20. oktobar

Перспективе развоја

Фискултурне органи- Гу |

"дадије Београда

У обој години

а тодишњој

ферати о успесима _ фискултурмог покрета у Београду у току

прошле године им о задацима фис

културних организација у 1949 ко дини,

У вези са даљим задацима фис културног покрета у Београду главна пажња посвећена је гимнастичкој организацији. Тимнастичке организације треба телесним васпитањем _ да најшире, народне масе, да развијају код људи м остале духовне и моралне особине, Основни задатак гимнастичких друштава У Београду у овој години је њихово даље проширење им омасовљење новим члановима и пионири+ ма. У овом раду треба преко фис културних им масовних организација објаснити значај и карактер Гимнастичког савеза и његову улогу у општој борби за извршење Петогодишњег плана. У омасовљењу тимнастичких дру"штава треба ове године посвети„ти већу сњу радничкој омладини, која у поређењу са средњо школском омладином није ни изблиза довољно обухваћена. Исто тако, треба се борити за већа учешће чланица у гимнастичкој организацији.

Важно место у даљем развоју тимнастичке организације заузимају фискултурни активи, После Другог конгреса ФИСАЈ-а у Београду се било раширило неправилно схватање у вези са даљим животом актива. Међутим, активи треба да постоје по свим пре-

дузећима и установама и они претстављају једно од најјачих средстава за правилној омасов-

љење читаве фискултурне организације, Активима се:мора пружати свакодневна и конкретна помоћ. То је у првом реду питање _ гимнастичких и спортских друштава. Поред тога, већу пажати свакодневна м конкретна пионирима.

Уздизању спортова им њиховом даљем развоју ове године треба посветити. још већу пажњу. Поред великих успеха у омасовљењу спортова м резултатима, на овом пољу још ни изблиза нису исцрпене све могућности. Ово на рочито важи за лаку атлетику, пливање м смучање, који имају врло мали број чланова. Тако У атлетици имамо, свега два клуба и четири секције са 250 чланова, У пливању 2 клуба м 1 секцију са по људи, а у смучању 7 секција са 280 чланова. Међутим, у Београду постоје услови за стварање 20 лакоатлетских клубова и секција са најмање 600 чланова, а реке м базени пружају велике могућности за омасовљење пливања.

Пред Стрељачким савезом стоје врло важни задаци у стварању услова за што шире обухватање омладине и наших радних људи у стрељачке дружине, Тре ба се оријентисати, уз помоћ масовних организација, на изград“ њу стрелишта. Такође треба ортанизовати већи број такмичења између појединих дружина.

ф Баспитни рад у спортским ортанизацијама треба да крене напред што бржим темпом. Код на лпих фискултурника треба развијати социјалистички однос пре ма раду, популарисати најбоље раднике, ударнике, ученике и студенте, У друштвима. организовати курсеве Народноослободилачке борбе итд. на конференци јама друштава секција им клубова треба такође говорити о тим питањима. У васпитном раду зна чајио место заузима утицај тренера и предњака који стоје У најтешњој вези са нашим фискултурницима. Правилним идеолошким радом заоштриће се још више борба против разних непри Јатељских елемената, којих понетде још има у фискултурним организацијама. Казну, као по» правну меру, такође треба користити. 'Шшлан рада за ову годину предвиђа _ даље повећање кадрова стручњака, “тренера, _ предњака, инструктора итд. Такође треба посветити већу пажњу разним

организационим питањима, евиденцији, статистици и администрацији. Број спортских и фискултурних објеката осетно ће се повећати у овој години, Треба користити могућност добровољне — из·традње објеката и прављења реквизита од старог ма теријала. Завршавањем стадиона ПДЈА, Београд ће добити најлепши стадион на Балкану, који ће омогућити даљи развој наше фис културе. Предвиђена је градња "великог фискнултурног дома У Трећем рејону, довршење радова на сали у Седмом рејону, завр-, шетак игралишта „Дорћол“, игра лишта у Земуну и почетак радова на изградњи“ стадиона „Металца“, спортских

Скупштини Градског одбора Фискуљ турног савеза Србије за Београд поднети, су ре-

обухвате.

анатеми

ЕШЛИ АДЕ

ПИВА КЕМАЛ ОИ ИТВ ТУ ШОМИ тоа

титана

1 а АИ

_ Двобој Бевин – Черчил

инистар спољних послова Велике Британије лабуриста Ернест Бевин, отварајући дебату у Доњем дому о Палестини и Средњем Истоку, у своме говору ја рекао да је његова влада подржавала све резолуције Савета безбедности о палестинском спору м да она неће отступити од те политике ни „за једну стопу". Шта више, лабуриста Бевин је изјавио да је уверен какво ће уживати подршку „свих оних који имају искуства у погледу тих проблема и који знају о чему се ради на Средњем Исто"ку". Који су то проблеми и ко су ти тајанствени „они који имају искуства"г Када се скине слаткоречива кошуљица Бевиновим речима онда је јасно да је он мислио на интересе м захтеве енглеских империјалиста на Блиском Истоку.

Алм, његова „опозиција“ ратни хушкач Черчил није био сасвим задовољан ЂБевиновим излагањима. Он је био боље информисан о плановима енглеских трустова петролеја. Осврћући се на изјаву да лабуристички министар спољних послова „везује своју политичку репутацију за решење палестинског проблема", Черчил је рекао: „Тако сме ла опклада није забележена у целој историји британског тркалишта, Срећа је што намера да се опклада плати није ни постола". Бевин је на то упао у реч гтоворнику ми духовито приметио: „Зар је то била већа опклада од оне, коју сте ви прихватили када сте пошли са Дењикином и Колчаком7" Ратнохушкачки дух није дао мира черчилу, те је на то Бевину одговорио: „ја свакако ни сам ставио своју политичку репутацију „на коцку, доводећи је у зависност од успеха тих генерала, али ја мислим ипак да ће доћи дан када ће не само једна страна овог Дома, него цео цивилизовани свет признати да би угушење бољшевизма у 'колевци био неизрецив бдагослов за људски род". Черчил је овим, додуше, хтео да поласка самом себи јер је, као што је“ познато, његов интервенционистички поход на младу совјетску републику претрпео пораз. У томе је У праву г. Бевин. Само унеколико има право и В. Черчил, јер „једна страна овог дома" — десни лабуристи деле његово мишљење о "„неизрецивом благослову за људски род".

Влада успаваних духова

нело - саксонска реакционарна штањ-

па.све чешће коментарише безизлаз-

ну ситуацију монархофашистичког режима у, Грчкој. Милиони долара и издашне америчке пошиљке нестају као у понору у грчким планинама. Лондонски „Тајмс“, у извештају свог ратног дописника, признаје успех партизана у области Вици и тврди да је офанзива мднархофашистичке владе У овој области „изазвала нарочито дубоко разочарење". „Губици међу официрима, У последњих 18 месеци били су за 50 од сто већи него раније, а такве губитке грчка војска тешко може себи дозволити“ — пишва

за време дахијских немира м > станака српских сељака, љавали су се и други, који су ми слили да ће у Београду наћи добре зараде. рено стање још није било довољ но стабилно да би се могло прећи на изградњу Београда у већим размерама. Због тога је за кратко време недавно Београд постао пренасељен град.. Ево шта је о томе 1823 године

ако се данас у с" Београду подиже далеко већи број станбених зграда него икада у његовој историји, Београђани јон осећају с велику оскудицу У становима. Неки од њих, мислећи само на своје незгоде, претпостављају да је садашње стање нека сасвим нова напаст која је, за несрећу, баш

ПОП (а

| пина втивнин

„Тајмс“. Партизанима је успело да владиним трупама не оставе ни часа предаха —

закључује са жаљењем овај орган лондон- .

ског Ситија.

Док се енглески листови задржавају на оваквим „објективним“ констатацијама, волстритска штампа за неуспехе америчке политике у Грчкој окривљује једино „коалиционе" владе. Лист „Њујорк стар", „Криза у Грчкој“, напада монархофашистич-

ку штампу због „несхватања правих разлога ,

америчке војне помоћи“. ,Тридесетог септембра прошле године — додаје лист — америчка војна мисија у Грчкој је преузела 0обавезе да набави 152 авиона, од којих је 75 већ испоручено, скоро два милиона квадратних стопа челичних плоча за узлетишта, преко 10.000 моторних возила, 3.040 минобацача м противколских топова и 97.000 пушака и револвера, 4 милиона граната и мина, 280 милиона метака, 1,450.000 војних униформи, 260 милиона галона бензина, поред огромних количина другог ратног материјала“. па ипак монархофашистичке трупе доживљавале су само поразе и губиле ово модерно оружје и ратну опрему. Како то објашњава америчка штампа Атинска влада — „влада успаваних духова" створила је у земљи „озбиљну болест" — прогласила опсадно стање, док је морал пао до опасног нивоа. Војни судови м жандармерија нису никада били толико запослени — пише „Њу“ јорк. стар“. Послови су стали, путовања су постала опасна м свуда влада страх. Војска је, према констатацијама америчких новина, обузета дефетизмом који се не може отклонити избацивањем генерала. За БЗијВНУ болест монархофашистичког режима одбвормост сносе, како примећује поменути лист, „слабе, неспособне и политички труле владе које су се у Грчкој, почев од ИМА године, ређале једна за другом“.

Три лочаза

мерички империјалисти покушавају

да прикажу америчком народу сов-

јетску „офанзиву мира“ као маневар. притом они заборављају обећање претседника Трумана у предизборној кампањи: Је на од мојих главних задаћа биће Пас „хладног рата" у интересу мира. Но, „хлад ни рат“ они још увек подржавају, продужују У виду стварања агресивног атлантског пакта.

редбу а досе-

Нажалост, новоство-

анџије и екмеџије

опустели јој молби кажу:

У чланку.

„да се све меане и екмеминице (пекаре) из среде чаршији дигну и сасвим утамане" ко је кадар нека подигне себи механу на крају вароши. Кад су ову наредбу чуле београдске меподнеле су кнезу Милошу молбу да је повуче. Између осталог они у тој сво

„Мало је нас меанџија и ек-

Њујоршки лист „Газет енд дејли", да би што уверљивије приказао мировне напоре СССР-а, у чланку „да ли се Русија спрема за рат", објавио је као одговор на ово питање један извештај агенције Јунајтед-прес, затим изватке из републиканског недељног часописа „Јунајтед стејтс њус енд Ворлд рипорт" и напис лондонског „Економиста". У сва три ова написа демантују се категорички тврдње америчких експанзиониста. Дописник Јунајтед-преса у Москви, износећи своје утиске, поред осталог, каже: „Пре гоцину дана совјетска влада је донела Уредбу о окончању рационираног снабдевања. Као резултат тога животни стандард се знат но побољшао... Народ се боље храни и боље одева. Хране има на претек и у трговинама и на пијацама и више нема редова... Цене већине намирница, потрошачке робе и услуга сада су пале испод најнижих цена које су постојале откада је извршспа замена новца.. Укидање рационисања код Руса је коначно створило осећање да је рат завршен",

часопис „У. С. њус енд ворлд рипорт" на води да је совјетска производња аутомобила | данас тако велика да приватни купац може да добије аутомобил који му се лиферује после четири дана пбшто та је поручио и платио. Цена аутомобила одговара отприлике четворострукој месечној плати човека који га купује. Дописник поменутог, часописа каже да је у Москви посетио неке продавнице аутомобила и утврдио да су већина купаца фабрички радници, док су остали били војна лица, техничари и уметници. Даље лондонски „Економист'" дословно је писао: „Године 1945 биле су посвећене конверзији руске привреде од ратне У мирнодопску.. Средином 1947 године преброђена је критична ситуација у руској индустрији. У "току последњих 18 месеци остварена је изванредна обнова". Уз ово писац чланка додаје да је највиши ниво у повећању производње постигнут у ткачким разбојима, тракторима и другим пољопривредним машинама. Производња вунене и памучне одеће, ко"не обуће и меса удвостручила се у поређењу са 1945 годином. Продаја на мало повећала се за 100 од сто. Основане су нове фабрике за производњу покућанфтва, а број радника запослених у индустрији попео се са 27 милиона 1945 године на 38 милиона.

писац чланка: „да љи се Русија спрема који је цитирао напред поменуте написе ми извештаје реакционарних англо. саксонских агенција и листова каже: „Ако све ово не личи на наоружавање Русије ло зуба да би напала цео свет, зато нисам крив ја. Криве су чињенице изнете у извешта-

за рат",

јима Јунајтећ - преса, „У. С. њус енд ворлд

рипорту" и „Економисту“. немојте кривити писца овог чланка; ако вам ваш месни лист није "рекао све ово. нашег листа и престаните да се ослањате "на наслове да би сте сазнали шта је важно", Тако изгледа стварно лице америчког „страха“ од совјетске „офанзиве мира“,

из ПРО ШЛОСТИ БЕОГРАДА | ВИМИННИИИНИИНЕНЈАНН АИ ВЕЋИ ВАШН АВР АИ МИ МАША МАВАЛЕЊАНИ

назар (садашњи Студентски парк). Срби, међутим, посведневно разваљиваху гробове м тако гробље сасвим разорише. До Јевремове куће подиже, такође, велику кућу трговац. Ђерман, а Ми лош: даде сазидати себи велики жонак. преко од цркве. Осим тих кућа, с Срби подигоше овде-онде м друге, отворише на њима прозоре са којих се могло гледати го авлијама турским. М на толи-

па

ЗНРУВИ ИЛА

њих тодила. Уствари, станбене су кризе појава која прати ратове и друге поремећаје у свима „земљама, Зато она данас у врло оштром облику постоји"спи у Паризу, и у Лондону, па чаки у Њујдрку, који за време рата ни мало није био оштећен,

Наш Београд бори се периоди но са станбеним кризама још 0отпре сто двадесет м неколико ходина, а вероватно да је у њему и раније било станбених криза о којима нам нису остали никакви подаци.

Старији Београђани још ее врло добро сећају станбене кризе и“ злогласних „одбора за станове“ после првога светскога рата. Сећају се хаоса који је био ство рен честим променама „Закона о

становима" и злоупотребама које. су са њим вршене. Кућевласнике би, међутим, понеки · пут

требало. потсетити како су 1923 тодине били стали да подижу кирије таквом брзином, да су их за неколико месеци упетостручили и удесетостручили; како еу десетине породица помоћу писара и жандарма избацивали на ул це, тобож ради оправке кућа, а уствари да. би станове могли издати по новим, десетоструким киријама; како су од Управе фондова добијали милионске зајмове по 6 од сто, па те народне паре улагали у куће које су им доносиле 20 и 30 од сто... То, међутим, није питање на коме ћемо се овде задржати. Вратићемо се још много даље у прошлост да видимо како је у Београду изгледала прва криза станова одмах после ослобођења од Турака.

пошто се, по завршетку Другог устанка, Србија умирила, заведен је био какав-такав ред и У „Београду. Градом су и даље владали само Турци, а у вароши су заведене мешовите српске и турске власти. То је било довољно да изазове прилив становништва. Почели су се враћати многи од оних који су се били раселили

писао Милошевом "брату Јеврему Обреновићу први кмет ослобођеног Београда Милутин Радовановић: »Многи су се страни људи •ед којекуд искупили. Ти странци подижу кирије на дућане и нама сметају. Од: нас многи седимо по турским кућама и дућанима и плаћамо кирију коју емо још у почетку погодили, а страњ ци сад нуде двоструке кирије и буне Турке. Зато нам сад Турци прете да ће нас мз дућана истерати ако им не платимо већу кирију. Неки су на турској земљи поградили куће м дућане и уговорили са Турцима да им за зе-

мљу свагда једнаку кирију пла-.

ћају. М у то су се странци умешали и гледају како-тако да нас истерају. Ми смо се сад видели у великом чуду. Турци нас сад

сваки дан са нашом робом тера-'

ју напоље и траже натраг уговоре које смо са њима склопили, Кажу да могу другу двогубу ла рију за дућане имати",

Тако је изгледало писмо бео градског кмета пре 126 година. У њему је само језик исправљен да би се лакше разумело, јер је први кмет — или његов писар, — писао надриученим језиком, а био је слабо писмен.

Да би се ово писмо у потпуности схватило, треба знати да је скоро све земљиште у вароши, опасаној шамцом, до места где је сад Народно позориште, принадало Турцима. Даље од шанца, према Теразијама и Славији, пру жале су се пусте утрине на којима нико није хтео становати, Све до средине прошлога века Београђани су сматрали да је Батал - џамија, која је била онде где је сад Народна скупштина, била „далеко преко света".

да би колико - толико растеретио варош, кнез Милош је у јуну 183, преко Београдског суда саопштио механџијском еснафу на-

меџија који смо им до јако сопетвене меане им екмеџинице имали и који би данас кадри били

нове меане и екмеџинице на другоме месту постројити. На против „многи од нас, или боље

рећи сви, или турске бине (зграде) под кирију од много година држимб, или смо такве на ерлијској или мириској земљи оградили и кирију на земљу, истина, све једнако до данас плаћали, во с надеждом да ћемо помоћу бога и с помоћи ваше светлости покровитељства кадтод м земљу искупити",

Ову је молбу потписала „Обштина меанџиска састојећа се од 120 фамилија мањи и већи",

Ерлијска земља била је она која је припадала Турцима ерлијама, то јест грађанима, а миријска је припадала турскај држави. ;

Турке Београђане криза етанова није погађала непосредно, јер су они располагали скоро свима ммањима у вароши, а није их било толико да за све не би би-

љо места, али су се они нашли У другој невољи. Стари Турчин, Београђанин Рашид бег, говорег

ћи о стању које је у Београду настало после . Хатишерифа од 1830 године каже у својим успоменама:. »И докле је број српских кућа једва износио на 120, и то само у околини цркве, дотле Срби одједном покуповаше многа имања свуда по вароши и стадоше по европском начину подизати велике бине од тврдог јала",

Мало даље Рашид се овако жа ли на ново стање:

„На скоро затим Милошев брат Јеврем и не тражећи дозволу од паше беше по европском начину и од тврдог материјала подигао велику кућу у средини вароши, где. је некад било турско гробље на коме покојни Абдурахман пазла беше допустио да се држи

матери= ЈЕ

ке жалбе које Турци поднашалау паши, тражећи да се прозорм затворе, овај не хте ни главе окренути. Стога Турци беху при нуђени да своје куће продају Србима. Знајући да Турци неће моћи остати у унутрашњости шанчева, ако им ее у авлије гледа, Милош на ново издаде тајну наредбу трговцима и српским првацима да подижу велике куће. И они, иначе рђави људи, стадоше зидати куће како су хтели и нити накости. Доцније, за време других паша, Турци се ста доше поново жалити против тога, али влада српска одговараше како по њиховом закону она не може наређивати да се прозори затварају. То би узрок те цела варош пређе у српске руке. Осем тога они стадоше мало по мало и јендеке на шанчевима кварити и затрпавати",

Ове речи старога Рашид-бета занимљиве су зато што показују какца су била схватања београдских Турака пре нешто више од сто година. У ствари, његово 06јашњење продаје турских имања није тачно. Турци су по хатишерифу од 1830 године били дужни да се иселе из вароши им то је био основни узрок што су своја имања почели нагло продавати. Они би, можда, хатишериф и изиграли, као што су га деценијама и изигравали, али су, поред тога, још почели економски нагло пронадати, па су и због тога своје куће продавали. У исто време Срби су почели зидати куће и изван шанца где им је Милош јевтино па и бесплатно делио простране плацеве, тако да се више нису морали гурати поред турских кућерака са решеткама на харемским прозорима. Питање је, међутим било пот пуно решено тек после 1867 године, кад су Турци коначно напустили Београд.

Мих. С. ПЕТРОВИЋ

% је . Окривите зато мерило.

РАНИ МИНЕРВА НАВАРА РАВАН РИПЛИ вввииававиииввививеивввечликоЕ

ж.

Славица Цвенкл (Љубљана)

ГВетСко ПРВСАСТВО

шохисткиња

Совјетском Савезу ће се ове године одржати турнар за женско шаховско првенство света, ва коме ће суделовати и југословенска прет ставница Славица Цвенкл из Љубљане. Избор совјетских репрезентанткиња учињен је према исходу недавно 28вршеног једанаестог женског шампноната СССР, одиграног у Москви. На томе турниру победила је Олга Руб= цова" са 13 поена пред Бигловом (Ле њинград) са 11 и по, Руденко и Бјеловом са 11 поена и другима. Ове че тири најбоље пласиране совјетске шахисткиње суделоваће на претстојећем женском шампионату света, а постоји могућност да јог ч која друга . буде. примљена. _ Међународном шаховском савезу пријављене су такмичарке и из осталих земаља. Судчловаће – Белска (Чехословачка), Андерсон – (Шведска), Лангос (Мађарска), Граф, Грејзер и.

Карф (САД), Келер (Немачка), Ларсеш (Данска), Силе (Француска) и Мора (Куба).

Скуп најбољих шахисткиња треба да покаже која је од њих најзаслужнија да замени некадашњу првакињу. Вјеру Менчикову, шахисткињу интернационал не мајсторске снаге.

Наша претставница Славица Швенка заузела је на прошлогодишњем жене ском првенству ФНРГ у Новом – Саду друго место, свега пола бода иза Тимофејеве. Цвенклова је добро упућена У теорију и стил јој је чист и изграђен, типичан за словенску Видмарову шаховску школу. На оба досадашња наша женска шампионата она је дока _ зала да уме да побеђује. На светском | првенству шахисткиња ШЦвенклова "ће имати поносан, а и тежак задатак да репрезентује наш женски шаховски по« крет. Југословенске шахисткиње досад нису имале никаквих интернационалних сусрета, па је отуда тешко поставити | неку прогнозу у погледу — резултата који ће Цвенклова постићи на светском првенству. Свакако да се она мора добро припремити, јер ће имати да води напорну борбу с одличним совјелским шахисткињама.

Турнир у Сарајеву са учешћем мајстора.

У организацији Шаховског савеза, Бо

ске и Херцеговине почиње | оввх дана у Сарајеву мешовити турнир, ва коме ће поред најбољих шахиста БиХ.-а суделовати још читаво низ мајстора из других народних република Несум= њиво је да ће турнир дати још више потстрека за развој шаха у Босни им Херцеговини, а уједно ће и мајсторима послужити као одличан тренинг пред разне међународне уткамице у овој години.

Колико се досад зна, из Београда ће суделовати мајстори Ђаја, Јаношевић и Андрић, из Љубљане Пуп и Млинар, из Новог Сада Тот и Авировић, Вршца велемајстор Костић. Од мајстора Југословенске армије на турвиру треба да суделују с Божић и капетан Марковић. Из Загреба су позвана дво, јица претставника, међу којима је мај стор Рабар.

Увод за ова такмичења претставља гостовање нашег интернационалног мај стора Трифуновића у Сарајеву, који је одржао две симултане продукције предавање. Из Сарајева Трифуновић је продужио пут за Шрну Гору. где ће у свим већим местима приредити симултанке и предавања.

Шаховско слепило На недавно одржавом четвртом шам=

пионату ФНРЈ у Београду се де. сио заиста необичан случај шаховског слепила у партији између младог фФуде рера и мајстора Срећка Недељковића: У жестини борбе Фудерер се залетео и оставио свог коња небрањеног. На опште .запрепашћење Недељковић није запазио ту грубу грешку свог противника и није однео фигуру!

Пре неких 15 година на бечком шампионату догодило се да је један мајстор задовољно устао од шаховског стола и пришао мајстору Палли који се налазио у једном углу дворане: „Да видите само како сам фино играо! О. својио сам пешака!“ — Палда је занста отишао ла поглела, а затим се 32чуђен вратио натраг: Јесте, ви имате пешака више, али зато фигуру мање!“ — Мајстор се пренеразио и пребледео. Појурио је шаховском столу и имао Је | заиста шта да види: ов је за оног пешака грешком дао фигуру а није то ни приметио, Наравно да је после те констатације одмах предао партију.

Најчешће је узрујаност узрок шахов ског слепила. Некад чувечн велемајстори' Нимцовић и Рубивштајн у отсуд= ној партији на једном турниру били су толико узбуђени. да су узастопно пропустили један другоме да даду мат у два потеза.