20. oktobar

. стајали са радом,

Ј У пи Рив

~ стала свежи) "да чије је зеленило, нај читимеђанса, заменило | једнолики зим_ ски покривач, Цело добро као да се

тек. и дно разбудило и разсве више под мајским

пауслоиња, Џиновске баште просто

бу; очима после свако кипне и прозирне, махуне

грашка све више дебљају. Ускоро ће набрекнути под притиском зрчевља

као сва у авивог

па ако се на време не оберу могу.

се растући и расути по влажној земљи. Доба сазревања плодова залаје поје Ро Дирекцији добра.

е само пролеће природе дошло у Панчевачки Рит. Не ствара само оно ту атмосферу живота и бујања. На управу Глогоњски Рит дошле су три омладинске радне бригаде Градамачка, Копаоничка и Неродимска (други су отишли на грађевинске ра"дове) и почели да је мењају по својој мери, дајунссе у њу оно полетно

ање које се мора приметити гдеГтод се састану омладинци нешто да ураде.

. овде можете ноћити, показали су им бараке људи из управе. Снађите се...

Засукали су рукаве и снашли се тако добро да су бараке зачас добиле изглед љ их станишта. Почишћене су, патосане су канцеларије, кре; вети намештени. На зилу су се појавили лик друга Тита и зидне новине.

Киша им је покварила посао. Када се. она стушти не моту на пољима. радити. Могу само уређивати логор и испуњавати културна-уметнички програм рада. Наставили су ту оно што

“су започели пре четрнаестак лана на Новом Бестраду — притремање фолклорне групе, хора, рецитација, скечева. Читалачке групе раде, а ниједан се омладинац неће неписмен у „село вратити.

Мотика није тешка у руци која је научила да је држи. Они који су прошли кроз више акција кажу да је најлакши пољопривредни рад бритаде у Панчевачком Риту. Брђаве је задивила ширина банатских њива, 6огатство њене земље. Многи су нека-

#! а ак _ Омлединци

ко мислили да је свуда брдовито као у њиховом крају. Више земље тражи н више рада. Али, када су извежданим покретима почели да окопавају сточну решу, само су севале мотике. Онда је дошло на ред окопавање конопље, ћа истовар шљунка, грађе, угља — када је опет киша почела да се изручује као из хиљаде шмрхова одједном.

Већ првота дана Градачачка бригада почела је ла води у такмичењу. Али Котаоничани, пио су сада излшли да копају канале око леја за паприке, нису далеко за њима. За 189 од сто пребацили су првога дана норму.

— Шта је то ва нас, рећи ће сваки од њих. Па целога века смо земљу радили. Тај „цели век“ је кратак али сраслост са земљом, познавање њених ћуди избија из сваког њиховог покрета. . Мнопи од њих су овде у Београду први пут на асфалт ступили. Па ипак се нису осетили у неком за њах стреном свету. Навикли су убр3з0о да се Зо камионом и оли кода су први пут“ сели у воз кад су се спустили у бригаду из свога села. Све мање их је чудило на шта су наила-

[тИУНО ЈаДаеће 0811

[= к-=>-=

важан услов за успешно. извршење иланских залашака

а би се сви огромни и обимни валаци коли се Џетогодишњим

планом постављају пред све наше трудбенике што успе-

шније 'извршавали, да би се успешно освајали нови делови машина и нове пдзиције на стручном пољу, треба посветити велику пажњу стручном узлизању радника, нарочито младих. До данас се овом веома важном проблему у Београду посвећивало мало пажње. Већина предузећа сматра стручво уздизање радника као нешто споТредно, о чему не треба водити нарочито много рачуна. Истина, многа предузећа су отворила курсеве за стручно уздизање радника, али оу многи курсеви, због недовољне бриге и пажње од стране управа предузећа и синдикалних. подружница, преједва животарили, или су се сасвим расули.

У вези са курсевима има по мпогим предузећима разних неправилности. Тако је примећено да радници текстилних предузећа који похађају ткачки курс у своме предузећу не раде одговарађући посао, већ раде па не ким сасвим другим пословима. Сличан је случај и код металских радника. Они иду на курс и тамо се оспособљавају за браворе или металостругаре, а у своме предузећу, раде као обични физички радници. Овакви случајеви у нашим предузећима. коче развој ' стручног уздизања нових кадрова и показују немарност управа предузећа и синдикалних подружниџа у погледу додељивања одговаралућег радног места, како би радници одмах могли своје знање из теорије да примењују у пракси.

Грађевинска предузећа су при о купљању радника на курс проводила неправилну агитацију. Тамо је важност стручног уздизања радника веома мало политички објашњавана. лох се агитација вршила углавном путем разних материјалних обећања.

_Мма предузећа за која су надлежна административно-оперативна руководства о плачирала . организовање стручних курсева а у њима, међутим, не постоје услови за отварање курсева. Таков је случај са металским предузећима „Искра“, „Ељизо“ и „Титан“. Код „Искре“, на пример, није се водило рачука ко се шаље на курс. тако да су на курс уписивани већивом стари радници а млађи калар је запостављен. Због тога се десило да је за томе курсу од 91 полазника

остало свега 4 млађа радника, Сли-

чан је случај. и са курсем предузећа „Ралулашка“, где од уписаних долази само 8, са курсем предузећа

"| су исписали

„Црвена звезда“ где од 14 уписаних на часове долази 9 н у Дирекцији: за изградњу станбених зграда где се на

курс армирача уписало 19 радника, а на предавање долази свега њих 7. То је последица слабе дисциплине

од стране радника и недовољне контроле од стране управа предузећа. Наставни програми и пленови нису јединствени. Свако их саставља по своме нахођењу, временски непрорачунато. Тако је код предузећа „Радулашка“ курс уместо предвиђених 8 месеци традао свећа 4. Ту су изгуб-, љена 4 месеца због претераног скраћивања продвиђеног градива. Курсу

предузећа „Радулашке“ може се замерити и то што су прво одвојено

изучавани српски језик, хемија и фи

зика, а тек доцније у другом делу плана наставе остаљи општи и стручни предмети, "што је било погрешно.

Сви ови случајеви у раду курсева, испољили су се у првом кварталу о– вогодишњег плана. Како би стручно уздизање наших кадрова добило што правилнији ток треба одмах присту-, пити учвршћењу и стабилизовању течајева по нашим предузећима.

Омладинци на пољопривредним радовима.

боравка У Београду. Примили су као природно да свакога дана нешто ново виде-и

зили у четрнаест дана

у свест упију.

Има у бригадама и „старих“ радника са више вељиких акција, Драгољуб Ерић, бригедиста Копаоничке бригаде, имао је тринаест година када је кренуо на пругу Брчко— Бановићи из свога села Равни, ма да „57 код куће задржавали „лудо дете“. Допало му се ља гради у великом колективу младих, срце му се испунило поносом Кад је пругом затутњао први „вов. Прадио је опет пругу Шамац"Сарајево, па када је довршена пожурио је да се прва фабрика тешких машина алатљака у Железнику не изгради без њега. Трагови руку Драгољуба ЕБрића остаће по целој Југославији, Он је један од оних преданих хиљада што полажу темеље сопијализма. Био. је на градилишту Но-

вог Београда и после свих тих похо-

да, са колих је понео једну значку уларника и две похвале, нашао се у Панчевачком Риту. Сада некадашње неплемено 'обанче са мпого познава ња ствари раслравља- 0 преШЕОКсРИ ове "пајмовије акције:

— Организација је одлична. Ту не-. ма шта да се каже. И х храна и стан. где су нас сместили а и рад-је, за нас лакши но игде где смо пре били.

У Памљва Риту

иха

још омла-

ИМА 3 : ли радна с: јеш "више

има

ка х Ки носе Р

"ликовања. Али их

што је. Дара Рачевић којима је долазак на Нови Београд „севте“ како она каже, Свега су две омладинке у Копаоничкој бригали али тврде да

ће за илућу акцију сигурно повући остале кад им булу причали.

Случај Љубише Видојевића није ништа ново. за. омладинске бриггде, али је баш зато карактеристичан и речит, Ситан шеспаестогодишњак плакао је да би га задржали у бригади. Није се смирио док му нису дали мотику и неће се смирити док не окачи ударничку значку.

— Шта и на свом пољу толико сам радио, баш овај посао, да сам могао заслужити за ударника, рекао је онима који су га гледали, како му се чинило, са неверицом. Командант тврди да има много основа да верује у такав исход његових напора.

Много би било набројавати све оне што се истичу на пољопривредним рач довима Градачачке или Копаоничке или · Неродимске бригаде. у Панчевачком Риту. Па зар и кувари нису одмах поплочали“ под у кухињи, и прегиули да спремо „изворе енертије“ за бригадире> Колико ће се још њ стаћи видећо се кад облаци зађу, а рад крене. Сала ва њих већ, с пра-

вом, људи из Дирекције имају пуна.

уста. хвале. Београђани када виде плодове Панчевачког Рита на београдским тезгама нека знају да су 4 омладинске бритаде у њиховом при премању имали удела. 2

живот ми РАДУ СсСеР_

· ме града Воронежа је целом свету добро“ познато из ратних извештаја у току Великог отаџбинског

рата. Најновија историја овога града је слична историји других разрушених совјетских градова, отих градова у чијем се диму и пепелу за време рата сломила хитлеровска завојевачка · ратна машина. Када су под ударцима совјетских „армија били присиљени да се повуку, Немци су разарали зграду по зграду и равчили са земљом улицу за улицом. После ослобођења, улице · Воронежа су“биле претрпане ру· шевинама, бетоном и остацима челичних конструкција „зпрада. Само је понегде неколико десетина преосталих делова сагоредих кућа сведочило о томе да су се овде налазиле читаве четврти веома лепо изграђеног града. На тим поцрнелим и разрушеним зидовима кућа, грађани Воронежа

једноставне ЧИ

(ен заклетве: _ „Изградићемо свој родни рад“.

Обнови | Ррржаена се ораслу

пило непосродно после ослобођења. Депутати“ градског и рејон-

аманеже

| увредљивог тона ко

дино

стално пристизали возови са грађевинским материјалом из“ Гор-

М ЦИТАТИ из.

последњем броју . исти а рм , ана секретара бироа појавио се чланак кр т р Пољске уједињене радничке партије“ Замбровског поред клеветничке садржине м јим пише против Југо. |

славије, замбровски се у свом чланку је-

и искључиво у прибирању антијугосло» ослања на писање за-

венских „докумената — почев од,

падне реакционарне штампе · уфујорк хералд трибјуна" па шистичког листа „Етникост киркис

до монархофа-

да „би заташкао мучни утисак, који 'код читалаца изазива његово цитирање реакционарни“ трабуњања, Замбровски у другом делу своје антијугословенске пашквиле води Стаљина и настоји да теоретски прика. же разорну улогу троцкиста У разбијању је-

на-

динства међународног радничког покрета. „Као што је познато — вели даље Замбровски — суштина троцкизма се саџтоји у томе

власти"

што се. он бори против совјетске Он ту нехотице упада у сопствену замку, јер баш они који клеветају социјалистичку изтрадњу У једној земљи, било то у СССР и ма где другде, падају на позиције троцкиста. То је случај с њим самим и са свима онима који покушавају да лажима, провокацијама и на дискриминаторски начин омету мирну изградњу социјализма у Југославији.

Хвалећи југословенске комунисте за које каже да имају давне интернационалистич. ке традиције, Замбровски истиче да „редови југословенских комуниста, верних и ода-

них новој Југославији, која је још недавно расла и развијала се у редовима табора со-

ЗАПАДНЕ ШТАМПЕ И _ НЕПРИЈАТЕЉА ПРАВИЛНИХ СОЦИЈАЛИСТИЧКИМ ЗЕ

цијализма постају све, много венски комуџисти су "социјализма,

међу земљама ји ометају земљи и дисЕ |" Југославији.

> завршава фразом са, | зам у упорној борби с н "тернационализам. побеђу. питање може. Замбровски) с венских комуниста и троцкистичке Титове

ну спора између КПЈ и правилност

хове жеље.

згодног питања,

и усвајајући га. Значи, певероватна је претпоставка да Замбровски не познаје масе, | Напротив, он их добро зна м прози су информаи зоовце "не | истовремено им пациг на коме се они спотичу.

ФРАЗЕ — ЗАКЛОН |

ОДНОСА МЕЂУ _ | МЉ: А МА и |

Му | у

|. Џ и демократије на челу са“ ссеђ бројнији". Заиста, југо верни и одани табо али су и за правилне односе тог табора „а против оних ку | изградњу социјализма У њиховој |

криминаторски се односе през (|

| ачко писаније Замбронсеј ки | да „пољека радничка кла- | свој |

·_ Своје клевстн;

интернациона он б ационализмом (где ин | је без борбе — на з можда _ једино | вером Борбу Јјугослопротив иацмонал и ЗА клике" а И

исковала

која је

одговори пратт

да

Истина да не само пољска радничка 46, ||| са него и читав, међународни пгролетариј

„прате напоре југословенских комуниста (а не како то у свој информбироовеској револуционарној жели) у њиховој борби за међу социјалистичким земљама и спровођење у пракси науке марксизма-лењу“ низма, сни свесно теже да сакрију песоцијалисти ке које

коштра

зеслепљености Замбров ска правилне односе дослед о | а против. догматизма,

иза којег изве, |

односе који данас владају међу земзвај а изграђују социјализам, |

Може се претпоставити да када Зенон |

ски клевета народе ЈУ гославије да он то чи, | ни јер не познаје масе и да' је далеко од њих. Сваким даном свугде па и у самој Пољ, А ској трудбеници теже да проннкну у =,

сктцб),"увиђајући)

става југословенских Комуниста“!

тако м пи ша»

Зато метнуо трагове и ка од тог

он скренуо торућет и за

е да“ "би аБу трудбени-

које је

том ;

:ош ЈЕДАН , „АРГУМ НАТ" О. ПРЕЛАСКУ по

ва штампа Информбироа пише стално

У ЗАГРЉАЈ ИМПЕРИЈАЛУ СТА | |

о „преласку" Југославије у империја-

табор. Међул» :л

писти она

ко веће, ди не може, ; вазначи вре

ме када се то наша земља бацила у загр.

љај Волстрита. У том погледу има миото на-

гађања, то јест смицалица помоћу којих ин-

формбироовски листови покушавају да увере

своје читаоце у тачност изнетих тврдњи.

Тим питањем позабавио се недавно и румунски књижевни лист „Контенпоранули", објављујући чланак књижевника Хорија Ли„Винстон Черчил — пират његовог величанства". Но, нето што Хорија Лиман у том

мана пре наведемо што је чланку рекао, потребно је нагласити да је писац данашњих антијугословенских пасквила посетио нашу земљу 1947 године. Тада је он написао, понесен ентузијазмом наших радних људи, а нарочито омладине, једну дивну књигу по свећену омладини Југославије под насловом „У камено море". Тада је нисац Хорија Ли. ман пропутовао целу нашу земљу и с ким је тод дошао. у додир хвалио је наше радне људе и руководство наше земље. Међутим, непуне две године после објављивања књиге „У камено!) море", тачније речено десетак месеци после Резолуције Информбироа и књижевник Хорија Лиман полао је у хајку против руководства нове Југославије. При томе он је показао нарочиту плуштајући мало песничкој машти. Ево шта он пише:

инвенциозност, маха својој ни

(ска МИ

ских совјета били су иницијатофи и организатори радова на обнови града и градске економије. На њихов ПОЗИВ одазвале су се стотине добровољаца. Сваки од ових добровољаца се обавезао ла ће дати сто часова бесплатног

| рада за обнову града. „За њиховим примером су се „вели и сви остали гра!

оро пои “Ра песжа.

Обпову Воронежа је дома пео Совјетски Савез. Радници

'Новосибирска су послали граду

Воронежу, као. свој прилог његовој обнови, неколико ВОзЗНИХ композиција разних машина и комплетних уређаја ва индустриВоронеж су

ког, Кујбишева, Уљановска, Казана, Свердловска и Тјумена. ~

Указ совјетске владе, којим је Воронеж ушао у број оних петнаест градова СССР-а које треба изградити пре свега, надахнуо је грађане Воропежа НОВИМ еланом и улио им још више воље за рад на обнови града. Из рушевина и пепела су свакога месеца израстале све нове фабри ке и заводи, школе и болнице, културне установе и станбене пл Од ослобођења до данас, у Воронежу је укупно обновљено и сатрађено 11.540 кућа са станбеном површином од .880.000 квадратних метара, ватим обласна болница, шест рејонских поли-

пола, институт,

непр. "Дана

клиника, 43. основних и средњих“ педагошки и шумарски електротехникум ои друге зграде. Радови на изград њи Воронежа су се обављали идно и вими и лети,

"је Воронеж, као и пре рата, рад пун зеленила, паркоБи "вртова и скверова.

„Винстон Черчил решавао се да се не |

искрца у 'Рранцуској, него на Балкану. Ње. | га је као магнет вукла утроба Европе: И че. | Ј

гаданиње новине јављале да се

сто гУ

дима У Титдвом гоне ралштабу. налази »

лолф Черчил. син.британског премијера и

његов агсит за везу. Да ли се Черчил ом

слањао само на својос сопствене спате онда | кад је хтео да нападне меку утробу Европе да би пресекао папресдогани етеке ар- || мијег Да није империјалистичка га иу гра отпочела још онда: Чињеница је ! Винстон Черчил водио преговоре 32 сснпа=

ратни мир са Хитлером У Швајцарској и Ли.

сабону и истовремено је имао преговоре с

Титом у погледу искрцавања на Балкану".

|| а о прела- ||

То је, ето,

један од аргум

ску Јутославијс у империја ски · блок, Међутим, као зито је пе Винстон Мера чил је јавно изјавио дз је највећу. |

грешку у свом животу што је тњетова влада |

“И признала Тита и што није још упорније"ра-ј

Народноселободилачке |

дио на ликвидацији | борбе народа Јутославијс под руховодство У Тита. Сем тога, као што је можда позвало |

и Хорија Лиману, Черчилове трупе нису: се искрцале у зиле су уз Апенинско Полуострво,

напротив“ пе |;

Југославији, него

а исте цале се само у Грчкој, захваљујући друла факторима,

Као што се види, после политичких “теоретичара Информбироа ни У ЊИОВНИК ли. ман није имао среће да одреди час када се | нова Југославија бацила у канџе грабежљивих империјалиста.

Новом одлуком совјетске 81. де која је» допесећа у ја 1 ове године предвиђене су Хор ске мере за. даљу изградњу. 4 ронежа, Воронеж ће се #37. вати још бржим темпом него | сада. У ту сврху биће лиши још 70 милиона рубаља.

"Д

полио = Лила лопови

+ .

'к. “ ћ у де! |

1777 « Р ПРАГ +: