20. oktobar

Погрешно планирање "иле су ми: потребне пертле

| па сам пре неки давш оби-

шао све радње на Једној страни, од Академије наука. до Славије и нигде их нисам могао. купити. На крају су ме) упутили. у фискултурну задруту. Тамо су ми показивали неке дугачке перт ле за гојзерице.

постоји нека

овде трешка у планирању, јер кад има толико памука и других сировина за текстилне тканине, онда има и

за шертле:

Мислим да

1 Александар НОВОВИЋ

+ Књижара у Раковици

Раковици постоји основна знкола, прогимназија, рад“ вички техникум, индуст ска шткола, а У њој још увек ма ни једна књижара ни про, ница канцеларискот материј До сада су грађани неколико пута оправдано тражили да ова внижара отвори... Међутим већ дуже времена становници Раковице, Кошутњака, Кнежевда, Кијева чекају на њено рање. Отварање књижаре и продавнице канцеларискот материјала поздравили би у првом реду Ђаци који уче школу у Раковици. јер за сада морају да би дошли до прве књижаре да одлазе чак у: Беспрад С. МИЛОРАДОВИЋ

Рђави украси

мнотим улицама Београда

се града или су већ изгра-

ђене лепе станбене зграде кује чине украс града. Сви ми прајуани. с поносом гледамо на о ве светле, беле. вишеспратнице»

" Сада, пошто су ове. зграде већ. настањене, неке од њих су престале да буду украс улица, него су добиле свој сопствени украс.

1554

да

Тако се може често да види балконима и неким прозорима љав веш који је изнет да се ши. Да љи је могуће да станари по овим зградама немају другог места где би сушили вешт Мало је вероватно да би станари који ките своје балконб и прозоре в шом који се сушт, могли да оправ дају ово „украшавање“. Властимир СИМОВИЋ

Непотребно и ружно закрчена улица

три крају улице Високог

· "Стевана још пре шест ме.

; сеци је Градско саобраћај но предузеће паркирало своја по кварема трамвајска кола, која за крчују целу улицу и ометају саобраћај: Али то; није све. Поред ових кола, на травњаку преко пу та, истоварене су старе трамвајске шине, што, иста тако, не само да омета саобраћај, већ готово затрпава целу улицу, као им прилаз маломе парку нод Елек-~

тричне централе. Ја "Било би крајње време де се ова. трамвајска кола уклоне и да се и двоме крају града понлони потребна пажња. ~ Зоран ВАСИЉЕВИЋ рит

обе јасмте

Шекспир: Мако вам драго, издање „Просвета", Београд, 199 год. штампано ћирилицом, страна 208, цена 52 динара.

Јован Јовановић - Змај: Лирске песме, издање „Просвета", Београд, 1948 год: штампано ћирили+ цом, страна 228, цена 40 динара,

Инж. Милан. Пајевић, Алуминиј и његове легуре први део, изда. ње „Рад“, Београд, 1989 год. штампана латиницом, страна 70, цена 12,50 дин.

инж. ре корозија и заштита од корозије, издање „Рад“, Београд ме | год. штампано ћирилицом им лати. ницом, страна 126, цена 17,80 динара. инж. Дратољуб Аранђеловић. Дизелмашине први деб, издање

на трсу- Ф

ли АВаа

Даница Безуховић. Легу-

амин

ИН

„Рад“, Беотрад уид године, штам- .

пано ћирилицом ми латиницом, страна 76, цена 1 динара,

Београда протекла је у оштрој. и. тешкој борби за водеће место.

Прича „20 ОКТОБРА“

реши емо преко железничког моста на реци ' Иловљи; Ешалон је био велики: хиљаде де"це евакуисано је из дечјих домова и око 4.) триста црвеносармејаца.

Сунце је било високо отскочило над голом степом: У вагонима су се спремали да доручкујуОдјекну двострука експлозија. Затим, још' једна, па још једна. Зауставише воз. Деца, као грашак покуљаше из вагона. Затим поскакаше црвеноармејци. Сви' полегаше по степи, У

Бели дим се злослутно ширио над. железнич= жим мостом. Шетнаест непријатељсњих авиона разарала је мост. Протоворише наши противавионски топови. Шрапнели. су падали с висине од три.четири километра. Нађеш ли се под њима — смрт ти не гине. .

Трудио сам се да побегнем што даље од ватона о чије су кровове ударала парчад шрапнела. Девојчица од пет им по година нагнула је своју ма-. лу главу на једну страну, и, држећи се чврсто за „моју руку, трчала је босим ножицама. На њој су биле само гаћице,. за купање.

Приљубисмо се уза земљу. Од неописиво снажне експлозије затресе се цела степа. У једном тренутку човеку се чинило да му се преврнула утроба. Да смо стајали, ваздушни талас би нас добро треснуо о земљу. Злослутно се увијајући, над реком се пружио велики, вунасто - сури облак. Мост се није видео. Црвеноармејац који је лежао недалеко од нас, подиже главу, погледа у бели 0. блак, па рече;

— мора бити да је то бомба од преко хиљаду килограма — много је јака. Просто је збрисала мост.

Тукли су противавионски топови. Већина. стрвинара полете устрану и у вис, па побеже. Пет авиона 'се устреми на мирно радничко насеље, и у њему, једна за другом, почеше експлодирати бомбе. Црни, густи колутови дима покрише. све, а пламени језици пробише дим и сукнуше увис. Одлетеше и ти авиони. Само је један, обавијен црним димом, падао кружећи.

— У вагоне!

Сва степа оживе и брзо појури ка ешалону. им ја потрчах, држећи чврсто Светлану за руку. Накрививши главицу, она је из све снаге тапкала босим ножицама., Лотрчасмо до насипа. Воз је већ ишао пуном брзином. Задимио се у даљини, па та је нестало. Око нас — пуста степа, Сами смо. сувише смо се удаљили од ешалона. Густ прни дим колутао се над насељем и био све већи, а све чешћи пламени језици избијали су м гутали кровињаре,

Нисмо мотли ништа учинити. Пошли смо пешице насипом ка другој страници, која се налази. ла на једанаест километара одатле. У Иловљи је беснео пожар, те људима није било до нас. Из песка је избијала неподношљива јара. Тешко је било гледати блиставе шине. Светлана одједном седе на врели песак, а прозрачне сузе, крупне као ка+ пи кише, биле су јој на повијеним трепавицама. Она зајеца и обли ми руку топлим сузама:

— шта је! шта ти јет

Миловао сам је по глави, брисао јој сузе, а она је плакала и Јецала, | — шта ти јет ! А" НИ Како је јецала, она једва изговори: — она нема' главе,., =. ~ 5 — ко, другарице. моја мала7 — Она девојчица...

— Ама чекај, шта кажен:! Гдет

— Знаш, онда кад су бомбардовали мост

Медведици. Чим су одлетели Немци, деца су потрчала да гледају, па сам и ја отрчала. Мост чврсто стоји, а тамо где су живели радници, све је изгорело. А на улици играла су се дечица. немци су бацили бомбе на њих. А дечје руке и ноге полетеле су у вис, а једна девојчица није имала гла. ве. А њена мама дотрчала, свалила се, загрлила је, 2 она нема главе. Само врат. Маму хтедоше да подитну, а она се припила уз њу; истргла, пала на њу, а девојчица има само врат, а главе нема... А друте маме су тражиле руке м ноте своје деце и парчад хаљиница,

она престаде плакати; обриса судланицом сузе. па рече:

— деда, гладна сам,

— Мила моја, па ја ништа немам. Хајде да пожуриме, на станици има, бифе, можда ћемо што наћи. |

Улшли смо брзо, те је она опет уситнила ножицима, нагнувши главу од напора. На степи је била велика оморинва. Указа се раскрсница. Били смо прешли једанаест километара. У хладу, с пушкама У руци; седелб је неколико црвеноармејаца жоји су дотле били на стражи. Сва измењена у лицу) сва устрептала од ужаса, Светлана се грчевито ухватила за. црвенсармејца м загрлила и њета и туда

— Ено, опет лети!

— где та видишт На небу нема ничега.

— чујем: усузу:. У-У:-

Лоиста, авион је летео на великој висини – вероватно извиђач — да извиди шта је било с мо. стом, Она је верно репредуковала тај погребни неуједначени звуку који се тешко вукао за непријатељем. Да је некако умирим ја понових:

— та не, нема никога. Небо је чисто.

~ гле! Ти си, деда, глув. Учиш ме да говорим истину; а сам ме вараш. Он лети зато што хоће да. баци бомбу на ову кућицу, м ја онда нећу имати главе. .

Она је ридала као ван себе.

— Ено пожара, деца се ваљају...

на

Прва половина турнира за овогодишњи шаховски _ шампионат

"на првом“ месту

црвенсоармејац ју је миловао по глави, те она 1942

важнијих партија: одиграна је између Милића и Вуковића, где се радило о томе ко ће се задржати

Лин

заспа, загрливши пушку м детињски жалосно јецајући у сну. Црвеноармејац је незгодно седео, али се није мицао, да не би радбудио дете, Сенке су биле све краће,, Погрбљени црвеносармејци. седели су и ћутали, држећи, пушке између | колена. Један црвеноармејац у годинама, коме 1 и на очницама већ биле седе — рече:

— То је страшно: почињемо да се'навикавамо, да се на све навикавамо; рат је, веле; а што: се: деца ваљају мртва — и то је рат,

= ЈЕ, на то се нећеш навићи.

— Јест, нећеш се навићи...

— мислиш ли да су несрећна, само она: деца

која леже у крвиг Не, брајко,. немачки зверови су.

ранили цело: наше поколење, ранили му душу; те им је ми у срцу рана. Разумеш ли, све те Немце и њиховог Житлера појешће црви. А наша деца и цело наше пон фетаће рањени

=— па, шта да радимо у .

— Како шта да радимо! Грло им треба зубима.

кидати, не дати им ни да дахну. Данас их је било петнаест, а оборили само један. Како тот

— За то имамо противавионске топове,

— имамо противавионске топове... _Имашр ти

'слину под носом. Удри из пушке, научи се, извд-

жбај око, зар има мало наших који. их пушком обарају Ако мрзиш — оборићеш га. Ево, ово детенце је дотрчало да те учи, а ти — противавион-

„ ски топови.

' Њихове очи су нетремице гледале у једну тач; ку, а усне су им биле стиснуте, као да су их гвожжђем стегнули. Завладала је мртва тишина. Један црвеноармејац устаде и махну руком. Стражар који је јахао степом, потера коња. ка прелазу: Ов још и не стиже до њих, а црвеноармејац повика;

— Јесу ли мост разнели бомбамаг

Стражар ћутке сјаха, па пребаци узде преко једног стубића, седе У хлад, поче баратати "по џеповима,; па нађе један изгужвани папирић, исправи

им, ћутећи, пружи та суседу. Сусед Он са задовољством пову-

та на колену, му услужно насу дуван. че дим и рече:

— Мост је читав. До малопре се није могао ви. дети од дима. Само су га мало окрзнули на прилазу. Вечерас ће кренути воз. а

— 'Охо-хо, добро је!

Очи им се развеселише.

'. кажем вам — хуље су то; не умеју ни- да бомбардују. |

Стражар стресе пепео.

— не умеју да бомбардују мост а радничка насеље су спалили до темеља. Изгинуо народ деца.. Сада сви чепркају по угљевју. Извлаче сагореле лешеве. Кокошке, гуске, краве.

~ А што нису побеглит

— Ево шта раде ти зверовић сви авиони лете око села и пале све, а најзад запале и средину. Кровови су од сламе, свуда слама, сено, плотови — као барут, плане, и немаш куда да побетнеш, А на крају села и у селу — ватра.

Девојчица се пробуди, протрља очи и запита;

— А, пожарт у

— Пожар је угашењ

— А децаг Њ

Тек што стражар отвори уста, а црвенсармејци углас повикаше,

— никога нису ни такли, сви су побегли под врбе. крај речице.

Девојчица пљесну рукама, па рече:

= дедице, гладна сам.

Шрвеноармејци се устумараше, отворише војничхв торбе. Један јој пружи бели двопек, а други 'нарче шећера. Један пронађе м: бонбону. Мала је седела на клупи, клатила ножице им као мишић гр: бели двопек, Не обрану ти се | никоме, црвеноармејац рече:

— да ми је сада да пођем на јурипи!

Сви су Ђутали, „

Станични службеник махао нам је барјачићем;

— никитине, седните у други воз с краја, испа.

"= ~ АЕ. Серафимовић

0—0—0,. 27—а6; —47; пе 15, "048 —а5;

гр—е4, Т.В—#8; 13. 424, 56 :84 И. 82:44, 0д—0—0:. 15. ћ2

на табели. Оба ка. т47—с6; 16. Рад—с4, Кев

Поред Милића, који је дао све~

жу и полетну игру, иста су се још Вуковић, Јаношевић, жапетан Марковић, омладински трваци Матановић и Ивков, затим првокатеторни Трајковић. _Пу~

блиња свако вече у Централном

шаховском дому без предаха посматра преко великих зидних табли ток партија а у првом реду

сусрете између фаворита. Од зна-

чаја је да се сви такмичари залажу за победу, тако да улажу У

борбу максимум свог знања и ис-

куства. |

У четвртом колу једна од нај

мајстора су се трудили да игру.

| по; могућству што више заоштре,

избегавајући при том све путеве |

који воде ремију: На крају пар-

тије. Милић је жртвом ловца по-. ститао решавајући напад и сте као одлучујућу надмоћност. У тварању примењен је Рихтеров напад у сицилијанки, који је тажође ипран два кола раније у пар

тији Ивков — грубер.

Бели: Вуковић — Црни: Милић, 1. е2—е4%, с7—5; 2. 5611, | 47—6; 3. 42—а4, с5:44; 513: да, 5е8—16: Б. 5р1—23, сви сб; 6. 12с1—а5, е7—е6; 7. о Ф, Ни: 8, Беби б, 27:16; 9

—8; 17. Тв!—е1, 46—85; 18. е4:45, Њсб:45; 19. "823:85, тав: 45; 90, 41:45, еб:85; 21. Ос4дед, ће7—64; 22. с2—с8, Паб; 225 23. рег—а2, 45—44; 24. с3: | Ба, 1—<8+ 25. МИНА раг —РВа + ;

Бели предаје, понеке у следећем Ћотезу добија топом: шех-ша,

„зе

Постаје рааповрсве занимљиве студије у којима се уз учешће једног или више пешака коњ бори против ловца. Једну такву уметничку завршвицу обрадио је векад чувени ле.

пите

“

марама

= = = := уувиу,

цара мн

минимална" ари егиввннуеинне

пипидлоле ђО00а 38 Прво МОстО Но. ам

10. Е1—е2, 108. | одличан турмирски играч и као ком12. · пониста великог броја студија.

Борба коња против ловца

. бораца,

паса анаааааиланиимши

РА ни ен

у црвени. кутић. Тај дога"Бај ве би неупућеном изрледао "можда много важан, Просто-, · рије црвеног кутића су скромне, мале, са једним радио. апа“ ратом, подицом са 110 књига,

ца Железничке станице покло-

за почетак и хрпом дневних листова на столу, најобичнијим столицама. Треба познавати живот и рад ма гацинских радника да би се знало. шта за њих значи отварање просторије у којој се могу састати, наћи неку књигу, прочитати _ новиве. | одржати кружок или продискутовати о „стварима које их највише интересују. · Сзаки магапински ралник дежура по 24 сата па се онда 48 сати одмара док му дође. опефт рељ 324 дежурство. За време дежурања ради без предаха. После рада чекао је до сада по чекаоницама, напољу,. или У станичној згради, негде на балама робе да крене воз којим ће; се кући одвести: Јер већина мегацинских радни" ка живи на селу, ван града. Од прошлог тромесечја осетила се међу магацинским раде ницима већа, живост у културно-просветном раду него што је раније била. Одржан је двадесет један читалачки | час са

980 посетилаца, Тај рад ће се

сигурно још далеко. више. појачати у новоотвореним просторијама које су У близини магацина, тако де сваки радо ник може, после рада, у њих ла наврати, Код магацинских радника постоји, истинска же“ ља за „усавршавањем, за културним , радом и разонодом. Међу њима има доста бивших који су у Армији сте“

НА РАМЕНУ

Ишли су бродоградижишни радници, Један. плавокоси а сунцем опаљени радник носио је на рамену своју плаву, потраву ћеру... " емејала се сна у поворци поја је још чекала на једноме углу да даље нође, Питале су са стране: — Куда

А она се само осмехнула и зала:

— Да видим

гатином раменуг ка-

АзА о зини

Тита...

а Ф и Уа "КАКО СЕ ПИШЕ

Приликом _ исписивања парола по Београду било је доста правописних грешака. И данас ћете видети у угоститељсмим радњама па ролу: „Мепримамо папојницу...“ Оно непримамо написано је овако, заједно.

Међутим, без везе да ли је акцент на речци не или није, ома се, по' правилу, пише одвојено када је испред глагола: не дам, не знам, не смем.

Жад: уз именице и придеве стоји

речца не и чини с њима један по- |

јам, питле се састављено, Зато ћете писати невиђен, не-

обријан, нечувен, јер су то приде- |

ви. Исто тако нечовек, непријатељ, мечистоћа, пошто су то именице. |

Само у случајевима жад оно не бива потпуно. одвојвно због смисла, јер придевом или именицом не чини један појам, онда се може и треба од њих одвајати. На пример: Не лепа него лепотица. "не човек нето звер.

Ипак. што се глагола тиче, ·постоје неки изузеци, када се сме

ме писати заједно с глаголом. на | пример: местати, нестајати, недо- |

статњ недостајати, негодовати, за~

те што се ове речи осећају као |

самосталне,

Бели на потезу ремизира

|У овом задатку позиција би несум-

| Це станице |

вичке станице добили СУ.

које је синдикална подружни-. нила маганинским радницима

окруженом

· турно:уметничког др

. за живот и

им данас види.

кли прва: културве сазвања, доста омладине коју све што. је. полетно и. ново привлачи и, интересује. Због тога и црт вени кутић има услове да се развије у прави мали расадник. просвећивања У

станичном. кругу. Само. за три дана излаљ |

ла је библиотека кружока већ

(17 књига радницима, А када су

књиге. била на спрату, у зајед“ ничкој библиотеци. станичног асобља, ни један није по; њих долазио. На културноуметнич. ком уздизању помажу мага“ нинпеске раднике чланови кула друштва же“ ·лезничара. _ »Бранко Цветко вић«.

Раднини ставичних магацина

могу мното да причају о свом новом животу. — Подиже: се Београд —

прича чика Миле. Изграђује се нова станица, Колико ће бити у њој радника када. се подигне! Створићемо ускоро и разгласну станицу, подићи ћемо звучнике код сваког магацина, Слу“ шаће радници, док раде на истовару, и утовару и предава-. ња, и обавештења о. успеху радних бригада... све ће се чути) на свим местима станице и све ће се знати шта се ради

ти постиже-

Разгласна станица — то је велика жеља магацинских Рад ника који до 24 часа не остављају посао. Ђо би било, најбоље средство за почетак. силног развоја културно “7 просветвот реда: многобројних службеника Железничке станице. А среди ште почетка тога рада је У црвеном кутићу. Ту ће се саставити сви планови за ове кораке у културнотпросветном уздизању радника кроз чије руке свакодневно пролазе стотине хиљада килограма робе изградњу нашег града. '

ти

Беотрадски Први тај

У ЏЕПУ

Продазила је поворка сељачких. радних задруга. Возили су кола и с биљном вегетацијом м са стоком својом, а напред је био барјактар. И тај барјактар имао Њу џепу „Борбу“.

Није то била нека режија параде. Он је ту „Борбу“ узео још У саму зору чекајући да поворка пође. – "оства а њи:

•

„ДУБОКИ СУ КОРЕНИ“

на зиду Југословенског драмског позоришта излог У излогу плаката на. којој пише: „дубоки су корени“. А на ивицу ограде сели старци и бабе и малишани који још нису стигли до пионира.

Ледан чичица прича о Димитрију Туцовићу, прича о Вуковару, прича о њиховој старој борби. прича о првомајским прославама које су биле кажњиве и онако ус-

пут показује на плакату и важе:

— Дубони су корени! •

_ ЛЕПО И РУЖНО

Нешто од најлепшег што је човен који вели уметност могао да Првог маја чује у Београду био је наш: највећи монстр-концерт са хиљаду пет стотина певача и пет стотина свирача испред народне скутиштине. Уметници м => матери под палицом одушевљеног диригента дали су заиста један леп и добар концерт, нарочито кад помислимео да је то био први концерт таквога обима у Беотраду. |

Ружно, међутим, остало је да се То су погажени травњаци, покидане жице око травњака, поломљено грање, јер је било и таквих који су се верали на лепе. платане, Милиција је узалуд љубазно интервенисала.

Зашто, сам грађанин да нема У себи осећаље за оно што је добро а шта злог

онату Београда

да буде заробљен. План црнота је да дође краљем на д7 ни да спречи прибджавање противничког краља, а затим да преко поља сб мн 67 на, падне коња, Матисон је нашао начи-. ва како ипак бели може савладати тешкоће и спасти реми, што ћемо донетн у следећој рубрици, „

Кеепје хаугатсе О. Кагпеа 12 ртобјов: Бгоја: 1. Каб—е21, Крббук; 2: Ке1—е21, Ка7—а4; 3 За!

—р8, 1:44:е5; 4 558—а5+, КЊ7

—а8; 5, ај —с6 (па 5. Бе2—13

ЊЕ стић ње микао 5. .-- и

Кеђ—96; 6. је2—а6б, 27—и5; 7.

Ке2-—43, Већ Кгај зада ргеко

рођа 24, #66 на. зе па сви

зизгеј БЈојтапот сгпот Кгаји а хашт пш за аб —Б7:6 даје таб Оуај хадакак зе

тђок гатпинутћ ођпа + Медруње

. њиве била реми, да није бели коњ роепје зтаба једпот од пај

пуфтеечен но да му ве прети о опасност

а тоделић Еапси5јћ ша а. |

“