вања, Због тога је побољшање евилечцилеа неодложан – задатак у свим мензама где то питање није сређено.

О подизању кадрова у ресторанима н мензама упрсва пре дузећа и установа нису; волиле бригу, Руководећи кадар је на многим местима слаб и није од говорио _ свогим _ дужностима. Слаби руководиоци правдају све објективним тешкоћама, о дупиру се евиденции Н ковтро ли. У предузећу „Партизанка“ бивша куварица је непријатељ ски иступала на спстолку. роко водилаца . радничко-службенич ких ресторглла и говог““""а да нема шта да кува, Међутим, она је свакодневно крала, а,у магацину се покварило 50 кило грама кавурме, У истом преду зећу руководилац сам продаје и наплаћује. пића без икекте кон троле. Руковолилац' мензе У „Полету“ изговара-се да ние спремио зимницу јер је то „над лежност“ Управе за : друштвену исхрану.

Услед слабе контроле деша-~

вају се понекад и злоупотребе.

Бивши руководилац мензе у „Октоблоској слободи“ проневерио је 100.000 динара н нала зи се у затвору.

Искуство је показало да чим се промени лош и постави бољи и исхрана и ор

ганизацига рада у мензи и ре

требно би било одабрати нај. опремније људе из нашег тргр вачког кадра, од њих организо вати једну групу која би се "бавила израдом плана, Тај план. би се изграћивао на основу података о захтевима, жељама и укусу потрошача, података о потрошњи, промету робе, на основу личног искуства и Познавања прилика У граду и на селу. у

Рабни промет претставља уствари промет све робе широ ке потрошње коју _ трговачка мрежа дославља потрошачима за подмирење њихових потреба. Према томе, робни промет је чинилац помоћу кога се одре Ђује стандард живота трудбени ка, Испитивањем робног проме та уочавају се количина и квалитет робе потребне да задовољи захтеве потрошача. Проучеваући _ добро _ промет робе, плански органи моту, на основу тих проучавања, да одреде какву ће и у којим количинама 5095 где распоредити. |

Није редек сову да се не поклања довољно пажње асор тиману и квалитету робе широ ке потрошње. Што се више удаљавамо од дана свршетка рата, кала су људи, после не. маштине проузроковане окупа цијом земље, били задовољћи. да имају шта да обуку, не воде

ћи нарочито рачуна 0 квалите- |

ту и асортиману робе, осећа се. извесно. задовољење Н ајтре чих потреба, а самим тим и тежња За' укуснијом и квалитетнијом, робом. Трговачки апарат треоз будно да мотри на те жеље и да, с времена на време, захтел ' ве потрошача сигнализира про изводњи која 'ће, Наравно У

'извара. Не сме

и несналажљивости _ брога људи, наши трудбеници дишавају артикала који доприбољем границама могућности да се труди да те жеље задовољи.

Није редак случај да у неким продавиицама има извесних артикала (соли, сирћета, пасте за зубе, масти за обућу), · док неке данима“ остају без њих. Та неравномерност У расподе~

ли робе по продавницама све-.

дочи, исто тако, о недовољно вези трговине са производњом, о томе да кадрови запослени У трговини не сигнализирају на реме радњи и не труде се да их што пре добаве.

Не сме се дозволити да људи данима остану '6ез заргикала коћи су им неопхошти, а које наша локална индустрија може да производи. Постоји изговор да локална индустрија не може да задовољи потребе широке потрошње због недостатка сировина, Зар у нашој земљи не ма ловољно свињске и коњске длаке за прављење четки и четкица, довољно отпадака од рогова за производњу дугмади и чешљева, довољно отпадака текстила, коже, гвожђа и тако даље, за производњу потребних артикала широке потрошње» Свега тога у нашој земљи има, Потребно је, само . више сналажљивости, потребно, је

"чешће обидазити терен и про-

налазити сировине из локалних се дозволити

да се због непредузимљивости извесног

носе _ културтијем ' и животу, #

Наш трговачки апарат треба да покаже много више иниција тиве у задовољењу потреба и жеља потрошача. Предузећа ко

које артикле немају У

· стављати робу која

· потрошачима. и

ГООДВИН 1ЗМЕДУ пролаводача |

ја производе готову робу често не воде рачуна ла њихови артикли буду добро скројени, складних боја и доброг квалитета. Предузеће »Анђа Ранковића, на пример, производи мушке кошуље -на којима је крагна тако кројена да њи на једну не може да се стави машна. Зашто предузеће »Анђа Ранковиће не израђује кошуље које ће одговарати за све прилике, тојест, ахо је потребно човек ће ставити на њу маш-

ву, а ако не ићи ће без ње. и

у оваквим стучајевима, који некима _ изгледаћу | неважни, огледа се стање. производње да пружи потрошачима -артикле кођи ће им у сваком погледу одговарати, А за то треба само. мало мање материјала (крагна не тргба напред да ов саставља), . а више ПОСНА воље и труда,

Исто тако, дешава се лау излозима наших радњи има извесне робе коју, када потрошач затражи да купи, не може

"да добије. Неоспорна је чиње-

ница да излози треба да буду лепо и укусно украшени, али то не значи да У |излоге треба

је већ распрошата, На тај начин се ствара _ незадовољство _ међу то сасвим оправдано, јер излози, тога што треба да улепшају пелокупан изглед града, сљуже првенствено ради обсвештавања купаца, где коју робу могу да добију и каквог је она квалитета. Исто тако, дешава се да се у излоге ставља роба са ознаком — »Није за. прода ју: Шта се, уствари, тиме постиже» _ Основна _ формула

„тоговине је — циркулисање |

руководилац .

поред |

га управе предузећа треба да промене руководиоце који нису

одгов-рили својим дужностима, _

а за нове да омогуће да се на курсевима оспособе. и ла на та

места поставе добре људе.

ћ Стручиост кувзра, еконсма

и другог особља на многим ме

стима не зодовољава, Уопште се до сала мало сбраћала пажња уздизању калрова у дру“ штвеној исхрни. Ускоро се фор мирајгу пет курсева, које сорта низује Управа за друштвену ис храну при ИОНО-у. На ове кур севе треба слати најбоље љуле из мензи и ресторана па чак узети и људе из производње за руководеће дужности, јер је исхрана радника и намештеника исто тако важна као џ производ ња. Упр“ве предузећа, у сарад њи са управним одборима по“ дружница. треба ла одабирају људе за овакве курсеве, а не да овакав посао препуштају руководи-пима мензи

Досадашња контрола мензи и ресторана на многим местима није задовгљила, због чега управе прелузећа и синдикалне подружнице треба да настоје да се појача контрола над њи ховим радом. У мистим преду зећима нису формиране бригале друштвече контроле а ни тамо где су формиране понекад сла бо и недовољно рале.

Један од облика контроле су састанци свих претплатника. Често се догаћа ла протттотиици критику:у квалитет хране и рад обља, а да та не саопштавају управи мензе нити на стоје- да се грешке — исправе. Због тога састанци претплатни ка треба да одиграју значајну улогу у побољшању рала мен зи и ресторана н отклањању мниотих грешака.

Потреба политичког рада

Са особљем. радничко-службе вичких ресторана и мензи вео ма слсбо се полвтитки радило, Особље на многим местима не учествује у синдикалном раду. нема _ кКонференцита, а Понегде нису сви ни учлгњечи у синли ка“. По ресторанима и мензама треба формирати кружоке, чита слачке групе и оживети синдикални рал, Синплилалне подруж нише треба тахоће да — поведу много више бриге о животним и палим ггобдља У ресторанима во месзтма.

У погледу друштвене исхра та постигнути су, п поред ве ликих тешкоћа прилично добпи резултати. Недостаци. које смо новсли сдносе се на извесне мензе и ресторане у којима тре ба свакако побољшати рад и отклонити гргшке. Друштвена исхрана уопште ние још на овом нивоу на коме треба ла се налази, Зато је лужност Управа предузећа и свндикалних подружница ла овом питању посвете максимум. пажње, јер од добре исхране зависи МИ #3 вршење . производних _залатака.

ПОТрОШача

робе од произвођача ка потрошачу. Међутим када се у излоге ставља роба која није за "прода;у, трговина губи свој основни значај а трговачки рад Ње се претварају у изложбе. Питању“ културног, социјали стичког начина трговања ае поклања · се потребна пажња. Не води се довољно рачна. да се полизањем култутног нивоа трулбеника подиже и њихов укус, потреба и захтев за што културнијим услуживањем. Не оспорна је чињеница да је наш трговачки кадар стваран од „младих људи који су тек изи.шли са курсева и, из трговачких школа тако да немају довољно искуства У раду. Зато пословође у радњама треба сву пажњу да обрате на по. словање младих кадрова н да их обучаваћу у опхођењу са потрошачима, у вештини. им сналажљивости којом ће задовољити њихове захтеве, Постављањем на чвршће основе апарата 32 планирање при поверелиштвима трговине н снабдевања умногоме ће се побољшати ситуација на тржишту, наши радни људи ће све брже и брже долазити до извесних артикаља који су им неопходни у њиховом свакида шњем животу, а исто тако ће и производња, водећи рачунао тим жељама, умногоме побољшати своју активност, тојест усмерити је ка . потрошачу. Наш трговачки апарат испупи ће све услове који су „потребни за содијалистичко тргова.

мога

„ње само на тај начин, ако ство

ри "чврсту везу између потрошача и производње, тојест ах свакодневно води и тих жеља ин дрсузелна. 9 „про.

изводњи к ЈЕ

, Мала "У ' Р- У

Попис _ А. ПОЛОВЕ _РАДНЕ СТЕ | |

_ вежан зсдотак _ масовних организација

нашем | главном граду предвиђени су огромни радови на изградњи про“ „ширењу саобраћалне мреже, повећању. производње у предузећима и низу других објеката. Без укључења расположиве, незапослене радне онаге у привреду не може се замисли ти потпуно извршење овако. за машног плана. Исто тако, без ангажсвања свих масовних“ организација немогуће је обезбе“ дити потребглу радну снагу пре дузећима у Београду,

У садашњем моменту, услед тешке с станбене ситуације. и немогућности довлачења радњи ка из унутрашњости, постоји највећа о потреба за женском ралном снагом, која је знатним делом незапослена. Текстилним "предузећима у Земуну н Београ ду потребно је Око 800 нових радница, а за проширење саобраћане _ мреже потребно је Градском саобраћајном предузећу 300 нових галниша, углав ном за кондуктерке.

Ради укључивања нове радне снаге у привреду. Управа: 32 радну снагу при Повереништву рала ИОНО-а, покренула |ј= алжету 0 растоложивој, незапосленој радној стави, нарочито женског, ради укључивања у текстилна предузећа, у Град Ско саобраћајно „предузеће и друга _ предузећа на потпупо добтовољној основи.

Управе за радну снагу — при повереништвим 3 ада рејонских олбота извршиле Су, У саптадњи са рејсттким — одборима Фпонта и АФЖ све при преме. Подељени су формулари за анкету у свим олботима основних | опташегетнија Народ

ног _ Фронта _ које _ ће. уГЛАВНОМ обавити ову веома вакн“ опита А смета

тоеба да се завоши до 15 фе бругта .све готине, Озгатизашт а Наролног фронта, АФЖ има МУ 8а задатак не само да полу шу расположиву радну снагу, већ и да извоше шиооку агита ЕУ и објасне зчача; укључива ња жена у птпшетелу, Да би ова азкипм ја потпуно успела, потребно зе да у њој учествују нарочито ударнице из предузе-' ћа. које ће набоље сб'аснити женама пачин награђивања и по требу укључивања у тулвтету. Уколико је могућно жене тогба слати у пгелузећа која нису далеко Од њиховог места становања. |

У неким основним ооганизаци јама Натђолног Фронта. анкета је већ отпочела. Први дани. ове акпи'е показали су ла У раду активиста основних организаци ја има грешака које пе би тре бало да се дешавају. У неким“ оргатизапи'ама активисти ком воше анкету схватили су — пео посао · технички. атминистратив по, не об'ашњавајући знача“ и потребу укључивања у поивре ду. Без широког об'ашњавања наших планских залатака И по требе укључивања у привреду, анкета ће. прошитити свој циљ

Управе неких прелуззћа, наро чито персонални руководиоци, показали су при поимању Нових радница неловољно еластичности, Тако персонални референт Градског саобраћајног предузе, ћа неке жене, које се понлављују, одмах испиту:е ла ли зна ју четипи рачунске радње. збот чега се жене уплаше и Одлазе. Затим џерсонално. олељење олдмах тражи ла жене набаве ста документа потребна 32 зепо-

слење. Неке жене _ при -сту пању _ на _ позо _ траже да раде на одтеђеним саобта-

ћегним линијама, зли им пер сотелни руководилац не изта зи у сугпер збар чета уселе меће да се запосле. У предузећу »Стаљинтолла жеге која со том Мављулу на рад стављау одмах у ноћну смену, Наравно, — да жене због тог неће да се запосле. ,

Персонални руковолиоци који примагу нову женску радну ситгу. товба да гемауул витте еластичности у апхоћђењу с њи ма н да избеггв>'у крутости ни грешке које су се до сада догађале. Спровођење пописа незапослене радне снаге момечтано је један од насважтизих залста ка осмовних организација На родног _ фронта и АФЖ. Ова акција се не сме схра тити _ само технички, већ је треба _ политички обје снити ла би незапослене жене разумеле потребу учешћа у при вреди ради подизања животног тандарла свих радних људи. Што успешније спровођење ове. анкете и што веће укључивање. нсва радне сваге у пртореду биће још једав допринос. аи | низаци:е Народног та у "остварењу (овогодишњег плана. у