20. oktobar
ћи
——— СТРАНА 6 с
света
пр
пен Драма
БРИТАНСКИ ИНДУСТРИ- · ЈАЛЦИ И МАРШАЛОВ ПЛАН _. ~
западпој Европи не устају | про„тив _поробљиначког Маршаловог
ПА само. широке народне масе.
и "Све чешће се чују протести инду· стријалаца, који јавно изражавају своје негодовање против америчке експанзио-
„и осе политике. Разумб се, то они "не. чине због гога што би били забринути нацу налним опстанком својих _ земаља, него, уствари, они се залажу за очување својих класних интереса.
Тако су недавно лондонски листови објавили писма Удружења енглеских индустријалаца. Ови индустријалци отворено гуказују на све већу | опасност _ која прети. Великој Британији од америчке конкуренције = од Маршаловог плана. Америчка роба појављује се као опасан конкурент британских производа на свет ском тржишту. У једном извештају из Манчестера дословце се каже да „кампањакоју су повели амерички фабриканти замучне м текстилне индустрије угрожана британска извозна тржишта. Осим тота, на иностраном тржишту већ успешно конкурише енглеској роби и западна нНемачка, Енглески индустријалци се нарочито жале на конкуренцију звпадно-немачких предузећа. У „Тајмсу“ директор Удружења власника индустрије _ мотара мише да западнонемачка предузећа, која производе аутомобиле, потискују Велику Врнтанију са швајцарског тржишта. Гонорећи о истом проблему, „Финаншел тајмс" пише да амерички експанзионистим намеравају да смање ове године своје доларске расходе у западној Немачкој, а да ће, напротив, појачати обим немачкег извоза, што другим речима значи ди ће западно - немачка роба још успешније конкурисати роби осталих' маршализо-
' ,
=-~
патих земаља. из писама британских индустријалажа, која све чешће објављује енглеска
кштампа, јасно се види да разлози опадажа извоза британске робе не леже углавном, како то тврди министар финансија Стафорд Крипс, у недостатку радне енаме у индустрији и у засићености страног тржишта одређеном врстом робе. Напротив, чињеница је, да до губљења иностраног тржишта им застоја У индустриској производњи Велике Британије долази услед прихватања Маршаловог плана =— конкуренције америчких монополиста како на светском тако и на британском тужишту. ж
БЛУМОВИ СОЦИЈАЛИСТИ И „ЗАШТИТА“ ФРАНЦУСКЕ УНИЈЕ
ранцуска је, поред Холандије, на од најслабијих сила. њени , заузимају све важније место у америчким експанзионистичким плановифран „неначети
Једколонијалних прекоморски поседи
ма. Зашто Одговор је једноставан: њуске колоније претстављају тржиште за пласирање капитала као и погод-
извор сировина", америчке робе и не страгетиске базе. „Америчка партија" социјалисти,
и деголов~
У Француској — десни народно - републикански покрет ци створили су потребне услове да амепостану купци тотових фабриката колонијама и да истовремено америчврше геољоизграђују војие базе У Француској Унији.
последице
рички монополи тлавни
сировина и лиферанти КИ „цивилним специјалисти" тика испитивања и продирања америчког конитала етране: занатских предузећа, тако да се већ дас Алжиру монополи
У француске колоније су многотушење домаћих индустриских и веома позната _ индустрија коже У У опадању. Амерички су на алжирско, тржиште своје производе од коже им најлона м много хиљада радника остало Зе без посла. Такође плоатишу природна
налази бацили
„америчке компаније екефранцу- алжир-
богатства ских колонија. Тако, ска филијала компаније Стандард ојл упетостручила је у прошлој години евој капитал, док се амерички извоз у Алжир удесетостручио у поређењу са предратним. С друге стране, производи фран уске индустрије не могу да допру, тачиије речено да се пласирају на алжир»туку" амерички
на пример,
ском тржишту јер их конкуренти. Распрострља се у исто време мрежа америчких војних база на територији француских колонија. Изграђене су ваздухопловне базе у Казабланци, Атадиру и Порт Лиотеу. Додуше, | Американци су после "завршетка другог светског рата симболично вратили ове базе Француској, али уствари они су их и даље задржали. Француски десни социјалисти на челу са Мариус'Мутеом, министром прекоморске Француске, отворили су врата француских колонија америчкој војној, политичкој и економској експанзији, Но, Блумови социјалисти, заједно са „двеста вородица“ нису само продали колоније иего и Француску америчким монопоти~. стима. -
Лђђ о
РИКА ПЕРВАН НЕРАВНОМЕРНО ЛАОЛЕ Ревити инве
И НА
мрије А,
4 [ ,
% . Прошло “и.
технике па-
- рганизација Народне створена је на масовној
« триотској основи им бори се за извршење једног од основних задатака _ Петогодишњег плана — лижвидирање техничке заосталости наше земље. У остварењу овог задатка Народна техника окупља и упознаје с модерним техничким проналасцима све оне који желе да овладају техни-
У организацијама Народне технике наша омладина, рационализатори, новатори, конструктори могу, кроз радионице м лабораторије, да користе тековине модерне технике. Поред тога, организације Народне технике свакодневно стварају нове стру по кадрове за нашу привреду м Армију. Организације Народне технике имају свој велики задатак и у приближавању нашег села техничкој култури. Такође и средње школе све више постају места из којих под руководством Народне технике треба да изиђе велики број стручњака. 5 Организације Народне технике основане су после ослобођења под именом „Техника мн спорт". Током 1948 тодине, преласком на плански рад, организација „Техника и спорт" прерасла је у Народну технику: Већ пре тога, 1947 године, били су постигнути у Беотраду значајни резултати. Основана су три друштва и низ кружока, са око 2.600 чланова.
Илодоносан рад у прошлој години План за 1948 годину поставио је ортанизацији Народне технике у Београ, ду далеко веће задатке него раније, У погледу подизања кадрова стручњака илан је био четири до пет пута већи. План у 1948 години пружио је велика искуства и нове могућности за развој м јачање организације Народне технике. Иако обимам, план Градског одбора Народне технике испуњен је са 132,56 од сто, чиме је обавеза узета, у част Другог конгреса кпс, била премашена за 26,56 од сто. Друштва су такође испунила и премашила своје планове. Аутомобилскомотоциклистичко друштво „Петар Драпшин" испунило је свој план са .164,6 од сто, 108 од сто, ваздухопловства са 972 од сто, фотоаматера са 18 од сто, радиоаматера са 143 од сто. Далеко је премашен план оспособљавања нових кадрова, одржавања такмичења, оспособљавање објеката м возила. План жомоћи селу испуњен је стопроцентно. Станице младих те хничара тионира) којих у Београду има десет, основаље су 46 кружока са 418 пионира. Поред тота, У друштвима је оспособљено 46 инструктора - омладинаца који раде с пионирима. Кроз кружоке је прозао 350 пионира. Рад у клубовима одвијао се кроз
Х
очетком ове тодине евеза-
ком, да је унапређују м усавршавају. .
друштво бродарства са.
) " РА ИРИНА А ДИ НАКОН „лимун
ПРЕД ПРВИ КОНГРЕС НАРОДНЕ ТЕХНИКЕ Успешна делатност београдске организације Народне технике
месечне планове. Данас у Београду ради 47 клубова са 106 кружока, који обухватају 5.527 чланова. Током прошле године у кружоцима су обучени многи фото и радио - аматери, аутомобилисти, мотоциклисти, бродари, "ваздухопловци и моделари. Од старих и одбачених делова клубови су оспособили два аутомобила, један мотоцикл, два радио - апарата „израдили кајак итд. Рад клубова одвијао се
радионипџа и четири лабо-
кроз осам
Са једне моторциклистичке трке
раторије. Од већих успеха клубова вреди поменути израду малолитра• сжног аутомобила у Индустрији мото-
ра, затим конструисање мотора за ји>~
· теће моделе у клубу „Мома Станојло> вић", конструисање компресора, за-
тим направе за хлађење мотора и из; раду кајака у клубу „Икаруса". Успе; шво су радили м кружоци рационали-
затора, новатора и конструктора. Вред
на пажње је и једриличарска школа
у којој ученици већ конструишу ле
теће моделе на ракетни погон.
Сви ови успеси су још значајнији
кад се зна да се организације Народ
не технике у Београду боре с многим
тешкоћама, кад што недост. просторија, Сем чета, став руководства појединих клубова,
која мису тражила помоћ од синди~
су материјала,
итд.
возила
рад је кочио и неправилан
канних, омладинских мн фронтовских ортанизација, у Такмичења 'У част Петог кжонгреса
жипЈ, затим у част Другог конгреса КПС и Првог конгреса Народне. тех» нике, који се одржава 6 м 7 фебруа~
ра у Београду, знатно су ојачала. бео _
традску организацију Народне технике. Тако је у част Другог конгреса
НИ РАИ РРА НННП ДИНА ЗАВОТ м РАДУ СССР Ж
„••и садашње време
дили због недостатка наставника.
мом повјипином од нреко 39.000 жвадратних метара, Радници и градитељи такмиче се с радницима м градитељима Стаљинграда. се за примером стаљинградског
КПС узета обавеза да се формира 53 клуба технике. %
прошле године одржан је далеко већи ' број спортских приредби него раније, али то још увек није довољно за“ београдску организацију. Квалитет спортских возача углавном није много напредовао. Спортска такмичења.су махом била слабо организована. ма' да је план помоћи селу испуњен; ипак су се провукли и неки недостаци. Тако су у Миријеву и Белом Потоку формирани радио - аматерски · клубови, али су запуштени и нису пали очекиване резултате.
Слаб идејно - васпитни рад у оргазизацијама Народне технике је један од већих недостатака. Овај недостапак највише се одразио у обуци кадрова. Често се догађало да су у почетку рада курсеви и течајеви масовни, а да их заврше само неколико полазника. Тако се на ауто-мото течај у фабрици шећера уписало 60 људи, а крајњи испит полагало је свега шест,
И И ј
Наставни кадар такође није био сталан. Није се водила довољна брига за попуњавање руководства друштава, а неки течајеви су слабо ра-
План за 1949 годину
На основу искуства у прошлој то"дини београдска организација Народпе створила је план рада за ОВУ План садржи појачан рад предузећима, устано~
технике кодилу. с омладином по школама, изградњу јачег каобезбеђење довољног броја мнаставника, помоћ селу, јачи идејно васпитни рад и оснивање великог броја друштава, клубова, кружока м станица. План предвиђа повећање ороја чланова у организацијама Народне чехнике на 18.000, број клубова на 55, кружока на 56, друштава и школа на 6 и оснивање 8 рејонских одбора Народне технике. У овој години предвиђено је 60 акција на селу, одржавање великог броја спортских такмичења, слет станица младих техничара итд. Иидејно + васпитни рад треба ла постане саставни део сваке делатности друштава, клубова и кружока.
нама и
дра,
НА потока а или новим ЗАИР
Први конгрес Народне технике Јутаславије, београдска организација Народне технике дочекује с великим успесима, Први конгрес Ње одредити дање смернице рада и поставити нове задатке организацијама Народне тех вике у целој земљи. С обзиром да је ллан београдске организације у овој годинм далеко већи нето прошлотодитањи, испуњењу плана треба _ прићи одмах и много брже решавати све проблеме који искрену у раду на терену. Само на тај начин београдека организација с Мародне технике одеовориће својим великим задацима,
ПНП КАНА НОВА АИ ЕПА НЕ
штенародна брига, минска Поводећи сте, машине, инструменте; њинград трамваје;
Мзградња новог Минска је опХрад — паре тизан воље сви народи СССР-а. Москва шаље Минску епецијали.
битумен сти-
НБУМЕСНО РЕКЛАМИСАЊЕ_ РОБЕ 18
(ава пива | пне ЦЕО
а би са наша трговина! но ометано одвијала иу пот-
пуности задовољавала по- . требе потрошача, потреб- ха по је обратити пажњу па масу чин лаца који допритвУсе Њеном правилном развоју Са гедна непрелдвађена створ, дан про= пуст или на реме необављен. пасао, изазиш пожељене послоду“ це. Прењузећа, производе ћи ари кле погребне Ур на 0· снову шена сировина за зраду | тих артикала по других троше ва! производње, састављају Кал | · кулације косе доставља;у Уреду
за: цене. На основу дослављених калкулација Урел одређује пене артиклима коси треба да се пу“ тад сте "у продају. Процедура око одређивања · цена, по добијеним калкулацицама, траје највише 4—
5 дана.
Међутим, често је се у излозима наших радњи налази роба са ознаком: „Чека це» џе“. Дешава се да та ознака данима стоји што, наравно, изави“ ва негодовање грађана. На пример, до недавно-су се у продавнпцама налазиле конзерве грашка и бораније које су чекале ла им се одреди цена, На крату их је нестало из радњи, а коко су опе продаване и ко је дошао до њих, остала је, за мндге грађане, тајна. Сигурно је да. су онм стрпљивији, а усто и мање заузети радом у производњи, љи'да добију те конзерве.“
Збот дешава да у трговину роба којој цеме нису одређенед Као што смо већ напоменули, Уред за цене не може да одреди цене артиклима убез калкулација, које свако пре'дузеће треба да достави па време, то јест пре по што се роба
|
%
« уручи трговачко! мрежи. Међутим, чест је случај да пцредузене, потрошачима. виде робу у низлогу,
појава да
чега се стиже
ћа не: достављају ва време калкулације, док, међутим, трговачкој мрежи испоруче робу која продавницама. Просматра јући да ће порадње ако поодмах ставе у азлог без то што још посмају цекрушну“ прешну према“
Потрошачи, чим,
из дана У распитују се када ће цене да стигну. То, паравно, да чине грађани који имаслободног времена, И тако се дешава да се роба ни прода, а да многи трудбеници пе дођу до ње.
Није редак случај да се бом кога кулације. продавница, која није ф: па време сл када ће роба бити туштепа у прода-
их раздели лавцн, дићи ут. ву роб; обзијх
чине
опст,
ОД свете
лан долазе и
могу Ју доста
са рочека цене врше ште] Те ловође _ извесних када добију робу ктурисана, обавесте а пријатеље
ју. Тако само известан број људи долази до артикала који су намењени свима грађанима. Нај» чешће се шпекулише робом ко“ ја се н пе ставља у излоге, већ стоји у радњи и чека цене. Она у већини с; гајева одлази у руке „пријатеља“ продавнице,
Требало би да се наш прговач-
кћи апарат више позабави наша глед ситним проблемима, а који у већини елучајева ремете правилно одвијање наше трговине
| и иду на штету потрошача,
дрвена. грађа, креч, арматура, „фетска Социјалистичка Република жели да изгради што пре јевој главни град. А сви они који су имали прилике да виде дана-
пеменх, _ стаклњ Белоруска Сове
ле
дшова м улице Енгелса пружа се
зидара Григорија Перчесова, мин ски комсомолац, столар Борис Лоткин, завршио је већ у септем бру 1948 године свој нетогодишњи план,
же из Грозног, алабастер шаље Минску Украјина, а мемент Естоњија. У Минск непрекидно ети же грађевински материјал из гра
тињи Минск, чврсто еу убеђени да ће грандиозни. план рекоњ струкције Минска ускоро поста“
но је прослављена чридесетогтодишњица Белоруске Совјетске Социјалистичке Републике. Навршило се три. десет година величанствене — сонијалметичке изградње н херој ске борбе Белоруске ССР за победу сецијализма. после истеривања · Њежаца, Минек је био гемила рушевина. Тамо где су се некада пружале улице — простирале су се у недоглед рушевине, греде, пепео. Грађани Минска су ставили себи у задатак да поново подигну тлавни град Белоруске Совјетске Социјалистичке Републике. постојаље су две могућности: мљи поново мзградити разорене м матереле зграде, нли, паралелно 6 подизањем разрушених зграда, мзвести такву реконструкцију белоруског главног града која би од њега створила уједио м један од најлешших градова Совјетскот Савеза. | у Јасно је коју је од свих двеју могућности прихватила партија, влада и народ. Ево, на пример, како данас из тледа Совјетска улица у Минску. На простору између улине Свер-
магистрала широка 48 метара. на једној страни се светле прозори огромне здминистративњве' зграде. Поред ње је нова станбена зграда м многобројне друге зграде жоје јоли вису завршене. Ове године биће завршена изградња. главне потште, државне банке и универзалног магацина.
У главној улици ће становати радници м инжењери двају нај већих завода Минска, завода за, израду аутомобила и тракторсжог завода. 3За њих се граде двособни, трособни и четворособни станови с целокупним конфором. Железничка станица Минска је поново мподигнута. Поред ње је репрезентативни хотел „Бе- | лљорусија“ са стотинама · соба за преноћиште. с Реконструмисана је зграда позоришта опере м балета. У новим зградама се сада налазе Академија наука, Држвни универзитет, политехнички, прав ни, педагошки и медицински институт, школе им техникуми.
Великом брзином се изграђују мове улице и нове четврти Мин ска: Од ослобођења до дакас из грађено је много великих стапбених зграда са уњупном станпбе-
дова и разних крајева
Са прославе тридесетогодишњице БССР у
14 ћ М 1 ЈЕ | у
БССР:
ти стварност.
Минску