20. oktobar
Изложба каталога
У ЊУ
„градњу социјализма у нашој до-
ава
Изи] ба најважнијих задатака, који се постав-=
_ ља на свим пољима рада
- је као што се свакодневно истиче, свестрана брига о људима. Народне власти и масовне организације у бор би за бољи живот радних љу-
ди постижу знатне. успехе ко
ји ће се у будућности, упоредо са извршавањем привред ног плана, стално повећавати. _ Данас, међутим, паша пропз _водња још није достигла ни"ве нужан Ма задовољи потре“
сваког радног човека, које се стално повећавају, те је од велике важности правилна ра сподела расположивих проинз= вода. Они који се највише за-
лажу, који раде на најодговор аавававилилввиелвивввввиввиомиолвевоваомоорвомвммолевввемавллвиа емавивввиаеммемиа
нијим пословима и који су најЕ взаслужнији у извршењу пла-= на, треба да буду у пајвећо! 2 мери снаблевени. Дужност јез управа предузећа и синдикалних подружница да о томе воде настрожије рачуна,
Како је ту дужност схвати ла, међутим, Управа г зеленила, види се из тога каког је спровела расподелу веће 5 количине текстила, који је за5 своје службенике недавно тре- 2 бовала од Министарства кому 5 налних послова. Уптава градског зеленила је још | прили-= ком требовања обманула Министарство, Тражећи текстил за 320 службеника, иако их има, како је контролом утвр-2 ђено, свега 245. 5
Требовани текстил расподе- 5 љен је на 200 радника и наме-=
штеника, јер остали нису има-=
аи тренутно новаца да га плаг
пити и
=> = о = 5
Пао
„те. У исто време, како је утвр=
ђено, фонд службе радничког = снабдевања Управе градског =
лез
зеленила располагао је готови-
ном од 40.000 динара. = Уместо да се нешто новапа = одвоји из овог фонда правилне деобе Текстила, = службенака, који су имали до вољно новаца, узели су заг себе и за чланове својих поро- =. дица од 6 до 13 метара што- = фа. Најревносније у преузима“ њу текстила било је руковод-= ство. Управник Радисав Кори-Е ћанац узео је 13 метара што-=
7. | | ,
текстила |
5 је У Управи градског зеленила
тих људи, који је узео. по не "колико метара штофа, смањио је општу количину текстила којом треба да се подмире по требе осталих Трудбеника, да ни не говоримо колико несавесности и похлепе показује 06мана око требовања текстила.
Такве појаве су необичне и стране у нашој данашњици и показују _ заостатке старих схватања код људи који Треба да су најсвеснији и да служе за пример. Стога их треба на сваком кораку сузбијати и искорењивати, а све оне који се несавесно и себичњачки одно се према општој имовини Тре ба да достигне заслужена казна, у
— Тодноње.
одржане СУ У већини предузе
одишње скупштине ос- | " новних синдикалних ор. | ганизација — синдикалних подружница, које. су отпочеле почетком _ јануара месеца, завршене су у већини београдских предузећа и Установа, а У осталим подружтицама ће се одржати до краја фебруара месеца, Све годишње скупштине биле су од великог значаја за испуњавање задатака у овој години, јер од реалности и правилности 'закључака донетих на њима, као и од добре и благовремене' припреме чланства, зависило
' __БОРБА_ПРОТИВ НЕПИСМЕНОСТИ
·" Описмењавање радника
ЊУ ОУ СЕ У ИНДУСТРИЈИ
Још невешта рука
фа. Оливера Миленовић, секре7 у -—
Тар, 13 метара, Радисав Савко“' вић, помоћник управника, 8.
метара и Петар Кисо, персо-~,
нални референт, 8 метара што: фа. Уместо да води бригу ог људима којима руководи, ру-=
ководство Управе градског 365 ленила побринуло се да сез само снабде балама штофа до-= вољним за по неколико пари = одела, Оваква брига о људима = од стране руководства више = је него за осуду. Сваки од
и библиографија стране И домаће литературе
У Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ отворена је: изложба која привлачи нарочиту 23 пажњу стручњака из привреде, = професора и научника јер је њо- = ме. омогућен увид ЈУ сву страну Б и домаћу научну и стручну лите- 2 ратуру, која је неопходно по-2 требна нашим научним радницима да би путем Књиге практично применили у свом раду најновије тековине науке и убрзали из-
Зи а Еи
мовини. Изложено је 630 разних каталога и библиографија. Наропажњу "привлаче домаће библиографије које су штампане после ослобођења. Колика се важност у нашој домовини придаје књизи, види се из бројних библиографија, публикација које: су нарочито подешене да нашим = стручњацима омогуће лак и брза увид у све што се публикује код = нас и у иностранству.
пиво аи
сновани Библиографски институт = НРС. Њиме су обухваћене књите = и часописи Фкоро свих библиоте- = ка на, територији Београда. УЗЕ
библиФграфски податак о свакој 5: књизи стоји ознака библиотеке = у којој се књига. налази. Поред =
новине у Бачину. евиденције књита, Билтен је једна од првих библиографских публикација у на-= ној земљи која је уређена по 2 децималном систему.
Изложба је естетски уређена, Централно. место дато је словенској издавачкој делатности, стале земље добиле“ Усу своје место према бројности ги жвалитету изложених каталога,
РА
ле месец дана рада на отлањању неписмености међу београдским радницима Мола се закључити да су се испољили извесни недостаци ин
пропусти у раду руководстава предузећа.
Запажа се недовољна сарадња између синдикалних подружница ни управа предузећа. Уколико постоји нека сарадња, она је у већини случајева врло слаба. У предузећима, са већим бројем не писмених обично је задужено свега једно лице које води бригу о њима, уместо да је састављен актив који би по одељењима вршио пропаганду, приводио неписмене и полуписмене и пазио да они редовно посећују течајеве. Примећује се и слаба виденција неписмених, а дешава се да нека предузећа уопште не знају колико имају неписмених.
На Железничкој станици, на пример, не зна се број неписмених. Тај се број није могао утврдити ни приликом обиласка службеника Просветног | одељења ИоНно. _– Персонални референт Железничке станице изјавио је комисији да нису ништа предузимали у погледу ликвидације неписмености и да за сада још немају намеру, јер су он и управа станице унапред убеђени да неће постићи никакав успех.
Јасно да је ствар неписмености сигурпр осуђена на неуспех када се“тај неуспех већ унапред предвиђа, пре покушаја отварања течајева. Железничка станаца неће никада ни имати течај за неписмене ако, буде постојала таква равнодушност управе према неписменима. У оваквим слу-
чајевима железнички _ радници треба сами да покрену питање неписмености на својим конфе-
ренцијама и да се супротставе несавесном раду руководства. У металном предузећу „Шума-
дија“ течај се води углавном на
папиру још од прошле године, Он је недовољно учвршћен, а организација за његов правилан рад слабо је спроведена. Течај уопште не обилази нити контролише управа предузећа, а ни управа синдикалне _ подружнице, Шта више, једном приликом, чла нови управе закључали су учитељицу са два течајца, те су исти били приморани да искачу кроз прозор на улицу. Чланови подружнице оправдавали су се речима „нисмо злали да течај ради“. Од 47 неписмених у београдској. Ложионици ено _ је свега 20. Мако је управа предузећа дала по један плаћени сат неписменима за описмењавање, |
залази завела а ал аши
"у
исписује прва слова •
ипак нису постигнути неки видни успеси. Постоје сви услови за рад течаја, али нема залагања ви организационог смисла у раду руководства по овом важном питању. Тај рад много отежава # то што се ради у три смене и што већина радника живи у 0ближњим селима, па их је тешко обухватити.
У „Октобарској слободи“ течај није радио дуже времена. Када се учитељица разболела до шло је до распадања течаја. Руководство синдикалне подружнице није се постарало да нађе за- : мену руководиоцу течајева, када је дошла контрола светног одељења ИОНО задужи- = ли су на брзину, у присуству чла ==
нова комисије две другарице. То је очит пример немарности трема 2
раду течајева за неписмене,
Као пример чебрижљавоста ва неписмене може да послужи предузеће „Радулашка“. За ово предузеће каже се да је стекло „имунител“ према критици.
Код предузећа „Стаљинтрад“ чтечајеви не показују неки већи напредак у раду. Обухваћена је половина неписмених, и ту се углавном и стало. Похађање течајева. доста је неуредно, а за побољшање тога стања мало ко води рачуна.
Има предузећа која нису још организоваља течајеве, премда имају У Вд број неписмених. Таква су, на пример, „Морава“, Грађевинско предузеће Петог рејона, „Прецизна механика, „Про- = летер“ — кожараца, „Партизанка“, – „Пролек“, — „Југопетрол“, Комбинат шећера и врења, фабрика хартије, „Пролетер“ - металаца, _ „Југострој“, _ „Рекорд“, стругара „Макиш“ и друга,
Да би се постигли што већи у спеси у ликвидацији неписмености, потребно је спровести чвршћу организацију у раду течаје- 2 ва. У томе ће се једино успети = ако св место досада задужених =
појединаца у предузећима оснују активи за ликвидацију непи-= смености, како је то предвидело 2 Месно синдикално веће.
У многим случајевима водства управе предузећа и синдикалних подружница неодговорно се односе па чак и тле рад појединих учитеља. Та поја ва омаловажавања наших кул-Е турних радника резултат је не-= схватања улоге коју ови људи 2
заузимају у остварењу Петого-Ш Зећа
дишњег плана, у културном ЈЕ дизању радничке класе. За стизање што већих успеха у про 5 изводњи потребна је висока свест = наших трудбеника.
пирата ттаР нивоа
већ 2 Про- 2
ОМЕР УМУ РА УНИ
руко- 2
је умногоме учешће | синдиката у решавању равних | проблема предузећа. Због тога
чланова |
је залатак годишњих сушити
на био да у првом реду детаљ но | проанализирају. из 1948 године и да на основу Њих правилно одреде задат"ке за ову годину.
_ Годишње скупштине калних подружница биле су углавном на вишем и политичком и организационом ступњу од прошлогодишњих, и показа ле су колико су синликалне подружнице крочиле напред У свом раду и стекле искуство
Стање књиговодствене слу:сбе
у предузећима локалног значага
ез добро организоване и тачне евиденције, и посебно књиговодестване е“ видеанције, не може се правилно — плански _руково“ дити привредом. Књиговодстве на евиденција извор је свих показатеља извршења привред (ог лана, те од њене – тачности зависи благовремено уоча“ вање и отклањање неправилно сти које се подвљују у току планскога рада. Да би књиговодствена евиданција могла да одговори својим обимним за“ дацима: да пружи тачну Слику извршења привредног плана и да омогући. привредни обрачун, потребно је да буде у свако доба ажурна, добро организована и да располаже потребним бројем _ стручњака. Међутим, и поред значаја књЊИи говодствене _ евиденције за планско _ руковођење – привредом, приликом _ недавне _ кон“ троле утврђено је да. стање књиговодства У привредним предузећима локалног значаја ни издалека не задовољава,
Од једанаест – проконтролиса них _ привредних _ предузећа ИМОНО-а, само је осам успело да среди биланс за 1946 годину. Од ових осам закључених биланса један је одобрен, а остале месецима задрскава ад“ министративно оперативно руководство, уместо да их вра ти као одобрене или са примедбама за исправку, Свега три од једанаест преглеланих предузећа сачинило је биланс за 1947 годину и предало административно оперативном (ру' вооводству на одобрење. _ Ни један биланс за 1947 годину још није одобрен. Шест предузећа нема“ сређено _ књиго водство ни за 1948 годину, а свих једанаест немају уредне почетке књижења за 1949 годиту. .
Овакво стање књиговодетва привредних предузећа МОНОа показује, пре свега, неотро стиву немарност управа преду
сва и њиховог адменистратит но - оперативног руководства према уредном вођењу финајнсиског и административног по словања, :
Код највећег броја предузећа И привреде књиговод |
1
з
искуства,
синди~
Е.
ЕРИ ај та а
_штине У већини
и зрелост за решавање сложе„них проблема, !
ипреме за скупИ рр подружница биле правилне и благовремене. било је неких подружница У којима су морале бити одлагане због слабих припрема и неодговорности _ руководстра. Припреме су у већини прелузећа протекле у појачачом так мичењу, у живој · припреми
чланства за учешће на годиш-
њим скупштинама У току при према скупштина У Желегни.ку, Индустрији мотора, | Индустрији прецизне механике и У другим металским предузећима
зимане су личне обавезе, У
елезнику је У ТОКУ припрема за годишњу скупштину _Учлањено у синдикат око 500 неорганизованих радника. а Министарство финансија НР Ср:
бије и нека друга предузећа и утакове потпуно су наплатила заосталу чланарину.
По свим подружницама прво су одржаване годишње скупшти. не синдикалних група на којима је подшошен усмен _реферат, После тога по пододбориМа И, на крају, целе подружнице, На тај начин. из маса чланства долазили су предлози, критике и оцене годишњег рада. , Примерно организоване годишње скупштине гру па биле су у Заводу за израду војне одеће.
Реферати управних одбора су били, за разлику од прошло годишњих, сажети, садржајни и конкретни и у њима је дата
анализа годишњег искуства и рада синдикалне подружнице. Само у незнатном броју по-
дружница реферати нису били добро припремљени, као на пример, у Главној дирекцији алуминијума и бакра и у неким другим подружницаме На основу добро припремљених
реферата могла се развијати и
свестрана и тлодна дискусија.
Док је дискусија на прошло годишњим скупштинама _ била веома слаба ове године се могло приметити много веће учешће чланства у дискусији. Ди– скусије су биле живље, и У њима је дато много корисних предлога за оргатизаши ју такмичења, за побољшање производње. а исто тако о култур.
ство није добро организовано. Не постоји чврста везаност И
одговорност _ службеника — за поједине послове, већ обичне по више њих ради, један за
другим на истом послу. Распо дела стручњака се често не спроводи по способности и стручној спреми, нити се правилно награђују У односу на друге службе у предузећу. То доводи до њихове флуктуаци је на лакше и мање одговорне
функције, Известан __ број _ несавесних стручних па и полус Тр: учних
књиговођа искористио је недостатак · кадрова У књиговодству, небудност | незаинтере“ сованост и нестрдичност _руко“ водилаца предузећа, да би их уцењивао високим хонорарима за сређивање заосталих билан са од 1946 и 1947 године, Управа предузећа »Радулашка поверила је књижење и израду биланса за 1947 годину – хонорарном књиговођи
Милораду Ћегањцу, _ревизору“ Главне _ дирекције — металних предузећа НР Србије, клш ок-
тобра 1947 године. Овај књиговођа започео је посао, који му је поверен, тек после осам месеци, јуна 1948 године, и до дана контроле није га завршио, извео је ревносно _ подигао хонорар од 24.000 динара. У ливници »Искра« хонорарти књиговођа преузео је сређива ње ' биланса за 1947 годину: септембра 1948 године и до дана преглеља није га – завршио. Било је чак и случајева да књиговођа ради хонорарше, у другом предузећу, иако је књиговодство предузећа у ко“ ме је запослен несређено. Књи говођа »Искре« радио је хо-
. норарно код предузећа »Раду
лалшка«. Међутим, управа пре“ дузећа »Искра« морала је да узме још једног хонорарног Књиговођу да би довела у ред биланс од 1947 године, Несавесним и штеточинским раду ових књиговођа треба енергично стати на пут, Колико се то до сада мало 'чинило, колико је била слаба
„контрола над њиховим радом,
сведочи и чињеница да су управе предузећа често (као У „предузећима »Радулашка«, «Искрас и трикотажа »Дунавс)
одоли ипаналих Подина
_вало свега три
"активирања чланства синдика-
но - просветном раду, спабдег вању, станбеном џитању, радној дисциплини и другим _питањима, а годишњој _скупштини Индустрије мотора. била је врло плодна дискусија У ко. јој је дато много добрих пре, рога за побољшање промизво, ње, У Ложиониши је такође. дискусија · била _ веома "жива, , чланство је критико овало слабу рад управног одбора, захтевало од руководства да посве. ти више бриге око решавања. питања снабдевања и станова, | критиковало нередовно одржао вање конференција И полагање рачуна о раду пред | члана ством, У неким подружницама је дискусија била слаба, као на пример у Четвртој рејонској задрузи, на којој је дискуто.о
човека од неко. лико стотина присутних предузе ћу »Југосл октро« није било ни једног дискутанта' осим присутног члана Меч сног одбора.
Закључци који су · доношени. на скупштинама, уопште узевши, били су конкретни и садр жајни им одредили су наредне задатке колектива у 1949 години,. У закључцима се гљавна пажња обраћала производњи, а и другим секторима _СИНДИч калног рада и коришћени су предлози чланства ИЗ диску сије.
Допошењем закључака на го дишњим скупштинама | СИНДИ калне подружнице су се при. премиле и одредиле своје глав не задатке у трећој планској години, богато корист. јећи ис- 4 куства из прошлог. ет рада, Али закључци не треба _ да остану само на папиру. У правни Одбори треба да #љ стоје да се закључци истакну по свим одељењима, фабрика“ и установа, да би чланство могло да контролише њихово извршавање- Годишње скупштине су протекле у знаку окупљања и
та за остварење тешких задатака у трећој планској години,
Детаљном анализом досадаш-. њих искустава и допошењем закључака за будући рад синдикалне полружницх су наору= жане и припремљене зп сав. Пал.
ђивање многих тешкоћа У току овогодишњег рада. :
дозвољавале да књиговође од=
носе својим кућама документа и картотеке за књижење, Так вим неосавоспим стручњацима 3 чема места у нашим народним предузећима. Треба у што ве. ћој мери опемогтућавати хоно рарни рад у књиговодству као једино занимење појединаца. Управе предузећа треба дај настоје да зжурирање и сану“ орање књиговодства спроведу | сопственим снагама, па ако је потребно и прековременим ра. дом. Нова Уредба о премиском награђивању за ажуртпо рачуно водство даје им шир могућ | ности за одавање пари = ног признања нетокцутим раго чуновођама и ок: ђама У
случа а
изузетним могу атгажовати с: 0 књигово“ ђу из друг сузећа, _ али само у сол 1 његовог РУ ководиоа, Та] хоторарши слу жбеник ке сме да буде у вебој мери паграђен него служ“ = бевиши који раде прековреме- ! во. а талљно су запослени У предузећу. _ Треба _ вајоштрије кажњлвати _ све прекраниоце | правила о хопорарном раду:
У многим привредним преду зећима _ постоји _ неправилна | тенденција да се проблем слач бог квалитета кадра у књиго водству реши _ запошљавањем већег броја службеника. Ме ћутим) У Већим предузећима. постоје широке могућности за етручно усавршавање младих, способних књиговођа кроз ре довне семинаре, спађањем прак тичних | задатака са . теорет. ским уздизањем, |
Од првенствене је важности | за "сређивање књиговодства | израђивање оперативних пле | нова са реалним роковима 32. успостављање _ ажурности, И до сада су у низу. предузећа постављени такви „оперативни планови, али руководства предузећа ни њихове _дирек“, | ције, ни надлежна – поверени“ штва нису их пратила _ НИТИ пружала помоћ за њихово ИЗ вршење, Борба за успоставља ње ажурности у књиговодотву треба да буде један од њихо вих најважнијих свакодневних задатака, |
Ни