20. oktobar
(ва. а
гте б гура и љубафи“
С тобом сам горд и све већи бивам пали ме радост и гњев демонстранта! Крај мене сан што га дуго. снивам = _корачаш са мном пожаром взлазр | ПБЕАЈ у « __ Ријека ова · пресахнути неће, ' ед чоћи дубља на 5 њена су корита! у __Бијели граде, -д иле прамаљеће, % прољеће иде » бразде Мо. м жита! у У > Борн и терм 6 од пљуска “ клима = " жеља се краљ војска "а, ибог! | 3 На леђима се нија република, најмилија ф народу мом!
У
~ Мартовски вјера понеси, разнеси | зтирином земље, у родни ми крај: Х жар ћу тај што оком младим се кријеси, тај жлик слободи ~ се крвљу да предами
Је ли то крај пи патњи
~ и јада свомљене узе и тавнице горке» Побједо,
~ крени
~ трговима града,
„ Васту и расту
~ у буну поворке!
Ријека ова пресахнути неће, од ноћи дубља њена су корита! Бијели граде,
~ иде. прамаљеће, прољеће иде ·
и бразде
и жита!
А с тобом горд сам, | драга, у то вече крај мене ступаш пожаром палата, с огњеним ливом што тече и тече да спали тавне 0 решетке и врата, „да дах унесе о у мемли ; и смрти, пробије тмине Истоком што зори, да љубав сине сјајем неутртим и на сва уста свијету проговори!...
Душан КОСТИЋ
узвећ трећа тодина како пламти у нашој земљи велика бит-
1. Ска за остварење ИПетогодишњег плана. Стотине хиљада трудбе“ уника' наше земље боре се са великим тешкфћама, и својом иницијативом, изванредним залагањем новатора им рационализатора, омогућују успешно Остварење задатака.
Е У другој години Плана, поред старих тешкоћа, наишле су и нове, непредвиђене тешкоће од стране земаља следбеница резо-
луције Информбироа.
Требало је због
тота улагати још
више напора да се м те тешкоће поред осталих отклоне. И ини-
цијатива наших трудбеника се
ош више развила, 'наши на-
учни радници, новатори и остали трудбеници омогућили су својим преданим радом да велики број артикала који су нам ускраћени из иностранства, створимо сопственим снагама у нашим
фабрикама сопственим биров инама, Баш те непредвиђене
те-
шкоће, економски притисак који је вршен против Југослави-
је покренуо је
још више на стваралаштво
све наше људе.
„Свијест да се морамо у првом реду ослонити на своје сопстве-
не снаге прожима данас стотине хиљада наших радних људи“
(Тито). МИ та свест и љубав према домовини покреће и моби-
лише данас наше трудбенике на пољу борбе за до сада увожених артикала
вога, за стварање разних,
освајање носоп- ственим снагама и сопственим средствима.
вуда где год одјекује од
тешког хода машина, хуКа ке мотора, звука струга, кује, по свим предузећима широм наше земље, на скоро свим радним местима на којима наши трулдбеници кроз осмочасовни рад, помоћу алата, уткивају сво“ је знање у ход машина, у разне делове, покрећу својим знањем п вољом полуге, господаре џиновским светом машина, свуда освајају трудбеници Југославије из дана у дан све више радних победа, освајају позицију за позицијом на стручном пољу.
У тој племенитој борби за што, успешније и брже савлађивање свих препрека и освајање нових победа, са једном дубоко
_ усађеном мишљу у свести свих
људи — уздати се у сопствене снаге, кренули су наши трудбеници на' не баш лак пут, са ма» ло искустава и много воље, без много средстава, са много жеља, на пут освајања нових артикала сопствепим снагама, сопственим умом и сопственим си ровинама.
Колектив Индустрије мотора кренуо је међу првима
Тим тешким путем пуним препрека сваке врсте кренули су међу првима трудбеници Индустрије. мотора у Раковици. Ево како је то било.
Индустрија мотора производи
као главни артикал камионе. Ка-
ко кампон има велпки број делова, многе делове смо морали увозити из иностранства. Са нашим и увезеним деловима састављао се камион за камионом, И онда, изненада долази Резо-
· луција. Радници опет производе
од наших и страних делова камион за камионом. Но то не траје дуго. Одједном застој. Нема потребних неопходних делова из иностранства, из земаља народне демократије. Прво се мислило да је нека грешка и чекало се мирно. Али када је са календара откинуто скоро тридесет листића, а делови нису стизали, онда је схваћено. Шта да се ради Тада су проговорили радници: нећемо више да чекамо, направићемо сами,
јетске блике, једна
главни
вача,
јалистичких Република, после напада освајача
армије _ фашистичких
је победничким
знао.
«= у његовом продужењу,
је, министара
трада.
традски саобраћај,
од јеке гвожђа које се
од шеснаест рав
~ ноправних "република Совјет ског Савеза, Рига је колевка летов скот револуционарнот пролетаријата, %. центар тешке борбе коју је летонски радни народ водио у току овога рата против немачких поробљи-
1940 године је радни народ Летоније; васпитан у револуционарном духу Комунистичке партије, свргнуо са управе земље дотадашњу буржоаску владу, образовао народну власт и протласио Летонску Совјетску Социјалистичку Републику, коју је, петот августа 1940 године, Врховни совјет СССР! при мио у састав Савеза Совјетских Соци-
немачко-фапистичких и Летонија је привремено изгубила слободу. Али, када је совјетска армија до ногу потукла удружене поробљивача, сунце слободе је синуло и над Летонијом. У октобру 1944 године Москва салвама својих топо"ва поздрављала слободу летоније и ослобођење њеног главног града Рите. Отада до данас прошло је свега четири и по године. Рита се силно измешила. Онај који памти Ригу из дана У ослобођења, ранк би је једва препо-
Кад човек данас пође из центра града, пашће му пре свега у очи монументални транитни споменик слободи. Одатле, од раскрснице Булевара и Аспазије и Булевара Бривибат, пру-' главном, обиловао жа се главна артерија града, лепи и! предузећима; данас богат зеленилом Вулевар Бривибас, и 1 права стрела, Улица Слободе. У њој се налазе зграде Врховнот совјета Летоницентралног комитета КЛ, Савета итд. Код споменика слободе укрштају се све трамвајске линије Ту непрестано тече најживљи пролазе удобни
И те речи нису остале празне речи. Постале су дело. Њихова жеља да граде сами остварена је у разним новоосвојеним деловима камиона.
Из иностранства се увозио поред осталих готових делова или полуфабриката десни и леви уз“ дужни носач рама. За израду носача потребне: су гигантске пресе и други алат. Код нас се ти носачи нису никад израђивали. Поруџбина из иностранства није стизала. Замислили су се радници, и то не само радници из Индустрије мотора него и из других таквих предузећа. Требало је прво конструисати алат којим се израђују ти носачи, алат који се код нас никад није
правио, . Наши људи су сами
конструисали тај алат, а колектив Индустрије мотора водио је у тој борби, док су остала предузећа помагала, као; Творница аутомобила у Тезну крај Марибора, колектив предузећа Раде Кончар, Ливарна Шторе и-желе
зара Гуштањ, На том послу кои- Х
струисања. највише се заложио инж. Зубакин из Индустрије мотора. Мајстор Коста Цуцић, такође из Индустрије мотора, допринео је својим залагањем мно го па изради и монтирању алата за прављење тих уздужних
_ носача. Ма
У Индустрији мотора има мно го људи који све своје стручно знање и способности.улажу да створе нешто ново, сопственим снагама и средствима, да смање број артикала које увозимо. Тако је вишеструки ударник Џера Пећанац дао много корисних новаторских дела, а међу последњим делима израдио је машнину за израду опружних подлошака (подлошке „гровер") ко ја се до, сада увозила.
За хладњак мотора камиона потребно је саће. И то се увозило. Нередовна испорука тог
важног артикла често је прети-
ла да сасвим заустави производ њу. И ту су људи напрегли све своје снаге и знања и сами ство рили то неопходно саће. Данас је Индустрија мотора већ спрем на за сериску производњу саћа.
У једном камиону има на хи-
% , љаде делова разних врста, од којих 620 делова својом висо" ком сложеношћу и прецизношћу израде заслужују нарочиту пажњу у освајању. Такви су специјални делови ковани у калупима, делови | ливени од специјалног челика и алуминиских легура и пресовани делови. Од тих делова камиона освојено је до да» нас 418 комада или ТА а У току освајања је 146 делова или'26 од сто. Из овога се види да је врло близу дан када ће камион бити наш сопствени за равно 100%.,
"И радници предузећа „Југо“ строј" не заостају ;
"За радним колективом Индустрије мотора не заостаје колектив металског предузећа „Југострој" у Раковици. [
Раде Јовановић, новатор пронашао је аутоматски искључи вач струје за хидрофор, "Тај аутоматски иекључивач – (друкшалтер) који регулише струју мотора ' хидрофора до сада се код нас увозио. Међутим Раде Јовановић је успео да после више од годину дана рада сам створи тај аутоматски искључивач. Поред овога дела он сад ради на аутоматици за фрижидере (хладњаке). Та аутоматика има функцију регулатора струје. Кад је у хладњаку постигнута жељена температура, аутоматика искључи струју и компресор ста не, а кад се температура дигне, аутоматика укључи струју и ком
Из мапе наших умешпика
Кен м---в ан пи
јр
Репу-
градски аутобуси, аутомобили марке
„Рита сада живи
дустриски центар и
као нот живота и рада
Летоније, Риги,
авентт-. » – а мфђе | = Ур Ми Пе
Зграда Академије уметности у Риги | . ; та
10" и: „Москвич“. .
пре рата. то је био град који је У“
1946 године Врховни совјет Летонске ССР је изгласао закон“ шњем плану обпове и изградње, У оквиру тота.плана се у главном граду изграђују мнотобројни заводи, фабрике, школе и подижу станбене зграде. Изградњу Рите пома-
Поглед на Саву
–___К ЗКАВОТУРАУ ссев Жо—
' 4 ита (је престоница Летонске Сов, А Социјалистичке =.
жу све републике СССР. Сва ова-индустриска предузећа снабдевена су машинама израђеним у разним заводима и фабрикама СССР. Велики ришки завод за израду вагона, највећи завод те врсте у целом прибалтику, ности је дело најновије совјетске технике, Лака индустрија Риге не би могла ни да се замисли без вуне и памука из Узбечке и Казахске ССР и лана из ВССР и РСФСР.
Блатодарећи _ великој помоћи осталих република, СССР, Летонска ССР се налази на путу брзе и снажне индустриске изградње. Необично је повећана продуктивност рада.
пример,
тролејбуси, затим „победа“, _ „зис
новим животом.
ситним занатским) је, то велики инсредиште културцеле републике.
теке.
о петогоди-
ћ
(Цртеж Милорада, Ћирићау
и машинама-алатљикама
У потпу-
Тако, на позната ришка фабрика ра-
дио-апарата ВЕФ производи сада девет пута више радио-апарата тре две године. Ришка фабрика обуће „Црвени квадрат“ у току једне смене два и по пута више обуће индустриским заводима Рите производе се данас електричне локомотиве, трамваји, међуградске телефонске станице и др.
У 1948 години индустрија Риге је испунила тодишњћи план два месеца пре' рока. Она је уједно, још: 1948 године, достигла 92,5 од сто предвиђеног „нивоа за 1950 годину. А предратни ниво производње Рита је већ превазишла за 85 од сто, Е
неголи производи сада
неголи пре две године. У
универзалне хидротурбине,
Рига је значајан културни центар СССР. У Рити се налази наука Летонске
_ са 16 института и две велике библиоПоред тога, Државни универзитет, Пољопривредна академија, Коџпзерваторије, Академија _ уметности, Позоришни институт и Инуститут фискултуре. Рига има 8 позоришта; од којих је најбоље Државно позориште опере и балета, и 22 бмоскопске дворане, у којима се, поред
осталих, дају и филмови израђени У
· Летонској ССР, на летонском језику.
Академија ССР која располаже
у Риги се налази
' предузећа
пресор почне да ради, Поред то“ га за хладњаке је Раде Јовановић пронашао још нешто. Досада се компресор за хлађење пунио хлор-метилом, који се код нас увозио, А сад баш ових дана, Раде Јовановић врши про бу са сумпор-диоксидом; уместо хлор-метилом. Пробе одао успевају и сумпор-диоксид се о казује као достојан заменик хлор-метила. Још један артикал мање за увоз. Још једна освојенд позиција. |
У „Југостроју“ је инжењер Стојановић, више од годину да на радио на проналажењу но вог типа хидрауличне .„дизалице и пронашао је. Овакав тип ка“ кав је он створио не производи се још нигде у свету. 6
Колектив предузећа „Давид Пајић“. примио је с поносом нов задатак и:
Огроман и тежак задатак извршује данас колектив металског „Давид Пајић“. Нов и сложен задатак и веома значајан. Неће ускоро радници, цигларске индустрије морати ла шшапкају по блату и дрвеним калупима примитивно да израђују цигле. Уместо њих ће радити машине. Радни колектив „Давид Пајић" баш ових дана улаже све снаге да што брже сачини неке делове велике џин машине која ће на једном крају гутати земљу а на другом избацивати готову пиглу. До данас се у нашој земљи није ра-
"Производи _
дило на производњи ових маши“ “
на. И када је један део израде тог читавог колоса машина пао у задатак колективу предузећа „Давид Пајић", радници су с поносом пришли извршењу тог задатка. Они сви знају шта значи цигла. Без цигле нема грађевина, кажу они сами, без грађевина нема станова, а без станова нема бољег живота наших људи. И баш зато што су они овако јасно схватили важност свог 3адатка од првог дана рада на том послу (почело се децембра са прототиповима) улажу максимум напора да посао тече што боље. У читавом колективу проблем извршења овог великог задатка живи непрестано међу људима. На сваком радном месту расправља се о том послу, на дискусијама и саветима бучно се прича опет о том послу. лако правити први пут огромпе делове машине. Делови се праве по цртежима. “ Много тешкоћа треба савла-
' дати али се колектив предузећа
„Лавид Пајић" хвата храбро У
· коштан са тешкоћама и води ве-
лику битку за освајање нових машина, Данас је, може се већ рећи, та битка у овом колективу освојена.
Уређаји за млекарство раде
се пови пут у нашој земљи
У металском предузећу „Пролетер" у Жаркову води се исто тако борба за освајање новога.
" Тамо се сада производи! уређај за
млекарство који се код нас
. још нигде није производио, Са
производњом се почело тек 0вог месеца. И ту није било лако. Стручних кадрова је мало, радне просторије су тесне. Зато рад ници морају да улажу много на пора да савладају све препреке које их коче у освајању новога. Нов посао око прављења уређа
ја за млекарство изискивао је
још варпоца. Где да се нађу вариоци2 ИМ један мајстор, Игњат Шлицер се досетио. Узео је.8 обичних радница и 10 дана их учио да варе алуминијум. Данас оне већ успешно раде на новом послу,
Свакако да би рад на изради нових артикала у „Пролетеру" много боље текао да може да се уведе ланчани систем рада. Међутим због неплапског постав љања зграде тај систем је немо куће спровести, Једну од тешко ћа У раду претстављају и слаби хигијенски услови под којима се рали
На једној страни радници се са пуно залагања боре за успе» шно остварење свих задатака. а на другој страни се управа предузећа труди да радницима омогући што боље услове рада. Данас се већ зида магацин и неке друге просторије. Сутра ће се зидати још и више. И радни-
· ци „Пролетера“ моћи ће са ви-
ше успеха да се боре са свим препрекама које им стоје на путу остварења њихових задатака.
ТЕ #
И не освајају се само у ова четири металска предузећа нови артикли, и нове позиције, Свуда широм наше земље у свим предузећима свих грана осваја се позиција за позицијом новога, И наша земља постаје, трудом и иницијативом стотине хиљада трудбеника, све независнија, све јача. ' [ | |
Осваја се победа за победом. И сваког дана их је све више. И биће их још више. _
· - Јованка-ФЕРЗИН
Није '
~