20. oktobar

Пн Мана ин вије па риба

винавивиннваивемилвинииоиивваини: ИВИНИРНИА АДА ИВАНА НАВАРА РАТОВА РАВАН АНИНА РИВАЛА Вие

х_ мивот и РАДУ СССР Ж

К. '

СТРАНА 4 Синдикална одмаралишта примиће ове године преко трудбеника Београда

| је године приступило се

() штиљање наших трудбеника ма годишњи одмор. Равнотрудбеника ма одмор доприноси лакшем остварењу — производних тога питању прављења планова годишњег одмора посветила пуИ ове године, као им прошле, синдикалне _ организације _ слаће мор, у: синдикална одмаралишта, бесплатно или уз попуст. Тако ће нија трудбеника проћи кроз синдикална одмаралишта савезног и на одмаралишта проћи ће 2.086 трудбеника Београда. У синдија“ у Аранђеловцу, провешће свој годишњи одмор 210 трудбе45 трудбеника Београда. У одмаралиште „Франце Розман" у тодине 200 трудбеника. На Охридском Језеру, У новосаграђеном дишњи одмор 158 трудбеника. Кроз одмаралиште „Иво Лучић“,

3.300 · најзаслужнијих прављењу планова за одамерно и планско одашиљање · жљанова, предузећа, те се због на пажња, најзаслужније трудбенике на одсамо из Београда 3.323 најзаслужрепубличког значаја. Кроз савезжалном одмаралишту – „Шумадижика. На Бохињско Језеро ићи ће Тозд Мартуљку ићи ће у току ове одмаралишту, провешће свој гоу Каштел Старом, проћи ће 425

трудбеника, У Опатији, у одмаралишту _ „Отокар Кершовани“, провешће тодишњи одмор 308

трудбеника Београда

Кроз одмаралишта републичког значаја проћи ће 1.236 трудбеника Београда.

поред ових одмаралишта трудбеници Београда користиће и одмаралишта на Авали и Стражилову. Трудбеници Београда користиће, затим, већ према свом послу, летовалишта свог струковног, савеза синдиката. Тако ће Земаљски одбор просветних радника имати своја одмаралишта у Нишкој Бањи, на Златибору и у Бајиној Башти и располатаће са око 200 кревета. Централна управа железничара. има пет малих кућа на Лошињу са 75 кревета. Затим, има свој објекат у Гозд Мартуљку,. који ће користити деца железмичара. Поред тога, крај Марибора се завршава изградња једнот одмаралишта за железничаре.

"Из Београда ће ићи у одмаралишта око 5.000 ученика у привреди. У одмаралиштима републиканског и савезног значаја за ученике У привреди провешће годишњи одхмор близу 1.000 ученика

поред овога броја ученика у привреди које шаље Месно синдикално веће, Главни одбор и цЦен трални одбор синдиката, из Београда ће ићи на одмор још преко 3.800 ученика које шаљу три градска дома ученика У привреди, дом грађевинских ученика „Неимар“, дом „Гранапа“, дом за месо и масноћу и Удружење занатлија Београда.

а свом путу ка Чељабинску транссибирски експрес пролази поред малог каменог обелиска на коме с' једне стране пише „Европа“, а с друге „Азија“. Експрес овде У пуној брзини прелази границу двају континената и зауставља се тек У Чељабинску, капији Совјетске Азије. За време царске Русије ово је била прва станица и одмориште изгнаника на њиховом многоетапном пупу кроз бескрајни Сибир. Данас је то огроман социјалистички град — један од оних градсва који својим развитком од Октобарске револуције до данас дају верну слику гигантског развитка и преображаја целе совјетске земље. Чељабинск је основан 1736 године, а 1513 године је имао свега 62.000 становника. Био је то прљав и запуштен градић, као већина градова царске Русије. Најлепша зграда у граду био је затвор, недалеко од реке Миас. Предграђа, која су готого искључиво сачињевале бедне дрвене бараке или стари теретни вагони избачени из употребе, косила су карактористичне називе као што су: Мухоморовка, Грабиловка, порт-Артур, Ђаволске бараке... Стаљинске пјатиљетке су за кратко време из основа, измениле лик Чељабинска, На месту старог Чељабинска родио се нови, гигантски индустриски ссцијалистички град, Када неко од оних који се још сећају Чељабинска пре револуције прође" данас улицама града — закључак му се наметне сам по себи. Од старог Чељабинска _634И“ вало се само име. чЧељабинеск је административни центар најбогатије и најразвијеније области СССР-а, главни град јужног Урала. Чељабинска област је данас најмоћнија металургиска област не само у Совјетском Савезу, нето и у целој Европи. Тој области припада и Магнитогорск. Металургиски завади јужнот Урала производе данас више гвожђа и челика нето што је пре револуције производила цела царска Русија. Чељабинск је град који се непрестано развија и расте. Укупна . станбена површина новоподигнутих зграда превазилази милион и по квадратних метара — што значи да је од Октобарске револуције наовамо изграђено дванаест нових Чељабинска. петотодишњи

| рактер и значај „

н конкурс младих природњака у пионирској организацији Београда

Ме године, као и прошле, пи-

а дочекују про-

Зи са великом радошћу и ра-

зним како бин вм

1949 године било што весе-

лије, како Он и ово пролеће што бо-

ље искористили за учење и све оста-

ле задатке које пред њих поставља, Савез пионтра.. у

„Дан пролећа“ прославиће пиони-

ра Београда 17 еприла ове године, у'

природи, у итрм, фискултури и при-

казивању појединих резултата постиг-

вутих у досадашњем раду.

За разлику од досадашњих просла- > ва, када се „Дач пролећа“ прослављао централизовано по рејонима, ове године је постављено да се прослава „Дана пролећа“ организује по одредима. Сваки одред пионира треба на своме збору да продискутује о а како ће прославити „Дан по где. У ту сврху сваки одред ће бе мирати своју експедицију која ће имати задатак да изабере место за одржавање прославе. Осим стога, одреди ће позвати на прославу ударанке, новаторе, разне уметнике, као и делегације пионира из сељачких радних задруга, са којима ће већ сада писменим путем заказати такмичење у раду у пионирској организацији, наПе у вези са спровођењем кон-

младих природњака. еки' одреди ће „Дан пролећа“ прославити ван Београда у оближњим селима и градовима.

Оно што је нарочито карактеристично за овотодишњу прославу „Да на пролећа“ јесте то што у припремама за прославу сами пионири треба да узму највише учешћа, а не као што је до сада био случај, да све припреме врше углавном пионирски руководиоци у заједници са учите љима, професорима итд. што не значи-да исти другови не треба да узму учешћа у припремама за овогодишњу орранрецију прославе „Дана проле-

Осим пионирских руководилаца и педагога, видну улогу у организовању „Дана пролећа“ треба да одиграју масовне организације, нарочито организација АФЖ-а, кроз коју мајке“ наших пионира т да схвате кана пролећа“ и да у своје домове унесу празнично расположење, да деци за тај дан купе поклоне, припреме храну итд.

У тесној вези са припрем „Дап пролећа“ је и спросође курса младих природњака,

још прошле године расписао Централни комитет Народне омладине Југославије. План за спровођење конкурса направљен је на основу прошлогодишњег искуства. Осим тога, пришло се формирању станица младих природњака тамо где за то има услова, а до сада се већ показало да приличан- број одреда може да прихвати услове за рад станица. младих пртродњака. Тамо где се већ говорило пионирима о ставицама младих природњака, пионири су са одушевљењем прихватили, али је потребно још шире и свестрани је упознавати виони-

|

ре са тим станица ма, обзиром да су оне као формо рада веома корисне за децу, а у исто време и занимљиве. Станице младих природњака _ баве се одгајивањем жи вотиња, на пример, зечева, затим _рааних живина, одгајивањем биља и цвећа, – прикупљањем разног семена, стварањем хербам

ума «ч другог, а све то на научним пренцитима.

Осим — организовања станица младих природњака пионири ће засадити неколико пионирских штума, при купљати лековито биље и разно семе.

О београдском футбалу

з дана у дан футбал у Беодраду добија све већи

број присталица и разви-

ја се темпом који никада

раније код нас није био забележен. Квалитет ове игре подигнут је на висок ниво о чему сведоче многобројни успеси које су београдски тимови постигли у земљи и иностранству. Ово је у првом реду резултат новог схватања целокупног спорта па и футбала. Низ старих навика, које потичу од пре рата, када је футбал био на капиталистичкој бази, то јест у вељиком броју случајева код већих тимова као средство за убирање прихода и издржавања и плаћања Итрача. На супрот томе футбал се данас развија под сасвим новим условима, потпомотнут низом мера ЗАР

уз ма

власти и

тистрованих леђа У 237 друштава. Поред тога готово сва предузећа м установе, школе, домови ученика у привреди имају своје футбалске тимове. Београд има два претставника у савезној лиги, једног у српској лиги и пет У зонскам првенству Србије. Осталих 29 тимова распоређено је у 4 групе. Све ове екипе постигле су до сада врло добре успехе. Црвена звезда је један од кавдидата за првака државе у Футбалу,

Металац је у средини табеле. прве лите а „Београд“ у српској лиги заузима треће место. „Слави“

план предвиђа даље повећање станбене

"површине од 50 од сто. Укупна инду-

стриска производња Чељабинска је 1985 године 92 пута премашила индустриску производњу Чељабинска пре револуције. А Чељабинск се стално, не и-

„зузимајући ни ратне године, налази У.

непрекидном напону изградње. “Нови Чељабинск је град металне, машинске, хемиске индустрије и прецизне механике. У Чељабинску се налази тракторски завод који носи Стаљиново име, гигантски металургиски завод, ваљаонице, ливнице, фабрике за изра-

_ ДУ локомотива, текстилне фабрике и др.

Чељабинск данас има пет универзитета, 50 средњих школа, неколико позоришта, оперу, неколико десетина библиотека и велики број одлично уређених биоскопских дворана. Подиже же велика зграда која ће бити искључиво намењена балету. По броју ста-

новника и по индустриској снази Чељабинск се данас налази у истом реду са другим моћним индустриским центрима СССР-а као што су Стаљинград, Свардловок, Кујбишев, Саратов и Новосибирск,

Изградња Чељабинска је одлично ур-

банистички решена. Чељабинск обилу-'

је лепим зградама, складним трговима

· и широким булерарима. Живи аутомо-

билсжи, трамвајски, тропејбуски и азутобуски саобраћај су верна илустрација богатот живота и неуморног и прандиознот стваралачког рада.

УУ току ове пјатиљетке биће завршена реконструкција центра града. Том реконструкцијом Чељабинск ће добити дентрални трт, два пута пространији од Црвеног трта у Москви. Десет булевара ће спајати све крајеве града са овим тртом, а ухупна дужина улица ће износити преко 400 километара.

ЗАДАО

ПАО АНЕ аи

Ри

ја“ је у својој зони на првом месту, а „Раднички“ на трећем. У првом београдском разреду најбољи. је , Графичар“, у другом „Омладинац“ из Земуна, а у трећем тим фабрике „Пролетер“ У Жаркову. Најслабије резултате и-

мале су до сада екипе „Црвене машине“. из Железника, „Словена“, „Напретка“, „Слоге", Угости-

теља и „Братства“ из Крњаче, иако многа од њих имају своја игралишта и могућности за редован тренинг. Слаб успех ових тимова долази углавном због слабог руководства. „Црвена машина“ – уопште не одржава · · никакве везе са | Фискултурним одбором Бедграда и не „добија довољну помоћ. од своје подружнице, | . Велики недостатак већине футбалских екипа Београда је у томе што се недовољно сналазе у оства рењу потробних маторијалних сред Готовс нијадно друштво, сем литашта, не наплаћује улазнице и не објављује утакмице у својим предузећима или установама и тиме не побуђује интерес чланова за посећивање утакмица. У интересу је самих екипа и друштава да овај свој пропуст што пре ис-

праве. идуће недеље почиње пролећни део футбалског првенства Београда. Међутим, збот недостатка

терена, почеће уствари само првенство Првог разреда и подмлат ка. Остали ће сачекати завршетак такмичења подмлатка и Првог раз реда, па ће тек онда почети сво

“ја.

чудновато је, али тачно да Бео трад има само седам футбалских терена на којима могу да се одржавађу утакмице а тренира се на 18 ипралишта. Највећи број терена, збот слабог залагања управа друштава нема свлачионице, непри ступачни су, итд. Народна власт је давала помоћ за изпрадњу и оспособљавање објеката зли је ићицијатива друштава у овом смислу под бацила. Да би се ово стање попра вило Месно синдикално веће је одредило зватну суму новца,, колом ће ломоћи уређење већет броја итралиштта. питање тренера је утлавном повољно решено. Сва друштва имаду тренере који тежиште свога рада бацају на подмладак. – пре два месеца отворена је у Београду «Футбалска штола са задатком · да од талентованих омладинаца створи квалитетне футбалере. Сада у штоли ради 19 најбољих · итрача подмлатка, али ће се тај број током првенства повећати на 380.

Велики недостатак је што школа нема терен и инсталације потребне за тренинг. Колико се пажње У последње време посвећује футбал ском подмлатку види се најбоље по томе што у недељу. почиње првенство подмлатка са 835 тимова подељених у шест група. Ноесиоци групе су Раднички, Црвена звезда, Партизан, Металац, Београд и Јединство из Земуна. Поред тота почиње и средњошколско првенство са десет екипа м студентско првенство.

Напоредо са сталним напредовањем и омасовљењем фФутбала у Београду смањује се и број прекршаја, што сведочи о појачаном идеолошко-васпитном раду са фут балерима и све већој свести наших фискултурника. Из 12 6београдских друштава искључено је 1947 године 76 играча, који су кажњени укупно са М и по година ненаступања на свим утакмицама. Током прошле године, икао се број друштава попео на преко 30, искључено је 36. играча са укупним казнама ненаступања у трајању од 4-м мо -године,

стално опадају. Једно иза другог пропадају

~ _•

Баји |

| ] СВЕЋЕ

МИЛИОРМ ЉУДИ РАЗЛИ. ТИХ политичких || ЕЂЕЊА НИ су! НЕ ОД6 ОНИХ мим У.

ао одговор па закључивање 3. Североатлантеког пакта, заре у у целом свету збијају своје ,

стварају, удара ју чврсте темеље · ми а. За разлику ФА империја листички х жтова, који претстављају противнародни азум

мале групе крупних фивансиских | м "борба за светски мир има потпору За

лионских народних сната у свим делови | :

света. % лаб 5

Ратни хушткачи страхују од вих стремљења народа, Зато они покутна

сиј Али зар се може паралисати мИшљ

милиона сРранцуза, Талијана, Енглеза, Бр. зитијанаца- и других, ако се забрани п ку Полу Елијару, Патрисији Барк, Марији Мики или бразилијанском сликару Кандиду. Портенари, долазак на Конгрес мира у Њујоркт Не. Исто тако провокаторска и цинична изјава господина Макдермота, претставни-

· ка Стејтс департмента, да ће двадесет је дан званични претставник влада Источне Европе бити вушше него давољан да изложи комунистичко гледиште ма Конгресу, те да не постоји никаква потреба да се изда виза незваничним комунистичким делегатима из земаља које се налазе ван „гвоздене завесе“, не претставља мшишта друго него покушај забашлуривања, јавног мнења, обмањивање америчке јавности и дискретовање моћног покрета за мир. Ма

У Сједињеним Америчким Државама има мното обичних људи, који Макдермот и њему слични.

не мисле као То су они коди |

шкачке планове америчких империјалиста, они који су у демонстрацијама протестовали || против боравка Винстона Черчила У ФЊујорву. мако је он имао трописну улазну визу Малу му је издао Стејте департмент,

ТЕНДЕНЦИЈА ПОГСРШАЊА ПРИВРЕДНОГ ПОЛОЖАЈА У САП

у такозваној земљи просперитета, и с-|

промних могућности = у САД, упркос |

свих напора владајућих крутова м раз

мања предузећа, јер не могу да издрже кон“ | куренцију крупних монопола. Тако, на при- || мер, само у једној недељи, од 10 до 17 марта, У САД је банкротирало 270 предузећа према 17 прошле године у истом периоду.

Док се затварају врата ситних предузећа власници крупних америчких компанија безбрижно остварују баснословне профите сећу купоне. Компанија једног од петорице нафекаруатеијјисх америчких монополиста — Дипона — остварила је 1948 године преко 157 МИ лиона долара чистих профита — ништа ма ње до ли 7 од сто више нето 1947 године. Но, то не значи све, не говоре о свему: ди-! виденде акционара повећане су за 25 од сто, | а претседник Дипоновог труста добио је пла- | ту и награду од преко 450.000 долара. О ба“ | снословним лрофитима монополиста САД то-| вори отворено америчка штампа. ист „Воле стрит морнел“ наводи да су ваздухопловне компаније зарадиле прошшље године око М ми тиона долара, аутомобилска индустрија више за 45 од сто него 1947 године. Тако стоји ствар им са профитима власника хемиске индустрије, индустрије гвожђа и Нарочито. се међу њима истиче петролејска индустрија, чији власници су повећали профите за |

челика.

66 од сто у поређењу са. прошлом годином, Не треба притом заборавити да је недавно смењени министар рата Форестал био један од моћних петролејских магната, да је Хоф“ ман, администратор Маршаловот плана, бли око везан са акционарима компанија итд. | ||

Док се повећавају профити најхрупнијих || америчких компанија, дотле се – погоршава | привредни положај земље, расте незапосле | ност и снижава реална вредност наднице, 4

. ваздухопловних |

тим појавама, које нису ни мало случајне |

све чешће пише и америчка реакционарне |

штамлта. | „Јунајтед стејтсњу“ наводи да се | нагло смањује делатност низа имдустриски | лрана САД. То, „признаје овај као и многи |

друти листови, доводи до раста незапослене |

сти, али истовремено — што прећуткује 807

стритска штампа — повећава и експлоате | мију оних радника који још: имају срећу 24 су ' запослени.

Тенденција опадања производње У САД | погоршшање привредног положаја говори оче | (ВИДНО 0 томе да се „земља просперитета У огромних могућности“ заплеће, налази прећ || проблемима који не могу да реше ни 99 | саветници Беле муће нити ратни хушткае |