20. oktobar

На Таш-Мајдану, који је свој камен дао за древне грађевине Београда, у Кошутњаку у коме се прослављао Празник рада и под кишом и на

сваком другом невремену, јер је у Београду био

забрањен, па гоњен и кроз ову нашу бреговиту шумицу, — ту су данас филмски атељеи по друте Установе предузећа „Авала“ и „Звезда“.

„Ззвезда-филм" је предузеће савезног, а „Авалафилм“. републичког значаја. МИ једно и друго имају своје људе и на Таш-Мајдану и у Кошутњаку. Спровели су концентрацију своје технике и на тај начин постигли велике успехе. И даље постоје „Звезда“ и „Авала“ са својим засебним уметничким руководством. Међутим, уједињени су атељеи, кино-фабрика и остала техника која је потребна за производњу. Ма да су уметнички кадрови одвојени м ту је тесна сарадња.

Ова два филмска предузећа, која имају свој центар у Београду, а, · разуме се, врше снимање свуда где је "потребно, предвидела су да у току „ове године остваре седам филмова, али се надају да ће план производње пребацити, јер ће дати и осми филм.

„Авала“ снима филм „Заробљеници“. Сценарио је написао Бихаљи-Мерин по своме роману „Довиђења у октобру". Редитељ је Густав Гаврин. Љу“ биша Манојловић дао је за „Авалу" сценарио „Ввелике жртве“, где описује крагујевачку трагедију. Режија Радош Новаковић. Оскар Давичо спремио је сценарио „Човек који није имао среће", који се још разрађује. Међутим, ближи се крају рад на нашем првом дечјем филму. Филм је с луткама. 3ове се „Пионир и двојка". Сценарио је дала Вера Јоцић, која и сама режира. Изгледа да ће ово дело бити завршено идућег месеца.

поред ових уметничких филмова „Авала" ради

и—пна документарним филмевима. досал је сними.

ни

ља 6 фискултурних фФилмова, 13 месечника и 5

·" нионирских прегледа.

Белика пажња посвећује се подизању уметничких и стручних кадрова. у

„Звезда“ завршава филм „До победе", који је носио радни наслов „Мајка Катина'. (Сваки филм, док је још у раду, има свој наслов који се назива радним; доцније, ако се нађе неки бољи, рад-, наслов бива замењен правим насловом). Сценарио за овај филм, који је посвећен борби грчког народа за слободу дао је Оскар Давичо, а редитељ је Никола Поповић. Владимир Погачник написао је сценарио и води режију филма „Прича

Проучавање народних игара

организовало је

за културу и уметност ИОНО-а Београда .

а четири године, од завршетка рата до денас, београдска друштва с пуно елана и добре воље прилазила су изучавању и обради народних птара 1 на томе пољу имала лепе успехе, Ипак, међуградска такмичења а фестивал Народне омладине Југославије показала су да треба још дубље залазнти у изворност народних игара а у начин извођења.

Повереништво за културу и уметност ИОНО-а Београда одржава семинаре за проучавање изворности појелиних народних игара из разних крајева

52 у

Ускоро почиње такмичење драмских секција

културно уметничких друштава

д 15 априла до 15 маја ове године одржаће се такмичење драмских секција 1 културно-уметничких дру-

зато се пред управе наших кул турно-уметничких друштава ставља као задатак да раду драмских секција поклањају

квалитету ако свака смена није дбрађена, улога усавршена и научена. А то се све постиже једино уредним доласком и дисци-

по-

више

о фабрици“:

штава Београда. пажње и да у припремама за плинованим радом. Прошлогодишња _ такмичења Уу- такмичење УЗМУ најактивнијет позо! пи комад метничких друштава показала су учешћа сви чланови драмске, У“ Рио „ који се нала. високе квалитете драмских сек, метности зи'у припреми извесног др. ва, У “ ут “ - не може се обрађивати одвојено

ција на пољу позоришие "уметно“ сти. Запазила се да су данашње аматерске групе достигле много већи нипо него што је то био случај са глумом предратних аматерских група. тај резултат произашао је из нових услова нашега живота, из масовног у чешћа трудбеника У драмским секцијама, из социјалистичког такмичења које је захватило куле турно-уметничка друштва. захваљујући повољним условима за рад, друштва су добила могућност да разнију, и даље развијају, своје стваралачко спате, омасов љавају своје. драмске секције # постижу све боље резултате.

У припремама за овогодишње такмичење прамских _ секција, културно-уметничких друштава Београда, __ велику улогу играће искуства из прошле године, Јер, није довољно имати само услове, него искористити мскуства у но

вим условима,

приииниаанаа авва пвпетваа ваваљаввинивовпаравпрривипавоаавиоа

У оцењивању успеха _ узимаће се у обзир разне околности и У слови под. којима је секција ра» дила. _

Жири ће оцењивати рад сваке секције, а нарочито рад секције на подизању квалитета драмских претстава. Квалитету, као битној особини драмске уметности, мора се посвећивати велика пажња У свим драмским секцијама.

У обзир ће улазити и број о бухваћених чланова у драмским секцијама, као доказ рада члан ства на омасовљавању позоришне

„уметности,

Радној дисциплини у припрема» ма треба посветити велику па» жњу. Сузбијати изостанке, нема» ран однос приликом проба, а ра звијати _ заузимљивост, дубоку преданост раду и тачност у по" слу. Од уредног доласка на про" бе јависи успех комада и његол квалитет, Не може се говорити о

пиваавааванива маил амвавлаиававвваива давала вани

од живота и времена када се радња комада одиграва. Потребно је познавати то време, _ друштвене обичаје и навике, класни каракчер друштва, околности по којима је писац радио и његов политички однос према владајућој класи, Руководиоци драмских група дужни су да путем предавања

"разрађују комад који је у при-

преми, упознавајући извођаче са животом и временом самога дела, са писцем. ЈЕ

да би друштва лакше савлада ла одабрани материјал за такмичење и постигла што веће успехе потребно је да драмске секције користе стручњаке за драмску уметност при Градском _ савезу културно-уметничких _ друштава. Њихова помоћ много ће им допринети у припремама, обради улота и режији, У њиховој свакодневној активности уочи претстојећег такмичења. ,

2 уафног пазауршитића

Године 1867 било је оддучено да се позоришна зграда подитне на простору иза стамбол-капије, где је етајала једна запуштена турска мошеја, звана Кара-џамија, Камен темељац положен је 18 августа 1868 а радовима је руководио архитекта Бугарски. зЗграда, подигнута у лепом ампир-ети ду, била је завршена крајем ле» та 1869 године, За осветљење про сторија била је од Кара-џамије начињена мала гасна која је допније експлодирала. Прва претстава У новој згради приказана је 39 октобра 1869. ж

ђ Кара-џамија испод Стамбол капије :пробтор где је подигнуто данашње Народно позориште.

2у Народно позориште, првоби» тан изглед, Доцнијим рестаураци јама зграда, у лепом ампир-стилу, потпуно је изменила свој. из-

клед

а Ф 5 > = =

Ћу,

ипинининн нил

Ово дело говори о изградњи им успеху м рад је сада у пуном јеку. За коју недељу ући ће у производњу „Чудотворни мач", чији је сценарио написао Воја Нановић, углавном пре ма бајци „Баш-Челик“. Писац је у исто време м редитељ. Почело је снимање „језера“, за које је сценарио дао Југослав Ђорђевић, а редитељ је Радивоје-Лола Ђукић. Бранко Ћопић завршио је сценарио за филм „Мајор Баук".

Жао документарне филмове даје „Звезда" своје „Филмске новости".

Осим тога, постоји и као засебно савезно предузеће „Документарни филм“, које такође вредно ради на остварењу својих задатака.

За мало времена учињено је много. Наши људи који су се посветили филму покушавају да достигну оно што је пропуштено, јер све до Осло бођења нисмо могли ни слутити какви ће се див» ни уметнички мравињаци створити на Таш-Мај дану, у Кошутњаку и у толиким другим местима наше земље. Поред кратких документарних _фил•мова осам уметничких за једну годину, биће произведено само у Београду. Некада наши највећи позоришни уметници умирали су остављајући за собом само успомену код оних који су их гледали и забелешке о себи по новинама и часописима,

Жада говоримо с људима на тап-Мајдану и жошутњаку нећемо чути од њих самохвале, нето углавном паметне бриге како да њихово дело буде успешније. Основни су проблеми подизање кадрова и квалитет сценарија. Жале се на мали одзив људи од пера. Ових дана оснива се-Стручни савет, који ће сачињавати редитељи, камермани, спенотрафи, композитори и други који "раде -на-- филму.

Повереништво ·

итше земље. Једанпут месечно, засада, одржава се семивар за стручне руководиоце пародних ита» ра београдских друштава. Поред стручних руко> водилаца, семинарима присуствују и најбољи игра» чи фолклорних група из разних културно-уметничких друштава Београда. На овим семинарима играчи из разних крајева наше земље изводе игре. Али. један играч може приказати само једну врсту игре — краја у коме живи, На семинару, жоји обично траје два дана, ипрач изводи народне мг онако како се оне стварно играју у томе- крају, без стилизације п без примеса које би негативно утицале на изворност игара. Због тога а играч мора бити из народа, из сеоске средине, веран претставиик игара нашега села, свога родног кра“ ја Само тако може се извршити дубоко проучавање народних игара. Прво треба проучити игру извесног краја, па опда стварати па њеним оспо“ вама стилизацију која би била садржа јна и верна извору. Без дубоког познавања народних игара, њихове 'изворноста, не може се имати правилна оцена, пи поставити добра основа за даљу изград“ њу и стилизацију фолклора.

Последња семинар, олржан пред претставницима двадесет четири уметничка друштва Београда и нашим најбољим стручњашима ва фолклор, показао је“ вилико интересовање код, љубитеља народних игара, Изведене су итре из Врања и околине. На семинару посматрачи бележе запажања у своје свеске, а после учествују У заједничкој дискусији, Ту се нарочито пази на танчине, које се врло често губе ни изостављају, јер прилтком стилизације народних игара у нашим културноуметничким друштвима не бивају обухваћене.

Следећим семинаром предвиђепе су буњевачке игре. | Играче одређује срески просветни отсек дотичног среза. Приказаце се игре из разних крајева наших република. Засада долазе, у обзир семинари из Македоније, Србије, Босне ш Херцеговине, Хрватске и Војводине.

Ови семинари много ће допринети не само упоанавању, уздизању и омасовљавању народних ита“ ра, већ и 'историском изучавању нашега фолклора, стварању паучне литературе о народним играма, Као што је Вук изучавао народти језик и скуп љао народне приповетке живећи међу народом, тако се и прави, изворни фолклор, може проучити једино помоћу људи из парода.

Обрада семинара с дискусијом допринеће да се постигну већи резултати на великим такмичењима културних друштава и на фестивалима, који ће се одржати у току ове године. б

ва њи = | | [= = = = = ~

пеици а и а или

Бооградок = бМЕлиотно 1 Ввнанц

препуне су читалаца

| д Калемеглана до Железника, који је отско-

ра постао саставни део нашега главнога града, Београд има многе библиотеке. Оне Као да причају историју борби, страдања

а напретка Београда.

Код Калемегдана је, у једом бившем хотелу, Народна библиотека. Од кафанске дворане поста“ , ла је читаоница, од хотелских соба просторије за : канцеларије. У првом броју „Библиотекара“ др: Мираш Кићовић даје исцрпан и занимљив извештај о прошлости, садашњости м будућности ове установе, ;

Народна библиотека основана је у Београду 1839 године и док је имала добре руководиоце, • док су се о њој бринули Ђура Даничић, Јанко Шафарик, Стојан Новаковић, Јован Бошковић; Милан Ђ. Милићевић и други, она је напредовала, али већ један од њених последњих управника, Јован Томић, осетио је да се: властодржаца ње- 7 гова времена много мање тиче књига чего оних од | пре сто џ више година. Библиотека је била у згради једно бивше фабрике коју је сопственик, · када је зидаб подеснију зграду, по скупе новце продао држави, Нико се није. бринуо за ; библиотеке новим књигама, нико да се она обез-- ) беди од пожара ч када се тражило пола милиона, у буџет се уносило сто хиљада динара. Првога : лана рата, 6 априла 1941 после подне, Народна #', библиотека је погођена запаљивом „бомбом. Би- „" блиотека је била закључана и суседи су узалуд покушали да гасе пожар. Зграда је горела три дана.

Неоцењиво наше културпо наслеђе горсло- је а изгорело да се великим трудом сала обнавља. И наша Народна библиотека за коју се спрема пова зграда, палата која ће одговарати намени 7, ове високе установе, увелико је већ обновљена , врло много напредовала. Када буде саграђена палата која ће захватити простор већи од једнога , хектара, оно земљиште између Калемегдана, Ра-

јићеве, Кнез Михашлове и Уауњ-Миркове улице, . биће већ у њу унето више стотина књита. Ала што је. најважније, ова ће зграда уз подршку чародних власти и народа имати могућност ва велики развој. Моћи ће да прими пет милиона КЊИга, имаће неколико читаоница, од којих ће једна бројати пет стотина места, једна ћо бита за #0вине и часописе, једна за омладину, једна за децу, · свака са сто места. Предвиђене су читаонице за ретке књиге, предвиђене су дворане за предавања, конференције, свечаности. У згради ће бити и једна мала штампарија са «њиговезницом, фотографски атеље, одељење за хигијенско одржавање књита итд.

Од бомби је била поштеђена, али од пљачке није друга београдска библиотека, Уннверзитетска, Из ње су за време окупације непријатељи доста однели, али с новим књигама којима је допунила своје магацине, ова библиотека броји већ преко пола милиона књига и рукописа.

И она очекује нову. зграду која ће одговарати огромном интересовању за науку и уметност која се осећа не само у Београду него и у целој земљи. Њена велика читаоница прима 76 читалаца, оне мање око 50, али кад се читаоци стесне, у Библиотеци може да ради око 150 њик.

Док Универзитетска библиотека не добије нову аграду, могло би се питање овог малог броја места за овако велики број студената решити па тај начин што би факултети отворили више већих чи таоница у којима би студенти читали своје табаке. Овако око 600 студената понекад тражи места у овој својој кући, која само четвртину може да прими. Кад би факултети имали довољно читаоница, студенти би долазили само због опих књига које сами немају. .

Универзитетска библиотека увелико прима из целога света књиге, у првом реду научне, а иностранству шаље паше. Разуме се и сва паша нова издања налазе се на њеним полицама и у њеним каталозима,

Градска библиотека помаже п Народној а Универзитетској, како би што већи број читалаца дошао до књига. Она има н дечјих књига, посвећузући нашим најмлађима нарочиту пажњу. Али, осим тога, она је узела на себе н ту дужност да свесрдну помоћ пружи и сеоским читаоницама, у првоме реду онима које се налазе у непосредној околини Београда. Наилазида је па томе на доста тешкоћа. Тако, на пример, у Вишњиши | постоји читаоница којој је Градска библиотека обећала помоћ у књигама, али те књите неколико мосеци нису подитлнуте. и ,

Читаоница у Железнику пружа сасвим другу слику. Уписано је око 500 чланова, управитељ основне школе води бригу о читаоници, а омладина приходом са разних својих приредаба омогућује да се стално купују нове књиге.

Ако знамо да Београл има још и многобројне друга књижпице, школске, од основних школа па до универзитетских семинара, рејонске пи сипдикалне, међу којима се истиче читаоница, Јединствених овидиката Југославије у Дечанској улици, онда с радошћу морамо _ очекивати подизање Нових палата за бео-

жаришта науке и уметности, нових градске библиотеке, .

богаћење