20. oktobar

СТРАНА 4

у ~

Укључење радне е у привреду

мо години, трећој години Петдгодишњегт плана, предвиђају се у читавој нашој

подизању _ низа објеката многи други. Да би се тај

читав план рада за ид го' дину што успешније остварио,'

„потребна је ангажовати нову рад-

ну снагу. Како се у Београду да-

нас оскудева у станбеном просто__ру, па према томе нема могућ-

ности за довођење радне снаге из унутрашњости, потребно је искористити сву постојећу радну резерву у Београду, коју највећим делом сачињанају жене.

Само за Градско _ саобраћајно предузеће било је потребно у јануару месецу 300 нових кондуктерки; а за текстилна предузећа било је потребно 79 жена.

Ради _ укључивања нове радне снаге у привреду, нарочито жена, а да би се план потреба нове радне снаге за Градско саобра' ћајно предузеће, за текстилна и

друга предузећа што пре испуХ нио, покренута је преко органи

зација Народног фронта анкета

о' расположивој незапосленој

радној снази. У том послу треба-

ло је нарочито да се ангажују одбори АФЖ, обзиром да жене сачињавају највећи део незапослене радне снаге. Градска управа за радну снагу разделила је | 6.000 формулара за пријављивање оних које желе да се запосле.

У свакој улици задужен је један

члан Фронта да врши попис

Требало је да се ова анкета о

расположивој радној снази пре-

ко организације Фронта заврши до 15 фебруара. Међутим, како су организације Фронта биле веома заузете предизборним припремама, а мало и због недовољне одговорности према овом врло важном послу, анкета није завршена до 15 фебруара и рок је продужен до 25. У многим основним организацијама овај посао пописа расположиве радне снаге схватио се као чисто техничка ствар. те према томе није објашњаван

значај и потреба укључења У

привреду, и сасвим је разумљи-

во да ни до 25 фебруара анкета није показала добре резултате.

Разлог неуспеху ове анкете ле-

жи још м у томе што није било

довољно координације у раду и-

змеђу рејонских управа за радну

снагу и рејонских одбора Народног фронта. ;

До 18 фебруара (Градска упра-

ва за радну снагу, захваљујући

лошој организацији посла у рејонима, нема даље резултате) на свим рејонима _ попуњено је од подељених 6.000 само 9850 пријава.

Од тога је само Шести рејон по-

слао 806 испуњених пријава, а о-

стали рејони или нису послали

ни једну, или су послали мали број. Тако Први рејон до 18 фебруара није послао ни једну при-

јаву, Други рејон је послао 14.

Трећи — 18, Четврти — 48, Пети — 19, Седми ни једну и Осми 10

;

пријава. прво, требало би најоштрије поставити преко организација Фронта да се та анкета о расположивој радној снази потпуно оконча у току марта месеца. Да би се то постигло с треба на свим фронтовским конференцијама, како по групама тако и по основним организацијама, стављати на дневни ред и питање радне снаге. Затим, требало би међу члановима Фронта широко, кроз све могуће форме, агитовати о значају укључења у привреду како би се заинтересовао што већи број незапослених, И

– .

службеника. У овој години ће се још већа пажња обратити на развој економија, које треба да постану гљавни центри из којих ће трудбеници до-

бијати, поред обезбеђеног смабдевања, | потребне артикле за шсхрану. Радничјко - службеничке економије ће: испунити свој задатак снабдевача

људи, ако се и управе предузећа м установа заинтересују за њихов што бо љи развој. Управе треба да одобравају

кредите који су нарочито потребни

младим екоњомијама,. које још не моту да се издржавају из својих сопствевих средстава. :

До септембра месеца прошле године било је у Београду 25 екстжимија са 1.140 хектара земљашшта. Ове тодине ће се многим већим предузећима у. установама или групама предузећа доделити земљишта у Шанчевачкиим Риту и

~ . = . |

Предузеће „Пролетер“ метално – мндустриско налази се на самом уласку У село Жарково. Потодан положај предузећа пружио је мотућности за оснивање радничко - службенинчке економије у непосредној близини.

да би се одишла цела економија, виделе све леје, пашњаци, њиве, стаје за краве, штала за коње, обори за свиње, остава у којој су симетрично поређане каце са купусом и чабрице са туршијом. таван препун сена, — тре ба доста времена, а и вештине, с обзиром на терен раскаљан снеговима и кишама. који, ретки сунчани дани раног пролећа, још нису стигли да осуше. " Сетвени план који је, за ову годину, сачинила управа економије, наговештава дане испуњене радом, за којима следују сни у којима ће се убирати плодови тога рада, плодови који ће трудбеницима „Пролетера“ бити извор нових снага у савлађивању производних задатака. На 25 хектара добре, масне земље, којом ' располаже _ економија „Пролетера“ засејаће се и засадити: јечам, зоб, кукуруз, пасуљ, кромпир,

Џ | "не 17 прасића, бљештаво белих и по-

РАДНИЧКЕ ЕКОНОМИЈЕ

_Тррошшља година Сила је година у жора“. Стара је м свима позната изрека да је „сваки почетак цежак“. И ежанемија „Гролетера“ је издржала кризу почетка. Данас, сона већ може, базирајући се на стеченим искуствима, да. ликове и добит планиране сетве. 623.000 динара улотиће се ове године.у радо-

бро ухрањених крава. Њихова набрешла вимена дају сваког јутра 50 до 60 литара млека. ТО густо млеко, које не подлеже никаквом „крштавању“, добијају радници фабрике. Било је прошле године 80 свиња у соорима ековомије. Радници су ове зиме добијали месо и маст. Обор се прилично ислтразнио. Остало је 21 свиње за приплод, а остале су током зиме покљаше. Од нове годи-

ред тусљог блата у обору, почињу да попуњавају упражњена места. Не може се ни једна економија замислити без теглећих коња. Економија „пролетера“ ишх има 5, крупних и сјајне длаке: Они служе за орање и вучу. да би се здравље четвороножаца У оборима м стајама добро одржавало, сртанизовано је да ветеринар дође свао жол четвртка. и прегледа стоку. Тако, ве могу да се десе никаква изнена~ ђења. р Око 30 радника запослено је на ежономији. Кочијашта, људи који раде зему, баштована итд. Они раде 8 часова дневно, а све време које проведу у раду на економији преко тих)8 часова, “~ засебно им се плаћа. Радници и намеу штеници предузећа не показују наро> чито интерсовање за радове на економшји и не учествују у њима. То су махом занватлтеје, и занат их је лишио љубави за пространством поља сејање јечма или зоби, за сађење лука и привезао их за столицу.

Ту, на домаку Београда, одвија се жинот једне економије, испуњен радом који градитељима социјализма олактшљава бриге око исхране и пружа им добру и обилну храну. У околини Београда, Земуна и Панчева има још таквих економија на којима се сада, У прве дане пролећа, почиње са интен-

, зивним радом, који ће трајати до дуве, а према направљеним пшановима, _ боко у јесен. У првим данима свог ства наравно без неких страшних (непогода _ рања и борби са тешкоћама око оргапраћених градом, плодови ће донети, низовања свег пословања, било је мнопрема прорачуну, 745.000 димара прихо- | го тешкоћа. Данас, радничко-с б6-

Са економије ..! к

да. Ова година ће, уствари, бити годи- · ничке економије постају мала пољо-

на која ће показати стварне: резулта- привредна добра, са којих се убирају те, у њој ће земља дати све''од себе, плодови које земља обилно пружа ако јер ће се ићи већ утрвеним "стазама. се добро обрађује.

Р. п.

Градски слет

уна месеца ове године одржаће се у Београду градски сдет. Пре слета, по свим рејонима спрове-

шће се јавни часови. На слету ће учествовати 16.000 фискултурница, фискултурника и чланова Народне тех нике. Градски слет треба да прикаже снагу и развој фискултурног покрета нашег главног града и да послужи за даљу мобилизацију фФискултурника У изградњи социјализма у нашој земљи. Посебно, слет ће бити и смотра успеха гимнастичке организације, која иако млада постиже значајне успехе.

Градски слет ће се састојати из два дела. Пре подне ће се одржати дефиле, а по подне наступ на стадиону. У дефилеу ће учествовати гарнизон Југословенске армије, хиљаду спортиста, чланови "Народне технике, рејонске стрељачке дружине и друге фискултур не организације. На стадиону вежбаће се у осам категорија по вежбама које је прописао Гимнастички савез Југославије. Затим ће 600 најбољих вежбачица извести квалитетну градску вежбу. После тога, наступиће градитељи Новог Београда, трудбеници предузећа У Раковици итд. На стадиону ће се одржати и завршна такмичења у народ-

ЗНАО А АНЕ А БН БЕН Пена

ом вишебоју, под паролом „ајбољи бацачи, најбољи скакачи и најбржи вежбачи слета“. Спортисти ће приказати разноврсност рада спортских орканизација, неразвијене спортове у Београду као хокеј на трави, рвање, дизање терета итд. Одржаће се и бициклистичко такмичење, а чланови Народне ;технике изводиће на мотоциклима разне фитуре. На крају наступа београдски гарнизон ЈА даће две тачке.

Припреме за слет већ су отпо Основан је слетски одбор од мнретставника народне власти, Народне омладине, синдиката, Фронта и других» организација, који ће се старати за све припреме и увежбавање. · |

Припремање вежби за слет треба да постане свакодневна садржина ' рада гимнастичких ортанизација за овај период. Сви чланови друштава треба да уче вежбе, а на слет ће ићи само-набољи. Слет треба схватити и каљусредство за омасовљење гимнастутчке гортанизапије и за подизање квалитека нашже гимнастике,

Већ за прве три недеље припремања слета испољиле су се неке трешике"које што пре треба откловити, прво; на увежбавање «не- долазе увешт. уости ЈВО ДИ.

чиме се ствара паметња у припремама. Ово доводи до честог понављања већ пређеног градива. Друго, пије се водило довољно рачуна о знању ишпструктора у погледу физичке културе. Тако сада раде са неким групама и људи који врло мало познају гимнастику и уопште физичку културу. И најзад, У неким организацијама се још није по чело са увежбавањем, а многа предузећа још нису добила вежбе. С обзиром да до слета има само још три месеца, друштва која то до сада нису учинила, треба што пре да почну са припремама.

Слетски одбор је формирао неколико одељења која ће се по-својим секторима бринути за припреме.

"Припреме за слет треба везати са жросом, народним вишебојем и такмичењем за значку фискултурника, јер ове гране садрже низ слетских елемената. Гимнастичка организација је већ толико јака да је у стању да све ове гране спроводи напоредо. Исто тако, за увежбавање треба антажовати све учеснике прашког слета, који су на Једанзестом свесоколском слету освојили једну од највећих победа нашег фискултурног покрета.

БОРЕ ВЕНЕ ИЕ РБ ПАЈЕ НИНА а

Треба отворити поглед на градилиште Новог Београда

+ елика калемегданска алеја | поред Сане. била је им досада најпосећенија с 06зиром на широку панораму што је она пружа, а која се протеже од контуре Земуна, десно, све до обриса Авале, сасвим лево. Одувек је постојала потреба код Београђанина, који је становник града на две реке, да с времена на време изађе из склопа "асфалта и грађевина и одмори свој поглед на овом пространом видику. Од прошле године,

међутим, појавио се још један моменат који доводи на ово калеметданско савско шеталиште све више и више шетача. То је изградња: Новог Београда.

Наш човек се дубоко интересује за изградњу Новог Београда, због тога што он у њој учествујући исто сматра својом дужношћу, као и повластицом, да прати израстање новог дела града на обали Саве, треба му пружити пуну могућност да задовољи ту своју потребу. Због тога је ну-

жно да се од, данас делимично

уређеног шеталишта, начини пријатно и удобно „посматралиште“, а да би се то постигло потребно је да се уреди не само "најшира торња стаза, већ и све ане ниже, што косо просецају калемегданску падину према Сави. Најпогодније би, свакако, било, а не не би захтевало ни много труда ни трошкова, да се на мадини према Сави начине степенасте паралелне терасе, шире од; досадашњих стаза, са клупама и оградама према падини. ј

Овако уређена падина растере-

тила би главну шетачку стазу и омогућила у пуној мери Беогр=Ђанину да прати израстање новог дела свога града, одмарајући се притом од свога посла. Поред тота, сви они пословни путници, што. свакодневно долазе у Београд на обданицу или краће време, а чији се број пење често до 30.000 дневно, могли би, по завршеним пословима, да се ту заиста одморе, јер је редован слуу чај, да сви они сматрају да нису видели све ново у Београду, ако не „обиђу“ ове радове и не виде како они изгледају са калемегданске падине, како би могли

својима да испричају шта су видели. Исто тако, учесницима конгреса, конференција, слетова, фестивала, штафета и свих масовних скупова у нашем — главном граду могао би се пружити, у оквиру њиховог програма за 6оравак у нашем граду и пријатан одмор на овој преурећеној падини, која преко једне од наших двеју великих река отвара видик на ово велико градилиште.

| С обзиром да већ улазимо У пролеће са радовима би требало пожурити, јер је већ први сунчан недељни дан показао како се Београђани интересују за радове на левој обали Саве: велика калемегданска алеја на води била је скоро непроходна.

"свим прогресивним

ши >

У 1 == =.

= а БЕЕо == = =г=== е:-= == 5 = == == је „==

=== + = аи ЕЛ ===>

о “ 2] |

У сенци Статуе слободе

ког рата посве је па. ла завеса са Статуе слободе: четири _ фамозне слободе, на које се сваког | часа позивају вође републиканске и демо-. кратске странке САД, нису БИшта друго нето пропагандни трик — пародија демоћ „атије и слободе. Ко да поверује У слободу збора м удруживања када фашистичке ортанизације и владини органи спроводе нечувени терор над америчким црнцима и Американцима7 поред. нерални секре"пове, .

осле другог свете

многих може ли Луј Сајан, ге тар Светске синдикалне федерације, ровати у Слободу коју проповедају Труман. и реакционарне вође Америчке федерације рада и Конгреса индустриских организацијат Разуме се да не може. Јер У оном часу када је он пре неки дан ступио на америчко тло, иако делегат Француске У Економско - социјалном савету ОУН, задржан је неколико часова на аеродрому — дозвољен му боравак само у области Њујорка и ма под условом да не даје никакве изјаве и == одржава говоре. - .

луј Сајан не спада у категорију оних странаца — шпијуна које влада САД наме. рава да „увози“. Он није обухезкан предлотом закона одбора Претставничког „дема за оружане снаге, јер као сви истински демо-

· крати не даје америчкој обавештајног слу-

жби „важна обавештења" о земљама иза „гвоздене завесе". премћ томе Сајан и стали демократи из Европе, који долазе У САД, не моту се одмарати под високом заштитом Статуе слободе. Они, напротив, могу још боље да сагледају стварно лице четири слободе на које се позивају амерички егеспанзионисти. ! чудно је само да америчке власти нису од Сајана отворено тражиле да се у Еко. номско - социјалном савету заложи за империјалистичку политику Волстрита,

њ ~

Зелербахова „брига“ за италијанске раднике

ве видније се испољава „брига" америчких експанзиониста за италијанске раднике: даномице фабрике се затварају или раде, као што је случај у Северној Италији, само три дана недељно; не. запосленост расте, хиљаде радника преко моћи, без отказа, бацају се на улицу. Мемс Зелербах, администратор Маршаловот плана за Мталију, израдио је један план мталијанске радне снаге. План у њетова влада а сложио се и де

о коришћењу ра

је

Таспери. Овај план је посве једноставан —

састоји се У „извозу“ италијанских радника у прекоокеанске земље, у руднике живе и бакра, у пусте крајеве Јужне Америке где

постоји само један закон — бич послодаваца, где нема никаквог система социјалног осигурања, Тамо ће стотине хиљада итали-

јанских радника радити за интересе америч-

ких капиталистичких компанија, а господари њихова живота биће незасистни бизнисмени. Но, бизнисмени траже зараду и на почет_ ку сваког посла. Опи су је и овог пута осигурали. Италија нема довољно транспортних средстава, путничких бродова, па се за превоз радника побринуо Џемс Зелербах. двеста хиљада италијанских с" Радника биће транспортовано у прекоокеанске земље ородовима типа „Викторија“, оним расходованим америчким бродовима који су за време. рата искључиво превозили стоку и лако кварљиве ствари. Италијанским радницима, који су бачени на улицу услед маршализације њихове земље — скспанзије америчких меснопола и демо хришћ ке капитулантске

политике — мистер Зеле је наменио суд бину модерног роба обславајући му куле и градове.

Од кула и градова неће бити ништа. Над радницима ће висити кнута послодавца, То је смисао „брите" Зелербаха за радничку

класу Мталије.

А ·

Нацисти — гарант!

еколико статистичких података показује да се у послератној аустриској

републици нијс ништа променило У поређењу са предратним стањем. Нацисти из сенжерменске ; рије, из доба аншлуса још увек заузимају важне положаје У државном апарату. Такође број нациста се није смањи.

Године 1934 у Аустрији је деловало 80.000 нациста ва прикључењу Аустрије немачкој. После аншлуса нацистичка странка порасла

је за 500.000 чланова. Од завршетка рата до данас ни у једној окупационој зони, сем совјетске, није спроведена денацификација. Тачније речено, денацификација у Фигловој републици извршена је заиста вешта — да је поведени поступак против више од половине нациста обустављен, а сами судови су ослободили преко 38 од сто осумњичених. После такве „доследне> денацификације остало је у аустриском државном апарату. преко 460.000, то јест, преко 90 од сто члано

ва бивше нацистичке странке. Рехабилитовани нацисти, у мно:о случајева до су извињење због узнемиравања. Разлика, дакле, између Хитлерове и Фиглове владавине — подржавања нациста састоји се само У томе што у послератној аустриској републици има 40.000 мање „пуноправних грађама" — нациста него пре десет година.

Ови „пуноправни грађани", према којима се са нарочитим пештовањем односи 6беч. ка камарила, заузели су многа : ећа места у свим аустриским провинцијама, а нарочито у Словеначксј Корушкој. Њима је лодељена дужност гарантовања „пувих" националних и културних правакао и кору- ,

шким Словенцима!