20. oktobar
· некад до месец дана. | :
У великом броју београдских предузећа _ ради се успешно на "линвидацији неписмености
риликом _пописивања непи-
1945 године, Бео-
смених, још установљено је да у
граду има 6.217 "аналфабета. Тај број неписмених требало
зе описменити до краја 1948 године. Међутим; та је обавеза. премашена. До краја прошле годизе опнемењена су у Беоспраду 6.493 неписмена, што значи да је предвиђени бро; премашен за 276. У току јанусра и- фебруара ·месеца ове године, описмењено је још 190 посетилаца течајева.
Али, пе може се рећи да је описмењен онај број неписмених кои је пописан још У 1945 години. Заправо, то. је немогуће. Променом радних места, преласком појединих трудбеника из предјузећа У предузеће, исељавањем из Беспрада, број се мењао, а о многима се у таквим случајевима губила евиденција. Ме"сто старих течајаца долазили су нови. Број“ описмењених је ра„стао, али и број неписмених. И када се, на крагу прошле године, установило да је предвиђени број описмењених премашен, видело се да у Београду
броја. обухваћен је данас на течајевима 1.421 аналфабет. Из овога се јасно види да су прилив радне снаге и пораст становништва у Београду довели и до повећања броја неписмених. То се нарочито одразило У протеклој години. Због тога, приступило се,
. у току ове године, масовном · су-
збијању неписмености,
Најбољи резултати на ликви- ||
дацији веписмености постигнути су у Првом рејону. Од 246 непујсмених, колико их има сада на територији овога рејона, обухваћено је 238. Ових преосталих 8 који нису обухваћени, налазе се У предузећима, док је по основ"дим организацијама све обухва· ћено.
У последње време истиче се добрим радом предузеће „Радулашка“, које треба да и даље одржава, као што је почело, темељит рад течајева. Док у Војној одећи и аналфабетски и про светни течајеви примерно раде,
дотле се у Градском саобраћај- ||
ном предузећу налазе у растура-
њу, раде повремено, са све чепе прекидима који трају по-
Леп успех показало је прељувеће „Свага и светлост“. Посебво је платило наставника ликвидтрало _ неписменост међу радницима. На течају који је от-
почео у децембру описмењени су |
сви неписмени. Сада је почео са радом нови течај.
__У раду течајева велику улогу апра заузимљивост управе пре дузећа а синдикалне подружниде. Испуњење производних пла-
нова и борба за социјалистичку,
изградњу земље најважнији су вадаци који стоје пред нашим предузећима. Али и поред тога, може се наћи времена, само ако се хоће, за описмењавање неписмених трудбеника, исто као што се налази за приредбе и игранке, за разне кружоке и литерарне састанке. - Постоје лепи примери заузимљивости и залагања појединих чланова управа предузећа и синдикалних подружница. е
У Градској кланици, бухваћено сто од сто
где је онеписме- | них, персонални референт лично
——
Изложба књига код „Просвете“
нога наша издавачка предузећа са својим пррдав-
дама спремају се тако: да учествују у Недељи
трмрви не. у Тако, прва продавница опро-
свете“, издавачкот предузећа Србије, своје излоге и просторије У Кнез Михаиловој 12 и Чика Љубиној | 1: посвећује књитама Српске академије наука и југословенским савременим часописима. Од издања Српске академије наука биће изложене само оне књи ге које се још могу купити, док ће у нарочитим витринама моћи _ читаоци да виде и наше савремене часописе који су већ распродани и приступачни само по библиотекама. То су, на пример, часопис „Комунист“, прва година, „Дрвена звезда“, прва тодина и „Младост“ из 1945 и 1546.
Ова изложба неће бити крат-
__ког века, неће трајати само ове
подеље. него ће се мењати, попуљавати. Отвара се данас на дан гприла. - | тама, · г посред сваке тезге биће наросоли блок где посетиоци могу да зарележе своју поруџбину. Ако је поруџбина мања, добијаће од-: мах књиге; ако је већа, довољ"но је да забележе, које књиге селе, па ће'оне бити спаковане и испоручене. ; Куповина књита, ма да је изложба продајна, необавезна је, та се књите могу видети и без
новине. мо
има · још 2.085 неписмених. Од тога.
да би.
"кама“.
· уводи, | стимолотији у оне речи У којима
"обилази течајеве и сам води еви_ денцију.
У овом рејону лепе резултате на сузбијању неписмености постиже _ предузеће · „Дунав“ и штампарија „Рад“. Поред редоввог наставника, |у штампарија „Рад“ велику бригуи свеордност
у потпомагању својих другова на описмењавању показују пер-'
сомални _ референт и благајник
прелјузећа. Опи“су чак дали оба-.
везу да ће у данима када наставник не ради: са неписмени ма, показивети “и тумачити својим друговима поједине лекције.
Руководство предузећа Градског млекарства показало је најлетши пример како треба мислити и радити за своје службенике и како их културно уздизати.
Ови нису имали ни један, течај.
Али" када“су установили да У предузећу има- око- 50. неписмених, одмах су формирали четири течаја. Сазвали су конференцију. прететавника синдикалне подружћице 'и управе продузећа, позвали учитеља и направили план о раду течајева. Данас, сва четири раде и.већ показују лепе резултате. .
Као нзразит пример схватања важности ликвидације ности може да послужи и Завод за израду новчаница, чији руко-
еидинизитаввнвпаваиваа папила АВ ВАВА Аваз
неписме- |
„водиоци кажу „да не могу ДО-
зволити да у предузећу имају
неписмених другова!“ Такве ре-.
чи могу се чути иу „Југоштампи“ и фабриши хартије „Авала“.
Зашто да не постоји овакав
| другарски однос у раду на опи"смењавању наших трудбеника и
у осталим п едузећима, као на пример, у ' „Стаљинграду“, „Октобарској слободи“, Комбинету
· теста и врења, Прецизној меха-
ници, у Инлустрили мотора, „„Макишу“ и другима У њиховом раду, сем незаузмљивости управе
предузећа и синдикалне подру-
жнице, недостаје и координација у раду. Не постоји ништа тешко и немогуће. У таквом равнодушном' односу, према овом великом и важном задатку, стајали
"су и предузеће „Шумадија“ и
Општа државна болница, а данас већ напрадују у сузбијању неписмености и дају добре резултате, Из свега се може закључити, нарочито из упоређења. које смо изнели, да се једино ангажовањем свих снага — и синдикалне подружнице, и управе .предузећа, и културно-просветне комисмије — кроз заједнички рад, мМОгу постићи пуци успеси и убедљиви резултати,
Из прошлости БЕОГРАДА
Културно- уметничка
' Ке
СТРАНА 5 —
друштва Београда |
даће читав низ приредаба на великим
л -а Нови Београд стижу прЈЕ 'ве омладинске бригаде. У-
скоро ће почети са радо и фронтовске и омладин-
ске бригаде у Београду. На се-
лима овога пролећа развиће се задружни живот. трећа година Петолетке биће пуна радних подвига, надахнутих. социјалистичким преображајем и изградњом. Упоредо са великим радним ак; цијама "предвиђене су по плану
и културно - уметничке акције.
“ Овога: пролећа и пред културно - уметничким друштвима Београда стоје велики задаци. Око
25 културно - уметничких дру-
штава распламсаће свој стваралачки жар на свим пољима рада. Задаци који су обимни тражиће од свахота појединца, сваког члана друштва, велику пожер вованост, оданост и заузимљивост. Извођење програма, како у Бео траду тако и на радилиштима ван Београда, сељачким радним задругама, Панчевачком Риту и другим. местима, захтеваће, иако су то стари програми, и известан увежбавајући рад. Поред извођења програма на радилиштима тре ба припремати и програме за такмичење у драми, београдских културно _ уметничких друшта-
пи аи пиву виа сваке
шп
Београд шездесетих година прошлога вока
На врху зграде ли оданде да примете сваки пожар у Београду.
Поглед на Дунав са Велике школе, Капетан је кућица где су пожарници пожарчили, јер су мог.
ељје књиге У ај ако ли
есумњиво да домаће штиво много доприноси успеху наставе. Дете које чита код куће, у читаоници и на читалачким часовима не упо-
знаје се само с писцима и њи-,
ховим делима, нето и с многим и мнотим знањима, почевши од а-
строномије, па. до 'траматике. и сама бајка даће детету жи-
о остваривању них могућности: од летећет ћилима у бајци постао је тако =вион у стварности. Бајка ће учити. дете томе да добро побеђује
зло,
а зло злим, ма колико "људи добри бити
Али баш збот тота што књита
децу учи истини треба пазити на то да учи тачно а не погрешно. Задржаћемо се на питању језика у дечјим књитама. Једна је ствар ако се издаје критично издање Вукових приповедака и ако се наведе да је, рецимо, Вук забележио „Међедовића“ по причању 'тешана Подрутовића из села Казанаца у Гацку, ако се каже да је Вук ову причу слушао од Подрутовића 1815, али је писао мно го доцније, онако како је упамтио им објавио У својим „приповјетОд слова до слова, од запете до запете, заједно са штампарским прешкама прештампава се онда таква прича _ која претставља историско - књижевни документ.
Друго је ако се таква једна прича“ објављује у издању за децу. Све оно што се може сматрати омашком пера или слагача, мора бити исправљено. Тако У
„лажи за опкладу“ имамо сам
зличито. знавао гласх и тек доцније, кад
је у народу чуо, почео је да га да га враћа чак и према
та и није чуо. Зато је неоправдано да се у издањима за децу, макар то биле и Вукове приче,
1
и уз-
држимо његовог историског шисања него да дамо, нарочито збот тога“ што је то деци, намењено, савремени правопис. доцније ће они учити на примерима развитак језика од првих споменика до савремене књижевности.
Овако, ако дете добије да по „Баш-Челику“, изданом ове године у издању „просвете“, препричава у домаћем задатку ову народну _бајку, забележену од Вука, написаће, на пример:: „Ка-
ко тица изгори, Баш-чЧелик по-
__ИЗУЧАВАЊЕ_НАРОДНИХ ИГАРА
Мишиног здања (данас Филозофски факултет).
(Оригинал у Градском музеју)
пине. Царевић онда узме своју жену па оде шњоме кући.“ нНаставници ће исправљати то на савремени правопис: место тица — птица, место шњоме — 6 њоме. Дете ће онда бити У заблуди ко је у праву да ли отац српскога језика и српске књижевности или његов учитељ.
Учитељ ће, свакако, објавнити ђацима да се језик мења и да би данас и Вук друкчије тисао, да је и Вук доцније, после свога „Баш-Челика“ писао птицу са п,
допринеће богатству фолклора. културно-уметничких друштава
Београха
икада, пре рата, није се посвећивала пажња обради и изучавању народних игара као што је то случај данас. Од ослобођења, па ове до сада, народне игре постале су и постају, из дана у дан, једна од наше публике, и добијају све. шири значај и) већу популарност у нашим жултурно-уметничким _ друштвима. ; |
два сеоских игара, народни играч и првул Андрејевић, народни свирач, оба родом из села Грацкове, Срез зајечарски, извела су итре свога краја пред претставницима и руководиоцима фолклорних секција београдских културно - уметничких друштава.
Ови народни играчи упознали
„су, по први ут, претставнике
фолклорних · група „наших " друштава, са правим играма влашке, као што су „Бобачика“, „полоака“,. „Тодорка“, „једу“, »дансу“, „Ринђао“, оре" и „Раце".' у
На семинару претставници прадстих, друштава бележили су покрете, запажања, начин извођења, да би доцније могли, на
тим изборним елементима влаш-.
ких итара, применити стилизацију. За влашке игре нарочито су се заинтересоваљли културно - уметничко друштво „Иво-Лола Рибар“ и „Братство“, па су. задржали дуже своје госте, да би боље и детаљније упознали ове, засада мало извођене код нас, народне ићре. Обрада оваквих семинара до-
“ принеће да се постигну већи квалитативни резултати и да нас бео.
градска културно-уметничка друштва, на претстојећим градским и фестивалским такмичењима, из ненаде са новим полетом и не гледаним играма.
"ловини
ечи као што а „Оре · ђе _ шапче | ЗНА 2 а 5
"це чини. разумљ им, чар' свота језика: ваља остати
градилиштима иу с
ва, које ће се одржати крајем априла. Од првог па до петнаестог априла наступаће пред омладинским бригадама у Новом Београ„Полет", – „То-
ду: - „Братство",
ран“, „ока Мавлови ». „Стеван Бракус“, „градимир", _ „железник", „Бранко Крсмановић“, „Жарко Зрењанин“ и „Слога" из Земуна. друштва ће наступати са фолклорним, хорским, тамбу-
рашким и рецитаторским секцијама. на градилишту Новога Ђеограда већ се приступа подизању пространих барака које ће служити, као домови културе бригадиста, у којима ће се одржавати културне и уметничке приредбе, Касније, када се буде у могућности |за извођењем _ приредби под ведрим небом, одржаваће се у баракама само солистички концерти, вокални и инструментални,
Културно _ уметничко друштво „Јединство" посетиће, у првој по ; априла, пољопривредно добро „Панчевачки Рит'.
Посету сељачким радним задру тама направиће најбоља културно - уметничка друштва из Београда: „Абрашевић“, „Иво - Лола Рибар“, „Бранко цветковић" и „Никола Тесла“. Она ће својим стваралаштвом потстаћи уметнич ки рад на селу, и потпомоћи ства рање _ културно-уметничких група у сељачким радним задруга-
ма. Развијањем културно - уметничке делатности кроз овакве акције, створиће се још ближи
однос између трудбеника села и града, допринеће се ширењу и“
„ка Павловић",
елима
У или 33) разумевању социјалистичке умет
· ности на селу.
на реконструкцији железничког чвора у Београду радиће фронтовске и 'омладинске бригаде из унутрашњости и Београда. Главна радилишта биће у Желе. знику, Белом Потоку и Раковици. Ова радилишта обићи ће, другом половином априла, културно - уметничка друштва „Ђо„Жарко Зрењанин“ и „Бранко Цветковић".
за грађевинске раднике у Београду извешће своје програме, почетком априла, културно - |е метвичка друштва: „Радоје Лакић", „Напредак", „Будућност“, „Сима Милошевић", „Радивој Ко парец“ и „Светозар Марковић“,
У другој половини априла друзшштва ће, са двадесет и четири предвиђене приредбе, наступати са другим програмима. Предвиђа се да ће просечно сваки бригадист на' градилишту Новога Београда, тледати по две „приредбе.
У плану су и посете појединих друштава пољопривредним добри ма, рударским и шумским радницима у унутрашњости.
извођење програма културно + уметничких друштава вршиће се према плану који је одредио Савез културно - уметничких друштава Београда. “
Извршење овога плана нарочито на радилишту Новога Беотрада зависиће од пожртвованости сваког културпо-уметничког колектива, његове свести да бољим квалитетом и темељним радом једино "може оправдати претстојеће и постављене задатке.
Одликовања просветних радника у нашим школама су потетрек за бољи рад
читељи и професори, У ве_ликој већини, правилно СУ схватили задатке које изпрадња _ социјализма по-
ставља пред наше просветне рад“
нике ради културног и просветног уздизања великог броја не-
писмених и "полуписмених, које
""нам је у наслеђе оставила нана-
родна Југославија, и свестраног васпитања нових поколења У дУху напретка. Да је тако сведочи њихово учешће У организацији и раду аналфабетских и просветних течајева, на курсевима за ученике у привреди, на вечерњим гимназијама за раднике и официре, на предавањима у масовним организацијама, да не рачунамо рад У „њиховој“ школи.
а није вршио једначење по звучности кад су у питању две речи. Али, педагошки, то је све веома тешко за мале ученике. Особито баш ове Вукове књиге за децу које су се појавиле У облику. сликовница за прве дане школовања збуњиваће ђаке и поред свих наставничких комен-
. тара.
Зато, као што се деци не може дати у руке свака књита, макар била и најбоља, јер она нису за њу дозрела, тако они који тек уче да читају, треба прво да науче савремени језик и правопис, Како је Вук писао кад је био писар за време Првог устанка, како када је дошао у Карловце, како опет у Бечу испочетка а како доцније, то ће бити предмет проучавања за децу тек
када одрасту и када се томе по=
свете, ако их занима наука о језику. друта једна примедба могла би бити што у овим књижицама нема довољно објашњења неразумљивих речи и израза. За децу није довољно, објаснити овлашно пример, чини у „Баш-Челику“. ту се реч земан преводи тачно речју вре-
ме. Међутим, израз цео гласи; „Послије његове смрти стане заман по земану...“ Мали чита-
лац то ће протумачити да је стало време по времену и неће знати шта се хтело тиме да каже. Има читанки, које обилују објашњавањем, али можда би добро било за децу из града казати,
на пример, у „Лажи за опкладу" ·
пшта је кресиво а шта зубун. Жао што) не треба претеривати у тим објашњењима, тако исто не треба претерати ни у томе да због разумљивости за децу писац, када се за унајмлађе читио- |
што 'вернији њему а трудити се да то штиво буде што прикладније изабрано и што разумљивије дато малим ђацима.
о
=
изгуби.
кадрове
Народне власти су много пута тачно оцењивале рад просветних радника и одавале им видно признање, какво се одаје најбољим трудбеницима наше земље, Ове године највиши орган наше државне власти Президијум Народне скупштине ФНРЈ наградио је известан број најбољих просветних радника орденима им медаљама рада. Просветни радници су додељена одликовања примили као заслужено признање за досадашњи рад и потстрек за даље залагање и успехе. Они су схватили да додељена одликовања нису награда само оних који су их добили већ свим трудбеницима на просветном пољу који су се свесрдно залагали у изградњи кадрбва и на побољшању културно просветног реда. Награђени _ културно - просветни _ радници су истицали да ор ден не припада само њима већ целом колективу: наставницима, ученицима, служитељима и ученичким _ родитељима. Истицасти су да су постигнути успеси, за које се одликовао појединац који се за њих највише заложио, и дело синдикалне, омладинске и осталих _ масовних _ организација које су припомогле да се изврше. Да је тако сведочи пример колектива Шесте мушке гимназије у Београду. Даница Михаиловић, наставница школе, која је показала много упорности у ства рању услова за рад школе још 1944 ми 1945 године, и од тада до данас, свесрдним залагањем како на свом стручном послу тако иу раду у масовним организацијама, доследно _ доказивала _ правилно схватање рада просветног радника на изградњи социјализма, одликована је орденом рада другог реда. Дан предаје ордена био је свечан за цео колектив наставника и ђака. После предаје ордена наставници и ученици су колективно и појединачно честитали, Даници Михриловић, која им је почетком године због залагања и способности постављења 3за директора. Кад је протекла та мала свечаност ученици су дали писмене обавезе да ће се још ви-
.лте трудити да њихов колектив
постигне још боље успехе, Цео школски колектив обавезао се Президијуму Народне скупштине ФФРНРЈ и другу Титу да ће испунити све задатке које им постављају народне власти. Тај догађај је једна слика нове школе, својствене социјалистичкој држави, у којој се кроз колективан рад и колективну _ одговорност. наставника и ученика (као и њихо вих родитеља) ствара нов члан социјалистичког друштва.
Ордени и медаља рада су потстакли просветне раднике да развију што живљи рад у својим колективима, да се што више стручно-методски . изграђују, _ да се што више политичко-идеолошки уздижу — да би њихов допринос, у изградњи социј био што већи, да од“ наше омладине изграђују што способвије
Ђ. С,-С. |
и
пр њи