20. oktobar

ПОЈАЧАЈМО НАПОРЕ ЗА ЧУВАЊЕ СТАНБЕНИХ ЗГРАДА

" + танбето питање “ Беорату несумњиво је једно

· под мађтежих, _ Због тога

се њему прилази са #отрсбеом озбишиошћу пе само од страве Извршног одбора Народ нот адбора града Београда, већ му нуву пажњу поклања и Влада НР Орбте као и Савезна влада. Станбепе зграде, порушене. за време рата, обновљене су још у лљанима обџове, а потом се прешло на џланску изградњу нових клапбених зтрада. Иако су меро беле знатне, с обзиром на веливи прираст стамовника (који је у оапосу ма 1940 годину пораслао са преко сто хиљаца грађаша, услед о привредтог — развоја шане земље) станбени ћо нроблем бити на дневном режу све зок се грађење нових станова не

' чршонеди са нрнраштајем станов" авоа.

79800 пових станова,

бешет татања.

У мету решења овога питања иетрашња нових стаџова повећава ке из године у годину. Ову чи вњеемиђу шајбоље илуструје инвестииопа план за 1949 годину шоа предвиђа | изградњу _ око што значи та 1919 годиша треба да буде таланта зпатпог побољшања сташИзградња ових станова, па тај начип, биће зватво шасовнија Шеро до сада ну ње Ће со још пумије енгажовати установе, предузећа и масовво срганизације. _ Истовремено, еђутим, јавља со као _ важна тотреба питање отравкт им адржевања постојећих сташова. На то пољу треба јеш много _ да се учинн.

Келике се по овом питању џожлења пуна бршта показује чињеклта да јео у току 1948 годиве оптрављено преко 500 станбемих страда. Мото така, извршево је низ текућих поправки у паљу одржавања, чија — укупна

врадшост иавршених радова изоси преко 50 милиона

динара, За 1949 годину предвифђето је да се уради скоро три шута више веже у 1948. Вредност тих радова изиосића #20 милиона динара. И ' разне оргашизанцтоне _ мере

којо су продузете (као па при-"

ер: кући управитељи У државним станбеним зпрадама, кућни савети и тако лаљеј исто така говоре о томе да народна власт улаже са своје стране вешета шапоре за успештије _ рештвањо слрапбених питања. Она со (у то ванавањо укључује пре-

| ке кубиихк савета, којим је обу-

жваћопо посто 30.000 прађана, Ове те у нању ла се у постојсћим станбсним радама, као м У онима које со полижу, што боље газљује, да се зне што рапао је и бриживијо жорисве, чувају п одржавају, а Јодмовремено да се нашим трудосиицима створо што удобинуњ и судктуришуји "услови оса живот У увид.

МАејрутим, све ове напоро пре виђају и још увек по схватају поједтии нажни грађани; Својом побрижљивошћу оши шашосе – 0Рромпу штету и онако оскудном станбепом фошду. _ Мород тога, то се путем тамо џишо о по треби _ правног и брижљиво коришћења и чувава — станова, пород тога што су појодинцо У вишо махова опомињале — како народно власти, тако мо чланови кућних савета, они _ пастављају са својим нисточилоким – адносом према домовима у којима станују. Тако и ланас има елучајева неправилног и ттетотинскот рада у овом смислу: држе се веће крличине угља и дрвета у собама, у којима се иначе нормално станује, цепају се дрва у собама и кухињама, пеправилпо се употребљава технички Ми санитарии _ уређај у становима, демонтирају се каде п.умиваониши, лупају се прозори и чине разни други кварови. Међу овим прекршитељима _ најосновнијега реда, има и оних који свакоднов пим свађама и тучама онемогућују осталим станарима да се у слободном времену одморе и при преме за нове напоре.

Да би се станови, као ошштемародна добра, заштитили од .овако несавбоних појединаца, КОји неће да схвате напоре народ“ них власти п пе слушају савете

укључених у савете станара, нарожна — власт је донела ретењо да со они шсела из са-

дашњих ставова, већином - пуљцфорвих и улобних, у лошице ста мове — станове у којима теђће моћи да врше оштећења како су дотада чинили. А њихови се станови _ додељују · заслуж

прудбеницима, који: ће увере бро да их чувају као што знађу да уложе све своје напоре у'изградњу | социјализма у нашој земљи, носећи

шер Џетогодишњег љаваша

Решењем пародне власти | ив досадашњих станова – исељавају се у лошије следећи прађани:

Виктор. Арфимајев, службеник, из стана у Далматинскај улици 54 у стан Милутина Бојића бр. 5 Косара Грбић, — пензионерка, из стана у Саве Коваче:лћа. умци број 7 у стан – Господара Вучића број 40; Панта Черговић, пошзиотер, из стана у Улици Бањих жртава број 228 у стан у Ситничкој број 9; Навле Петровић, апроном, из стана у Господара Вушећа број 143 у стан

главти теретна.

у Улици Интернационалне брига-

де број 72; Петар Савић, оптичар, ма стана у Улица Рете од Фере број 7 у стан у Докснмовој улици _ број 46; Елизабета Рајнхарт, жомаћеца, (из стана у Скерлићевај 14 у стан у Далматинској 99; Сока Јовановић, домаћица, из стана у Улици Војислава Илића број 51. у стан у истој улици број 78; _ Радмила Вуксан, домаћица, из стана у Улици Косанчићез Венац број 2 у стан у Улици Високог Стевапа број 10; Катица Радосављезић, ломаћ ци Цетињској број 4.у стац У ЈЉубе _ Дидића улици број 3% Маводраг Мићовић, _ службеник, на стана у Улици Народне републике 41 у стан у Улици Геоперала Арачића број 13; Омер Миловић, пеглер, из стана у Улици Лоле Рибара број 5 у стан у Кондиној број 26; Јагода Урошевић ми Јелена ' Ђерђе, домаћице, из стана у Чолак-Алтиној број 6 у стап у Улици Манасијевој број 2; Димитрине Андоновић, пензионер, из стана у Улици Браће Баруха брај 2 у стапу Улици Душановој број 1; Константин Николић, чиновник, 3 стана у Улици Рачкој број. 7 У слан у Љубе Стојановића улице број 1.

Наведени _ грађани исељавају се на досадашњих станова вато

што су их упропашћавали. цена-

њем дрза у собама и кухињама, што су штетили паркет и плочи це па чак и плафон у становима испод њихових. Опа су кварили санитарне уређаје, водовод и капализацију. _ Штетипли су моле рај и зидово сушењем меса и рубља 'у. собама и тако даље. Поред тога, самовласним вробијањем зидова, лупањом орозора + ОПШТИМ загафивањем станова упрошашћавала су заједничку имовиму и, накзад, свакодневним свађама ометали су одмор осталим станарима, |

Ово је само известан број таквих грађана који. се у први мах исељавају из наведених разло-

• га. Међутим, према оваквим 5 њима сличним песавестим ва“

ђавема, пароште власти -ћотре-,

дувимати и сштрије мере. Поред ипосљавања бићо заведено а тримојтне кетална,

ада, из стана у Улнњ-

Ова мера треба. ма јупичо то

учпо мо па остале“

козатвавх Ио слтетитих- тојаља Ваше пе би било. Зато је тужно ле ктућии савелиа, слоја «у саставља“ ни од људи из свих зпраља Без опраде, обрата јон воћу“ пажњу та одшос мрсбка сташбовиш о тро-

стортјама ом ватсвом уређају да петрекшно указују _ ножсњу.

и саветују све моји со опрештују о рад н штедњу у овом смислу, а да оне, који неће да _ чувају

својо станове, и даљње достава“.

ју надлежним аргашима да се црома таканма мрслрузвиу - икупреб—-

На слици: радно третседништво. и

спавао | аЖО

===

пр ар де

1 џебио те

радници се саветују

- Душан Бобић, бравар, партивођа одељења сечки У „Шумадији“

е започиње се стварање социјалистичког села само на селу, потписима сељака на фор. муларима радних задруга, па ни плуговима које они, коњима, довуку на задружне њиве. Социјалистичко село, материјална основа без које му нема ни постанка ни опстанка, зачиње се м овде, у граду, У фабрикама, на машинама, под рукама индустриског радника. Машине које он предаје сељаку донеће му више хлеба и меса, да. ће му више снаге да ствара нове = нове машине, које ће потпуно преобразити село у миновско по| љопривредно предузеће где се ради, по илану, као У фабрици. Тако се окреће непрекидни ланац социјалистичке изградње,

измена испустава између села м града

Радници „Шумадије“, фабрике пољопривредних машина, осећају улогу свога рада као беочуг у том ланцу. Осећају да У њиховом делању долази практично до најјачег изражаја стварност савеза радника м сељака. Израз тог осећања био је телеграм који су послали првој савезној конференцији сељака задругара после састанка на коме су про' дискутовали како би“ најбоље помогли изградњу

повог села. 8 Телеграм је био кратак, као сг“ телеграми, је одразио њихове мисли м сажео најбитније њима: „--Уложићемо све снаге за извршење и премагашење плана производње чиме ћемо омогућити да и-ви ваше задатке што боље извршите и примером покажете осталим сељацима предност задружне обраде земље... Стараћемо се да производи које за __вас израђујемо буду што бољи м вашим напорима | што више користе... Одлучили смо да у даљем ргду: успоставимо што тешњу сарадњу с вама ми из. меном искустава допринесемо што бржем остваре-

гли

њу. задатака које је поставио наш Петогодишњи плав". Управа предузећа и радници „Шумадије“, кори

умеју да премашују план, замислили су се наро. чито над друтим обећањем телеграма и довели та у везу с последњим. Ко уме боље да каже шта ваља мли не ваља на машини него онај који сваки дан њоме ради; Ко боље да примети ситне грешке или предности: Машина се мора испробати да би се видело шта вреди. Дрљача, са четрдесет зубада, коју су израдили мајстори „Шумадије“ вукла је упола мање бразди док је, после: посматрања на њиви нису дотерали. Сада већ вуче сваки зубац своју бразду — четрдесет одједном.

измена искустава, практична сарадња радника и сељака, на усавршавању“ пољопривреде није имала у „Шумадији“ неки сталним организовани адлик. Долазио је по неки сељак, када му се по-

тате

: неми делић машине да га замени или оправи, ла ве. жанио како му ово мили оно'не ваља и пасшрављао с'мајсторима шта би се могло учинити да

. боље радм. Тако су мајстори удесили сејалицу за кукуруз да јој се не расипа зрневље и да јој се -то- ломи нож када засече бразду.

савтинавање матнина,

Хобар квалшитет се постиже. лагано. корак ло

корак, Када се стигне до. једног пиља, укаже се већ спедеће, Нико ме би веровао колико се може усавјимити једна ебична машина за сечење шаше. "Те може да објасни Душан Бобић, бравар/ руковаљац Одељења 'за израду сечки, косилац Меда. ље рада.

—- Радимо. Испитујемо: сечемо ту у радионици ттазну, сламу. Данас: боље, Сутра боље. Од три модема тето сме жод нас радили саставили сме је. дан — најбољи,

ЉОЛО

са сељацима како би |

;

Дели машина

машине биле још боље

Не треба се стидети минулих слабости, јер баш оне показују величину преброђених препрека, успех постигнутог,

— Прве сечке, вала, ни сламу нису секле. Ове исеку папир на резанце. Двапут их брже израђу. јемс, боље су а м јевтиније .

Није рекао сам Душан Бобић већ секретар пре. дузећа да је око сечки за шашу било крајем тодине „запело“" када су сва одељења у предузећу скоро извршила план .„Аушан Бобић је убрзао њихову производњу. ,

Али о томе шта значе сечке за шашу у сточној исхрани зна Душан Бобић да прича као да је, целог века чувао стоку.

— Крава када јој даш шашу само лишће обр. сти. Ако самељеш на сечкињ, па помешаш с пешто мекиња, сламе и сена, усве поједе и боље хране не тражи. Долазио нам један сељак, па каже: кад је хранио тако краве, после осам дана није могао да их позна, Целе године доносио је бесплатио по тридесет литара млека једном обданишту.

Трудбеници на истинском' путу напретка

Душан Бобић спада међу оне раднике који никада нису задовољни својим знањем м стручном спремом. Такви су сви трудбеници на истинском путу напретка. Они могу увек да науче више, управо зато зшто верују да се никада не може довољно научити. Поготову од оних који практично употребе њихова теоретски добро конструисана де-

ла. Чак и поред темељног испитивања Завода за унапређење пољопривреде, савети. земљорадника не само да нису сувишни већ су и неопходно ко. рисни за бољу производњу машина за обраду земље.

— Вредело би нам, и те како, када би нам сељаци сами писали м говорили шта запазе на на. шим машинама. И да нас запитају, ако не умеју да машину правилно употребе. Има и у задрузи н=тде да стоји сечка — само је гледају. Или помере нешто погрешно па неће да сече. Јесте, слали сме упутства. Али вије ни то доста. Кад би се с њима саветовали, и они би нас а и ми би њих помогли.

У речима радника Душана Бобића указује се још један пут за сарадњу села и града.

— Треба земљу машином избраздати и знојем је залити „па ће бити хране, убацио је узгред Ду. шан Самарџић, руксвалац ливнице, који већ двадесет година ради у индустрији.

причао ми је како све више сељака долазн ла ради у предузеће и како је веома важан пемхолошки моменат за њихово распорсђивање на посао. Сам руководилац треба да осети који је радник за воји посао способан.

— Ето, кружио је погледом по широкој мтро. сторији чађавих зидова и тла прекривеног тешким неском за укалупљавање машинских делова, Душан Лека се родио да постане ливац. Ћутљив је нешто. Али када замахне по ливници, за 150 сд сто пребаци норму. Чудо једно. Нико да га стигне,

Жошчат брђанин, прекаљен у борби, Душан. Ле_ ка осећа страст за свој посао у коме: је; неочекивано, нашао нримену способност“ моје су и за ње. га самог оне непознате, Лети, кад миле у своје родно Петрово Село, у Лици, на одмор, прича својим о машинама што их израђује.

— А сни ми не верују. Беда је то: грожђе јот: муљају рукама. шта времена изгубе! Муљачом за час готово. Оваквом што је код нас видиш правимо. Прскалицу за воће још нису видели. им бубе обрсте целу шуму. Сав купус упропасте. Кажу: дошло му време. Моле бога да га сачува. Остави се, кажем мајци, то треба прскати. Добро би им било прскалице да се пошаљу. Када их буде доста. Што их више паправимо више ћемо воћа јести... |

Радници „Шумадије“ учествују у акцији против губара тру; се да ураде што боље, што већи | број прекалица. За прво тромесечје обавеза им је за сто комада већа од пљана, који је и онако зама-

"пан, Задружни воћњаци м шуме чекају од њих спас.

да па

Рабрички радници узимају шатронат-над једном сељачком радном задругом

У дискусији о путевима сарадње са селом реили су да узму патрднат над једном сељачком радном задругтом. помоћи ће У . организовању административног пословања, У набављању матсријала за рад; У „постављању на ноте"

„Шумадија“, некада фабрика „Гођевац“, мара. ђивала је час по коју: мољопривредну машину, час радио - апарате „Орнон“, скупе, лакиране „канте", како су их звали грађани због „лошега квалитета. Оно мало машина тито мх је давала повећавало је богатство сеоских богаташа.

Сада „Шумадија“ даје машине свим радним се. љацима, пре света сељачким радним задругама. || 'Трудбеници „ЈМумадије“ очекују много од сељака задругарђа, Зато ће им снажније помоћи, него зато су то чинили до сада крпећи им по неки·лонац-у акцији село ~ рад,

но мере, паран веб 55 ПАРИ млина дина вени канделе патике и ниђеаиуПаИе аи

СЛЕТ ОДЛИКОВАНИХ УДАРНИКА НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

У Беотралу је 13 марта одржаи слет оллиноваинх 'ударника Народне Рспу-

. _"бликес Србије, На слеву су се најбољи трудбеници обавезали да ит даље про, шете _удартимки -покрем међу масама радника и помотту- свим снатама Ссоци

"део дворане за бреме «аста адзикованих "трулбеника, |

јалистички прсображај села

на

__ СТРАНА 3—

_ Двадесета "основна —

најбоља организација Т реће: рејона

а последњој рејонској из. борној конференцији Народног фронта у "трећем рејону примили су прет. ставници Двадесете основне организације, уз одобравање свих деделагата, радио - апарат као награду најбољој организацији. Двадесета основна организација по броју чланства није има око 650 чланова, али је успела да у радној бригади обухвати 423 члана на разним акцијама. Организација је радила равномерно по свим секторима рада, добила је похвалницу од Рејонског одбора Црвеног крста м и. мала и других успеха.

Све је то требало постићи ДУтим, упорним и стрпљивим радом одборника и активиста м добром организованошћу. Извршни одбор Двадесете основне организације борио се прошле године првих шест месеци са слабостима „које су имале све организације У Београду. Од 16 одборника радило је свега 8, секције нису живеле и рад је пао на леђа веома малог броја људи. У другом полугодишту одбор се реорганизовао, кооптирао нове чланове одбора — најактивније фронтовце м почео да побољшава свој рад.

Тлавни разлози успеха ове 0. сновне организације могљи 6м се рећи у неколико речи. Одбовници су стално повезани са члацством, а организација има 1 Ффронтовских група које активно раде им мреко којих се сваком члану Фронта објатњавају акци је, политички догађаји. Код људи се агитује не голим „позиварством", већ објашњавањем разних акција. Двадесета основна организација има, свакако, најбоље групе у 'Трећем рејону. Одбор је

помагао рад слабијих група, одлазио на састанке и усмеравао њихов рад.

извршни одбор је одржавао

сталну везу са људима, интересавао се за њихове животне про. блеме и потребе. Тако данас многи грађани долазе у просторије основне организације да изнесу неки свој предлог и затраже не. ку помоћ. Одборници су предло. жили“ на захтев грађана да се отвори месарска радња, пиљарница и млекара. Народна власт је усвојила и отворила све ове радње. 5

Стална и систематска контрола извршавања задатака обезбедила је успех ове организације, не чека се на редовне састанке одбора, већ се свакодневно контролише испуњавање јединих одборника. Сваког месеца држале су се конференције са чланством на којима су исти. и изношени

задужења по-

ване најбале групе резултати рада У прошлом месецу. срормиран је један курс за и, Историје народносслобо дилачке 35 чланова Фронта. Било је успеха здравствено . социјалном пољу и на ослалим секторима. Мно ти чланови Фронта својим пожртвовањем су допринсли успесима ове организације. Добросав Ђоковић, начелник штаба бригаде, дао је 420 часова, носи значку Првог степена, и поред своје заузетости

зучавање

борбе који посећује

У установи. Бијана Ераковић, 61тодишња старица, дала је преко 200 часова и добила значку ДРрутог степена. Драгољуб Ђорђевић, дао је у свом слободном времену такође 200 часова.

Алт поред свих успеха ова организација је имала и своје слабости. дије, чланови синдиката нису учествовали у раду основне орга_ низације, евиденција није ваљала. Секције нису имале довољно иницијативе у раду, нису пред'нагале нове мере за побољшање рада по нојединим секторима, већ је одбор углавном примао на себе пл рад секције. Све то треба у будућем раду да се исправља, Недовољно су радиле сек.

На изборима 6 марта изабрано је 12 чланова секретаријата, од којих је већина и у синдикалпним ортанизацијама. Секретаријат се конституисао и изабрао претседника и секретара и обавезао поједине одборнике за формирање разних комисија,

Врши се упис у радну бригаду, која ове године треба да буде већа јер су и задаци већи,

Мзбором најактивнијих члано_ ва Фронта у поједине комисије и њиховим добрим радом, јен већим аклјивирањем – фронтовских група, организација ће, свакако, и у овој години постићи завидне уемсхе.

велика, .