20. oktobar
| % “
уди
=“ вакм човек је, наравно ако није баш = неки окорели бирократа чије је главно занимање да запетљава ствари, неопходан за живот и рад заједнице, Сви смо повезани у том ланцу узајамног делања, свако ради за себе че свако ради за све, Али има људи који се старају за оно што је основно и неопходно за одржање града и грађана, без чијег се рада не може. Њихов рад се прима као нешто природно као ваздух, као нешто што се одвија само од себе, као што вода покреће турбине хидро-
кој
3
централе. Мало се о њима пише,
мало говори. МИ добро је док је тако. Јер се њихово постојање примети тек када, било из ког разлога, застане. у
Од неколико стотина трудбеника београдског водовода зависи сигурност и здравље стотине хиљада грађана
· филтрира и стерилизује
"се испитује, морају се стално
Београђани се с језом сећају стајања пред бунарима после бомбардовања, за крчаг воде. Тада им је изгледало као далек сан туш у купатилу. Без воде би стаљле и фабрике. текстила, хартије, многе од њих, Шта још треба рећи — живот би без воде брзо угаснуо. |
Када: окрене славину човек очекује да потече вода. Ако само зашишти. не пуштајући "и капи, што се догађало некад у летњим данима, осећа се као да му је нанесена неправда и не на баш много ласкав начин, по-
"миње оне који му ипак сваки
дан обезбеђују гашење жеђи кристално бистром водом. Ко би рекао да је та вода, бар делнмично, иста она мутно-зелена Сава у којој се купамо када при треје јулска жега2 Кроз неколико година већ лобијаћемо само подземну воду из. бунара, чистију, укуснију и хладнију од савске.
Напајање свих славина у Београду водом, која је и чиста и здрава и бистра, није баш тако лак посао — тражи највећу савесност и одговорност. Од неколико стотина трудбеника београдског водовода зависи сигур ност и здравље стотине хиљада грађана. Сваки грам воде који потисне пумпа кроз дебелу др: вену цев од Савске обале ка водоводним _ инсталацијама на Белим Водама мора да прође кроз „чистилиште"“ док стигне у чашу потрошача. У лабораторијуму се испитује савска вода У почетном стању и у разним фазама очишћења. По чистоћи воде и количини бактерија којг У њој пливају, одређује управник, уз помоћ лабораната, колико треба додати хемикалија да буде добра за употребу. У пролеће, када мутни потоци спи рају земљу у Саву, њени таласи носе више муља и нечистоће него летњих дана. Када се осети у води нешто отужан мирис хлора значи да је била нечистија него обично. Просторије где се вода, просторије лабораторије у којој
одржавати у блиставој чистоћи. Управник, трудбеници у лабораторији, на филтерима, у машинској сали и апаратима за стерилизацију, где раде у тешком ваздуху од хлора, сви они морају да врше свој посао без застоја и тачно, јер када већ вода оде у цеви ништа је више не може вратити кад би се установило да је, неком грешком, пошла неисправна. Г
Чим настане неки квар на црп кама, пумпама или мрежи, запишти сирена у команди машинског одељења Водовода. Телефон зврји у становима радника техничке екипе који, макар“ У поноћ, одјуре на место где хитно треба ЕР оправку. Нема квара на водоводу чија оправка није хитна, било да не-
| пр . А !
'
стане вода у неком делу града или ла се излива. Зато техничке екипе за одржавање водоводске мреже увек морају бити спремне за рад.
У Макишком ЛПољу копа се све више нових бунара, ничу као џиновске главице купуса нове бетонске главе. Београдски водовод расте, стотине људи раде да сваки становник, све број нијег града, добије своју чашу воде, да нове фабрике добију једно од неопходних средстава за рад, за извршење Плана.
Када треба неку већу поправку извршити радници Електричне централе раде без мредаха по 36 часова
Водовод би стао без покретачке снаге електричне струје. Она
У Београд стигне дневно
и одржавају нор ЈЕ" нашега града
је животни услов и свих фабричких постројења у граду које не би могле без ње опстати, па све и да се грађани снађу без решоа и електричних пегли, у мраку, са шкиљавом светлошћу петролејке и свеће, као пре сто година. Да би се из Електричне централе одашиљала сна та и светлост два и по пута више но у најјачој предратној, 1939 години, да би се производња струје, поред џиновског оптерећења, попела за још 15 од сто, са истим постројењима треба, поред добре организације, имати људе способне за дела истинског радног хероизма. Њи-
хови напори, тешкоће са којима се боре у раду, показују најбо-
ље величину њихових дела, њихових победа. Ко још слути о њима док ради на машини коју покреће струја, када одврне пре кидач да чита касно у ноћ, када слуша песму радио-апарата или гледа (биоскопску _ претставу 2 Што више расту задаци производње, расту и задаци њих, давалаца електричне енергије, давалаца живота. |
У ложионици Електричне централе радници сатима, у пакленој врућини, удишу угљена испарења, којих су пуне просторије због лошег угља. М кажу; „Треба издржати, ако бољег угља нема, или је потребан на другим местима".
Најснажније чете за ремонт су у стању да на врелим котловима, где тече зној и крв улара у слепоочнице, врше оправке при температури од 45 степени по два, три сата, да се рад не би прекидао, да би град добио довољно струје. Када треба неку већу поправку извршити радници знају да раде без предаха по 36 часова. Нико и не пита за радно време кад се доведе у питање да град добије довољно струје. У радионици ралипци на лва струга, тако“ рећи, из старог твожђа, израђуЈу делове за постројења, која су раније довожена из иностран ства. Наши стручњаци данас оправљају оно што су раније само странци чинили, Зар је необично ако је тако да је цео радни колектив, од директора до радника у радионици, изишао да раскрчава снег са пруге да
оспособљена
Изградња социјализма сопственим снагама и бор-
_би вагони могли угаљ да довуку за погон машина и град добио довољно струје" Зар је необич"но што сви са сигурношћу тврде како ће савладати И повећати план» Имају основа за то. Али
· сваки, до једног, указује на по-
требу уједначавања потрошње. Ко штеди струју, ко узалудно не расипа ни један киловат, помаже и њима да изврше задатке. Струју треба не само произвести него је и одржавати и срасподелити како коме треба. О расподели и одржавању струје у подземноји ваздушној мрежи, у тролејбуском и трам-
· вајском саобраћају, трудбеници Београдског електричног предузећа. Дежурне пар тије су дању и ноћу будне да поправе какав хитан квар, који може да заустави продукцију
. фабрике, да изазове крупна поремећења плана, увек будне да исправе бандеру која се негде срушила, _ размрсе _ ваздушне жице које су се заплеле под Ударцима ветра. Кошава је највећи њихов непријатељ у раду. Заноси их док раде високо на бандери, не искључујући струју, ма колико то било против прописа и опасно, ако су мањи кварови, јер индустрија мора у сва ко време да има довољно струје. Колико пута се они зими про бијају пешке кроз сметове, где кола не иду, колико им мраз ле-
· ди прсте док траже квар на подземном каблу испод снега "и смрзнуте земље. Жарково, Умка, Обреновац, Раковица, Авала, Јајинци и Бели Поток све је то њихов, делокруг рада. Целу првомајску блиставу декорацију, светлосне венце и звезде намештају они на склиским фасадама зграда, на ивицама крова, тамо где би се рекло да се човек не може кретати. Велики је њихов удео у лепоти ског славља.
Без хлеба нема опстанка
Сувишно је товорити шта значи хлеб за одржање живота и снаге грађана. Од вајкада се пише о хлебу као о основи оп станка. Дању и ноћу у читавој једној мрежи радионица раде пехари да грађани добију свеж им добро дпечен хлеб. У пекари
ба за што тешњу сарадњу са социјалистичким зе-
мљама на принципу Рравнопргвности и
сти — то је
искрено-
наш програм |
старају се.
првомај-'
број 6 Градског предузећа за хлеб произведе се 25 од сто хлеба који се сваког дана свари У трбуху Београда. Свака смена претури дневно по 13.000 килограма хлеба кроз руке. Радници пекаре број 6, где.се машип-
Е | Железница — крвоток Београда
О значају железнице, људи који је. покрећу, могли би се ступци писати. Без ње не. би радила ни електрична централа ни
пекара ни једно предузеће јер их снабдева горивом, енергијом и сировинама за рад. Сваког да-
на, поред теретног саобраћаја, путничким возом долпутује или отпутује из Београда око 30.000 људи. То нису докони већ службени путници који преносе привредна искуства, набављају материјал за своја предузећа у унутрашњости, долазе на службене конференције. На Железничкој станици, у ддласку и одласку возава, при _ утовару и истовару робе, у вреви путника, у темпу који тамо влада као да је исечак опште слике темпа наше стварности. Ту-
око ЗО.ООО пухтникае
ло, Железничка станица: Кад стиже воз из Нишат Кад полази воз за Загреб да ли воз из Љубљане има закашњење7 Зврје телефони у 'Обавештајном бироу Главне железничке стани. це, зврје и они на станици ДУнав фи на пристаништу и на аеродрому. Стижу возови, бродови, авиони из свих крајева наше земље и иностранства. Довозе и одвозе путнике. Свакога часа разлива се из саобраћајних станица нашега града река људи на бео. градске улице. Свакога часа масе путника напуштају Београд, ношени возовима који кроз ноћ, у свеже сунчано јутро, у подне, увече, по киши, снегу и магли одвозе становнике Београда на службена путовања, на летовање, на „екскурзије, враћају са службених путовања људе из унутра: шњости, туристе који су дошли да виде свој клавни град, сељаке са празним корпама у којима су донели намирнице и продали их на београдским пијацама, Звижде захуктале локомотиве, извирују главе путника из вагона. Они који долазе у · Београд нагињу се са нестрпљењем кроз прозоре, упијају погледом огромну Железничку станицу, У којој се возови који стижу, укрштају са онима који истога тренутка од лазе. ; Многи Београђани и не знају колико возова дође свакога дана у Беотрад, а колико их оде. Коли ко се путника довезе тим возовима, а колико одвезе. Они и не знају да је најживље и најпрометније место у нашем граду Главна железничка станица. На њој нема никада застоја. Стална хука, довикивање носача, истовар и утовар робе, дневне штам_ пе која се шаље у најудаљеније
крајеве земље, поште, пакета. Све се то меша са дугим звиждуком локомотиве, са паром која полеже по земљи.
Просечно 85 возова оде дневна из Београда. А када настану топлији дани, кад београдски трудбеници пођу на свој годишњи одмор, тај број се повећава, достиже цифру од око 96 возова на дан. Док једни одлазе и одвозе своје путнике, робу, пошту, но_ вине, још већи број возова стиже у Београд. Током 1948 година отправљено је из Београда 29.677, а приспело у Београд 31.542 воза. Тек кад се сагледају ове. цифре, кад се сазна да просечно око 85 возова оде, и исто толико стигне дневно у Београд, може да се схвати огромно оптерећење — београдске Железничке станице, може да се. добије слика бујице људи који долазе и одлазе. у
Још јаснија слика огромностми, захукталости и промета железнич
· ду. Требало је, исто тако,
ког саобраћаја може се добити је у Београду. или са закашње-
када се сазна да је у 1948 години приспело возовима у Београд 8,965.397, а отпутовало из Београда '7,845.770 путника. Само у месе цу јануару допутовао је 1,071.391 путник, а отпутовало 1,064.956. Би ло је дана када је дневно око 30.000 људи) излазило из возова у Београду, а исто толико одлазило из Београда. Наравно да нису мМсти људи истога дана и долазили и одлазили. Требало је за толики број путника обезбедити прено. ћиште, осигурати храну, створити им удобан бораваж у Београрегули сати да сви возови одлазе у одре ђени час, стижу у места у која су пошли и врате се у Београд без закашњења, То је био, звиста, сложен проблем. Али је, ипак, решен. Данас, на пример,
путник који пође из Београда У 22 часа стиже у Љубљану око 10,15, то јест на време. Кад пође
њем од највише У нашем
ка дневно,
Становници Београда могу, исто тако, да користе и авионски саобраћај. И путовања авионима су многобројнија лети када нема ма-
5 минута.
граду путници могу
| || "а, | да се служе и речним саобра_ Ћајем. У току 1948 године бродо- | вима је стигло у Београд 1718.220, а отпутовало 702.758 путника. и овде лепи дани привлаче излетника. врућина се и нф ћа на броду, пријатно расхлађује. па све До краја октобра, нарочито је појачан саобраћај путника бродовима. Просечно допутује бро довима око 2.000 путника. У авгу- | сту месецу прошле године долази ло је и одлазило дневно око 2.500
више осегде ветар са реке Од априла
„променили услови рада од вре--
из Љубљане у 9 ујутро у 21 час
путника. У септембру је забеле- | жена цифра од око 4.000 путни. гле, мећаве и кошаве. Све те непогоде могу да изазову поремећаје у ваздушном саобраћају. У току 1548 године отпутовало је авионима 15552, а допутовало 15.360 путника, што значи да је просечно око 318 путника путова» ло дневно авионом.
Као што се види из ових цифа ра, Београд дневно прими и из њега оду хиљаде и хиљаде пут. ника. Они који дођу у Београд ко ристе трамваје, аутобусе, тролејбусе. Гужва из возова „са свих саобраћајних станица, преноси се У град. Највећи број путника долази да у главном граду, политичком и административном центру наше Републике, свршава службене послове. ти људи обилазе министарства, предузећа и Установе. Али, све се то ради брзо, јер редовни посао чека.
Возови одвозе путнике натраг У градове и села, да би довезли
нове. МИ тако стално.
ски меси хлеб у великим казанима, раде под бољим условима. него У лругим радионицама чије су. просторије мрачие, а уређај примитиван, Сваки од њих учио је у таквим радионицама 32 ; Али, У њима су се из основа
мепа када се по 16 сати диринчило у мраку и прашини од брашна., Плућа су им пропадала, а револт рађао борбу. Данас се
они такмиче за бољи квалитет | хлеба. Сутра — причали су ми пекарски радници са уверењем. као да виде будућност — хлеб ће месити само машине а све | пекаре биће још много лепше
од парне пекаре број 6.
тањ воза је присна песма железничарима који су увек спремни да јаче повуку локомотивом, да не жале труда када то захтева прикреда, То је песма ра• ла и изградње. У све већем броју теретних вагона који преба“. цују све више робе можда Ф% најлакше може видети сва вели“ чина и обимност развоја наше привреде.
Они који уклањају нечистоћу
Када се говори о радницима без којих се не може, не треба заборавити ни оне који износе ђубре из наших домова, без којих би се угушили у не“ чистоћи. Радници Управе граде“ ске чистоће раде на послу који. није ни пријатан ни лак, јер су“ канте пуне органског ђубрета тешке као олово, али је неопходан. У великој акцији чистоће њихове бригаде, које раде тако организоване од фебруара, износе ђубре из домова и улица где је још заостало због слабих могућности транспорта. Они треба да се постарају да град светао и чист дочека празник рада. Од када су добили стано“ ве, од када су боље плаћени о имају, уопште, боље услове ра-_ да, радници Управе градске чистоће добили су и више пот“ стрека да систематски и на вре“ ме износе ђубре и да га бацају где му је место.
Ако је тежак рад, на изношењу ђубрета сигурно је да нема, тежег, ни нечистијег ни мање пријатног посла од оног који раде људи на одржавању канала кроз које се слива сва нечистоћа града. Испод калдрме. је | њихово радилиште, у мраку И тешким испарењима. Сваког дана проведу они ту скоро СВИХ шест сати свога радног времена, Контролишу они исправност ка нала, чисте их, кроз многе кана» ле морају погнути да носе канте_ пуне фјалога нечистоће по педе“ сет метара, од отвора до отво“ | ра на каллроми да би их очисти“ ли. Њихово зправље не може да остане нетакнуто. Али Д,_ би градска канализација могла да служи својој намени, да би увек била исправна и нечисто- | ћа се никад не би изливала по | улици, морају и они да раде М. то савесно да раде. Њихов рад је један ол неопходних точкића
који покрећу нормалан живот града.
Могли би се набрајати још многи трудбеници чији рад Је везан за нормалан -живот града | за његово постојање. Градски. телефон, градски саобраћај, све могуће комуналне службе раде | да Београђанима омогуће Рад под што бољим условима. СВИ ти трудбеници заслужују ПУНО признање и захвалност нас, који се користимо њиховим делом.
__и._БЕШЕВИЋ