20. oktobar
МИ ИУ · Аја АИ А
„У
_ ЖИВОТ И РАД У СССР
ми а
еие за прдослај-
гем А 1
| 150-ТОВИШЊИЦЕ РОЂЕЊА
ФИСУ ВИАОИА).
ве године је цео Совјетски Савез на свечан начин обележио неколико зна
чајних годишњица, Да поменемо са-
мо значајне литерарне датуме: про"славу 120-годишњице рођења великог руског баснописца Мвана Крилова, (13 фебруара 0. г) им сећање на погибију великог руског писца А. С. Грибоједова, писца комедије „невоља због памети". (11 фебруара о. г. навртнило се 120 година од трагичне погибије Гри боједова у Техерану).
Првог априла о. г. „навршиће се 140 годи. на од рођења Николаја Васиљевића Готоља, а 6 јуна 150 година од рођења А. С. Пушкина. За прославу 150-тодишњице рођења А. С. пушкина врше се већ сада велике припреме. Одлуком совјетске владс образован је. свесавезни комитет коме је поверена ортанизација ове прославе. У свим крајевима и областима су образоване јубилејне комисије. По предузећима, установама „домовима културе, клубовима м студентским домовима приређују се изложбе и одржавају предавања о жиљоту и раду ·генијалног руског пе. сника м писца, Александра Сергејсвића Пушкина. Прослава ове значајне годишњице достићи ћс прхунац на Ппушкинов рођендан, 6 јуна ове године, у граду Пушкин (некадашње Царско Село) у коме се Пушкин школовао м написао своје прве стихове. У току јубилејних дана овде ће се одржати свечано заседање коме ће присуствовати гости из свих крајева Совјетског Савеза м многобројних земаља целога света. : Гред Пушкин, који се налази недалеко од Лењинграда, били су за време рата заузели Немци. Фашистички варвари су оскрнавили ово место, свето сваком совјстеком човеку и
свим културним људима ван граница Совјетског Савеза. Али, захваљујући труду и неизмерној љубави свих совјетских народа,
град Пушкин је од ослобођења до данас по_ ново подигнут из пепела и рушевина, а његове алеје и паркови опет оживљују и чувају спомен на генијалног и вољеног Алек-. сандра Сергејевића пушкина.
Сасвим је обновљена згргда у коме је некад учио лицејац Александар Пушкин. До најмањих фитница су обновљене собе на четвртом спрату у којима је живео Пушкин са својим најближим друговима, У овој згра ди св налази и сала у којој је Пушкин, као лицејац, читао стихове им њима одушевио великог руског песника Державина, који је, том приликом, прорекао младом пушкину велику будућност. У овој сали ће, у саме јубилејне дане, бити отворена велика изложба „Лицејске године А. С. пушкина“.
Ускоро треба да се заврше м радови на обнови Александровског дворца У граду ПУшкин. Зграда ће добити онакав изглед какав је имала у доба Пушкина. Најпре ће бити рестауриране три централне сале и осам сала на десном крилу зграде. У ову велику зграду ће бити пренесено све оно што св сада налази у лењинградском пушкиновом
"дому — Институту литературе Академије на-_
ука СССР-а: Пушкиновми рукописи, књите и ствари. У њој ће бити смештен им Свесаве-, зни Пушкинов музеј. Поред тога, биће отворене изложбе: „Пушкин и совјетска култура“ и „Пушкин о стваралаштву совјетских уметника“. ' Е
У цећом Совјетском Савезу се већ сада врше највеће припреме за прославу ове значајне годишњице која треба да буде веран израз љубави и захвалности свих народа Совјетског Савеза према великом Пушкину. О тој љубави најречитије може да посведо. чи чињеница да су за тридесет година совјетске власти Пушкинова дела безброј гута издавана, са укупним тиражом од преко тридесет и пет милиона примерака.
Изложба „жена Југославије у изградњи социјализма“
" Антифашистички фронт жена Југославије који, борећи се, за спровођење · програма КПЈ, свестрано јача делатност својих чланица „на васпитању жена у духу социјализма, на већој мобилизацији жена ,за изградњу социјализма, за учвршћење постигнуте равноправности жена и за обезбеђење те равноправности путем _ сталне бриге за њихово | културно и политичко уздизање, за мајку 4 дете и за што масовније укључивање жена у све области друштвеног и економског жи-
_ вота"“. соу .
шта се у томе постигло и шта се даље ради показује изложба АФЖ Југославије „жена Југославије у изградњи социјализма“. Изложба је отворена сваког дана од 9 до . 20 часова, а налази се у Уметничком павиљону на Калемегдану. па ] |
•
У
„ у
а изградњом и развојем нашег
града развија се, грана, и са-
"врађује све веће задатке слу-
жба путничког и транспортног саобраћаја. Свакодневно се увозе и извозе из Београда огромне количине сировина и производа наше индустри_ је, огромне количине грађевинског ма теријала за грађење нових зграда. Свакодневно притичу намирнице за. исхрану становништва чији број стално расте. Све више трудбеника, настањених у удаљеним рејонима, па и изван града, пребацује се на рад У предузећа и надлештва. Само трамвајима, са мањим бројем кола но пре рата, треба да се пребаци два пута више путника.
Мако се впсолутно повећао укупни обим саобраћаја, разноразних јавних и приватних возила, не задовољава У целости огромно порасле потребе робног и путничког транспорта. Стога је неопходно да се тако организује м тако ради како би до највеће могуће мере био искоришћен постојећи – број возила. За то треба, више мего што је то до сада било, да се побрине како Градско саобраћајно предузеће, за јавни саобраћај, тако и привредна предузећа м остали сопственици приватних возила. Али није довољно само да надлежни предузму све што тре ба предузети. За правилно одвијање саобраћаја треба да се старају и они који се њиме користе и, уопште, креЋу градским саобраћајницама. '
У трамвајском саобраћају свакоднев но долази до губитка времена и непотребних застоја, великим делом, и кривицом путника. Обичне су појаве да путници немају ситног новца, па задржавају кондуктере на улазу, ве. шшају се на папучицама и задњем делу трамваја, гурају се у кола мако виде да су препуна „искачу из њих, па чак и зЗаустављају трамвај скидањем троле када треба да сиђу. При томе долази и до падања м до ломљења удова и до гажења и до непотребних , тужви и свађа. За време готово сваке вожње мора да У сваким трамвајским колима, кго да су уклета, избије бар једна препирка између кодуктера и путника. Поред тога што то задржава посао, (застојем једних кола поремети се рад у целој линији), одаје врло ружну и некултурну слику. Разумљиво је да свако жури на свој посао, али то не треба да буде повод тужвама на станицама и претрпавању већ претрпаних кола. у
Зар се много добија у времену ако се пређе непрописно преко улиџет У
Шта све 00. а користело
>" вакодневно се дешава да граЂани бацају у ђубре извесне отпатке не знајући да би се то врло добро могло да искористи за прераду У нашој индустрији. на тај начин пропада велика количина сировина које су и те како потреб_ не нарочито у времену обимне изград ње. И поред постојања предузећа „Отпад“, које прикупља разне отпатке и испоручује их индустрији, сакупљање отпадака од грађанства уопште није организовано, а ако се им организује спроводи се само кампањски, с времена на време, са.великим размацима. Систематско прикупљање отпадажа који се често бацају како у домаћинствима, тако и у неким установама и предузећима, пружило би вели. ку помоћ нашој индустрији и дало јој приличну количину сировина. Навешћемо како се могу поједини отпаци искористити у индустрији.
Кости за туткало м сапун
Кости су веома потребна и тражена сировина за производњу туткаљла и сапуна. Колико је туткало важно, нарочито у великој грађевинској делатности, не треба ни да. наглашавамо, Сви грађани стално бацају кости на Ђубре, због тога што није организовано прикупљање и што им није указано на потребу чувања ове важно сировине, Мако постоји наредба Мминистарства комуналних послова НР Србије о сакупљању костију из мен. зи, градских предузећа за месо и масноћђу, кланица итд. ипак неке мензе не чувају стално кости и не испоручују их, кад се нагомилају, фабрици туткала у Земуну.
Месечно се приближно додели приликом расподеле меса грађанству и мензама 300.000 килограма костију. жолико то износи годишње лако је израчунати. Већи део важне сировине за производњу туткала и сапуна про. пада, јер грађани бацају, а неке мензе је не предају редовно.
од старе хартије постаје нова
Отпаци од хартије се врло добро могу користити. за прераду У индустрији хартије. Док се код грађана
налази мало отпадака од хартије, У
многим установама се.веома мало пажње обраћа на чување бачене хартије. Хартија се често спаљује им уни-
_штава на разне начине по установа
м%. Економати установа дужни су да
· скупљају све отпатке од хартије и да ' је предају предузећу „Отпад'.
Ако се дневно у свакој установи ба. ци само 20 или 30 табака, није тешко израчунати колике се огромне количи не баце за годину дана. Синдикалне организације по неким установама не постављају питање. РОКВАВАА неупо-
»
Грађани треба сами да допринесу бољем раду градског саобраћаја
+ " на пешачким прелазима, а улице, У
таквим случајевима најчешће долази до гажења, па се због неколико секунди уштеде у времену изгуби, У најбољем случају, неколико месеци У болници. Непридржавање саобраћајних прописа може имати горе последице за путнике и пешаке него десетину динара казне и кратког застоја кола на прузи. До највећег броја свобраћајних несрећа (око 70 од сто) долази непажњом путника и пешака. Само прошле године било је 1.304 саобраћајних несрећа у Београду, у којима је погинуло 48 лица, а 146 је те. ашко повређено. За прекршаје саобраћајних прописа кажњено је у то време, 13.256 грађана. Први месеци ове: тодине нису показали неко смањење броја несрећних случајева. Мстина је да томе има м објективних разлога.
Велики број возила је дотрајаб, а оскудева се у материјалу за | њихово дотеривање. На влажном коловозу точкови клизе као по лоју. Ади, ако се објективне тешкоће не могу отклопити шофери могу да возе пажљивије на раскршћима, влажном терену и
којима се таложи прашина са грађе-
вина, моту се, с времена на време, и
помести. реј У саобраћајним несрећама страдају не само људски животи, који су ненадокнадива вредност, већ и возила неопходна за правилан развој наше привреде. У току прошле тодине упро пашћено је за 2,593.882 билеа разних возила. Можда та цифра, "први поглед, не изгледа фантастично висока. Али ако се узму У обзир тешкоће са којима се набавља из иностранства свако саобраћајно средство, недостатак алата и делова, она добија сасвим друго значење. _ ма према томе, да би се мрежа град“ ског саобраћаја могла користити бар приближно онако како би сами 52 ђани желели, да би се избегле сао р. з ћајне несреће м незгоде, они треба са своје стране да томе припомотиу. А то није тешко. Потребно је једино да се придржавају саобраћајних и писа, чије кршење и иначе повлач
казну,
ЗА БОЉЕ ЧУВАЊЕ
НАРОДНЕ ИМОВИНЕ
Нека фискултурна друштва не брину о својим теренима и реквизитима
а изградњу фискултурних. објеката у Београду народна власт је од ослобођења до данас дала знатне суме
вовца. Хиљаде чланова Народне омлалине, _ Фронта и синдиката изграђивале су "многе објекте добрсвољном радном -снатом, -У све ове објекте уложено је много труда и напора. После ослобођења, основана је задруга Фискултурног савеза Србије која је до сада успела да снабде и опор“ тисте Београда најпречим потре бема. Ипак, снабдевање реквизитама још „није на висини, Зато штедња спортских реквизита и чување објеката треба да поста-
ну стални задаци. фискултурних |
организација Београда. А како се по том питању поступало досад» А
„Милиционар“ има своје ипра“ лиште, које може да служи као
бацамо НОВО АНДАСТВАЈА
требљиве хартије нашој индустрији, већ сматрају да је то већ спроведено по државној линији" м да синдикалорганизације не треба за то да се брину. -
Пре неколико месеци била је истакнута по трафикама опомена пушачима да враћају употребљене кутије од цигарета. Две-три недеље продавци су молили грађане да враћају кутије, а после тога се ова мала, али значајна акција, потпуно угасила. Ако узмемо да се месечно баци само два и по милиона кутија цигарета „Мораве“ и других скупљих цитарета, то годишње износи отприлике 30 милиона кутија, видимо колико огроман неискоришћен материјал потребан за прераду у фабрикама нехатом пропада. Требало би да продавци дувана поново истакну опомену по трафикама м систематски скупљају кутије од цигарета.
Стакло, текстил, лим
Отпатке од стакла су некада при. купљале фронтовске организације. Спроведена је једна акција, а госле тога није указивано грађанима да је пстребно да се чува стакло, Отпаци од стакла корисно се могу употребити у индустрији стакла, а свакодневно се приличне количине бацају по домаћинствима, .
познато је да се нове крпе мосту искористити за прераду у текстилној индустрији, а старе памучне у индустрији хартије. Осим једне велике акције, коју су организовале фронтовеке организације, крпе се више нису скуп љале. Мстина, код грађана се не нала. зе велике количине, али би се и мање количине. могле добро. искористити., Кутије од конзерви се већ дуже времена бацају, иако су некада граЂани већ били навикли да чувају употребљене кутије да би их предали скупљачима. Пошто су и кутије од конзерви врло важна и потребна сировина, требало би их стално при купљати и предавати „Отпаду".
Све врсте отпадака које смо навели, свака и најмања количина претставља веома потребну сировину за прераду У нашој индустрији. ЖЊе би требало допустити да се огромне количине отпадака и даље бацају. Досада, после повремено спроведених акција на отпатке се више није обраћала пажња,. повереништва комуналних послова
У рејонским народним одборима тре~
бало би да узму на себе бригу око организације сакупљања отпадака. По вереништва би могла, уколико се предузму све мере око транспорта и са« купљања, лако да заинтересују организације Народнот фронта за систематски рад на овоме, ·
ћ
пример како не треба да изгле“ да један спортски објекат. Ово друштво не обележава своје и“ гралиште ни за сопствене утак“ мице. а када гостујући тимова и н обележе терен, , ар“ им не ставља на расположење ни свлачиотицу, ни мреже. Редовна је појава да аудте одбијају ла суде утакмице на овом играли“ шту.
Пример „Београда“ и неколи“ ко других друштава још је карактеристичнији за слабу активност у оспособљавању _ терена. Терен на Дорћолу намењен је друштву _ „Београд“. Међутим, ово друштво током целе прошле тодине уопште није радило на _ оспособљавању терена. Сличан је случај и са „ злом вез“ дом“, која је добила већ готов стадион „Авала“. Уместо да изпради помоћни терен поред ста“ диона, „Црвена звезда“ је тренирала на травном терену, сасвим га упропастила по поетворила У „ледину, Сада је терен пун џомби: Да су „Црвена звезда“ и „Металац “оспособили помоћно игралиште, травни терен би био сачуван. Изградња овог стадио-« на коштала, је два и по милиона динара, а за обезбеђење трибина, које је требало да изврши „Црвена звезда“, потребно је 700.000 динара, Мако је у току прошле године наплатила са разних приредби на овом терену, као проценат за одржавање игралишта, преко 800.000 динара, управа „Црвене звезде“ још није уклонила опасност од рушења трибина, а наслони су на више места поломљени. „Црвена звезда“ се врло неодговорно понела и _ према обезбеђењу сплава код Дома водених спортова на Ади Циганлији. Иако је потпуно бесплатно добила овај сплав, управа „Црвене звезде“ га је оставила на води све до зиме, када је Сава почела дасе леди. Ни тада управа није интервенисала, већ су руководиоци и особље Фискултурног одбора Београда једном добровољном радном акцијом сами извукли сплав на обалу.
Има још случајева небри-
жљивог односа према објектима. |
На игралишту „Гранапа“ у Новом Београду уотште нема могжа, ни заставица, На играла штима „Грапапа“ и „Железничара“ гостујући тимови морају да се свлаче напољу, јер им домаћи не дају свлачионице.
За одржавање разних манифестација и слетова у прошлој година београдска друштва — су добила велики број патика. Данас ниједно друштво нема више у свом економату те патике, јер-су раздељене чланству које их носи уместо ципела.
Сем тога, футбалске ци.пеле остају после утакмица блатњаве и пропадају. Сличан је случај са дресовима, гаћицама, и чарапама који се у већини дру штава нередовно перу. У сали „Радничког“ постоје гимнастич.(ке справе нај којима вежба. једва десетак' гимнастичара, док друга друштва немају никаквих справа. истој сали пронађен је затурен сандук магнезијума, у коме вежбачи Београда мпото оскудевају,
Овакав небрижљив однос пре) ма штедњи реквизита и теренима има свој корен у неправилном одвосу друштава према Градском фискултурном одбору. Друштва врло нередовно достављају извештаје, не шаљу своје аретставнике на састанке ФОБ-а, а многа не воде ни књиге финансиског пословања. Сва ова питања постављају се још оштрије сада пред почетак нове спортске сезоне, која. обилује врло разноврсном спортском дел шу,
опринесу | как
, ла 1. р
ње
Ј
патуаариа
== | 22
АРГУМЕНТИ _ Г ГРУБЕРА
осподин Грубер, аустриски ми.
нистар спољних послова исту.
пио је у Лондону пред заменицима министара спољних _ послова са две посве неодрживе тезе. Прво, да су корушки Словенци У сенжерменској Аустрији уживали сва куљтурна, економска и политичка права. Друго, да У послератној Аустриско) "Републици они немају ни нашта да се потуже: „Сумњам — рекао је Ггрубер — да игде у Европи постоје ма-
)
"_њине које уживају сличне културне,
Пи и' економске слободе као
ашто су слободе дате Аустријанцима словеначког језика." Штавише, по мишљењу овог аустриског државника у Аустрији и не постоји компактн словеначка мањина.
да не би морао поткрепљиватми ове своје произвољне тезе Грубер се само реторски осврнуо на то да тобоже није потребно у том погледу зносити никаква документа. Међутим, може се са сигурношћу тврдити да ни сам Грубер не верује у основаност сво јих теза, јер да је имао ма какве аргументе, нема сумње, он би их без со клевања изнео. у .
чињенице говоре против Грубера њетових теза. Стварни положај кору“ шких Словенаца није познат светској јавности само из југословенске Беле књите о Словеначкој Корушкој, него и из многих говора и поступака еенжерменских политика дискриминације према ко. рушким Словенцима настављена је км
у послератној Аустриској Републици: “
задругама корушких Словенаца није повраћена опљачкана имовина, спречава се рад Освободилне фронте, хатсе и врше претреси у кућама корушких Словенаца. Можда, по мишљењу г. Грубера, и суђење корушким партизанима као „бандитима" претставља доказ поштивања националних м културних права југословенске мањине у Аустрији. Све ово говори 0 то. ме да дух старе. великонемачке пароле „недељиве Корушке" још увек живи у мислима и поступцима аустри_ ских државника који се залажу за „неприкосновеност" аустоиских граница. Господин Грубер није пронашао ни У старим бсчким архивима ниједног
аргумента да би поткрепио своје те-
зе. Југословенска влада, напротив; Из-
носећи неоспорне аргументе није само дала нову базу за вођење и закључење уговора о миру стријом ност данашње аустриске границе.
с Ау.
ж
Батине као васпитно средство
олициски комесари у капиталистичким земљама имају „свој“ поглед на метсде вас-
питања омладине, спречавање криминалитета и свих попратних појава бур жоаског друштвеног уређења. на неки начин спречили преступе, који су резултат неправедногт економ» ско - социјалног поретка, они изнала. ле и препоручују такве мере са којима се у најмању руку служила инкви зиција и апсолутистичка власт. Такви
аустриских државника.
ава. преговора
него је и доказала неправед-
да би“
на] | 4
~
СУ погледи британског полициског ко- |
месара Харолда Скота на васпитање
енглеске омладине.
Прошле године основано је неколико нових добротворних друштава У Великој Британији. У потронат ових
киње и
друштава ушле су аристокр лордови. Штампа је нисегма 0 њиховој тобожњој бризи 3 васпита« ње омладине, помагање болесних и у богих, Десило се да је недавно одр. жана конференција претставника добротворних м црквених организација на којој је говорио ми енглески министар унутрашњих послова чЧатер Ил. Том приликом он је био присиљен ла изјави како је у прошлој години У Великој Британији било веома мното криминалних преступа код омладине. На сваких сто дечака од 12 до 5 година двојица су починили криминале не изгреде. Тако шта није се дешавало у Енглеској за. последњих 15 го дина. у Ова појава пораста криминалитета У
много
Енглеској није случајна. Она је по...
следица погоршања животног положаја британске омладине, рђавих стан, бених прилика и недовољне бриге 0 деци. То је морао у свом говору признати и министар мд, што значи ла лабуристичка влада са својим „социјалистичким" програмом не обезбеђу“. је омладини ни најосновније услове за живот.
Међутим, после министровог реферата развила се дискусија. Присутни су предлатали разне методе да би се елиминисало ово друштвено зло. „нај. оригиналнији“ је био полициски коме сар Скот. Он је препоручио батине као најбољи лек против криминалних преступа енглеске омладине. У исто време он није запоравио да у том циљу затражи повећање полициских снага. :
Васпитне методе лабуристичког мИвистра Ида и његовог полициског ко месара Скота нису нека новост. Већ доста дуто времена британски чиновници ми колонијалне трупе „испробавају" их у колонијама, а у последње време. нарочито на Малаји и у Бурми
ОРИ