20. oktobar

чћима и 'установама.

но пилана

длуке Другог пленарног заседања цк КПЈ јасно потцртавају извесне не. правилности у _ планском чувању и трошењу робних фондова. Досад у располатању робним фондовима није било довољ» но будности, тако да су контрол ни органи наишли на много пропуста, расипања и злоупотреба. Неки људи запослени у нашој трговинској мрежи схватили СУ «вој позив као средство за њихово лично богаћење и снаблевање. Вршећи „штекулације. и крађе, па. м натомилавајући робу У продавницама, нису ниједног тренутка помишљали да је то роба намењена радним људима, ла закидајући на мери и .искоришћавајући необавештеност појединаца колико робе треба да ппиме, — они узимају од ралног човека, који, улажући све напопа у производњу, треба да обезбеђене намирнице добије неокрњене. , :

извесни неодговорни елементи у нашем трговинском апарату влужили су се разним видовима ситних и крупних крађа, те тиме

реметили правилно снаблевање трађана м штетили робне фон“ дове. б

Мрегледом потрошачких и иш-

дустриских карата наишло се на неправилности у примању потро~

зпача, на обезбеђено снабдевање

• У њиховом правилном распоређи-

· 760 кг сапуна за прање, 762 кома-

вању на поједине категорије, као м 'на извесне злоупотребе. У Наредби о одређивању — потрошача којима .се обезбеђује снабдевање јасно је назначено да потрошачи који су снабдевени _ предметима мсхране из сопствених извора немају права на обезбеђено снабдевање. Међутим, многа прелузећа и установе пренебрегла су ову тачку МНаредбе и преузимала на обезбеђено снабдевање људе који су поседовали имања ка селу н" са њих се обилато спаддевали, Пораст потрошача обезбеђеног . снабдевања растао је из дана У дан и није био у сразмери с порастом радне смаге по предузеТо показује а није било "довољно будности

три (ријему људи на обезбеђено снабдевање, него чак ла су, у неким случајевима, вршене у

том погледу и злоупотребе. Изветени кућни повереници, као и повереници по предузећима, раслолатали су извесним бројем негвидентираних потрошачких индустриских карата. које су давали коме су они хтели. Трговинска инспекција је открила у овом "погледу доста неисправности у пословању.

_ У продавници текстила Теразије број 6, приврелни помоћник Србислав Николајевић, примао је поништене јединице за текстил,

Дешавало се, исто тако, да се намирнице купљене од сељака плаћају тачкицама.

Ириродно је да је овакво пословање с потрошачким картама исцрпљивало робни фонд, што је, # друте стране, реметило правилно снабдевање радних људи, Јер

· Баобраћају полумилнонсног Београда ·

потребне су нове снаге

пругама и улица

ногобројним трамвајским

у расподели и чувању робних фондова

" деце),

најнезнатнија _ неправилност У издавању карата изазива — неправилно црпљење робног фонда, што неповољно утиче на целокупно _ снабдевање — становништва. Поред злоупотребе с потрошачким картама трговински контролни ортани су открили и низ друтих неправилности у вези са чу-

вањем и расподелом робних фондова. Димитрије Марковић, Предузећа за угоститељство,

директор земун, купио је три свиње за прећусеће, отерао их својој кући и продао предузећу по вишим комерцијалним ценама. Он је, био у вези са набављачем преду- | зећа Алексом Наранпџићем и заједно су вршили разне шлекулације. Адолф Храњец, пословођа колонијалне продавнице број 16,. у Земуну, крао је обланде из радње и продавао. Приликом прегледа џродавнице констатован је мањак од 39900 кг шећера. По·словоћа колонијала број 23, У

замлао, па месо и маст

поред тога,

кафе, 250 пирипча м 4,500 кг сапуна. Раде Опалић, пословођа продавнице у Кнез Михајловој улици 23, резервисао је текстил 32. своје пријатеље, кадгод стигне нова роба. Пословођа задруге на Белим Бодама, која снабдева 2090, потрошача, држао као залиху

је

да сапуна за бријање, 600 кг уља, 130 кг кафе, 1.700 калупа сапуне за руке, 100 кг пиринча (ова кКоличина претставља следовање за 400 деце, док је продавница на | свом снабдевању имала петоро Што је најинтересантније, пословођа је свакога месеца тражио да му се додели нов контингент робе.

Ови примери сведоче со разним неправилностима, које штетно де- | лују на налзи робни фонд. Бајвне| ше се шпекулише намирницама којих нема у довољним количи“ нама, као што су кафа, чоколада, пиринач, сапун и које се могу продати по скупе папе, . |

да би се избегле све преваре,' крађе и шпекулације које утичу на чување и расподелу робних фондова, потребно је ла трговинске инспехције појачају свој рад. тх стална и свестрана контрола допринеће да се мноте грешке исправе, мноте неправилности оте, клоне и да се разни штеточински слементи удаље из нашек трто-, випског апарата. Јер, правилни, јим руковаљем фондовима, наро-, чито оним обезбеђених артикала, паш радни човек ће добијати своје пуно следовање које је због недовољне контроле, одлазило У руке шпекуланата. И грађани, са своје стране. треба да помогну "народним властима тиме што ће будно мотрити на све неправил-

ности и одмах их отклањати, |

самим продавницама,

Тесном сарадњом органа власти и грађана отклониће се злоупотребе и неправилности које ремете правилан развој наше со цијалистичке _ трговине м рђаво, утичу на снабдевање радних. људи. а

МЕБЕЛИ ЕНИ ВАВАЕВаВаваВаваВавВвивевввеввевевеиввевивииоилааплаввилавинлимапивила а

кондуктерке, кочничари, а сутра многе шофери. У нашем градском саобраћају

Синдикални дом Индустрије

Синдикална полружница шестом верну, вис зоне да о |Претседништва владе Србије преузела је патронат над сељачком радном задругом у селу Војка

апредно село Војка, У Старопазовачком срезу, има око пет хиљада

становника у хиљаду домаћинстава. У току Ослободилачкот рата 'ово село је дало хиљаду активних бораца за Народноослободилачку борбу, од којих је 280 положило своје животе.

По ослобођењу велики број сиромаших на основ Закона о. апрарној реформи им ко лонизацили, добили су земљу У свом или у оближњем селима, у првом реду од конфискованих

сељака

"непришатељских имања, која су

(била набоља у читавом срезу.

"Данас атар села Војке има девет

хиљада „катастарских јутара,

У новембру прошле године, на иницијативу породица прво бораца —- сељака основана је у Војки сељачка радна задруга, Она је тада имала 99 члана, оснивача, 160 јутара земље, 1 трактор. млин-чекићар, 3 кова

ча и 2 колада са потребним 8-, „датом и инвентаром. По реги-

стровању задруге настало је велико _ интересовање сељака, дер су људи који су је основали веома угледни у селу.

По доношењу _ резолуције Другог пленума Централног комитета КП интересовање за услове живота, н рада у задру“ зи постало је много шире. До краја фебруара У задругу је примљено 185 домаћинстава, са

е бити м ма свако-

мотора у Раковици

преко 1:600 катастарских јутара земље, 180 колских запрега.

4 вршаће гарнитуре и другим! име | једног ОД |

потребама. Задруга носи Николе Филипина, првобораца из Вотке, коли 1е

пао у Ослободилачкој борби.

Сичдикална подружница Претсвдииштва владе Србије донела је одлуку да преузме патронат нал овом зедругом и да јој укаже највећу могућу помоћ. Једна група чланова синдиката _ Претседништва владе

Србије обишла, је Војку, где је | у разговору са кељацима про-:

вела читав дан туматећи путеве социјалистичког преображаја села у оквиру борбе за унапређење земљорадничког задругарства "пи пољопривредне производње»

Претселништво владе Србије појачаће везе са тамошњим радним сељацима, указаће им конкретну помоћ на увођењу задружних књига и евиденције одржаће низ политичких предавања, претплатиће задру“ гу на извесне листове и ч2со= писе и послаће за њихову Читаоницу књиге и брошуре.

Овај пример показује како треба схватити у овој години акцију село-град, коју спроводе масовле организације, а напосе задатак да „живље развију _КОНкретан и свестран политички и агитационо • пропагандни _ рад ца селу, да објашњавају радном сељаштву како сва питања 30мљорадничког _ задругарства тако и сва питања радних задруга.“

(Аз Резолуције Другог пленума).

лејбусима

на- неки страх, — каже данас она, — мако је тек пет месеци прошло од дана када је први пут на-

платила карту.

== = –

Жене су положиле испит: показале су се као вредне и добре раднице на трамвајима, аутобусима и тро-

„колико хоћеш“, како

аковица, једно од пајно-

вијих насеља али и једно

ад назживљих у , Београ-

ду, носи споља, на изглед, још нескладне ознаке ства прошлости, Раскошне виле, свих могућих стилова“и 06лика, прађене по ћуди власника а не ради склада целине, расејане по брежуљцима обраслим јелама и другим украсним“ црвећем, још више падају уочи, и поред снежног омотача коги све подједнако покрива, изнад уме» рица са главне улице гле су ста ри раднички станови, |канцеларизе и продавнице. Али многе виле су већ рационалније коришћене, а уџерице меће ош дуго стајати. Раковица расте у радтичким становима, на падикома живоштоних брегова. Ове године у Ракогичкој Шуми до-

биће радници Индустрије мото-'

ра још три зграде са становима за породице и једну за самце. Подићи ће се-и јасле, уредиће се и обданиште ва месту »оје има све услове да постане прави

дечји рај. Некада само излетиште: Београда, углавном _ некоришћено,

добила све више облик. насеобине спежног ипдустриског центра., Баш је то карактерист чно за Раковишу, баш се по томе она највише лазликује "од осталих делова града и поставља пред њене народне власти нарочите задатке. Зато. су Раковчави поздравили организовање Народног одбора у своме крају, који ће моли сав да им се посвети, да Фе приближи још више потребима његових становника, да их брже и боље решптава. Имаће Народни одбор у Раковици тупе руке посла. Животних тешкоћа има у Раковици кажу Ра«овчани, јер је ово насеље, било, пре рата, неразвијено и прилично запуштено, изузев фабрика које су даноноћно живеле у мучном раду и хуци мотора а новоградња _ данас још није могла жостићи бујање живота.

Стабено питање је. „мроблем број 15 и Раковице као па целог Београла. По становима су људи збитени, колико се могу само збити, па нпак велики број радкуха Индустрије мотора, а друге“ предузећа јот долави излалека ша рад. Изградња станова за раднике треба ла паде по плану, а не као прошле годиме, кала је грађевинско предузеће „Дело“ мало уралпло од онога што се предвилело. Живот курсиста у две нове самачке зграде био би лакши, ако би' добили кревете или бар ћебал за спавање.“ Не сме се допустити ла они због лоших. услова живота напуштају посао пли се разбољевају. '

Људа и забрађене'жене “је гацату кроз снег са, железничке ИЛИ трамвасске станице вуку завежљаје и корпе, нарочито када се не ради. То је" обична слика у Раковици. Њен је узрок неловољно снабљевање – тролавнице у насељу. Када има меса, по обезбеђеном снабдевању, у 'раковичке месарнице стиже понекада толико мала количина _ ла мноти Раковчани морају; ићи чак

наслед- _

СТВАНА (зе --т--==7

__ИНДУСТРИСКО НАСЕЉЕ РАКОВИЦА БУЈА И НАПРЕДУЈЕ ИЗ ДАНА У ДАН.

У овоме наглом развоју постављају се многа питања која треба

ХИТНО | решавати. Та

у град, ако хоће да се омрсе оним па шта ималу право. Није боље ни с пијатном робом,“ воћем и поврћем, јер нигде у Раковици нема пијаце. За килограм киселог купуса човек мора да силази у Београд. Снабдевање опревом много се побојњшало откад је складиште преду зећа „Огрев“, пре неки дан, добило неколико својих _ запрега. Дотле је било тешко, јер су при ватни кочијаши скупо наплаћивали превоз.

Трамвасска пруга ТопчидљерРаковица, на којој су сами највише урадили, добровољно, јер су знали шта ће им донети, бота: је за Раковчане право откровење. Осетили су се стварно Београђанима, сишли су у град, У позориште, _ биоскопе, једном речју поред тега што су џостоли тачнији на послу, почели су да узлижу свој културви ниво, .

Политички ни културно-тросветни живот · пије у Раковицт достигао такав замах какав ба могао достићи у такво ралничкој средиши. Културно-уметничко друштво Ипдустрије "мотора „Ралоге Дакић“ неуморно рада и према све више чланова ЕЗ целог насеља. Раковица, је, У саставу Седмог _ рејона, имала налвећи број политичких кружока прошле године. Али не. ма ниједну читаомишу, на биоскоп, пи салу за приредбе. Зграда, саграђена за Синликалви дом културе, претворена је у мензу Индустрије мотора. Постоји једна библиотека. у 'Постолинској улици,“ на брду, тако лалеко да ретко ко у њу залази. _ Конференције фронта одржавагу се у тесним кафаницама, где се често, усред. важних дискусија, пије и пуши. Жене Раковише нису знале где да се скупе 8 марта. Ни фискултурно друштво насеља нема где да се састане. Све то говори да ради живљег политичког и културно-просветног рада у Раковици, треба Народни одбор, пре свега, ла се – постара макар и за јелну, _ привоемену дворану или бараку гле би се могло и конферисати и гле би се гледалб биоскопске претставе пи лавале уметничке припедбе.

Ако некоме стаповиику Раковице позли или му се деси ка ква злравствена незгола, не мо же му се лако притећи у помоћ, нарочито ако је друм прекривен снежним наметима. јер је Станипа за хитну помоћ далеко, а Експозитура за сопизално старање у насељу нема терен ских лехара. И здравствена служба Раковице тражи побољшање. Раковица, усред свеже. око шине с лепим видицима и ваздухом пуним озона, кошутњачких шума. са становницима: радним и злравим колико се то само може пожелети, има много И много услова да постане 'едно од водећих модерних, индустриских делова Београда. Народ пи одбор, који св у њој сада Торганизује, треба ла у томе мпого учини. А становници Рековице ће му, без сумње, пружити пуну сарадњу и помоћ у решавању | својих — сопствених животних проблема.

ма — саобраћајним артеријама које просецају Београд;-и теку у разним правцима, тутње, од првог праскозорја до пола ноћи, аутобуси, тролејбуси пуни путника. ЛОК трад још спава, одлазе први трамваји на периферне крајеве града да понесу трамвајске раднике, кондуктере, кондуктерке, кочничаре.и остале, на посао, И. онда, већ око 5 часова изјутра, крене 6е5број трамвајских кола, аутобуса и тролејбуса свим д.нијама, у свим правцима, да почну свој свакодневни посао, превоз путника из једнога краја

града у други.

трамваји,

Ове године Београд ће имати 763 нових кондуктера

едити да тај саобраћај тече ми равномерно. То. обезбеђује стотине и стотине точкића тог џиноцског ланца. — трамвајског саобраћаја. поред ~ који су прегледали и оспособили трамвајска, аутобуска и тролејбуска кола за сдобраћај, велики терен Јат вилног тока саобраћаја носе на својим плећима стотине и стотине кондуктера и кондуктерки. Они су ти точкићи који својим трудом обезбеђују нормалан ход читавог ланца саобраћаја.

Наш град се шири м расте. и то невероватно брзим темпом. Упоредо са општим развојем града јача и једна од нужности великога града, градски саобраћај. Број трамвајских _ кола се повећава. Број аутобуса и тролејбуса „такође. Читав саобраћај бива све већи по броју возила и. по километрима. а те

Разумљиво је да такав пораст возила и пруга захтева и пораст радне снаге, без којих градски саобраћај не би могао да се развија. То су кондуктери и кондуктерке. Само за ову годину потребно је још 763 кондуктера ито првенствено жена.

данас жене У саобраћају нису новина. оне су

Није баш лако обезб непрестано, свакодневно

та дана све више жена и оне успешно, не заостајући нимало за мушкарцима, испуњавају своје дужности. Навикле су већ да спретно и брзо цепају

карте, да враћају новац, и да касније у ликвида-

тури уредно предају сав свој пазар, тачно израчу“ · нат, мако су многе од њих, кад су. ступиле ма посао, имале једва нешто мало основног знања из

рачунице.

„Кад желиш ми трудиш се, научи лако,“

— Кад желиш и трудиш се, научиш лако, 107-

сетиш се на све оно штоси у детињству научио у основној школи — каже Стана Живојиновић. Двадесет је година прошло од.«дана жада је Стана Живојиновић, данас жена четрдесетих година, дошла да живи у Београд. Двадесет је година прошло од дана када је она напустила своје село У коме је учила основну школу. гудала се. Муж јој је радио, а она је као скоро све жене онда била домаћица. Прала је, глачала, крпила, кувала и, из дана у дан отаљавала једнолики. посао жене-домаћице. Онда су дошла деца (данас их има троје), а с њим и више посла; Деца су расла, муж је радио, она је пословала по кући. Тако до недавно.

пре пет месеци дошла је она У Градско саобра~ ·

ћајно предузеће да се запосли као кондуктерка. Не из неке нарочите љубави према том послу: У. чинило јој се да ће јој тај посао најбоље одговарати, с обзиром на погодно радно време. Запослила се и зато што — како она каже — са две плате адовек ипак може боље да живи, аи деца су. већ порасла. · : : :

У почетку је некако уплашено гледала на нов посао, бојећи се да шта „не: погреши, јер је у питању новац. | | у

— свикне се човек брзо, па после и не мисли

„слу.

Први дани посла прошли су јој у учењу са старијим друговима, Брзо су-прошли. Онда су почеле самосталне вожње, Бојажљиво, па све поузданије и мирније обављала је она свој посао. Иако је у трамвају број 6, у коме она најчешће ради, готово увек гужва, њој се, не дешава да учини грешку С новцем или какав испад са путницима,

Како има троје деце, да би јој се олакшало, одређена је да ради У такозваној допуни, Ради од 1 до 4 по подне и увече од 9 до 12,

— Није ми баш најлакше, прича она, јер код куће још сав посао свршавам сама,

Она се не жали. Марљиво и вредно ради. Помаже мужу да заједнички што лакше изведу децу докраја на пут. Неће проћи још много, па ће се и деца запослити. И онда Бе бити свима лакше.

Много је тдаевих скромних м вредних жена.

Градско саобраћајно предузеће истиче Стану живојиновић као једну од најбољих. Као марљиву, савесну кондуктерку која има врло лепо опхођење с путницима. А она. каже да јој то није ни« мало тешко, • у

и збиља, она је и скромна и вредна на по.

Много је таквих скромних жена као Стана Жи-

_ војиновић. Много је таквих које двадесет година

нигде нису радиле, Много их је које имају деце,

сва" све такве жене, а које желе да раде као кон•

дуктерке и за оне које већ раде, Градско саобра=

': ћајно 'предузеће обезбеђује свакодневно све боље - услове живота. Поред плате, која се креће од 2.500

до 3.400 динара, сви кондуктери добијају свакога дана од-15 до 35 динара додатак за линију на ко јој раде. Сем тога, сви кондуктери, односио кон-

Стана Живојиновић

дуктерке,/ имају "радне листиће у које им се убележавају грешке учињене у току једнога месеца, Ко не учини ниједну грешку добија на основу тог радног листића 200 динара месечно,

Женама ес децом обезбеђује се погодно радно време.

За оне жене, које су заборавиле основе рачунице, постоји курс на коме оне обнављају стара и стичу нова знања, која им омогућавају кас Стани Живојиновић да за кратко време буду добре кондуктерке — корисни чланови великог и важног апарата, градског саобраћаја. у

пи ин

оваа ивааааимваиваеевивнивиаивавававианвиаливаљеељеварививитатинимапвепвевввиваввииливиавиимитмии о

пина ви иаипевиваиввивививвививеви:авваивавиваививи вокала