20. oktobar

· на културним "приредбама

еоград, који је данас већ зногољудни град, има из| међу осталих значајних " обележја им све веће иите» ресовање за културне манифеста

з 1

ције свих врста. Ми смо сведо. ди, свакодневна, дугих редова

пред благајнама позоришта, бно-

скопа и концертних билетарница

и пословница. Појава овако ве. · дикога · занимања за ' приредбе · културног, уметничког, просветног мн забавног карактера долази, пре сљега отуда што се подигао стандард живота злироких слојева Београђана, што је читав град ски живот сређеп и постављен на здравију основу и што су данас све културне манифестације стварно културне, и озбиљно се настоји да сне буду што бољег ~ квалитета,

Данас Још: број дворана за 0 перске, драмске, концертне ш остале приредбе не одговара вели ким и растућим потребама, а тек се ради на подизању бројнијих кадрова уметника — извођача, како би се омогућило да, сваки наш грађанин једноставно дође до свога места у позоришту, биоскопу или концерту. Због тоха је баш: потребпо да они којима се пружи прилика да прису, , ствују оперским им драмским прех ставама, концертима м осталим културним манифестацијама, покажу поштовање труда им залатања учесника на позорници мли концертном подијуму, а исто та~, ко и поштовање према својој ожолини: гледаоцима и слушаоцима. Међутим, читав је низ некул турних појава на нашим културним приредбама. То није општа, појава, но ма да долази од не_, дисциплинованих појединаца, тре ба на њу указати и против ње се борити. :

Ми сви знамо за те појаве. То је пре свега, закашњавање. Оно показује пепоштовање реда м отсуство обзира према околини. По том: разговор за време оперске увертире, као м за време приказивања журнала у биоскопима. Стиче се утисак да се увертира, не схвата.као саставни део му» зичке целине оперске, а да се журнал сматра као другостецена врста: филмске продукције. де_ "штава се да нећ на платпу трепере и прве слике филма, а у сали још: увек траје брујање и кометање. Честа је појава да се шужика хартијом и шкрипи седишти ма, како у позоришним тако м у жонцертним и биоскопским сала» ма, а посебно узплемирење за дис диплиноване и пажљиве слушаоде претстављају упадице и при"„медбе. Оне одводе од тока рад, која тече на позорници мили млатну, кваре уметнички ложив' |. Дешава се да се на такве е јављају опомене, место

строте и јетке, а то сасвим отребно изазива расположење је се на културној приредби не оже дозволити. Поред тога, ако је у питању драмска претстана или концерат, таква ометања У тичу, и на извођаче, Треба знати да: се данас припремању претстава и концерата поклања пуна пажња. Јавном иступу претходи ДУ тотрајал напоран рад великог бро ја људи. Улаже се труд да се нашем новом човеку, градитељу социјализма, пружи оно што је најбоље. С тога је, посматрано и са те тачке, потребно развити смисао 'о реду и дисљилплини,

Једна од најружнијих некултур них појава, свакако, је журба за гардеробу, по свршетку претставе или концерта. Обично се де. шава да слушаоци и гледаоци, који су са уживањем пратили 0перу, драму, концерат или било коју приредбу, одмах, чим се она заврши, појуре излазу, не наградивши извођаче својим пљеском, ма да су им се до тог тремутка истински дивили. Има се утисак, нако је то нетачно, да су сви · једва чекали моменат завршетка, као и да постоји опасност да гардероба утекне,

Против оваквих појава ваља се борити, јер сиге, уствари, мису својствене нашем човеку, који У суштини дубоко поштује све то је у вези се уметношћу им што му се пружрф као средство култур ног уздизања и духовнога оплемењавања, Оне' долазе најчешће као сугерирање од неколицине

1 несавеспих и недисциплинованих и преносе се на друге.

Било би, можда, добро м ефикасно када би се културно - про. светне комисије синдикалних по дружница позабавиле указивањем на потребу културнијег др“ жања на културним приредбама. Овим бм се путем могло доста учинити, а исто тако једном правилнијем ставу могу да допринесу и функционери у салама. У сваком случају треба предузети мере да напоредо 6 подизањем

нивса наших културних приредби иде и културно уздизање наих људи како се не би јављао

досадашњи

несклад.

| ; | они

Пират појаве

—премљентих

уотште у нашој

вш природа ни

је он израз.

за књижевнике, нето за св

ким новинама огледају се

као извиднице објављују догађаје који су у току.

бити равнодушно како се

делује, Хо не важи само лингвисте, којима је

којима је ом не само алат. тога. Ко уме ла прати дух

денцију · његовог његове привидно ћудљиве

људи кад говоре. и пишу

ЧИНИТИ НЕНА ТО КСЈ Ва ва

А ДА АД ИРА

език се, као што је познато, мења и ке мирује никад, као

сли, потребе и односи зији Стога су корисме н потребне честе и детаљне анкете и прол веравања о правцу, духу и карактеру језика у његовом сталном раззитну м препирању. То је корисно не само се писмом и језиком служе. У језичје се дешавају у структури друштва, У

схватањима м навикама људи, а бива понекад да реми истрчавају напреди

Жеивом и активном човеку не може

вори у друштву у ком оз живи

језик предмет проучавања и за књижевнике

обично жаже, нето м много више од

развитка

случајпе промене тај може да нађе ис само потврду онога што је било, него и наговести онога што долази,

увеш само оно што хоће да кажу, него

9 нашем правопису

људске ми.

овековечује,

е- људе којл

промене ко нимљиве примере.

зрнца м нето и о високом гишз и го. и за научнике сталан

се примећују,

, како се то велики п сложени

језика, тел. и све али нимало

јер

не казују

тичких сгрешења,

АОРТУ И А ТА ТА А И АИ А АДА

и више и даље од тога. Људи изнала.

зе или мењају речи = реченичке обрте,

али једном створена рем постаје на спој

'начин стваралачка, Тако настаје жива и непрекидло кружно мисли м њеног израза, од дела м реми која му претходи мли та потврђује и

Наш јађин и приватни живот у озам. :| годинама дубоких преобпажаја у су-. штини и по форми, ера изградње соци. — | јализма, пружа за то безбројне и за-

Назца дневна штампа. показује бриту и интересовање за језик, што сведочи не само.о професионалној савесности,

културне одговорности. · Грубе језичке грешке и стилске рогобатности код нас. бележе, вргавају критици или излажу потсмеху. То ја добар знак. То показује да је

језика здрав, сестљив, и да правилно реагује на сваки поремећај, тежећи да _ га искључи из себе, .

Ипак, хтео бих да кажем неколико резш о једној слабости нашег савреме. ног језика кеја је мања упадљива од формалвпих и грубих стилских м грама али може да буде не мање штетна, А то је: претерана

Живом и активном човеку не може бити ј 5

„ . .“ у у џ 5 | | «| иу свеједно како се пише и говори . 3 " ' употреба општих места, клишетираних израза им стерестипних фраза које се, некад више, некад мање, поткрадају свима нама који пишемо, по

Разумљиво је да све што се у јав. ности пише не може бити ново и ори. гинално по стилу м језичном изразу, оно то и ме треба да буде. Али исто тако је месумњиво тачно да честа м механичка употреба општих места и и готових, уобичајених фраза доводи до једноличнести стила м, зшто је. много

горе, показује често лењост или мож. _да им потпуно отсуство мисли.

М. И. Калињим, саветујући младим совјетским људима да се клоне сувише клишетираних израза, написао је ово: „Знате ли шта значи говорити готовим. Ффразамат Значи да ваша мисао не ради, а да ради само језик. Готовом“ фразом ви нећсте учинити утисак на

струјање од

степену _ ссећања

и под

истичу

организам нашсг

папевии ни наиљееаоаевиввоваивиоиавваавиививее

з ,

људе. МИ то због тога што они у (тј. 5 готову фразу) и без вас знају!“ = Мислим да и у овој анкети треба 5 протоворити о томе цм да свуда и увек = твеба указивати на то да је употреба 2 стштих места, преко разумне м неоп, = ходив мере, штетна; сна ме квари само = стилску лепоту израз мего му оду = зима много од убедљивости и тако = шкоди м самој мисли коју хоћемо ла = изразимо и сропштимо, : = Иво АНДРИЋ п.

| 4

ГА

•

“

БЕОГРАДСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ

соградско драмско позориште _ борило се свегдо скора са великим _ потешкоћама У недостатку сопствених _ просто рија. Ово позориште било је смештено у једној сали Дома културе Трећег рејона, која је служила и за канцеларије, магацит, гардеробу, место за кружоке, ми где су скоро свакодневно одржоа ване пробе. И поред тога Бес-

отаца“ од Горбатова и другим. Двадесетог марта извршиће се свечано отварање Дома културе Четвртог рејона. У згради Дома, Беотрадско драмско позориште добиће најзад сопствену с ва Еми претстава. Грађани етвртот и околних рејона оабе“

лежтће још један датум у кулљ

турној историји свога краја,

Гаси се море сијалица у зали. Диже се завеса. Једно је од по“

Отвара се градски балетски курс.

редином овога месеца, У У- |

лици Павла Папа, отвориће се градски балетски курс. За света три дана пријавило се било преко 250 кандидата,

_ што је премашило сва очекивања.

пошто се морао обуставити пријем молби за концурс, то су многе жеље и тежње остале засада неостварене. На-пријемном испиту, који је имао доста строг став при оцењивању, згпажени су .мноти млади таленти, тако да се од одабраних кандидата за сву школу могу очекивати добри и лепи резултати. С обзиром на овакав успех ва пријемном испиту, школа ће примити око 120 ученика, много више него што је било предви“ ђено. Збот недостатка просторија и ткугреотих услова за рад, школа

„није у мотућмости да ове године

призла већи број кандидата.

У школи ће се изучавати ритмика, пластика, шпанске и карактерне игре. За све ученице биће такође обавезан по један час из класичнот балета.

Журс се разликује од Балетске штколе у томе, што на курсу није тврво, главно м најважније — класичан балет већ је то другоразред но, жоје долази после ритмике и пластике, које се постављају на прво место. Изучавању и упозна“ вању народних игара посветиће са пуна пажња. 3

вић, нисављевић и Олта "торез-Трбић. Овај тротодишњи балетски курс или, боље речено, школа допри“ земљи развије, и окупи што већи ове уметности. Из тих редова будућих балетских уметника створиЋ Слем

број младих око.

Дре ти падне о држави, репурмикаско храдске сам | )

тошивње се радом

Авадесетог марта одржаће се премијера комада „Сумњиво лице“ од Б, Нушића

Једна сцена из комада „Сумњиво лице“ од Б. Нушића

следњих проба пред премијером. Рефлектори млазевима благе светлости обасјавају нозорнишу. На сцени обична српска кућа из доба Обреновића — „кљукане династаје“ вегде у унутрашњости. Стартнеке слике и намештај. О леве стране доксат, кроз _ чија проворе улази сунчева светлост, На спени се токављује капетан,

полако гегајућа, са писмом у руши... Бестрадско | драмско | позори-

нете извешће као своју прву тре-

мијеру „Сумњиво лице“ од Бранислава Нушића. >

Врше се задње припреме за све чано отварање. То су мноре еитнице које увек одузимају времена, а на које треба брижљиво пазити да се не запоставе, јер од њих зависи, понекад, читава рад“ ња драме на стони.

Радови у пространој сали, завршени су. Прикуцани су и последњха бројеви коли обележавају седишта. Пре извесног времена ода је служила као радиони-

"вв.

ца кулиса и декора, Данас је са плишаним, удобним столицама и необично дтвтим осоветљењем добила некскав охол и велпчанствен изглед. Дуги застори од тамног плиша украшавају вило" А у задњем реду исто кад у првом чујеш измешане гласове Виће и капетана. Акустичност сале је савршена.

Сем „Оумњивог лица“ ускоро у.

ће се извести још две премижре |-

у. позоришту, „Прст пред носом“ од Јоже Хорвата и „Утосно ме“ сто“ од Островског. У птрипреми се налазе два комада: „Њезити младожења“ од Јаше Игња товића и „Малограђави“ од Максима Горког, =

Зназај "Београдског драмског поворшишта биће велики за све

ејоне који га окружују. Оно ће сеогућити грађанима оближњих

рејона да лакше дођу до позоришних карата, и да мање губе свог дрероценот времена, а да у исто време гледају комаде високог квалитета. Колектив позорш-

Игранка НСО-а Правног Зуи факултета

; повећали би приход за 1000/!

— Штета што људи не могу као муве да иду по плафону, = |

шта настојаће да задовољи захтеве, тежње и ухус грађана овога-краја и да својом унпграношћу достојно претстави позоршњну у метност у овоме крају.

И ако је колектив – састављен од глумаца из разних крајева на ите земље и из разних позортшта, он већ показује добре квалитете уметничког стваралаштва, премда се сами.глумци још добро ме“ ђусобно не познају у сценским односима, и од њега ће се очекивати, кроз извесно време лепи "успеси И добри резултати. (Своим техничким уређајем Беотрадсо дримско покорити не 380стаје иза Југословепског драмског и Народног позоришта,

Ето, ту где је шекада бтла ту» стаош и пољана, где су деца про водила своје поподневне часове играјући се на крпсњачи, уздиже се данас велика зпрада Београдског драмског позоришта, нови расадник позоришне _ уметности, жоја ће илуће ведеље прославити почетак свога рада — свечтњом премијером.

ЈЕДАН ПРЕДЛОГ

КЊИГЕ У БОЛНИЦУ

и светла ми проветрена, веје њом,

У истој соби леже па Хируршком одељењу, рецимо, ученик у привреди који је на пољедици _ сломио _— ногу, професор из унутрашњости коме — је аога скршена у муку. У друга два кревета: један сељак С пребијеном руком н један занатлија са уганутим стопалом. Изјутра, продавац новина дође. Про. фесор и онај занатлија купе повине, та се онда сва четворица трампе и читају на смену, летећи оком — Или сричући усвама, али све је то брзо прочитано.

После подне је пусто. Пусто је п вече, пусто је ин јутро које у болнипи почиње већ у 4 часа, з јутарње новине стижу теџ око 10.

Неке су собе боље среће, Ту су они Београђани којима породниа не лоне, се у болницу само укувано воће —н колаче, него и по коју књигу. Али 0. ни који немају те породичне и пријатељске везе, чезпу за књигама,

Болнице углавном имају стручне библиотеске својих снидиката, намсњене болничком особљу. иблиотека за болеснике ње постоји, изгледа, ни у једној београдској болнипи,

Зато се кроз болничке ходнике пронесе брзо глас; ђ

У соби 27 сви су прочитали „Па_ риски покољ“... '

Али онај из собе 27 већ је некоме из собе 25 обећао тога Касуа,

А када се књига добије...

— Извините, — један пацијент друкоме, — ви већ другипут читате,..

— Извините, — опет овај, — али, со... |

И ма да би желео да прочита још једанпут, тужио даје ту књигу другом читаоцу, који ће је попекад, ако споро чита, читати више дана, п понекад, ако ин брзо чита, задржити и сам за друго читање.

Болесмици у београдским болницама не би губили дане. Читајући добру књигу "мал би чабаву и морнст, а та њихова корист била би на морист м целога народа, џ ' х.

али чамотиња

атар ава аво пива виа инв аниноитне

оред свега знања п бриге ле„ |

карске, поред свег иастојања им умешности бодничара и 69лничарки, соба у болници је на“ кеке пуста н тужна. Чиста је, н бела,

"И ној

СТРАНА 5: | отете

за % [

„ тродска восеља "имоју своје. Онолнотеке ·

Све веће интересовање прађана за књиге и новине

ре рата у Београду нису по

стојале. библиотеке ви по

разним крајевима Београда,

акамоли по предграђима. Грађанин који није био у могућности да купи добру књигу, тештко је долазио до њих. То се ум спољавало нарочито по периферији града у радничким жварто“ вима, где је књига слабо допирала и где су услови живота би“ ли доста тешки.) |

Данас сваки рејон Београда има и'евоју рејонску библиотеку.

Али, није -се стало само на отва» рању рејонских библиотека, Још претпрошле године, а нарочито у току прошле, „основано. је више насељских библиотска, које данас пружају лепе: и одабране њите својим посетиоцима. Пламски Ра“ стоређене, мнасељске библиотеке омотућују трудбеницима мање губљење времена, живе и дејству“ ју У најгушће насељеним делович ма периферије града; Грађани моту да се служе књигама и ван библиотеке, Библиотеке примају такође и нашу дневну штамту.

У Београду има данас укупно 18 рејонских и неасељских библиотека. Насељске библиотеке отварене су на Вождовцу, Карабурми, Чуч карици, Крњачи, Славујевом Вен ду, у Маринковој Вари, у земуне ском насељу „Сутјеска“, у Супим ловој улици близу Новот гробља и Улици Генорала Милутиновића.

Унутрашњи уређај библиотека сличан је рејонским. Марочита бри та и пажња поклања се хигијене ским унутрашњим условима. Просторије се загрејавају.

Као доказ о потреби њасељских библиотека м о њиховој важности у новоме животу, некад запостављених београдских насеља, може да послуже постигнути резултати у њиховом раду, У библиотеци на Чубури дневна посета у фебрузру месецу била је просечно 89 лица, на Карабурми 67, на Вождовцу ва,

Стручну помоћ блиотекама пружа Поверенилитво за културу и уметност ИОНО и библиотекари из рејонских библи» отека, Осећа се недостатак библи+ отекарског стручног кадра, док стенбени проблеми умнотоме оте

насељским бич «

жавају пораст и развој библиота-“

ка по насељима,

Библиотеке се издржавају, углав ном, од своје чланарине, Поверфништво за културу им уметност, У току прошле године, видно их је потпомотло у књитама и инвентару. Најважнији задатак, који се односи на рад насељских библиотека, састоји се у учвршћивању досадашњих библиотека ми допуњава њу стручним, изученим кадром.

Насељске библиотеке треба да, својом одабраном литературом, до принесу културном и социјалистичком уздизању наших грађана, Њихова важност је утолико већа лшто је њихов рад усретсређен ма уздизању, културном и просветном и најдаљих насеља Београда,

„Дубоки су корови“ на позорници Југословенског

драмског позоришта

почетком овога века старији Београђани, тадашња деца, плакали су гледајући у Народном позоришту „Чика-Томину коли+ бу", јер су морали са чуђењем и гађењем видети да се у Америци некада човек ценио“по томе каква му је кожа: црна или бела, а не по томе да ли је добар или зао, поштен или испоштем, паме+ тан или глуп. Многи од њих који су живи мисле даје то давнопрошло време. у

Ти који верују да је свакве нечовечности и глупости збрисаа рат између северних и јужних држава пре неких деведесет го-

дина могу од сутрашње вечери да на позорници Југословенског драмског позоришта гледају нову м још, на жалост, еввремену „Чика-Томину колибу".

То је драмн „Дубоки су корени" од америчких аутара Џемса Тоа и Арноа д'Исоа. •

Црнац, који је школован толико да може да буде упрнвитејб школе, али за црнвчку децу, који је на фронту, после многих јуриша и рана, добио не само поручничке звездице нето и од» ликовања, када се враћа као победник: после овбга рата не може да буде удоетојен чак ни тога да му бели човек пружи рус ку. А тај победник вратио.се У своју отаџбицу, у свој завичај, јер су ту његови „дубоки коре ни". , у у · Ова дрвма | дејв се у режији Мате Милошевића, који игра и једну од главних улога. у

“