20. oktobar
марту. месецу ове године одржаће се, према одлуце Главног одбора Саве,
мичење свих културно уметничких група при предузећима и установама, То је прво такмичење културно „ уметничких група „уопште, и оно има за "циљ да се кроз њега, пре све"га, активирају нове масе трудбеника на културно - уметничу ком пољу ин да се у ту сврху организационо учврсте већ по стојеће групе. и тамо где има услова 38 Њихово стварање, оформе нове групе и нове сек“ ције; да: се оспособе нови кадрови који ће, у циљу свог да. љег развоја, отићи у разна културно -» уметничка друшт ва; ла се појача политички рал У
групама; да се, путем узајам__них посета, организованих у МА току и погле такмичења, пре» = дузећима. исте струке, ојача
___ веза између радних колектива | у Београду и ван њега, итд. „ - Циљ такмичења је исто тако да, са даљим развијањем културно-уметничког. рада, да но| ви допринос у ралљу на приближавању уметности радним ма. сама, у подизању уметничког укуса. у потстипању на нове успехе маса, у раду на васпи| тању трудбеника у духу.новог, [ југословенског патриотизма, | Који је својствен само људима који изграђују социјализам. Учвршћивање _ постојећих и оснивање нових група и секцида захтева и образовање управе, чији је главни задатак, у овоме моменту, да рукозоли 1 Овим такмичењем. Нове групе Ј и Секције треба стварати у 5. свакоме колективу (великом и малом), Групе треба безуслов. но везати за једно синликално културно уметничко лруштво које ће групи моћи да пруж“ свестрану помоћ у раду, а посебпо код организовања овога такмичења. Овде Треба напоменутн ла јелна група не моћа бити огранак друштва свога синдиката, пего онога друштва које му је по територији ближе, На пример, група из пре· дузећа „Давил Пајић“ не мора да буде огранак ·културноУметничког друштва „Радник“, друштва свога синдиката, него „Никоде Тесле“, друштва синдиката комуналних предузећа „које се налази У његовој не. посредној близини, Код, стварања нових група и секција треба се ортијентисати на стрдтање музичких секитја, мање“ певачких ансамбла и репита. Тивних секција, поред драмоких ји фолклорних које се најчешће "налазе код ових. група. За стручне руководнопе треба узети најталентованије чланове културно- уметничких друштава, С тим, да Стручтј. "руководиоци повремено обилг. зе ове групе и да им, ако је "потребно, Укажу своју помоћ.
___Број синдикалних кудтурно7 уметничких друштава — 29 и " струца — 27 још увек показује
· да се иако је културно-уметнички рад данас јетна ол нај масовнијих грана културно. просветног рада, наша друштва = а нарочито групе — нису омасовили према својим објективњим могућностима, и да још има велики број оних који пису обухваћени. нисаквом форМОМ уметничког рада. ма да имају услова и љубави за то.
Потребно је подвући и важност чешћих наступања умет. ничких група не Само у својим „радним колективима, него и у другим колективима, селима, фронтовским _ бригадама _ итд.
=
јер свако постављање одређених дата пред чланство
“
„за Синдиката Србије, так~
_ збијању неписмености
стину дисциплине. ово такмичење организовано на тај начин, што ће група једнога колектива дати приредбу групи другога колектиВа истога синдиката (на пример, група даће приредбу ду“ и обивусћ потребно -1
већ сада да управе група, у 52: једници са направе план гостовања, у коме ће бити наглашено у којим кодективима ће која грума 12;
Пошто је
у ме а
_ стовати и када.
Посебну пажњу треба .посветити питању идејности и квалитету · програма. _ Поставити правилно. ово питање, значи подићи културно-политички и идејни ниво чламства, значи подићи квалитет уметничког рада; омаговити групе, 'учврстити „их | и одговорности у њима. У исто време, водећи рачуна о избору програма и 92 томе да на репертоару буду заступљена лакша дела (прилагођена нивоу и квалитету група) домаћих и страних аутора, првен ствено совјетских и аутора земаља народне демократије, дела која изражавају нашу данашњу ствариост, не запостав
“
из „Војне одеће“
"месним одборима,
чезем диспинтине
И о
Пт ни позитивна дела. из наше прошлости, значи да ће програми бити разноврсни, а не уски и једнострани, Културно- -уметничка друштва могу у свему томе, а нарочито код о-
-дабирања и припремања про-
грама, да групама пруже свестрану помоћ, Уз то, она треба да помогну и укључивање чланова група на предавања, која кудтурно-уметничка друштва или Градски Савез културно просветних друштава
организују у „оквиру идеоло- ·
шко - васпитног рада, Посматрајући рад група у току досадашњих припрема, може се рећи да се такмичењу при ступило углавном озбиљно. По ред 27 постојећих група, које ће изићи на такмичење са '12 драмских, 10. фолклорних, 9 хор ских, 4 музичке и 2 литерерне секпије, иавестан број. је предвидео > за време тадмичења у своме предузећу или установи оформи групе (»Анђа _ Ранковић«, »Ложниомица«, »Станица« — Београл, »Прошетер« — кожараца, Министарство железни _ца итд.), Успостављање чвршће везе измсђу група и другттава нарочито се осетило код »Бранка Цветковића« (»Ложионица«, »Станица« — Беопрад, »Мини-
"товара . Марковић а«
не, 5
нултурно- уметничких група
позитивно ће утицати на чвр-
старство железница“, (»Николе Тебле«) (»Давид Пајиће) »Све(уГретека чистоћа«) и још неких дугих.
Међутим, потазећи од постав. ке да није важно само учество вати “У овоме такмичењу, мега учествујући: у такмичењу показати" резултате који заиста не-
"што значе, види се да у органи
зовању овога такмичења још недостатака мах уклотити. оновеи недо“ статак јесте слаба и педовољна агитација с једне стране, и недовољна помоћ подружница, културно-уметничких друштава и Месних одбора“ (»Грађевикора, »Радник«) с друге стра~
„има
Сва ова питања, тј питање! масовности, питање стварања нових група и секцића, питање помоћи у погледу обезбеђивања просторија за рад, у пронала жењу стручних руководилаца, омогућавању уредног долаже“ |: ња на пробе, од' којих зависи успех једне групе на такмичењу. захтевају неодложно решење. А то се и може постићи ако се другови кеји руководе.
. овим такмичењем свестрано за
ложе и даду све од себе да се
постигну · резултати који се од њих на овоме. такмичењу очекују. Вера РАКОВИЋ
соје треба од- ||
зогарду данас нема довољ[0 школских зграда ни велики број од њих је преоп терећен. У _ једној“ школској згради раде често по две и три
смене у току дана. Настава по-
чиње у.8 часова, па се свршава у 20 или чак и 22 часа. Иако је у току 1948 године саграђено у Београду три нове школске зграде, досадашње школске зграле се су се слабо растере тиле, Број ученика се из годи-
не у годину повећава. Тако, на пример, док је прошле године школе за опште; образовање рад ника у Београду похађало 290 ученика, _ све године _ похађа 2286 ученика, > :
Колико су школске зграде
преоптерећене види се по томе, што на свако ученичко место у основним школама долази днев во по 284 ученика, 'а по гимна зијама 2,85 ученика, У школама у центру града то стање изгледа још теже. У основној школи број 4, у Дечанској улици, на
једно ученичко место долази
дневно '3,07. Слично је стање и у основним. школама број 2, број б'и број 7. У Другој женској гимназији на једно ученичко место долази дневно 3,17. У Пр
ЗАЛЕ ПОСАВИНИ соаорР вили пашаовнииовр ои оваооаоаа авио вовРивиаОЕРививива ава наввР ава еп ио напора аввававеово ти твевенани
БОРБА ПРОТИВ НЕПИСМЕНОСТИ
ХДдопрвог маја ове године |
пада. Линвндирати нелисменост |' оедграду
На аналфабетском курсу
орба против неписмено-
зти треба да уђе у своју
„авршну фазу. До 1 маја
ове тодине треба да буДУ спмсмењени сви неписмени који живе у Београду.
Данас у Београду има још 2.412 неписмених или на 15 писмених 1 неписмен, И поред значајних резултата које је акција на супостигла било је у томе раду, 8 и данас има, безброј пропуста које треба на време отклонити да би се испунио задатак _ који Петогодињи план поставља _ пред просветне органе и фронтовске ортанизације у вези са описмењавањем. "
Борба против неписмености тре-
ба да буде нарочито оштра у предузећима. Не сме се десити
Једна фолклорна грула Београдског универзитета
да по нашим предузећима раг људи који при пријему плате » знају да потпишу своје име, ве стављају отисак прста.
Секција за описмењавање, се налази у саставу градског Савеза „ бултурно-просветних друштава, обилазећи рејоне Београда, констатовала — је следеће стање: у
која
У Првом рејону секција за с писмењавање слабо ради. Да (с се правилно одвијао овај рад, потребно је држати чврсту везу та основним организацијама које имају увид у ситуацију на терсну. Међутим, у овом рејону је баш та веза са основним организацијемл слаба, док је са предузећима боља координација рада. У овом рејону има 204 неписмена. Од тога броја обухваћено је течајевима 1253, док је 51 оетго> необухваћен. По предузећима ради осам течајева са 66 полазника, а по улицама 12 група са 87 полазника. Нарочито је сљаб рад у предузећу „Ррадулашка“ м Градском саобраћајном, гд. се м управе њредузећа ми синдикалне подружнице см.бо залажу.
· Ссвовњи за описмењавање У Другом _ рејону има мали број чланова га би могла добро да ради. Секретар Савеза не зна ко
лико неписмених има у зејону..
Исто тако, секција мисе овезана са рејонском хомасијом за сузбијање неписменостх, АФЖ и о
младином, нити има увид у рад.
предузећа у свом рејону. На састанак, поји је одржан поводом рада на описмењавању у 1949 години, нису дошли претставници свих основних организација, а им они који су присуствовали дошти _ су као заменици и нису могли много да кажу о раду на сузбијању неписмености, већ само да приме директиве.
Још увек „Стаљинград“ и »„Октобарска слобода“ задају велике тешкоће у овом раду. У „Ста. љинграду“ има 80 неписмених; међутим, на течај се пријавило 37, па и они нередоно долазе. У „Октобарској слободи“ био је образован течај са 41 полазником, али он врло слабо ради. Управе предузећа и синдикалне подружнице се уопште не залажу да
~ овај рад крене с мртве тачке. У-
праве се изговарају тиме да им је рад у производњи важнији к света.
У Трећем рејону Секција за описмењавање обишла је сва предузећа. Одржан је састанак са основним организацијама, на коме је од 30 основних организација присуствовало свега 13. _ по предузећима није могао да буде утврђен тачан број неписмених због слабе евиденције. У Ложионици има 47 неписмених, али
· није организован течај. уопште, у овом рејону предузећа задају велике тешкоће, јер се управе не
интересују за овај. рад. На же-
дезничкој станици, где има ве-
лики број неписмених, није уоп-_
ште образован течај. Међутим, у Ложионици постоје сви услови
"Ла се'овај рад добро одвија: то- 4
гле просторије, табла, клупе итд. У Државној болници рад се сла-
авина ава
х
· неписменима у овом рејону.
· бухваћено · течајевима 58,
" стојања "рејонске комисије за '0о-
бо одвија, јер нема просторија. У Четвртом рејону са непиеменима се слабо ради. Савез културно-просветних друштава није У потпуности образован. Просветне власти, исто тако, не показују интересовање за рад са на састанак, који је заказан по питању неписмености, ни од стране просветних власти, ни из рејонског Савеза није нико прису-твевао. Рад је скоро сасвим за~ро. У Петом рејону није одржан ни један састанак по питању мнепи-
а 6 У Зешмати мегету а
Са нзложбе привредне
%
повећан број неписмених .по предузећима услед прилива нових радника. Прецизна механика има 12 неписмених, а течај _ уопште није „образован. Шест пута, су чланови градске Секције за описмењавање обилазили ово предузеће и: увек им је обећавано да ће се течај отворити, а још увек није ништа учињено, Највеће тешкоће задаје „Градска чистоћа“, где има 60 неписмених, а. обухваћених _ течајевима 17 и они нередовно долазе. и
У Шестом рејону Савез још ни је конституисан, Другарица која је задужена по питању описмењавања уопште не обилази терен. Евиденција се лоше води, тако да се уопште не зна тачан број неписмених.
У "Седмом рејону има 256 негисмених. по предузећима 167, 0она градилиштима 18, а течај није образован. “По улицама има 16'не· писмених, а обухваћено течајевима, 22. ' кои
по предузећима има велики број ,неписмених кбји нису обухваћени ' течајевима. На пример, у предузећу „Пролетер“ 54, „Ре"корд“ 16, „Макиш“ 10, '„Југострој"' '9, '„Југопетрол“ 8. М поред на-
писмењавање, у овим предузећима. нису основани течајеви, По улицама има 76 ненисмених 223 којих је. обужнаца ко течајевиме свега 20, У Земуну су' готово сва А зећа обузватили на. пен аринн |
своје неписмене. Углавном, рад се добро одвија. У винарском предузећу чим неки неписмен радник ступи на посао, одмах се укључи на течај. У ваљаоници има 22 неписмене раднине, које све похађају течај.
Да би се до 1 маја ове године ликвидирала неписменост, потребно је да рејонски савези културно-просветних друштава, управе "предузећа и синдикалне нодружнице, АВЖ, омладина. као и основне организације уложе максимум напора, пронађу нове форме рада, како би се ово зло што пре отклонило.
делатности НР Србије Б Р
_ Чување ШКОЛСКИХ | просторија и хигијен- | ске прилике у њима
"ње да' стављају
Школа у Дечанској улици
вој мушкој, Првој женској њ Четвртој мушкој гимназији стање је слично,
Чињеница да су наше шкод, ске зграде преоптерећене, ипак не оправдава прљавштину, неуредност · ружан изглед зграде, Има у Београду школа које су лепо уређене и поред преоптерећености) али је велики _ број зграда по којима се не води до вољно рачуна о хигијени по вро сторијама зграде и о чувању школског инвентара, _ Народна власти сваке године крече н у ређују школске зграде, служи тељи одржавају чистоћу по њема. Али, поред свега тога, услед некултурнот понашања и непажње оних који пролазе сва кодневно кроз школску зграду ствара се прљавштина и неред.
До сада се по многим питањи ма успешно остваривала сарадња школе п дома. Родитељи су по многим питањима указивали помоћ школи и на тај начин 0могућивали успешно остварење заједничког циља, Требало би и по овом врло важном питању хигијене и чувања школских зграда затражити помоћ родете ља. Родитељи би требало, са своје стране, пућују своју децу како треба да се односе према народној својини и ла им објашњавају шта значи и колико је лепо 0државати културан изглед <в0је школске зграде |
Потребно би било; поред тога, | да се школски савети, који по, | стоје по школама, прошире, па да узму као један од на. важии јих задатака старање о хигијепи и чување школских _ зграда, Школски савети треба ово пита повремепо на ред родитељских састанака, а поред тога да затраже конкретну помоћ од массвне опрапизације краја у коме се на лози школска зграда.
Зимски школски распуст се зевршио, Школске зграде су чи с-а н спремне за рад у другом полугодишту, Треба-сада одмах на почетку другог подугодишта ученицима укавтвати на важност тувања и хигијенског одржавања школских зграда и инвентара. Чувањем и одржавањем кул турнст изгледа школских згра-
дневиц
да штеди се народна имовима, чува се здравље нашег младог нараштаја но стварају _ ПОВОЉНИМ
услови за естетско васпитавање наших ученика, Ћу С. 6
Изложба рада Народног Фровта Петог рејона
загради основне „школе број 14,
у улици 21 дивизије, у Петом рејону, _ отворена је недавно
| изложба делатности Народног фронта Петог рејсна у 1948 години. После пола сата разгледања посети. лац изложбе добија јасну слику свестране делатности организације — На» родног (ррошта Петог рејона и успеха
које је' ова организација постигла на_
разним секторима рада У другој го дини Петогодишњег плана, Рад организације Народног фронта приказан је на овој изложби кроз све секторе. Резултати су приказивани бројкама, сликама, цртежима. Ту су резултати рада _ социјално-здравствене — секције, број посета дечјим установама, број здравствених предавања, број послате деце на летовање, Ту «у успеси сек, ције село-град, број лосета радних екипа. селу, број „лекарских и ветеринарских прегледа, Резултати рада културно-просветне, идеолошко-политичке секдије и секције за агитацију и штам~
, пу такође су заступљени на Изложби,
м„Описмењено је 170 чланова Фронта“, нодржано је 48 предавања на којима је присуствовало 8.120 чланова“, „о држано је шест митинга“, „приређено је четири изложбр по основним организацијаћа“. !
Најљећи део изложбе заузимају резултати добре љлог рада Иоред не'келико заставица, дине. додељиване најбољим бригадама жми м које су врло лед украс овог
које су у току гоз.
дела изложбе, ту је неколико десетина слика оних који су на добровољном раду дали највећи број добровољљих радних часова, Највећи објекат на коме су радили чланови Народног фроне та Петог рејона — Звездара, заступљен је са пеколико фотографија. „У Петом рејону радило је у току 1948
свакодневно да Уу- |>
године 28 бритада са 14.565 бригадира, ·
који су дали 746.747 добровољних рад«
них часова У вредности од 10,702.232,
дћнара“, То говоре овде на изложби
бројке А на терену Петог рејона 0
раду чланова Фропта говори 65 обје ката на којима се радило 1948 године, . На изложби је приказана н делатност“ организације жена и Народне омладине Петог рејона, „У 1948 години било је 950 читалачких група са 29.006 жена“, Жене Петог рејона дале су на раду по дечјим установама 18.833 добрсвоље на радна часа. „1948 године укључено је 835 жена у привреду“, Слике жена са децом, слике дечјех вртића н деч, дих домова допуњују бројке,
Читава изложба је веома лепо де корисана и прегледно уређена. Она је заиста на прилизно мало“ простора ус= пела да прикаже успосшлу делатност
_ Народног фронта Петог рејона У 1948 години.
Књета утисака пуна је најлепших псхвала о изложби, Једви грађанин је > књизи утисака У неколико речни рекао довољно о изложби: „Ко прође. кроз ову изложбу има јасну слику ка-
ко чланови Народног фронта. Петог ре~
јона. + восрећуЈе социјализам“,