20. oktobar
Ели НРАЕИГ
СТРАНА 4
Постоје сви услови да Београђани имају | МЕ ~
| 4) па МИН ји а "| __ „Основно у Народ_ ном фронту Југославије од увек је било и
јединство маЧишћење Народ- | фронта од реак- | ционарних појединаца | |
шој земљи после ослобо ђења ниједног момента није се постављало питање снаб девање грађана хлебом, јер је хлеба било свакога дана, у одре ђеним квотама обезбеђеног снаб девања, а у прексн се показало Ла су те квоте довољне, нарочито после њиховог повишења за 50 грама. И поред тога што је грађанство било редовно под мирено хлебом, ипок се дискутовало о хлебу због његовог слабог квалитета, Грађани Београда чешће су указивали на слаб квалитет хлеба. Међутим, ва побољшању квалитета хлеба нису се предузимале све могуће мере које су стајале на расположењу Повереништву трговине в спабдевања ИОНО.а н Градском предузећу за Хлеб, Испитивањем _ узрока слабог квалитета хлеба установљено је
да Градско предузеће за хлеб
није организовало коптролу ква литета производа, чији би задатек био да утиче на побољшање квалитета, открива слабости У пронзводњи и бори се за њихо во отклањање,
Градско предузеће за хлеб до сала се углавном борило на по већању капацитета, да би се омогућило, да се задсвоље потребе Београда у снабдевању хлебом, док се по питању побољ шања квалитета нису предузпмале потребне мере, и овај про. блем био је запостављен,
Поред нелостатака у досалаш њем ралу Градског предузећа за хлеб било је и објективних узрока, који су утицали на слаб љење квалитета, а против ко. јих Градско предузеће за хлеб није се енергично борило, нити је по тим питањима имало потребну помоћ Повереништва. Узропи који су утицали на слаб. љење квалитета били би: неједнака мељава, због чега није 0могућено стварање стнадарног типа брашна, а што игра важну улогу у пронизволњи хлеба; слаб квалитет огрева итд. Све ове слабости узрок су слабом квалитету хлеба, што је имало за послелицу да грађани Београда нису снабдевени увек све жим н добрим хлебом, Због сла бог квалитета, веће количине хлеба нису искоришћене у сврху. исхране, већ је добар део хлеба бацан. Није ретка појава да се виде у двориштима мензи и радничко . службеничких ресторана у кантама за помије ве ће количине хлеба, Ова појава није ретка ни у домаћинствима.
Ако се анализирају узроци „слабог квалитета хлеба, долази се до констатације, да није поклоњена потребна пажња производњи хлеба од мешаног браш.на, како код справљања квасова за тесто, мешње теста и пе.
Београду н у читавој на- |
чење хлоба, тако н у његовој
| дистрибуцији која није обезб
еђивала у продаји свеж хлеб. Хлеб се производи од недовољ. но зрелих квасова, а приликом печења у пећи лепио се један за други због чега хлеб није до вољно нарастао, кора се дебело формирала и испуцала. Произволња хлеба није организована и усклађена са трговачком мре-жом да се обезбеди потрошачу у свако доба свеж хлеб, Услед тога потрошач је већ код саме куповине добијао хладан и ста. „ри хлеб. Због свега тога београдски потрошачи нису могли у потпуности да користе своје квоте хлеба за исхрану, ја то значи да се питање побољшања квалитета / хлеба неопходно поставља и да се оно мора решити како у интересу потрошача, тако и у интересу чувања фондова. у
Испитивањем је установљено да се квалитет хлеба може знат во побољшати спровођењем сле. лећих мера: да се пронаводе векне од ! килограма; да се организује производња тако да
- потрошач у свако доба може до бити у трговачкој мрежи свеж хлеб; да Градско предузеће за хлеб обухвати на подручју Београла што више производних је диница, не тежећи само централизацијн, чиме ће се постићи уштеда на превозним средствима, јер ће више производних је диннца лакше снабдевати трговачку мрежу; да Градско пре. дузеће за хлеб организује контролу производње хлеба чиме ће се обезбеђивати мешење хлеба од зрелих квасова да се приликом печења у пећи хлеб не лепи јелан за други итд. Повереништво трговине и снабдевања МОНО.а предузеће мере да се у локалној млинској инду стрији организује контрола мељаве у пиљу стварања стандардног типа брашна и, утицати да се Градском предузећу лодељу је огрев бољег квалитета, и сличпе мере. Оваквом организацејом производње хлеба, потломогнута од Повереништва, знат во ће се побољшати квалитет хлеба у потпуности задовољити укус потрошача н решити питање коришћење квота олређених за обезбеђено снаблевање,
Побољшање квалитета хлеба могло би се постићи још у већој мери ако би се приступило производњи _ чистог пшеничног хлеба на бази расподеле 80 од сто у хлебу и 20 ол сто кукурузном __ брашну. Овај начин производње могуће је спровести утолико пре, јер то дозвољавају повећане квоте од 50 грама извр шене у 1048 години. Производњу хлеба од чистог тшеничног брашна на овој бази расподеле спроводе већ више градова у на
Зашто нема довољно робе
по градским посласгичараицама/
осластичарнице, поред осталих радњи које служе за задовољење потреба грађана, доприносе бољој исхрани трудбеника допуњујући је извесним састојцима неопходно потребним човечјем организму. Да би градске посластичарнице могле да задовоље потребе грађана, требало би отклонити неке недостатке који ометају правилан раз вој ове занатске гране. У Београду има пет градских посластичарница. Израда колача за продавнице врши се у једној
радионици која је снабдевена свим модерним _ уређајима, потребним за ову врсту производње. Али, и поред технички
савршене радионице, поред 90особља које се свестрано залаже на послу и које је дало и два ударника, грађани Београда нису снабдевени колачима У оним количинама које би задовољиле по+трошњу. Градске посластичарнице сав материјал потребан за израду својих производа набављају на слободном тржишту. Да би се, унеколико, задовољиле . потребе грађана Колачима, потребно је утрошити дневно 150 килограма бе лог брашна, 700 комада јаја, поред бутера, масти, шећера, о раха и других потребних артикала: Да ли ће се све те количине сировина нани на београдским пијацама или не, углавном зависи од дневне тржишне ситуације. Због тога се и дешава да посластичарнице некада остају без колача, док радници стално раде У једној смени, с обзиром на маплу производњу. Да би се посто+ јеће стање колико - толико поправило, тражена је дозвола за откуп мамирница из унутрашњости, али су надлежни одбили овај захтев. у
Поред тешкоћа у вези са набавком материјала, постоје и дру ге препреке У раду посластичарница. Док приватне продавнице обично израђују колаче у неком
едељењу које је сметнтено уз саму продавницу, дотле, као што смо већ навели, градске посласти чарнице добијају робу из радионице која је доста удаљена _ од центра. Да би се колачи доставили продавницама потребно је имати подесна превозна средства, чиме градека радионица уопште ве располаже. Колачи се често преносе на обичним 1мпедитерским колима, па, мако покривени, ипак су изложени прашини, нарочито када дува ветар. – Поред тога, недостатак плехова за преношење робе сетежава и успорава транспорт, јер због тога не могу сви колачи у исти мах да буду превезени. Особље запослено по продавницама често седи без посла, због недостатка робе.
Саме продавнице су нехигијенске и неуређене, а има их па чијим споредним просторијама тр че пацови. И поред интервенције Завода за дезинсекцију ситуација се није много поправила. У канцеларији предузећа приликом смењивања руководства ново руководство је наишло на доста несређено стање. Није установљена никаква контрола у вези са издавањем материјала, нити се знало колико се колача производи од једне одређене количине сировина, Поред тога, нису постојали људи задужени по појединим секторима који би еносили одговорност за учињене гре штке, већ се грешка пребацивала са једног на другог.
Потребно би било више пажње обратити на ову важну грану нашег занатства, По плану за 1949
. годину предвиђено је да се отво-
ри још десет градских послаетичарница, Ако се не обезбеди пра вилно енабдевање потребним материјалом за израду довољних количина колача, ове продавни» це неће испунити свој задатак. У њима ће се и даље продавати 'боза „а особље ће седети незапослено, ;
бољи квалитет хлеба
Напао пао иаша таван вовотеивовевавава аи вовивиттопРавпаниеоава на риаамнивввиоооеоввв репова
"шача игра важну улогу, Ради
"остало; са. шој земљи, и то је наишло на ног одобравање потрошача, Јасно је да добар квалитет. свежега хлеба у исхрани потро-
који су се
тога се пристуша спровођењу потребних мера које ће обезбедити производњу бољег квалитета хлеба н на тај начин омогућити потрошачима Београда да правилно користе своје квоте одређене Уредбом о обезбеђе
ном снабдевању. _Д. С.
та“,
де ен пааињанаанавинисања испитивани славила >
;
Домја играчка пне.
__ још увек се увлаче у Фронт с циљем да га разбију — само јача редове Народног фрон
(Програм _ Комунистичке | партије Југославије). —.
ит.
| Управа за ра
сравномеран прилив дрва ва београдским дрварали. НА ма, у току ове зиме, 0увукл | | тежавао је снабдевање __ Београђана. Осим тога грађани, . који су узимали дрва на поједи ним стовариштима, нису били У могућности, у већини случајева, да тестеришу дрва на самој др вари, Најчешћи разлог био тај што многа стоваришта пре-
ИЦ.
дузећа „Огрев“ немају моторне тестере. Због тога су грађани
били приморани да плаћају при~
ЈУ 80] ОТОба.
Ирачке које се продају У Беотраду нису “ ни лепе, ни здраве, а веома скупе
До своје седме године, док не ступи у школу, дете у игри учи, стиче искуства, упознаје се са „светом. одраслих“, развија своје умне и телесне моћи.
„Игра је начин упознавања детета са спољним светом, игра је за децу учење, игра је њихов рад, игра је за њих озбиљан облик васпитања, игра је насушна и прека потреба дечјег организма који расте“, — рекла је Крупска.
Најмилији друг детета у игри, оруђе којим дете
| НЕ: х Е5: 2 МИЛКА 5 ствара своје сопствене мале светове, подражавајући „великим“ стварима и створовима које види око себе, помоћно васпитно средство без кога се не може замислити здрав и правилан одгој детета, неопходна потреба његових првих година живота, по мишљењу свих педагога света, јесте дечја играчка. У најразноврснијим играма, помоћу дечјих играчака, испољава и развија дете своју непрекидну потребу за активношћу и покретом, у њима је најживље запослена његова машта која једнога дана може постати плодна и стваралачка. Играчка потстиче развој читавог низа позитивних умних, телесних и моралних особина детета.
Играјући се лоптом, обручом, конопцем за прескакање им“ „кеглама“, развија дете своју телесну снаху, гипкост, брзину и епретност удова, Конструктивне играчке: шарене коцке, минијатурни грађевински материјал, алатке, помажу развоју његове љубави према раду, иннентивности, стваралаштву и стрпљењу. Дете се у игри стварно учи и навикава на стваралачку делатност. А дубока је истина у речима Макаренка: „Какво је дете у игри, такво ће бити у раду кад одрасте.“ У игри са луткама, чулавим мецама и разним другим животињама долазе до изражаја најнежнија и најчовечнија осећања деце: љубав, брига и старање према слабијима, према има који су им поверени, пожртвованост им несебичност. Дечје склоности и обдарености, још нејасни облици карактера, све се то одражава итром и даје могућности добром педагогу да их искористи и упути у најбољем смеру.
Али свака играчка не делује васпитно на наше најмлађе већ, напротив, ако не одговара потребним условима, може да утиче штетно на њихово здравље и васпитање, Играчка треба да буде, пре свега, реаљистичка, да приказује животиње и ствари онакве какве су у природи, правилно упрошћена и стилизована, Треба да буде складних облика и боја, да васпитава укус детета и смисао за лепо, да нема оштрих ивица нити да буде обојена нездравим 6о+ јама. Нарочито је важно. да играчке које се дају најмлађима буде такве да не могу озледити и да су хигијенске. Мграчке од крпа је тешко прати,
| те по јаслама м обдаништима могу бити стални раз-
носачи зараза, Миа
Родитељи, васпитачи, педагози, сви они који се = баве васпитањем деце, па и сви они који загледају =
' излоге београдских продавница, знају да су „дечје 2
играчке код нас, у великој већини, нехигијенске, = неестетске, непедагошке и недостижно скупе. утро 2а дају се дрвене, лоше изрендисане играчке, слабо-из- 2 рађене и неукусне животиње од крпа, за које јез тешко рећи шта прететављају, лимени аутомобили, = оштрих ивина, „меце“ са цветним шарама, дречећи 2 арене куце са њушкама фантастичних облика. Цене, било укусних играчака које су у мањини, = било тих наказа, достижу толике висине да без-5 број малишана могу само да их прижељкују. лепушкаета лутка, скромне величине, има врло нескром- 2 ну цену од 700 динара, а да и не говоримо 0 оним," већим, „бебама“, које стају 1500.
Жазардне игре: „Човече не љути се“, рулет, ра-= зме „трке“ са коцком претстављају посебно зло које= треба искорењивати. У дечјој игри не сме да одлу-=> чује коцкарска срећа, већ умни, вољни напор, ве-2 штина и залагање који буде спортски дух, дух плељ=> менитог такмичења. =
Многобројни су узроци проблема дечјих игра 5 чака, који се озбиљно поставља у васпитању деце:
ВЕРЕ
нашег града. Али је свима њима корен у још не-=
довољном ехватању важности овог васпитног средљг ства код надлежних фактора, 8
Дечје играчке се не израђују код нас, централизовано, на једном месту, нити под каквом државном контролом, већ их израђује и велики број непозва- =
,
_ вања људи из индустрије могле би се уклонити
жењера, који су се латили тога посла да се не би запослили негде у унутрашњости, Они се не руководе у своме раду неком жељом да задовоље васпилне захтеве већ искључиво зарадом.
Министарство просвете НР Србије предузело је кораке још: 1947 године да побољша стање играчака у нашој републици. Зато је, при овом министарству, тада, основана комисија за оцену ми одобрење дечјих играчака. Чланови комисије су педагози, дечји лекари, претставници Министарства просвете и Министарства народног здравља, претставници УЛУС-а, и масовних организација. Задатан је комисије да оцењује и издаје одобрења за моделе дечјих играчака и даје упуства ради њихове израде. Комисија може да даје и саме моделе, које израђују стручњаци за примењену уметност, Да би што већи број произвођача предавао своје моделе комисији, Уред за цене укинуо је порез на луксуз за сре играчке које се производе уз њено одобрење. Остале играчке продају се уз порез на луксуз, што је један од узрока њихових високих цена. Упркос свим тим мерама, од свих произвођача играчака У целој НР Србији само њих 16 је поднело своје моделе за оцену и одобрење. Комисија је издала само 53 одобрења за производњу разних модела играчака који су одговарали васпитним, естетским и хигијенским условима. Произвођачи одбијених модела нису се потрудили да прихвате сугестије комисије, већ производе, м даље, играчке, какве им падну ма памет. Међу моделима које је одбила комисија има им светло-плавих орлова и чудних ружичастих медведа ва позлатом им свакојаких других наказа за које се не зна шта су. Комисија за оцену и одобрење играчака шаље сваком произвођачу писмен одговор, уз одобрен или одбијен модел, са упутствима за даљи вад и даје препоруке за добро израђене моделе,
Број произвођача који подносе моделе на одобрење, а марочито квалитет и обдик играчака које су у продаји говоре речито да се питање играчака не може решити док се комисији за оцену и одобрење играчака не да већа одговорност и садржина рада, Неопходно би било једном уредбом забранити сваку производњу играчака без одобрења комисије за оцену м одобрење играчака при Министарству просвете НР Србије. Тиме би се поставила основа за решење и свих осталих питања у вези са производњом квалитетно добрих м јевтиних играчака.« платити
слана ист
За израђивање јевтиних и квалитетних дечјих играчака треба добро организовати њихову масовну производњу. Наша индустрија није досад показала довољно разумевања за ово поље рада. Под руководством Главне дирекције за примењену уметност већ скоро годину дана ради фабрика за израду играчака у Београду, зли се бори с великим тешкоћама, нарочито у набавци материјала. Играчке се могу израђивати од разних отпадака, првенствено дрвета, гуме и алуминијума, С мало више разуме-
лаљи пратити се у темтћону
тесари
| |
веће тешкоће у њиховој производњи. Да би биле приступачне деци свих грађана, треба их ослободити пореза на луксуз. Јер дечје мграчке нису зуксуз већ потреба,
Организације АФЖ покушале су својим радом м умешношћу да надокнаде недовољан број играчака У дечјим обдаништима м јаслама. Многе су жене у томе постигле лепе успехе, као у Првом рејону, где су израђивале многе и врло укусне играчке, Али су њихови напори недовољни. До данас ни надлежне власти, ни масовне организације, нису довољно учиниле за начелно решење питања дечјих играчака, нису га готово уопште ни покретале,
да би се решење овог важног питања поставило на најправилнију основу, позивамо родитеље, педагоге, васпитаче, дечје лекаре, претставнике масовних организација, људе из трговине им индустрије, да изнесу евоје мишљење, предлоге и сугестије, ла кажу шта би требало учинити да наши најмлађи дођу до играчака које ће потпомоћи њихово изра» стање у свестрано развијене трудбенике наше земље.
У току ове тодине биће оборена цена тестерисања дрва дну снагу одредиће тарифу
"лико се не пријаве,
· скове Управе за
ЈА
ватним тестерашима по 160 до 200 динара за метар, ДОК се на моторним тестерама плаћа 40 динара за тестерисање по ме.
тру. у 7 Предвиђа се у току ове годи, не успостављање моторних те. стера 10 МНОГИМ београдским др варама, То не значи да ће још ове године укинути право приватног тестерисања. Оно немогућно све дотле док се у потпуности не оствари равноме. рам прилив дрва по дрварама аи омогући тестерисање на моторним тестерама СВИМ грађа пима који следују дрва на кар. те. | Данас се врши пописивање те стераша у Београду. Сви тесте. раши који раде приватно _ по Београду, морају се при јан Управи за радну „а УН ада г : Пра ај неће добити дозволу за тестерисање. Тестераши ће носити број на капи или катуту, Под тим бројем би. ће У исто време заведени у спи радну снагу, Дозвола за тестерисање без ре. гистарског броја не важи. Тесте раши ће морати да раде по та. рифи која ће им бити олређена и да се строго прилржавају ње. Шта вите, неће моћи ла олбију позив грађанина ако их овај позове на тестерисање дрва. _ Тиме ће се узети у заштиту грађани и трудбеници Београда од ове врсте шпекулације.
Али питање исања, без обзира на тестераше, решиће се. једино на тај начин ако се 1) рејонским _ стовариштима _ дрва. успоставе моторне тестере и о-
могући грађанима, равномерпим _
довозом, подизање дрва,
Нису тестераши радили само |
свој посао у Београду. Неки од
њих су се бавили и шпекулацијом, У записнипима и судских саслушања могу се ваћи многа имена тестераша којп су шпеку. лисали нарочито инлустриским и прехранбеним картама.
Порез многи нису плаћали. О. " бично када би тестераш дошао. у Београд, он би платио извесну суму, за одобрење тестерисања, коју је био обавезан да плати, а сваки даљи траг губио би му се после тога. Успостављање евиденције у Управа 34 радну снагу омогућиће контро. лу службених органа над њихо вим ралом, који је често сумњи. ве природе. За сваки прекршај Одрелби, било у погледу одређене тарифе за тестерисање или тестерисања без олобрења Упра ве ва радну снагу примењива.« ће се казпа у новчаном износу до 9.000 динара, |
Млађи тестераши неће лобити дозволу за тестерисање. обзиром да су физички злра
биће укључени у _ привреду
одредиће ам се пут, према њиз“
ховим способностима ка личвој изградњи, у живот социјалистич ких људи, непознат за њих до данас.
У току ове године, биће Београђани у могућности да много јевтиније тестеришу дрва, а на-
5
5
|
! |
ша привреда добиће нову радну снагу за социјалистичку изград. њу земље.
„Кроз Народни фронт врши се најши ре, најмасовније подизање политичке свести маса и њихово ПОЛИтичко васпитање у духу социјализма“. (програм Комунистичке партије Југославије).
ПЛНОАИИВИВаИВО НИВА НОно ври КАРИ ААО нарави кинонниннаовинлиннРРапниннницинининини оанннншн ни као ри напона АнНОНЕ
Салта есешагад АРА а
|