20. oktobar

РМ "РА

МАМА

_ уметничка

езултати просветне И културно-уметничке де“

латности Народног фрон

· та у Београду током 1948 године били су потврдни; крај свих ограда и замерака које су чињене и могу се чинити, они значе да су просве“ ћеност и културно-уметнички живот престоничких маса на“ предовали и у шириву и у дубину премапрошлој години, захваљујући вишестраним ак» цијама Народног фронта.

Чак и на терену на коме је сад већ све теже и теже помаћи црту, ма и за длаку на више, на таблици успеха, као што је евиденциски картон о" писмењавања, и на томе терену се није заостало. Само су на око ситне ове бројке и чињенице: — 1 јануара 1948 године било је 2.941 неписмено лице а у току године доселило се у Београд још 1.321, дакле, заједно 4.262 лица, од којих је научило читати и писати 1.365, а још данас учи на течајевима 1.018. Према томе, још увек је необухваћено 1.879. Мада се и то чини знатна и болна брајка, она је, ипак, мања од лањске за читавих хиљаду и шездесет и два (1.062). Од тих заосталих, у наопаком смислу одабраних, теже је да нас приволети и једнога срицању азбуке а још теже баратању писаљком и пером, нето ли и пре саме две године стотине њих, које су доскора“ шње несрећне просветне прилике у нашој отаџбини осудиле биле на „слепило код очију“. Јер ти заостали, ти по следњи, јогуцасти аналфабети, ти ће тек постепено нестајати са последњим траговима окорелих предрасуда. „Али тај природни процес, ту природну последицу социјалистичке из градње — опште описмењавање убрзаваће Народни фронт помоћу Савеза културно-просветних друштава коме је ове, 1949 године, поверено да организује, — нарочито на градилиштима, аналфабетске течајеве.

Но ова акција не служи самој себи, евиденцији и статистици; она служи просвећивању маса, оспособљавању маса да се културно и идеолошки изграђују. Радноме човеку који је научио читати и писати Народни фронт ствара одмах услове, пружа му прилике и средства да се стеченом писме“ ношћу користи. Ту су читао нице и књижнице, ту су предавања и претставе културно: уметничких дружби и група читалачки часови, литерарне вечери. Само је у нашим фрон товским књижницама било читача прошле године 168.228, што је знатан успех за срођавање маса са књигом, јер професионални, да их тако назовемо, читачи не улазе у овај број, они се налазе међу посе тиоцима Народне библиотеке, Универзитетске, факултет ских, семинарских, стручних, школских и синдикалних књи жница. Само на 348 предавања било је 103.145 слушалаца. а на 35 књижевних вечери до 8.000 посетилаца.

Знамо каква је мука данас добити улазнице за позоришта, за кинематографске прет“

у шћ броју „20 октобра“ вели др. Александар Белић: „Турцизми су се знатно свели код нас, и поред тога што код нас није било претеране пропаганде за чишћење од туђих непотребних на. носа“. -

Шта: су турцизмиг Шта германиа, | мир Шта галицизмиг Шта варвариз.

ми»

Варваризми су речи страног порек-

ља. Такве су рели некада љотребне и не морају се, па се чак и не мо. гу преводити. Варваризми _ могу да

буду и дословно преведени туђи из, рази. Турцизмима називамо оно што вам је остало из турског језика, га. лицизмима оно што нам је дошло од Француза, германизмима немачке речи и изразе у изразе у нашем језику. Некада је заиста било много варваризама у нас. Средовечни Београђани сећају се још да се завеса зва. ла фирапта, глумац актер, ходник конк (по немачком ганг), претсоб-

_ље форауза (по немачком форхаус),

зид дувар, дашчага талпара, стакло срча, улица сокак, слика контрафа итд. Скоро сви ови варваризми не

лују се данас у Београду или се ретко чују. Остали су нам, међутим, многи "рђави преводи израза, нарочито немачких, Као што је, на при. мер, израз назови ме телефоном. То значи да ви некога позивате да 08 каже за вас да сте телефон. (Имамо народну пословицу: ,Назови ме лонцем само ме немој разбити.“) | Као што малочас рекосмо, има варваризма који остају и који ће остати у језику, нарочито оне речи које су такорећи интернационалне, јер их без мало употребљавају сви народи: 8утобус, телефон, телеграф, граматика. медицина, доктор, механика, план и томе. сличне, | 1

Народни френт Београда и његова просветна и културно-

делатност .

ставе, за које било културно. уметничко вече. Све је то живи доказ да су, и поред жестоко захуктале градивости и радиности баш фронтоваца, њихови културни прохтеви веома порасли и да све више из дана у дан расту. Ито је једно питање које очекује да га бар постепено решавамо кад га, на опште задовољство, убрзо не можемо решити, то је питање равномерне, периодичне и одговарајуће расподеле улазница, не по начелу „лај што даш“ и од случаја до слу. чаја, већ свакоме у одређеним размацима оно што му одгова“ ра, „што му душа иште“, Сва та питања и све те акције на културном уздизању и просветноуметничком задовољавању Београђана — у што спада у првоме реду кидање са дилетантском аљкавошћу која још: доста вређа са позорница, са подијума, на ради“ ју итд. — идуће године не само што неће и не сме се умањити већ мора се наставити још и јачим темпом, иако Народни фронт непосредно неће стићи да води и спроводи ту културно-уметничку политику, Народни фронт 1949 године има да средсреди све своје сна“ ге и сву своју пажњу на при вредно изграђивање и на по дизање животног стандарда. Али, зато, овај други задатак поверио је Савезу културно:

просветних друштава који је,

на крају крајева, и сам народнофронтовски колективи народни орган на ономе другоме плану. И његове све органи“ зације сачињавају фронтовци, а ови, по положају, по функцији, по струци и личним на хођењима, осећају у првом реду обавезе које су им Пети конгрес КПЈ и Други конгрес КПС задали, у погледу на из вршење плана о преображају наше народне културе у културу по облику националну, а по суштини социјалистичку.

Вељко ПЕТРОВИЋ

ултурни и забавни жи“

вот Београда развија се“

све више из дана у дан.

Тај расиват социјалистичког живота испуњава да“ нас сва предузећа, и све шко“ ле, почев од основних па до факултета Београдског универ зитста. Читав тај културни полет развија се у просторија“ ма културно-уметничких дру“ штава, двораца предузећа, салама гимназија и високих школа. Али многа друштва и установе не посвећују пажњу тим просторијама, хигијенским условима У којима раде, при“ премају и изводе своје програ-

"име и одржавају своје игранке.

У питању је, на првом месту, чистоћа. Чланови културтоуметничких друштава обично су наши трудбеници који раде до осам часова дневно. Слободно време посвећују култур“ ном уздизању. Баш због тога, у културној разоноди и одмору, треба им пружити чисте и здраве просторије за рад. Многа предузећа и друштва запоставили су своје просто“ рије и сале. Слојеви блата и прашине томилају се на патосу, на истом месту, тде се вежбају народне игре и припре“ мају програми. На тај пра: шњав ваздух мало ко обраћа пажњу. Друштва која су потпуно средила услове рада, за брањују својим члановима, на пример, улазак у салу, где се врше припреме и пробе, са ци“ пелама. Такве су резултате по“ стигла друштва: „Будућност“, у Дому културе Сењак, „Бранко Цветковић“, У Штросмајеровој улици, „Абрашевић“, „Радоје Дакић“ и „Бранко Крсмановић“. Али то није свуда заведено. Зато се нечистоћа, у задње време, појављује _као општа појавау просторијама друштава. Нарочито се испоља ва у салама за приредбе и игранке. Та је појава запажена у предузећу „Давид Пајић“, У палати „Риунионе“, у Првој женској гимназији, „Зеленго“ ри“, основној школи број %, 18, 19, 23. пивари 7 јули, шко. ли „Војислава. Илића“, "Дому културе Шестога рејона иу Петој мешовитој тимназији. Има и још изразитијих приера. ма јеврејском прихватилишту,) у Улици Високог Стева“ на, постоји сала која се уопште не користи. Премда је са“ ла врло велика и лепа, страшно је запуштена и прљава.

· Испуњена је поломљеним на-

2 И Бе

ВЕРЕ ЕТЕН ПОЕНЕ ОБАВЕ ЕВЕ ЕПЕРНЕ

ВОЈО

ису узалуд народне песме, приче и пословице назване народним благом. Фолклор је опште блато целога човечанства, фол-

клор од игре и песме па до шаре на хаљини и кошуљи или резбарије на преслици.

ни ову народну ризницу,гово завешта. ње многих поколења нама и нашим раку и покрету, сликар костима да потомцима. Реализам је већ помало нам прикаже што тачније сликовиту занемаривао народну уметност, тако- народну ношњу, а сценограф наш кр. / звана „модерна" и „декадентна" као шевити крај, двориште воденицу. је како да је и заборавила на њу. Тадашњи песници повлачили су се од свота

Романтика је умела да високо це-

народа у ону злогласну „кулу од слонове кости“ па је чак ми један наш песник тога доба желео да његова пе-

сма „буде одвећ лепа да се

свиди

сваком, одвећ горда да би живела за

друге",

ла

нографским Занемарена од просвећених а народа, она као да је била 0.. субене да вене и. свене. |

свог

Народна уметност животарије у читанкама, у уџбеницима, еткњигама и витринама. синова

а прелазу наце романтике и реа-

лизма имали смо доста примера да су наши писци често са доста, 'успеха искоришћавали мотиве народних при-

ча

за своја уметничка дела. _ Ако упоредимо само Вукова „Два

новца", коју је причу он забележио

у Новоме Саду, и Глишићеву комеди-

ЈУ

„Два цванцика", коју“ је писац

пренео у једну србијанску паланку и

суседно село,

видећема како је лепа

шала старе приповетке зачинила ду“ _ хом ово осредње позоришно дело.

је

Наши музичари умели су и рании у то доба да богате своја дела

духом народне музике и њеним мо. тивима. И наши стари сликари воле-

ли

су да на својим сликама прикажу

народну шару и друге ликовне обли-

ке

живота народног, Сетимо се само

рукава на кошуљи Косовке Девојке,

где

Урош Предић иде до правог е=

нографског сликања.

Долази тада онај низ година када

и књижевност, и музика и сликарство

све га де

снију везу с народом, 'зумљиво што, ници

пет

генда",

мештајем за које се не зна порекло нити право својине. На бини се налази врло леп клавир, који пропада под наслагама прашине и ђубрета. њему весметано стоји, не боде-

више губе везу с народом из косу поникли, па напуштају и обра» старих народних мотива. У наше доба, које тражи што при» сасвим је ра. на пример, на позорНародног позоришта имамо баСтевана Христића „Охридска леу коме је и игра народна и

На — дворани

и јединства, Врло су неуредне и прљаве, а нарочито под и прозори. има преко педесет разваљених и расклиматаних

ПОВОДОМ ПРЕМИЈЕРЕ „ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА Народни мотиви у уметничкој обради —

· вЕро с онога свијета", чији је ли-

ЛОРА ЕРЕ ЉЕТИ РРА ЈА ТАНА РРРЕЗА ТРЕТИРА НА ВЈ ТО

„Сале треба да буду огледало =. Културноуметничког живота

валидског дома, Трг Братства очајно је стање. и

ЗИД Ба А УУ 7 = а Д

___ СТРАНА 5

ЖАК + >

вернија духу народне музике, да је и стилизују, али да се не удаљују нипошто због те стилизације од оног " основног, оног изворног, што је у нашој песми, што је у њеним речима и у њеној музици.

„Еро с онога свијета" претставља Један пример такве обраде не само у музици, него и у самоме либрету. У причи коју је Вук забележио, Еро | није неки поштен човек. Он је. зло-

музика из народа води порекло. Разумљиво је што на истој позорници имамо отскора и Готовчеву с оперу

сатав ивево нарави таиивавитвевеанавнввивенизааназивнимивиаипаеоазевзиневаивевивитвтаввааарпокеввор виа везвиаавапававаа ва вававнаавааававанвавоа вечна

брето писан по истоименој причи. а музика сва прожета духом народне песме и свирке, баш као што се, и кореогваф трудио да стилизује наша кола остајући што вернији томе ко-

употребио сујеверје једне буле, казао . долази од њеног рахметли мужа с којим је заједно био на ономе свету и на превару однео новац да би покојник имао за шта да: купи каве и дувана, а онда преварио још и њенота другог мужа и украо му ко+ ња. Либрето износи ову шалу из народне приче, али оправдава Еру: он није лопов него само шаљивчина који | жели да се нашали с богатим обесним сељаком. Њему није „благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго". То је Ђула, газда.Маркова кћи из првога брака. И док при ча Ерин поступак оправдава само тиме што је он учинио зло злотвору бегу, дотле у либрету нема уопште праве крађе, него само шале, |

Народне умотворине дају нашим пис цима великих могућности да их обраБују и за децу. Гледали смо неколи+ ко лепих дечјих филмова који је совЈетска филмска уметност израдила по руским аб скаскама. У Кошутњаку спрема се већ м Један наш филм чији је сценарио написан по „Баш Челику" и другим народним бајкама. Музика ће бити У духу народне Му. зике, костими и декор такође народни. То је један леп и велики почетак искоришћавања народнога блага на корист и на радост наших најмлађих. Али ни писци, ни сликари, ни музичари не треба да стану на овоме. Наша народна уметност је с правом цењена и поштована у целоме човечанству. Зато ни бајка, песма, игра, ниједно "уметничко дело народно ме греба запоставити и оставити да чами нетде закопано у библиотеци или музеју. Када је то благо народно оно заиста народно треба да буде и данас и даље. Иначе, били би то прави

На београдском радију слушамо сва-

кодневно обраде народних песама. Има људи који сматрају да не би требало. певати и свирати обраде, нето „оригиналну песму". Међутим, народну песму често, када чујемо и од народног певача, слушамо је баш У његовој личној обради, Она је живеИма пева-

а МоРаЛа бе и мења 62 а закопани ћупови са златом, које су ча који ће песму парни ониа сте аса па шати, има их који Бе је/у – 7 траже нити умеју да их нађу. Наши уметници имају дужност да

ж. в.

арочисте ту песму, да она буде што

Јадиненневенита оте ивве виа ниовванатапвитатевиоилвтиави ови орети трио рвитио

споредни, који води преко терасе пружа свакоме слободан приступ. Браве су поломљене, завесе поцепане, а клавир је пезакључан. Оваква сала мо же да служи свему, само не

ИОНО Трећег рејона поседује одржава салу у Улици сррашше д'Еџерев. Просторија У је прилично оштећена и нечи ста. Бетом, који је уместо пода, сав је изрован. Позорница

ћи никоме очи, расклиматана столица. У сали је и клавир друштва „Никола Тесла", које је хтело да закупи просторије. Изгледа, да је чишћење сале „забрањено“. Сала је за

"кључана, свакако, да неко не

би повредио савршенство прашине и паучине, У горњој и доњој сали Ин-

столица. Основна средства за нема завеса.

одржавање чистоће, чишћење и прање паркета, заборављена су. Нарочито је запуштена доња сала која се користи за изложбе. Како су обе сале на •· терет буџета Централног од“ бора РВИ Југославије, не схватљиво је такво' стање. Повереништво за просвету

у себи.

ријем времену, у пустош

ватрене:

ар (ба 21 ЛАРСИАНА. Огагџраса

„Мали конак“ -— Оригинална фотографија волу. 21х15- у - Музеју града Београда

Ланашња Улица маршала Тита.

Средином Х]ЈХ века Београд се почеб развијати и ширити и изван старог аустриског шанца. То

ширење ишло је с једне стране У

падине и поред обале реке, а са друге стране У

правцу данашњег трга Славије. На

разијама биле су баре и ледине, а. бивца улица

' На месту данашњег президијума“надјазио се такозвани „Мали конак", који је срушен када је после 1882: године архитекта Бугарски подизао данашњу зграду. Чињеница да се један угледни српски по-

- литичар населио изван уобичајеног простора га ста-' новање, ударила је основе данашњој улици Мар-

правцу савске

данашњим тТе-

краља Милана није ни постојала. Место „Ново“ _ шала Лита, која је убрво постала једна од најжив-

и „Старог“ двора било је такође пусто 'и подводно, а забележено је да се на то место ишло у лов на патке. То земљиште откупио је Стојан Симић, бивши претседник Савета и на њему подигао око сре-' 6 дине прошлог века велику зграду такозвани „ве | лики конак“, која;је све до 1903 служила као двор. у: о .

љих и најлепших улица ЈВеограда, прави мали бу“ девар, засађен са два реда кестенова. Фотографију. 1876 тодине, Он је у Србију дошао заједно са ној! ском генерала Черњајева. ' Мен че У О у а први 2

Изгледа да је Повереништво просвете забо“ равило да, и њихова сала тре“ ба да има мало „просветног“

Дом културе Петог рејона, у Шестој мушкој гимназији, мо же да се претвори, у најско-

Главни улаз је закључан, а,

антици канитициаес нирвани ннннннринарАрнЕ рашире ан Ии д Н

ономе чему је намењена. Ме тла и вода једина су средства за чишћење сале.

Дом културе у Земуну налази се под бригом Повереништва за просвету. Мноштво о штећених столица разбацако је по сали. Две слике, доста праштњаве, украшавају читаву салу. Незакључани клавир са“ свим је нечист и оштећен. У ходнику се налази још један неисправан клавир, чији је сопственик непознат. Прљавштина је очита. Чистача немају, а салу чисти ко први стигне и коме је пре потребна. Буџет постоји код Пове“ реништва за просвету, алт је нејасно зашто се не користи.

Свакако да би сала Месног синдикалног већа у Земуну могла да послужи као пример непажње према културној у" станови, Пре свега, то није сала, То је, боље речено, подрум у очајном стању. Велика прљавштина са безбојним зидовима, без украса и слика. Инвентара нема: На позорници, која пружа ружан изглед, налази се неколико изобличе“ них столица, а позади позор“ нице клавир, без ногу, сме штен на четири столице. Незатворен, он је испуњен отпа“ цима папира, сламе и пепела. Са дирки нестале су емајлиране плочице, а механизам је скоро сасвим упропашћен, Зи“ дови влажни. Осећа се задах устајале нечистоће, Сала је отворена и не закључава се.

То су само неки примери, али не и једини. Али ако треба говорити о културноме жи“ воту, о забавама и игранкама у предузећима и установама, онда треба говорити и о из гледу сала. Треба поћи приме“ ром Инвестиционе банке, Сту“ дентског дома „Иво-Лола Ри“ бар“, Савезне планске комисије, Народне банке, Мини: старства пошта и других.

· Потребно је да и друге установе увиде значај и важност добрих хигијенско-здравствених услова у њиховом весе“

коју ' доносимо снимибд је руски фотограф Громан/| слом, полетном и новом ства“

"ралаштву. Сала треба-да буде "огледало, живота и рада културно„уметничњих._ друштава, предузећа, установа и- школа.

: позиви ванила